Biblioteka 3

[Rayela]

Hipsteri su obicne zamlate

Činjenica jeste da se hipsteraj izdvojio kao jedan vid urbane kontra-kulture ili andergraund scene, ali taj alternativni i opušteni izgled i stav, bio bi sasvim u redu i čak i poželjan i opravdan, da je sasvim iskren i nepretvoran, i da se iza istih likova, svuda u svetu, ne kriju prebogati „mamini i tatini sinovi“, ili poznate ličnosti, koje su stekle osećaj samosvesti „preko noći“, i kojima je pak „dosta slave i novac im nije bitan“, te su i oni kao obični ljudi spremni da se bore za prizemne ideale i prave vrednosti „malog čoveka“.
Danas se hipsteri i njihova kultura, predstavljaju i „zanimanjem bez zanimanja“, te su oni vrsni poznavaoci svih muzičkih i kulturnih zbivanja, vrsni su i blogeri i vlogeri, savetuju o svemu i svačemu (a o čemu realno nemaju pojma), te su ili „lajf kouč“ ili guru za bilo šta, ili osobe koje podržavaju meditaciju, indi fazon, mlade umetnike, neotkrivene talente, i uglavnom se sve svodi na samoproklamovanje i hvalospeve na društvenim mrežama, jer osobe koje su pripadnici ove vrste podkulture, nemaju realno zanimanje, obično studiraju „ali im se ne žuri“ ili rade „ali ne zbog novca“, te imaju previše slobodnog vremena i para, koje ne znaju na pravi način da utroše, te sebe i druge pokušavaju da isfoliraju da su oni „neko i nešto“, a u suštini nemaju baš nikakvih realnih kvaliteta.

 

[Waterfall]

Srecan rodjendan Zauz :
Ja sam vise puta cula rec hipster ali ni ja nisam znala sta znaci dok sada nisi objasnila.

 

[quentin]

Sramim se priznati, ali ja coveka ne poznajem. On je jos mlad, upoznacemo se jednog dana (mene ta Bajronova putovanja zaista zanimaju).
Prvi pogodak u mom ( nemackom) pretrazivacu je neki intervju s njim, ali ga intervjuise politicki resor, ne kulturni, a sve u nadi da
poceti sa zlim Srbljem, a on sve dijametralno suprotno. Pitaju ga sto se preselio u Beopgrad, on kaze da je to isto kao kada
se neko iz Bazela preseli u Cirih ( najveci grad) Kaze da je Srbija jedina zemlja ( barem u Evropi) sa dva pisma, sa raznoraznim
narecjima, takoreci jezicka anarhija, ali prijatna ( za njega). A kaze da se preselio jer je Srbija prijatnija za zivot od Bosne i Hrvatske.

Znam ja za Bazdulja odavno (više nije ni tako mlad), mnogo puta sam ga gledao na TV, čitao mu tekstove po novinama, samo mu ni jednu knjigu nikad nisam pročitao.

On mene podsjeća na Jergovića, po toj prosvjetiteljsko-književno-popularizatorskoj ulozi. A i po kulturno-političkim stavovima me podsjeća na Jergovića - obojica su u kulturnom smislu Jugosloveni - ponosno baštine svu književnu tradiciju jezika za života poznatog kao srpskohrvatski, uvažavajući Beograd kao prirodnu metropolu kulture ovog prostora. Razlika među njima je u tome što Jergović ne izbjegava fajt, pa ostaje u Zagrebu i vječito polemiše sa kojekakvim nacionalistima kojima se diže kosa na glavi od njegovih stavova o politici i kulturi. S druge strane, Bazdulj se jednostavno sklonio iz Sarajeva i otišao u Beograd gdje čitaoci imaju više sluha za njegovo viđenje stvari.

Zašto mu nisam čitao knjige? Ne znam, dovoljno mi je zanimljiv kao kritičar opće prakse. Ne znam koliko mi je još potreban kao pisac.

 

[Zauz]

Srecan rodjendan Zauz :
Ja sam vise puta cula rec hipster ali ni ja nisam znala sta znaci dok sada nisi objasnila.

Hvala.


Treba i ja da odem kako bi odabrala knjigu - razlikuju nam se ukusi,slovenska mitologija u formi fantastike nije za mene.

 

[Sizif]

Srećan ti rođendan!
Nikad nisam shvatila šta tačno znači hipster. Kako se taj bibliotekar oblači, možda na osnovu toga ukapiram.

