Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Waterfall:
Moram da stanem u Rayelinu odbranu :) Stvarno je malo bzvz komentar - kad nije dovoljno kvalitetno...:roll:
Ne razumem bas najjasnije sta to znaci.
Neka cita ko sta voli i kome sta prija.
Dugo sam na ovoj temi ali bas nikada nisam pomisila ovaj/a cita (ne)kvalitetno..
Kliknite za proširenje...
Svako cita sta mu prija i zavisi od perioda u kome se nalazi.Ja sam nekad za lagano stivo a nekad citam ozbiljne knige. Nekada citam i dve tri u isto vreme.
```````moj princip je da ne stavljam knjigiu kad pocnem pa makr se i malo namucila, i ako nije nesto i ne dopada mi se, ja je zavrsim. Veoma su retke one koje nisam. A da ne pricam da sam neke citala po vise put ka npr Kad je Nice plakao...
 
Ovo nije obdanište, mislim da je komično ' moliti' članove da ne dočekuju druge na nož pod parolom da nema tema dovoljno članova pa valjda treba još i da titramo svima.
Svi smo odrasli, svi komuniciramo , nikakvog dočeka na nož nije bilo a koliko videh, ni novi član ne osta dužan.

Uzeh Lanu Bastašić -Uhvati zeca pa ću posle pokušati da nađem i onog nesrećnog Tabaševića. Čitam puno al džaba, ništa me ove godine nije ' oduvalo' osim Semper idem.
No dobro, tek sam na 45 knjiga, ima još fore
 
Poslednja izmena:
Baš ću da vidim,po komentarima na GR vidim da je ljudi zovu Elenom Ferante za sirotinju:lol:
Možda sam ja onda u prednosti jer još nisam čitala Elenu.

Uzela sam prvo Filmski klub, Dejvida Gilmura ( ne onog Gilmura:D).Beskrvna i ništa posebno, posle ovoga će mi sve biti prva liga.

Javljam utiske za Lanu što pre.
 
Mrs.Bi:
Inače i ja sam se bačila na trilere: Harlan Koben, Neznanac
Kliknite za proširenje...
I ja momentalno citam trilere, spremam se za citanje Knausgarda, a potrebno mi je neko vreme;)
Posto ti se svideo Jergovic imam preporuku za relativno slican roman od M. Kovaca:
Kristalne resetke
Slicno zapravo nije nista, slicnost je samo Dubrovnik, ali je kod Kovaca to prepuno lirike jer
odlazi u Dubrovnik jos kao dete i zaprepasti se od lepote i sjaja.
Kovaceve su sve knjige autobiografske, Jergoiviceve nisu, naravno da to ne umanjuje knjizevnu vrednost.
 
Rayela:
:zcepanje: Ovo cu ja nekada citati, al ajde budi ti prva.
Kliknite za proširenje...
Ово ме асоцира на оно место код Памука (Чудан осећај у мени) кад генерал добија из општине гурабије, па даје Мевлуту (главном јунаку), код кога овај служи, да први проба ''да нас не отрују ови из општине''.
:rotf:
 
Ja napredujem sa ovom Borbom kao Napoleon kad je osvajao Rusiju ( brzo).
Za razliku od prvih pet, ova je aj da kazem malo neobicna, ali i najgenijalnija i najzanimljivija.
Mislim da bi se cak i Nautilusu dopala ;)

Veceras pisem opsirnije.
Knausgard pise o svemu u svacemu, usput i o slikaru Tarneru ( Villiams Turner) koji uvek slika ladje, sunce,
nevreme i pominje sliku sa Suncem ( valjda izlazak Sunca), a ja vam saljem jedan izlazak
Sunca sa Mediterana.
 

Prilozi

  • DSC_0129.JPG
    DSC_0129.JPG
    29,4 KB · Pregleda: 23
Rayela:
Ja napredujem sa ovom Borbom kao Napoleon kad je osvajao Rusiju ( brzo).
Za razliku od prvih pet, ova je aj da kazem malo neobicna, ali i najgenijalnija i najzanimljivija.
Mislim da bi se cak i Nautilusu dopala ;)

Veceras pisem opsirnije.
Knausgard pise o svemu u svacemu, usput i o slikaru Tarneru ( Villiams Turner) koji uvek slika ladje, sunce,
nevreme i pominje sliku sa Suncem ( valjda izlazak Sunca), a ja vam saljem jedan izlazak
Sunca sa Mediterana.
Kliknite za proširenje...
