Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Jedno ubistvo u Patrijaršiji – Nenad Novak Stefanović, Laguna, 320 str, 8/10
https://www.laguna.rs/n4056_knjiga_jedno_ubistvo_u_patrijarsiji_laguna.html

Lagani krimić, vreme dešavanja je između 2 rata, mesto dešavanja u Beogradu.
Totalna laganica. Od njega sam pre par godina pročitala Ubistvo u Kapetan Mišinoj, i sve se i dalje odvija u tom istom maniru.
Dakle ništa spektakularno, ali fino provedeno vreme.
 
Morao sam da se vratim na posao (iako korona divlja), pa manje čitam nego prethodna dva mjeseca. Osim toga, ćerka mi se upisivala u srednju školu, pa sam bio u haosu i oko toga.

Ipak sam pročitao roman Forda Medoksa Forda Dobri vojnik.
Iako ima naslov kakav ima, i još je objavljen tokom Prvog svjetskog rata, ovo nije ratni roman. Radi se o priči o dva dekadentna prebogata englesko-američka para koji po njemačkim banjama i francuskoj rivijeri upražnjavaju razne raspusnosti - promiskuitet, kocku, alkoholizam... Nešto mi njihove strasti (oko kojih se u knjizi sve vrti) nisu djelovale naročito ubjedljivo, ali u dobroj mjeri priču je iskupila lucidna struktura.
Kad je u knjizi pripovijednja nelineralno, kad priča stalno skače po vremenskoj liniji naprijed i nazad, a čitaocu to ništa ne smeta, čak mu se to čini logičnim i prirodnim, to znači da je pisac bar jednu stvar uradio jako dobro. Ne znam kakav je utisak drugih savremenih čitalaca, ali pomišljao sam da je ovo dobar primjer za to da je u književnosti forma ipak dugovječnija od sadržaja. Da li je i besmrtna?
Inače, iako roman kod nas nije naročito poznat, na engleskom govornom području je visoko cijenjen. Do one mjere kad ga analiziraju i seciraju do besmislenosti.

Sad sam uzeo da čitam Doba mjedi Slobodana Šnajdera. Za Šnajdera sam znao samo kao dramskog pisca. Dok nisam čuo za ovaj roman nisam ni znao da nešto drugo piše.

I zaista, javljajte se malo. Šta vam je?
 
Ova korona je izgleda uticala čak i na ova naša javljanja ovde :lol:
Ja jako volim romane gde se radnja premešta iz jednog vremena u drugo pa čak i treće. Naravno ukoliko je to vešto izvedeno.
To je recimo kod Ulicke slučaj (ko o čemu ja o Ulickoj :D ). Ne znam da li bi mi se i ovaj "tvoj" roman dopao.

I kako je prošao upis? Da li ste zadovoljni?
Lepo bi bilo da je zadovoljna i omladinka i vi :D
 
Zdravo, ljudi, nadam se da ste svi dobro, mene evo danas oteraše da radim od kuće "za svaki slučaj" jer mi curi nos (bebac mi preneo iako nemam pojma kako kad on ne mrda iz kuće). Trebalo bi obojica od jula da idu u vrtić, Bože zdravlja jer vidim da Ogiju počinje da fali društvo vršnjaka, već puna 3 meseca nije bio, mogu misliti koliki je to period iz njegove perspektive (a i zbog posla nemamo više luksuz da smo svi stalno kod kuće i bavimo se decom).

Čitam kad stignem, obično po prevozu (a sad neće biti ni toga), trenutno je to jedna pomalo nabacana biografija Džeka Londona "Mornar na konju" (Irving Stoun). Kako sam se nadala, dobro išta i stižem. Nije mi ovaj Mornar toliko oduševljenje kao Stounova Agonija i ekstaza (Žudnja za životom je takođe lepo napisana). Kupih i njegovu Dubinu slave i sad se mislim da li sam pogrešila 😆
 
Dobro je prošlo, upisala se gdje je htjela. Ali dok smo se izborili sa prijavljivanjem preko interneta, bodovima, dodatnim bodovima, rang listama (koje se svaki dan ažuriraju, pa onda ujutro čekaš da vidiš da li si još iznad crte) bile su muke Isusove. Ali važno je da se sve dobro završilo.

A Dobri vojnik bi ti se sasvim moguće svidio. Prilično je ženska knjiga. Iako ne volim da tako dijelim literaturu, knjiga mi djeluje zanimljivija ženskoj publici. Ne znam uopšte za srpsko izdanje, ne znam da li može da se nađe. Viđao sam neko hrvatsko.
 