Evo ga recimo jedan hipster:

Spojler

 

[Mrs.Bi]

Baš je lep. Ova slika i Zauzino objašnjenje su baš cool, ali ne bih rekla da se to odnosi samo na odeću, nego na mnogo više, ono što je Rayela stavila.
Uglavnom, imam neku predstavu.

 

[Zauz]

^Nisam ni spomenula da je samo odeca u pitanju kada se gleda kompletna alternativna stvar vec sve iz nekog proslog vremena.

U slucaju koji sam spomenula je odeca jer se tako oblaci mlad momak.Retko ko mlad moze da bude privlacan sa tim izgledom - on je izuzetak.

Da poostrim predstavu koju si stekla.Kada neko mlad voli proslost u svakom smislu od izgleda do muzickog ukusa to je hipster/hipsterka.Moze samo jedna stvar da bude kao iz proslosti a da mu/joj se dopada - onda je hipster iz te oblasti (tehnoloski ako voli stare telefone,kompjutere/muzicki ako voli takvu muziku da slusa npr.).

 

[Waterfall]

Ja sam prvi put cula tu rec od sestre kad mi je za cipele rekla da su hipsterske a ja samo sto sam ih kupila.
Vise su klasicne nego hipsterske al' ajde...

Vec jako dugo nista ne citam, iz vise razloga o kojima ne bih sada..Cini mi se da je ovo najduzi period do sada
od kad nista ne citam a ni koncentracija mi nije na zavidnom nivou, plus sam se valjda i odvikla (ako je to moguce) od citanja.

 

[Elefteria]

Jooj, što me nervira ''novi'' izgled foruma. Tj. znam ja da nije više toliko nov, ali retko ulazim, pa se nisam navikla još.

Elem, slažem se s Bi, i meni nakon neke vaše debate bude trulo da prijavim neki trilerčić koji čitam. Znam da ne bi trebalo, ali tako je. (nb pročitati ''Ženu na prozoru'' sledeću).

Trenutno čitam ''O književnosti'' Umberta Ekoa i tek sad mogu da pojmim opseg svog neznanja. Ili bolje da kažem opseg znanja, pošto je ono daleko manje i lakše mu je postaviti granice. Koliko je samo taj čovek bio načitan, informisan; kako je filozofski, a i kritički pristupao svemu. Ovde se osvrće na mnoga književna dela (uključujući i svoja), pa je preporučljivo najpre pročitati njih. Ja, priznajem, nisam čitala Žerara de Nervala i njegovu Silviju/Aureliju (kako li se već zove), tako da su mi delovi koje Eko analizira u sitna crevca bili teži za shvatanje, dok, npr. reference vezane za Stendala, Dimu i još neke jesam. Da ne dužim, ova knjiga je zapravo zbirka Ekoovih govora/eseja o određenim temama (o stilu, ironiji, simbolima...). Dotiče se Džojsa i Borhesa kao pisaca koji su izvršili najveći uticaj na njega. Prešla sam polovinu, treba koncentracije, pa čitam kad je bebac u dubokom snu, ali vredi.

Da l' se još neko raduje Sajmu, još manje od mesec dana je ostalo....

 

[Mrs.Bi]

Elefteria, sve pohvale za Eka. Ambiciozno!
Ja, osim Imena ruže, nisam ništa njegovo čitala. Ponešto me privuče kad pišete o tome, ali sam zaključila da je težak i zahtevan i da uglavnom nemam koncentraciju za tako nešto.

Ledeni dvorac, Tarjej Vesos, Dereta, 168 strana krupnih slova na belom papiru. Ovaj Vesos mi je na spisku od kad sam na temi. Ali nije mi nešto legao. Tematika mi je mučna - nestanak devojčice, ali su opisi leda i hladnoće vrlo bogati. A ni to mi nije leglo. Više volim kad je toplo.
Nekako sam je na brzinu pročitala, a moglo se u njoj više uživati. Iako mi se ovo pomenuto nije svidelo, knjiga je ipak zanimljiva i traži da joj se posveti malo više vremena i misli. Akcenat je na osećanjima, na odnosima između dece na pragu puberteta, kako između dve glavne junakinje, tako i druge dece u školi. Prijateljstva, rivalstva, simpatije, prvi stidljivi dodiri, obraćanja ili upadljiva ignorisanja, kad ni oni sami ne znaju šta misle i osećaju, a isto se pitaju za druge.
I opisi prirode su sjajni. Tačno osećamo kako mraz steže, čujemo kako led puca, a potom tonemo u onu tišinu i mir kad sneg počne da pada i zaguši sve zvuke. A onda buđenje proleća, kad ispod svog tog leda potoci i reke ponovo poteku, kad se pojave prve zelene vlati trave i prve bubice, kad vazduh zamiriše drugačije.