Jesi li stigla do eseja o Hitleru?
 
quentin:
Jesi li stigla do eseja o Hitleru?
Kliknite za proširenje...
Stigla sam, ali cu ga preskociti, citacu ga nekada zasebno.
Ne znam zasto je fasciniran Hitlerom, pomisila da otuda i naziv za knjige
Mein Kampf, ali pretpostavljam da je kasnije dosao na ideju da pise o njemu.
Raspravljao se silno sa nemackim izdavacem oko naslova, ali je izdavac objasnio
da inistiranje na naslovu jednostavno ne "mere". Na nemackom se ova zadnja knjiga
zove Borba.

Eseji su mu odlicni ( Celan i analiza njegove pesme previse je naporna, ali je ostalo
zaista genijalno)
Smejala sam se njegovom citanju Gombrovicha jer u jednom momentu kaze da je ovaj suvise
intelektualan za njega, da ne moze da dopre do njega.

Zanimljivo je njegova kolebljivost kada govori o sebi kao knjizevniku. Na nekim mestima
pun je sumnje u svoje umece pisanja, a onda mrtav ladan kaze da pise bolje od Frenzena
i Koetze-a, ali vestinu Bernharda nece moci da dostigne :)
Neverovatna je njegova vestina da brzinom zvuka sa menjanja pelena i pranja kade
Ajaxom predje na neku Geteovu misao i ode da trazi knjigu da proveri da li je tacno
zapamtio.
Sad ( kad preskocim Hitlera) bice verovatno neki show down sa Lindom:)

Pisacu ja za koji dan jos o knjizi.
E, smeta mi kod njega sto je potpuno operisan od smisla za humor, ironije, sarkazma.
 
Čitava Moja borba zasniva se njegovoj superiskrenosti. Da je ironičan, ne bi mogao da napiše takvu knjigu.
Fascinacija Hitlerom jeste čudna, ali potrudio se taj dio poveže sa ostatkom knjige: stric mu zabrani da koristi očevo ime, pa onda to poveže sa onom Celanovom pjesmom i dalje sa nacizmom. Ipak imam utisak da je to uglavio u knjigu jer inače ne bi imao gdje da objavi.
 
quentin:
Čitava Moja borba zasniva se njegovoj superiskrenosti. Da je ironičan, ne bi mogao da napiše takvu knjigu.
Fascinacija Hitlerom jeste čudna, ali potrudio se taj dio poveže sa ostatkom knjige: stric mu zabrani da koristi očevo ime, pa onda to poveže sa onom Celanovom pjesmom i dalje sa nacizmom. Ipak imam utisak da je to uglavio u knjigu jer inače ne bi imao gdje da objavi.
Kliknite za proširenje...
Da, bolno je iskren. Valjda je ovo prvi put u istoriji knjiga da neko opisuje sebe tako sto iznosi " na videlo" sve svoje mane,
nevolje, strahove, ceznje, pa i one zaista najintimnije koje se ticu njegovih problema sa seksom iz prve mladosti.
Zanimljivo je da kasnije nije vise ni pominjao seks, samo je stancovao decu:D
Mene je zanimalo da nadjem neki clanak, mozda i intervju u kome on kaze rec, dve o svojim politickim pogledima
na svet. U ovoj zadnjoj knjizi na dva mesta ( ti to mozda nisi ni registrovao, ali ja jesam jer je situacija u Nemackoj
ista kao i u Svedskoj) on govori kako tamnoputi doseljinici menjaju kulturu zivljenja, kako jezik postaje politicki
korektan iz paznje prema doseljenicima ( tu se uvek misli na muslimane), himna kao da je skoro i zabranjena,
na svecanostima se nikako ne pominje hriscanstvo, a ista je prica i u Nemackoj, Holandiji, Danskoj.
Nasla sam da je 2015 godine pisao kritiku o Pokoravanju za Njujork Tajms, tekst nazalost nisam mogla da nadjem,
aliu sam nasla u nemackim medijima prepricanu kritiku, a pisao je po svom obicaju jako dug tekst, oko 12-13 strana.

Pokusaj ti da nadjes tekst, ako te zanima, naravno.
Publicist iz NZZ ( Neue Züricher Zeitung) profesor filozofije, Carlo Strenger, inace obozavalac Uelbeka, kaze da je
ova Knausgorova kritika jedna od najboljih koje je Njujork Tajms objavio i on Strenger je i pored odbojnosti kupio
prvu knjigu, procitao je za 14 sati i odusevljen je autorom.