Dobro je da ste odahnuli sa upisom. To je uvek veliki stres.
Taj Dobri vojnik verovatno ipak nije dostupan ovde. Ali nema veze.

Elefteria me dobro podseti na Žudnju za životom.
To sam htela da čitam, ali mi se nekako izgubilo sa ove moje sadašnje liste.
Elefteria, srećno sa malom decom u ovom ludom vremenu. Verujem da nije lako.
 
Ja sam inace citala sve i svasta, vise svasta nego sve, primetila sam da ovde vise niko ne pise
pa sam batalila ovu ( ali i an zeneral) biblioteku.
Put me je naneo u Srbiju i sada ne znam kako cu da se vratim jer se letovi otkazuju
( barem ovaj moj), a ako Bog da da se vratim onda cu pisatii i detaljno o jednom mnogo dobroj, mali i komplikovanoj,
ali samo malo, knjizi od 950 strana:)
 
Da li smo ga citali?
Ja nisam.

Umro pisac Karlos Ruis Safon
http://rs.n1info.com/journalist14/Beta-



Umro pisac Karlos Ruis Safon
Izvor: AP Photo/Berenice Bautista
Španski pisac Karlos Ruis Safon preminuo je u 56. godini, saopšila je njegova izdavačka kuća Planeta.
"Karlos Ruis Safon, jedan od najboljih savremenih romanopisaca, umro je danas", navela je Planeta na Tviteru.
U ostvarenja pisca rodom iz Barselone spadaju "Senka vetra", "Igra anđela" i "Marina".
U Srbiji su objavljeni prevodi više njegovih romana među kojima su "Senka vetra", "Igra anđela", "Zatočenik Nebesa", "Lavirint duhova 1 i 2" i "Marina".
TAGOVI:
KARLOS RUIS SAFON

KOMENTARI (11)
OSTAVI KOMENTAR
BanjaP
 
Gde si, Rayela, kućo stara?!
Čitala ja Safona, Senka vetra, i nisam bila odusevljena, u čemu sam u manjini, koliko sam shvatila.
Ne pisem jer nikako da pročitam nešto, sve me gnjavi pa razvlačim
 
Oooo, Rayela, gde si ti čoveče :D
Zaglavljena si vidim izmedju dve korone.
Ebem ti više koronu izludjuje me
smilie_girl_130.gif


Slabo čitam, gnjavim neku knjigu danima. Ovog Safona nisma čitala, moja procena je da mi se ne bi dopao.
Ajd Rayela pa nemoj sad da prođe sto godina dok se ponovo ne javiš :D
 
Čitao i ja Senku vetra. Ok i donekle zanimljiva knjiga, ali ništa više o toga. To je i problem koji ja imam sa savremenim piscima. Ne ostavljaju dovoljno jak utisak. Zato se držim onih drugih. Sad sam na romanu Jana Fleminga Moonraker. Dosta zanimljivije i intenzivnije od filma.
 
Truman:
Čitao i ja Senku vetra. Ok i donekle zanimljiva knjiga, ali ništa više o toga. To je i problem koji ja imam sa savremenim piscima. Ne ostavljaju dovoljno jak utisak. Zato se držim onih drugih. Sad sam na romanu Jana Fleminga Moonraker. Dosta zanimljivije i intenzivnije od filma.
Kliknite za proširenje...