 

[Zauz]

Ja sam prvi put cula tu rec od sestre kad mi je za cipele rekla da su hipsterske a ja samo sto sam ih kupila.
Vise su klasicne nego hipsterske al' ajde...

Vec jako dugo nista ne citam, iz vise razloga o kojima ne bih sada..Cini mi se da je ovo najduzi period do sada
od kad nista ne citam a ni koncentracija mi nije na zavidnom nivou, plus sam se valjda i odvikla (ako je to moguce) od citanja.

To je ako liče na nesto iz proslih vremena
- samo da si ti ziva,zdrava javljaj,napisi nekad nesto a ima vremena za citanje - ovo nije striktno takva tema,ljudi smo pre svega.

 

[Waterfall]

Jeste da nije tema ali to su Bata cipele, klasicne, recimo lice na spenserice samo sto su od koze,
vise su klasicne nego hipsterske.

Hvala Zauz

 

[Zauz]

^Ako podsecaju na nesto sto se nekada nosilo hipsterske su - znas kako ih neko drugi vidi kad kaze.Sve je to u redu,razlikuje se ugao gledanja.
Cuvaj se.

 

[lamar]

Hronika najavljene smrti – Gabrijel Garsija Markes, NK, 120 str. 7/10
https://www.knjizara.com/Hronika-najavljene-smrti-Gabrijel-Garsija-Markes-134056

Ova Markesova priča govori o jednom apsurdnom ubistvu i spletu raznoraznih okolnosti koje ne dozvoljavaju da se ubistvo izbegne.
On rekonstruiše događaje koji su prethodili događaju i daje sliku međuljudskih odnosa u malom latinoameričkom selu.
Kroz ovu priču pisac nam daje ne baš optimističnu sliku ljudskih odnosa.

Knjigu sam dugo gnjavila i nije mi bila naročito čitljiva.

 

[Rayela]

Jooj, što me nervira ''novi'' izgled foruma. Tj. znam ja da nije više toliko nov, ali retko ulazim, pa se nisam navikla još.

Elem, slažem se s Bi, i meni nakon neke vaše debate bude trulo da prijavim neki trilerčić koji čitam. Znam da ne bi trebalo, ali tako je. (nb pročitati ''Ženu na prozoru'' sledeću).

Trenutno čitam ''O književnosti'' Umberta Ekoa i tek sad mogu da pojmim opseg svog neznanja. Ili bolje da kažem opseg znanja, pošto je ono daleko manje i lakše mu je postaviti granice. Koliko je samo taj čovek bio načitan, informisan; kako je filozofski, a i kritički pristupao svemu. Ovde se osvrće na mnoga književna dela (uključujući i svoja), pa je preporučljivo najpre pročitati njih. Ja, priznajem, nisam čitala Žerara de Nervala i njegovu Silviju/Aureliju (kako li se već zove), tako da su mi delovi koje Eko analizira u sitna crevca bili teži za shvatanje, dok, npr. reference vezane za Stendala, Dimu i još neke jesam. Da ne dužim, ova knjiga je zapravo zbirka Ekoovih govora/eseja o određenim temama (o stilu, ironiji, simbolima...). Dotiče se Džojsa i Borhesa kao pisaca koji su izvršili najveći uticaj na njega. Prešla sam polovinu, treba koncentracije, pa čitam kad je bebac u dubokom snu, ali vredi.

Da l' se još neko raduje Sajmu, još manje od mesec dana je ostalo....

Ako je Sokrat mogao da prizna da nista ne zna, mozes i ti.

Umberto Eko je zaista teoreticar, filozof, ima trijesdevet pocasnih doktorata, redovni profesor semiotike ( sad guglaj sta je to, i ja
sam morala da guglam), bio je i docent za estetiku, jedan intelektualac kao iz udzbenika.

Ja sam od njega citala samo Ime ruze , knjiga mi se dopala, pokusala sam i Fukoovo klatno, ali mi nije islo,
pre nekoliko godina sam procitala Prashko groblje, koje je totalno bzvze, nesto kao Davincijev kod za visi
konverzacijski kurs.