 
Rayela:
Zanimljivo je da kasnije nije vise ni pominjao seks, samo je stancovao decu:D
Kliknite za proširenje...

I mi kad smo bili klinci stalno smo pričali o seksu dok nismo počeli da ga upražnjavamo. Kad to uradiš, kad nestane misterije, seks postaje skoro pa banalna stvar. Tako ni Knausgor kasnije nije imao više bog zna šta da piše o tome, i to mi je normalno.

Rayela:
Mene je zanimalo da nadjem neki clanak, mozda i intervju u kome on kaze rec, dve o svojim politickim pogledima
na svet.
Kliknite za proširenje...

Sjećam se da se na par mjesta osvrće na situaciju sa migrantima, ali, generalno, Moja borba je izrazito apolitična knjiga, iz čega slijedi da je i pisac takav, ili je bio takav u vrijeme kada je knjigu pisao. Čak i u toj priči o Hitleru i nacizmu njega više interesuje psihologija, znači individualna, a ne neka šira, politička dimenzija. To mi je isto OK. To odsustvo smaranja političkim stavovima, moralisanja i brige za društvo i čovječanstvo je jedna od stvari koje mi se u knjizi najviše dopadaju.
 
Prosto mi neprijatno da posle ovog zanimljivog dijaloga pišem o trivijalnom američkom krimiću Neznanac, Harlan Koben, Laguna, 375 str. pogotovo što Rayela takve knjige ni ne imenuje, samo napomene da ih čita. A pošto ja, na žalost, ne stižem (ili nemam volje) da čitam toliko raznih knjiga, ima da prijavim sve.
Dakle, Neznanac prilazi Adamu u baru, ukazuje mu ne tajnu koju njegova žena krije od njega i klupko laži, prevara, pronevera, ucena počinje da se odmotava. Jeste neizvesno i napeto i samim tim interesantno, ali za moj ukus ima previše ubistava, krvi, prosutih mozgova, pravi američki, na prvu loptu. Ipak više volim to malo suptilnije, malo više psihološki.

Sledi nešto finije, još nekoliko strana do kraja, da se iskupim. :zper:
 
Ајде да и ја нешто кажем.

Понекад сам веровао како ме она (Фелице Бауер) разуме а да то и не зна, на пример када ме је, у оно време кад сам неиздржљиво чезнуо за њом, чекала на станици подземне железнице, а ја у жудњи да што брже стигнем до ње, за коју сам претпостављао да се налази горе, већ хтео да протрчим мимо ње па ме је она тихо ухватила за руку.
Из дневника Франца Кафке (4. мај 1915)

Е Кафка, Кафка, толико си био паметан а ниси схватао да је ти у ствари не волиш. Иначе су се два пута верили и раскидали веридбу.

Шта бисте ви, драге даме, помислиле о свом драгану који прође поред вас а не примети да сте ту?
 
quentin:
I mi kad smo bili klinci stalno smo pričali o seksu dok nismo počeli da ga upražnjavamo. Kad to uradiš, kad nestane misterije, seks postaje skoro pa banalna stvar. Tako ni Knausgor kasnije nije imao više bog zna šta da piše o tome, i to mi je normalno.



Sjećam se da se na par mjesta osvrće na situaciju sa migrantima, ali, generalno, Moja borba je izrazito apolitična knjiga, iz čega slijedi da je i pisac takav, ili je bio takav u vrijeme kada je knjigu pisao. Čak i u toj priči o Hitleru i nacizmu njega više interesuje psihologija, znači individualna, a ne neka šira, politička dimenzija. To mi je isto OK. To odsustvo smaranja političkim stavovima, moralisanja i brige za društvo i čovječanstvo je jedna od stvari koje mi se u knjizi najviše dopadaju.
Kliknite za proširenje...
Da, knjiga nema veze sa politikom, ja se ne secam da je igde pominjao vlade, politicare, kraljevske porodice.
U jednom intervjuu s njim ( nemacki nedeljnik) novinar ga pita zasto ga smatraju reakcionarom. On odgovara:

Zivim u Svedskoj. Svedjani sebe smatraju jako progresivnim. Ubedjeni su da je napredak pozitivna stvar za
buducnost. Ako covek nije saglasan sa njihovim principijelnim nacelima onda ga nazivaju reakcionarom, desnicarem
pa i nacistom.