Citaj onda romane iz osamnaestog veka mada tada ni sam zanr roman nije ni postojao, ali je jedan Italijan
( mada u to vreme izraz Italijan nije ni postojao, ali nema veze) uspeo da bude prvi romanopisac, a ja na ovom
forumu i prva koja je procitala njegovo remek delo ( ovo mu je i jedino delo, ali je stvarno za istoriju pa je
zato i jedinstveno.
Elem, u vreme korone padne meni na pamet kuga i svetske ( uglavnom evropske) muke oko kuge, setim
se da je neko detaljno opisivao kugu u Milanu, sa sve nekim perverzijama po grobljima ( cak mislim da
o tim nekim scenama i Kami u svom romanu Kuga govori, ali sada nisam sigurna da li sam nesto mozda pomesala),
a taj je neko bio autor knjige Verenici (Alesandro Manconi). Citanje knjige veliki je poduhvat, mnogo je to veci izazov od
recimo citanja knjige Rat i mir ( a da budem iskrena Tolstojev je roman meni bio mnogo dosadniji od ovog), broj je
stranica isti ( oko 950), a moguce je da mi je u Tolstojev romanu sve manje vise bilo poznato ( mislim na istoriju),
a ovde sam uvek ispocetka padala u nesvest, a bas zbog istorije,
Autor opisuje Lombardiju, Milano, Bergamo na kraju sesnaestog veka ( on sam to pise pedesetak godina kasnije),
a u to vreme roman kao knjizevna forma nije ni postojao. Njegov je uzor bio Valter Skot koji je pisao knjige za siroku publiku
pa je i on tako zeleo, a problem mu je bio jezik jer italijanski u to vreme nije postojao. Prvo je pisao na nekom lombardijskom
italijanskom, roman je iz prve doziveo nevidjen uspeh, odmah je i stampan u hiljade i hiljade primeralka, prevodjen
je po Evropi svuda, to njemu nije bilo dovoljno ( prevodi su bili i jako oskudni, nekada i besmisleni) i odlucio je
da ode u Firencu na nekoliko godina i da slusa, razume jezik kojim je pisao Dante ( i Petrarka) i onda onda on taj
svoj "jezik" kupa u reci Arno ( Arno deli Firencu na dva dela) i tek tada roman postaje remek delo italijanske
knjizevnosti i jezika.

Nastavak sledi, ne mogu sve istog dana :D
 
Samo je ime romana i autor menjao nekoliko puta, ali je i roman prepravljao, pisao ga je dvadesetak godina
pa je prvo bilo Jedna prica iz Milana, kasnije su bili Verenici, a u najnovijim izdanjima i prevodima
ostavlja se ialijanski naslov I Promessi Sposi , a to bi znacilo ( za moje uho= nesto kao sto su na hrvatskom
Zarucnici, ali to bas i nije mnogo vazno. Uglavnom radnja pocinje sa njihovom zarukom, obecanjem, ali
ih zivot razdvaja i tek posle 800 strana ponovo se srecu, a u medjuvremenu se sve i svasta dogadja ukljucujuci i glad, kugu,
njen odlazak u samostan. Autor pise na neki nacin jako dopadljivo, malo i duhovito, ironicno , u nekim delovima
mnogo podseca na Dikensa kada recimo kaze " i tako su oni otisli, ali autor naravno to tada nije mnogo zna pa je
bio bas iznenadjen i zatecen", ima delova ( obicno je tu dvadeset-trideset stranica) u kojima iskljucivo pise o istoriji
stavljajuci i faksimile nekih dokumenata, ja nisam bas to sve detaljno studirala, ali mi je i ovaj istorijski deo b io stvarno
zanimljiv jer recimo nisam imala blage v eze i pojma da je Lombardija sa sve Milanom bila neka spanska kolonija
jer se udajama i zenidbama nasledjivalo sve i svasta ukljucjuci i citave drzave pa je tako glavni zao lik neki Rodrigez,
ali je i guverner cele te provincije Spanac pri cemu niko spanski ne govori, iskljucivo francuski, a narod neki narodski
italijanski ( lombardijski).

Nezavisno od radnje i znacaja romana fascinirao me je narod i njegova spremnost na pobune, a sve
nekako u vreme mog dolaska u Srbiju i izbora. Ne znam zasto su ljudi danas plasljivi kao zecevi, a
dobro znaju da im ne prete nikakve giljotine ili bilo kakve sankcije.

Roman se uci po italijanski skolama, neka rsta obavezne lektire, masiraju vec vekovima decu na neke analize
(valjda je u Engleskoj talo sa Sekspirom , u Nemackoj sa Geteom, kod nas sa Njegosem) pa je Umbertoi Eko
rekao da mu je to jedno od najomiljenijih dela, ali da je imao srecu da ga cita pre nego sto su poceli u skoli
da ga maltretiraju sa obaveznim citanjem.
Ima silnih filmova koji su snimani po romanu, ja izgleda nisam nijedan gledala, zadnji je iz 1998, a tu igraju
Franko Nero, Bert Lankester i neki drugi vazni glumci, a mozda je i neka mini serija.

Jako sam dugo citala knjigu, skoro pa mesec dana, a svasta sam i saznala, naucila, neprestano
sam ronjala po vikipedijama jer su bas u to vreme pored kuge besneli i ratovi, raznorazni, ali
uglavnom protestanti protiv katolika ili obrnuto.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
292
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top