Zavrsila sam Moju borbu, zavrsila sam i preskoceni deo o Hitleru, i mogu reci da me je taj deo stvarno oborio s nogu.
Knausgor je analiticar, istrazivac, obrazovan, nacitan, empatican, pokusava da nadje objasnjenje za svaku pojavu.

 

[Rayela]

Da l' se još neko raduje Sajmu, još manje od mesec dana je ostalo....

U Frankfurtu je sajam knjiga sredinom oktobra, ja sam bila nekoliko puta, ali se tu knjige ne prodaju,
ima raznih manifestacija, ucestvuje oko 7000 izdavaca iz 100 zemalja, sve je egzoticno, mozda je to
posetiocima zanimljivo. Meni je uvek najuzbudljivija knjizevna nagrada koju dodeljuju nemacki izdavaci,
ove godine ima sest kandidata, jedan od njih je i Sasha Stanishic. Obavesticu vas da li je on dobitnik.

 

[wild_child]

^^
Meni je Hronika najmrskija Markesova knjiga ( od onog sto sam citala). Potpuno beskrvna i dosadna.Procitala sam je tek iz treceg puta ii zakljucila da i nisam morala da se cimam.

 

[Zauz]

 

[Mrs.Bi]

^^
Meni je Hronika najmrskija Markesova knjiga ( od onog sto sam citala). Potpuno beskrvna i dosadna.Procitala sam je tek iz treceg puta ii zakljucila da i nisam morala da se cimam.

Ja sam tu knjigu izgleda pomešala sa Vest o jednoj otmici. Nju su neki kritikovali da je suviše novinarska, pa samim tim i dosadna. Meni je bila ok. A ove Hronike najavljene smrti se ne sećam.
Mislila sam da sam čitala sve njegovo što je kod nas objavljeno, a sad mi iskočilo Nisam došao da držim govor i S puta po Istočnoj Evropi. Ali ne moram. Radije ću se upoznavati s novim piscima nego cediti te stare. Sigurno mu to nisu najbolje knjige.

 

[Mrs.Bi]

Sašenjka, Sajmon Sibag Montefjore, 572 str. Moja druga audio knjiga, čije je slušanje potrajalo. Ali mislim da to nije mnogo uticalo na utisak. Autor je istoričar, posvećen Rusiji i Sovjetskom Savezu, a čini se da je predmet njegovog najvećeg interesovanja - Staljin. O njegovom vremenu je i ovaj roman. O mladoj devojci Sašenjki, poreklom iz bogate porodice, koja pod uticajem svog ujaka, prilazi komunistima i posle revolucije postaje visoki partijski funkcioner, ali ništa ne traje večno.
Ovo je priča o Staljinovom sistemu, čistkama, montiranim procesima, teškim ljudskim sudbinama. O tome kako "revolucija jede svoju decu". Danas si na vrhu, sutra te nema. Dopala mi se, ostavila je snažan utisak na mene.

 

[quentin]

Zavrsila sam Moju borbu, zavrsila sam i preskoceni deo o Hitleru, i mogu reci da me je taj deo stvarno oborio s nogu.
Knausgor je analiticar, istrazivac, obrazovan, nacitan, empatican, pokusava da nadje objasnjenje za svaku pojavu.

Imaš li apsitinencijsku krizu sad kad si potrošila posljednju dozu Moje borbe? Meni je baš žao bilo kad je sve došlo do kraja, iako ima ne znam koliko hiljada strana. Sad kad kriziram kažem sebi da ću jednom pročitati i ona dva romana koja je pisao prije Moje borbe. Ovo poslije me ne zanima.

Inače, ja sam završio trilogiju Itala Kalvina Naši preci.
Prve dvije knjige su punokrvne filozofske bajke: fantastične, alegorične, nisu nešto teške za čitanje, ali više su filozofija nego književnost.
Međutim, treći dio Baron penjač, je mnogo bolja knjiga: književno dorečenija i idejno intrigantnija. Fantastično ustupa mjesto bizarnom i grotesknom, pa alegorija više nije jedini ključ da se pristupi tekstu. Knjiga i dalje ima filozofsku podlogu, u nekom širem smislu, ali priča je zanimljiva i sama za sebe: baron Kozimo se sa dvanaest godina posvađa s porodicom i pobjegne na drvo - sa koga do kraja dugog i sadržajnog života više neće sići. Dane i godine provodi prebacujući se s drveta na drvo, lutajući gustim ligurijskim šumama. Tako živeći, Kozimo stiče prijatelje i neprijatelje, vodi dinamičan ljubavni život, obrazuje se, ratuje i bavi se politikom, sve to bez kontakta sa tlom, iz svoje čudne dimenzije, pored ljudi, ali bez direktne veze s društvom.
Knjiga me povremeno podsjećala na Toroovog Voldena, na Robinzona, čak i na Haka Fina. To je priča o pobuni (poluuspješnoj, recimo), o prirodi, slobodi... U svakom slučaju, preporučujem je, dok se prva dva dijela mogu komotno preskočiti (osim ako ste neki hard-core ljubitelj egzistencijalizma).