Grad Malme ima oko 360.000 stanovnika, od toga su skoro 50% migranti. Ljudi koji imaju decu, a on ima troje,
imaju zestoke probleme oko obdanista, skola itd jer deca migranata ne znaju svedski, ne znaju ni roditelji,
pola razreda su takva deca tako da bas ta srednja klasa koja propagira bratstvo i jedinstvo svoju decu salje
u privatne skole.

U svakom slucaju preprorucujem prvu i zadnju knjigu, a i radnja je povezana pa ako se ne zeli, ne moze,
onda samo ove dve.
Knausgor je prvi autor koji pise autobiografsko delo, a ne predstavlja sebe kao zrtvu roditelja, sistema,
poslodavca, bracnog partnera.
 
Наутилус:
Е Кафка, Кафка, толико си био паметан а ниси схватао да је ти у ствари не волиш. Иначе су се два пута верили и раскидали веридбу.

Шта бисте ви, драге даме, помислиле о свом драгану који прође поред вас а не примети да сте ту?
Kliknite za proširenje...
Nista, navikne se covek:D
 
Mrs.Bi:
Prosto mi neprijatno da posle ovog zanimljivog dijaloga pišem o trivijalnom američkom krimiću Neznanac, Harlan Koben, Laguna, 375 str. pogotovo što Rayela takve knjige ni ne imenuje, samo napomene da ih čita. A pošto ja, na žalost, ne stižem (ili nemam volje) da čitam toliko raznih knjiga, ima da prijavim sve.
Dakle, Neznanac prilazi Adamu u baru, ukazuje mu ne tajnu koju njegova žena krije od njega i klupko laži, prevara, pronevera, ucena počinje da se odmotava. Jeste neizvesno i napeto i samim tim interesantno, ali za moj ukus ima previše ubistava, krvi, prosutih mozgova, pravi američki, na prvu loptu. Ipak više volim to malo suptilnije, malo više psihološki.

Sledi nešto finije, još nekoliko strana do kraja, da se iskupim. :zper:
Kliknite za proširenje...

Ne imenujem ih jer ne znam da li su kod nas prevedne, a inace ih toplo preporucujem:

Elizabet Dzordz

https://www.delfi.rs/knjige/autor/671_elizabet_dzordz_delfi_knjizare.html

Minette Walters ( nje ima samo u Hrvatskoj, mozda mozes da je skines "nekako";)
https://www.mvinfo.hr/knjiga/402/pomraceni-um
Ova Walters zaista genijalno pise, njene su knjige nesto izmedju dobre knjizevnosti i psihotrilera.
Uvek je samo jedno ubistvo, nema inspektora, patologa, osoba koja je i glavna junakinja
( uvek je druga) sama resava slucaj.
 
Ne treba ponovo da postoji atmosfera da je nepozeljno citati nesto drugacije od drugih je ovo treba da bude bajkovita tema gde je biblioteka glavni motiv.Biblioteke su fine,svecane,prelepe .

Bio mi je juce rodjendan,ne mogu danas po knjige jer sam umorna - ne znam da li se "pohvalih" pre ali imamo privlacnog bibliotekara koji je veoma pristojan mlad momak iako se hipsterski oblaci - sto je najcudnije,to mu lepo stoji.
 
Poslednja izmena:
Đaur i Zulejha, Muharem Bazdulj, Bulevar 102 str. Moram da priznam da je Bazdulj prijatno otkriće za mene. Jeste pominjan ovde i to ne po lošem, ali sam ja nekako mislila da on sa onim njegovim ufitiljenim brčićima samo ide po nekim tribinama i priča. Posle sam videla da brkovi nisu ufitiljeni, nego obični, a ni nikakve njegove tribine nisam slušala. Puni smo predrasuda.
Bajron putuje Albanijom na poziv Ali-paše, koji je ne nekom ratnom pohodu, pa ide kod njega. Usput upoznaje lepote i ćudi te divlje zemlje, saznaje za širom carstva čuvenu lepoticu Zulejhu, pa čak izlazi i na dvoboj zbog nje. I sve to tokom samo dve nedelje proputovanja. Moglo bi ovo da bude i putopis i ljubavna priča i epska fantastika, i romantizam. Bazduljev jezik je divan, bogat, ali prisan i nenametljiv.
Kaže na koricama:
Vremensku distancu od dva veka Muharem Bazdulj naročitim pripovedačkim postupkom, toliko zavodljivim da priča i reči od kojih je stvorena bude ono jedistveno čitalačko zadovoljstvo od kojeg se oči magle, nozdrve šire, a uši ježe. Ako sve ovo i deluje pomalo preterano – nije.
