Razapeli me,spalili,napravili tenziju neverovatnu ovde na temi i kad pomislih konacno sam se izborila za ovo eto tvog posta.Ne mogu da verujem,konacnoajde neka konacno ponovo bude sve tako.
To i jeste poenta ove teme,koliko puta sam napisala.Lagano caskanje,uzivancija je ono zbog cega volim ovde da kuckam.
Merkam Pijev život, dobila sam ga na poklon od jedne lepe i fine persone:.
Živa nisam kad je pogledam, ima preko 400 strana
. Uredno sam pregledala forum, čitali su je Kventin, Moon, Linejna i Rada i svi redom je pohvalili. Mlada je rekla bih preskočila, mada je pominje, jer joj se nije dopala neka druga knjiga istog autora. Sve ozbiljni čitači... Da l da se upustim ili ne, pitanje je sad.
Mada, pročitala sam uvodnu belešku autora, vrlo je simpatična. Sad ćemo videti, ako me krene, krenulo je, ako ne nikom ništa..
)kompletnog istorijata od postanka Tolkinovog svega do kraja opisanih prica 1136 strana.(Rekla bih da ima i vise a neki listovi nedostaju 
.)
.
I mene ste "zaintrigirali" s tom knjigom i sinoc sam malo pogledala sta kazu kritike, a vecina njih se iscudjuje da je za knjigu dobio prestiznu Bukerovu nagradu.
Ja tu knjigu nisam mogla da ispustim iz ruke, mislim da sam je procitala za tri dana
Merkam Pijev život, dobila sam ga na poklon od jedne lepe i fine persone:
Živa nisam kad je pogledam, ima preko 400 strana
Mada, pročitala sam uvodnu belešku autora, vrlo je simpatična. Sad ćemo videti, ako me krene, krenulo je, ako ne nikom ništa..
Ja sam za raznorazno
Sačuvaće se tema.
Naš naslov je čista poezija u odnosu na hrvatski.
Razlicita radnja i junaci su manje bitni, utisak ostaje isti. Knedla u grlu.
Jos mi je cudno, sva sam osamucena. 
On, Pavlovic, ne ide u neke digresije kao Selenic i ne zamlacuje se pricama o odnosu Srba i Albanaca ( Prijatelji) ili pricajuci uzasne price o HrvatimaKventinov prikaz kao i uvek pravo u centar.
Sajam, vasar, svejedno je.
Elem, drago mi je da vidim da je Pavlovic i u ovoj knjizi veran sebi, i svojoj nemilosrdnosti opisa drustvenih prilika, odnosa medju ljudima, a u slucaju ''Zadaha tela'' koji privodim kraju, i seksa.
On nije tako transparentan kao Selenic u ozlojedjenosti ljudi radnickim samoupravljanjem i tih nekih moralnih vrednosti koji su u njegovim junacima u stalnom sukobu. Ali je suroviji.
U jednom trenutku on(i u slucaju ''Zadaha tela'') izmesti radnju u istocnu Srbiju, deo koji me uvek najezi. Pogotovo mi nije bilo svejedno kad me je uzgred spomenuta Cvakinova ulica podsetila na pricu o Cvakinu iz crevare koju smo citali u osmom razredu.
Ali kod Pavlovica je sve povezano. Taman tako da mogu da zamislim da se junaci moje i Kventinove knjige srecu u istom vozu.
:
Citaj Prijatelje.Ja sam stvarno napisao sajam umjesto vašar.
Ne bih provalio za dva dana da samo u to gledam!
A zanimljivo mi je ovo poređenje Ž. Pavlovića i M. Selenića. Moram da se ogradim, jer nisam Selenića baš mnogo čitao (pažljivije samo Timor mortis), ali ipak mislim da je Pavlović bolji pisac, gledajući sasvim književno-umjetničke kvalitete. S druge strane, Selenić će vjerovatno ostati čitaniji, jer je mnogo bolje od Pavlovića shvatio da se naše društvo dijeli (odnosno puca) prvenstveno po međuetničkim, a ne ideološkim šavovima.