 

[Waterfall]

Sašenjka, Sajmon Sibag Montefjore, 572 str. Moja druga audio knjiga, čije je slušanje potrajalo. Ali mislim da to nije mnogo uticalo na utisak. Autor je istoričar, posvećen Rusiji i Sovjetskom Savezu, a čini se da je predmet njegovog najvećeg interesovanja - Staljin. O njegovom vremenu je i ovaj roman. O mladoj devojci Sašenjki, poreklom iz bogate porodice, koja pod uticajem svog ujaka, prilazi komunistima i posle revolucije postaje visoki partijski funkcioner, ali ništa ne traje večno.
Ovo je priča o Staljinovom sistemu, čistkama, montiranim procesima, teškim ljudskim sudbinama. O tome kako "revolucija jede svoju decu". Danas si na vrhu, sutra te nema. Dopala mi se, ostavila je snažan utisak na mene.

Bi,
meni se jako dopadaju njegove knjige : Procitaj i Jedne zimske noci

 

[Mrs.Bi]

Hoću. Dopalo mi se kako piše. Jeste malo opširno, ali Rusija je to. Tamo je sve veliko.

Sad čitam "onu Rayelinu" Minet Volters, Vajarku.

 

[Rayela]

Imaš li apsitinencijsku krizu sad kad si potrošila posljednju dozu Moje borbe? Meni je baš žao bilo kad je sve došlo do kraja, iako ima ne znam koliko hiljada strana. Sad kad kriziram kažem sebi da ću jednom pročitati i ona dva romana koja je pisao prije Moje borbe. Ovo poslije me ne zanima.

I ja momentalno kriziram sa sledecim knjigama, jos sam pod utiskom zadnjeg dela o Hitleru. Knausgor je stvarno
neverovatan, 5000 stranica jako pametnog teksta napisao je za 5-6 godina. Ja nikako necu da poredim Prusta
sa njim ( ne usudjujem se, jel) i njegovim zivotnim delom koje je pisao 30 godina, a ima i manje strana,
a i tesko da ga je neko celog i procitao.

Za istrazivanje o Hitleru i pisanje (valjda) 400 strana normalnom coveku bi trebalo i godinu dana,
a on je celu knjigu napisao za godinu dana. Odlicno je opisao odnos Nemaca i Jevreja.
U Hercogu ima jedna recenica koja mi je ostala u secanju a tice se odnosa Nemaca i Jevreja.
Rabin, na pitanje da li ce Jevreji ikada moci da oproste Nemcima, odgovara da je najveca
kazna ta sto Nemci to sebi nikada nece oprostiti.

Sajam knjiga u Frankfurtu ima ( kao i svi sajmovi) neoviteljkog gosta ( drzavu i njenu knjizevnost) , ove je
godine Norveska, a reziju je uzela u ruke norveska princeza koja je zamolila nekoliko najvecih norveskih
knjizevnika, a tu je i Knausgor da napisu nekoliko stranica na temu Moja domovina, Norveska.
To moram obavezno da nadjem jer ne mogu da zamislim da oni pisu o rekama, jezerima, prirodnim bogatstvima)

 

[Waterfall]

Hoću. Dopalo mi se kako piše. Jeste malo opširno, ali Rusija je to. Tamo je sve veliko.

Sad čitam "onu Rayelinu" Minet Volters, Vajarku.

On uglavnom pise o Rusiji..Ima dve knjige o Staljinu (Dvor crvenog cara, 2 knjige;nisam ih citala), mislim da je na pretproslom sajmu izasla njegova knjiga Romanovi, oko 900 strana, o dinastiji Romanov od XVII v. do ubistva cara Nikolaja.
Ako se dobro secam, neko je ovde kupio tu knjigu.
Ja sam citala i Sasenjku i Jedne zimske noci i mozda mi je ova druga vise prijala i bila malo manje teska.
Imam i Nebo u podne crveno (dobila na nagradnoj igri) jos je nisam procitala.
Svidja mi se kako pise a i tematika mi se dopada.