Stvarno nije preterano. Sve je na svom mestu, tačno onoliko koliko treba da bude. Ničeg previše, ničeg premalo.

Ne verujem da će mi ovo baš biti knjiga godine, ali svakako je podstrek da pročitam još nešto njegovo, i da ga ne prepoznajem samo po ufitiljenim brčićima koji to u stvari i nisu.
 
Zauz:
Ne treba ponovo da postoji atmosfera da je nepozeljno citati nesto drugacije od drugih je ovo treba da bude bajkovita tema gde je biblioteka glavni motiv.Biblioteke su fine,svecane,prelepe .

Bio mi je juce rodjendan,ne mogu danas po knjige jer sam umorna - ne znam da li se "pohvalih" pre ali imamo privlacnog bibliotekara koji je veoma pristojan mlad momak iako se hipsterski oblaci - sto je najcudnije,to mu lepo stoji.
Kliknite za proširenje...
Srećan ti rođendan! :rodjendan:
Nikad nisam shvatila šta tačno znači hipster. Kako se taj bibliotekar oblači, možda na osnovu toga ukapiram.
 
Mrs.Bi:
Srećan ti rođendan! :rodjendan:
Nikad nisam shvatila šta tačno znači hipster. Kako se taj bibliotekar oblači, možda na osnovu toga ukapiram.
Kliknite za proširenje...
Hvala.
:ortakinje: :vatromet: :vzagrljaj:

Mlad momak a oblaci se kao da je izasao iz proslosti - cipele,pantalone,kosulja,prsluk - iz 1960. teleportovan u 2019.godinu.

Hipster je osoba koja voli ono iz davne proslosti da koristi/ima/nosi/slusa/gleda u sadasnjosti.
 
Mrs.Bi:
Đaur i Zulejha, Muharem Bazdulj, Bulevar 102 str. Moram da priznam da je Bazdulj prijatno otkriće za mene. Jeste pominjan ovde i to ne po lošem, ali sam ja nekako mislila da on sa onim njegovim ufitiljenim brčićima samo ide po nekim tribinama i priča. Posle sam videla da brkovi nisu ufitiljeni, nego obični, a ni nikakve njegove tribine nisam slušala. Puni smo predrasuda.
Bajron putuje Albanijom na poziv Ali-paše, koji je ne nekom ratnom pohodu, pa ide kod njega. Usput upoznaje lepote i ćudi te divlje zemlje, saznaje za širom carstva čuvenu lepoticu Zulejhu, pa čak izlazi i na dvoboj zbog nje. I sve to tokom samo dve nedelje proputovanja. Moglo bi ovo da bude i putopis i ljubavna priča i epska fantastika, i romantizam. Bazduljev jezik je divan, bogat, ali prisan i nenametljiv.
Kaže na koricama:
Vremensku distancu od dva veka Muharem Bazdulj naročitim pripovedačkim postupkom, toliko zavodljivim da priča i reči od kojih je stvorena bude ono jedistveno čitalačko zadovoljstvo od kojeg se oči magle, nozdrve šire, a uši ježe. Ako sve ovo i deluje pomalo preterano – nije.
Stvarno nije preterano. Sve je na svom mestu, tačno onoliko koliko treba da bude. Ničeg previše, ničeg premalo.

Ne verujem da će mi ovo baš biti knjiga godine, ali svakako je podstrek da pročitam još nešto njegovo, i da ga ne prepoznajem samo po ufitiljenim brčićima koji to u stvari i nisu.
Kliknite za proširenje...

Sramim se priznati, ali ja coveka ne poznajem. On je jos mlad, upoznacemo se jednog dana (mene ta Bajronova putovanja zaista zanimaju).
Prvi pogodak u mom ( nemackom) pretrazivacu je neki intervju s njim, ali ga intervjuise politicki resor, ne kulturni, a sve u nadi da
poceti sa zlim Srbljem, a on sve dijametralno suprotno. Pitaju ga sto se preselio u Beopgrad, on kaze da je to isto kao kada
se neko iz Bazela preseli u Cirih ( najveci grad):) Kaze da je Srbija jedina zemlja ( barem u Evropi) sa dva pisma, sa raznoraznim
narecjima, takoreci jezicka anarhija, ali prijatna ( za njega). A kaze da se preselio jer je Srbija prijatnija za zivot od Bosne i Hrvatske.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
293
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top