Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Mrs.Bi:
Moja borba 3, Karl Uve Knausgor, Booka, 447 str. Odrastanje dečaka tokom osnovne škole, jurcanje sa drugarima, fudbal, vožnja bicikla, prvi porno časopisi, prva interesovanja za devojčice, nalaženja svog mesta u društvu, odnosi sa drugom decom, sa roditeljima. Nije mi bilo baš previše interesantno, ali idemo dalje.
Kliknite za proširenje...
Preskaci bre malo, pojavice se to ponovo, gledaj da sto stignes do pete knjige, a sestu ostavi za nekad kasnije.
 
Mrs.Bi:
Moja borba 3, Karl Uve Knausgor, Booka, 447 str. Odrastanje dečaka tokom osnovne škole, jurcanje sa drugarima, fudbal, vožnja bicikla, prvi porno časopisi, prva interesovanja za devojčice, nalaženja svog mesta u društvu, odnosi sa drugom decom, sa roditeljima. Nije mi bilo baš previše interesantno, ali idemo dalje.
Kliknite za proširenje...
Čitala prvu knjigu. Dobra je. Dalje nisam išla.
 
quentin:
Pročitao sam Fukoovo klatno.

Prvo sam mislio da je Fukoovo klatno mnogo manje šarmantna i zanimljiva knjiga od Imena ruže – vrijeme radnje sad je dvadeseti vijek, od šezdesetih do osamdesetih godina (uz flešbekove četrdesetih), a umjesto impozantnog Ekoovog poznavanja srednjeg vijeka dobili smo gomilu besmislenih znanja o templarima, alhemiji, kabali, rozenkrojcerima, magiji, svetom gralu, iluminatima, masonima i raznim drugim pojavama i pojmovima koji me inače savršeno ne interesuju.
Srećom, knjiga je bila više nego dovoljno duga da promijenim mišljenje. Ime ruže je bila sofisticirana igra i zabava pisca sa čitaocem, ali Fukoovo klatno je idejno i tematski znatno razrađenije djelo. E sad, da li je zanimljive teze o čovjekovoj potrebi za tajnom i vjerovanjem (smislom, planom, Bogom?...) bilo moguće izreći i kroz nešto manje spekulativne istorije i pseudonauke ne znam, jer nisam pisac. U svakom slučaju, čitalac dosta brzo shvati satirični pristup Umberta Eka, pa ne lomi mnogo glavu nerazumljivom okultnom terminologijom, rutinskom upotrebom nekoliko stranih jezika i vezama među živopisnim magovima i mračnim vitezovima. Sve je to kulisa, osnova, kako za pomenute ozbiljne ideje, tako i za lične istorije glavnih protagonista – trojice urednika u izdavačkoj kući koji, da bi se narugali piscima ezoterije, uz pomoć kompjutera kreiraju vlastitu teoriju zavjere, u koju će kasnije povjerovati ljudi koji te stvari shvataju preozbiljno.
Međutim, ne znam kada ću i da li ću dalje čitati Eka, kad je fikcija u pitanju. Kao da sam zadovoljio čitalačku radoznalost sa ove dvije knjige, i nisam siguran da je on imao još nešto posebno da kaže kao pisac beletristike.
Kliknite za proširenje...
Čitala i ja. Ne bih ponovo. U to vreme ( pre petnaestak godina) bila mi je knjiga zanimljiva, osim početka koji kod njega zna da se pretvori u “tapkanje u mestu”. Danas bi mi predstavljalo napor da ponovo čitam isto štivo. “Ime ruže” mi se više sviđa.
 
Ne radi se o tome da je stil,radnja,ili recnik fantastican.radi se o tome da se smrtno zaljubis u antijunaka,pijanicu,samodestruktivca...glavni junak jedne knjige sto bi rekao brega
Screenshot_20200128-121237.png


Magbet nije iz serijala o hariju
 
Mrs.Bi:
Uzela sam četvrti nastavak Moje borbe i saznala da će za peti biti čupavo. Imaju samo u Gradskoj i to pet primeraka koji su stalno zauzeti. :(:think:
Za šesti nisam smela ni da pitam. Možda se promeni situacija dok pročitam ovo.
Kliknite za proširenje...

Da li je šesti dio izašao na srpskom? Knjiga je ogromna, na engleskom je izašlo 1160 strana. Skoro kao čitav Rat i mir.
Prevodilac koji je na engleski preveo prvih pet knjiga nije sam mogao da izađe na kraj sa šestom, pa je podijelio posao s jednim kolegom.
 
Radoš je zaista fantastičan prevodilac uopšte, a Knausgora prevodi maestralno. Znajući koliko je mlad rekao bi čovek da je rođen prevodilac. IA Booka ga nije pritiskala nego je unapred bila dogovorena neka realna dinamika objavljivanja koju je on poštovao. Kupila sam šesticu, ali obično kad završim jednu druga mi se istovremeno i počinje, a i ne počinje, da duže traje. Kao i dok čitam. Ako izdržim ostaviću je za leto.
 
Nezaboravno kolektivno samoubistvo - Arto Pasilina, Odiseja 190 str. 7/10
https://www.delfi.rs/knjige/66768_nezaboravno_kolektivno_samoubistvo_knjiga_delfi_knjizare.html

Ovaj kratki satirični roman se čita za jedno-dva popodneva.
Roman je pun likova koji su neprekidno aktivni, i ta brojnost i obilje njihovih aktivnosti me je poprilično umorilo.
Lični neuspeh likova nije pretstavljen uobičajeno, već se pisac poigrava tim neuspesima na jedan zabavan način.
Tako na neusph počnete da gledate kao na normalnu stvar i ne shvatate ga totalno tragično.
Sve u svemu, koliko god to zvučalo paradoksalno, ovo je roman koji slavi život.

Realno, ovo je interesantna knjiga, ali sam se ja verovatno preko Luovog pisanja zasitila te severnajčke priče o otuđenosti, povratku prirodi, sebi....
Tako da mi je ok što sam ga pročitala, ali nisam posebno oduševljena.
 
Sećam se da su ga hvalili ovde.

lamar:
Svaka vam čast na tolikom broju pročitanih strana :kpozdrav:
Ja se neću skoro upustiti u tu avanturu.
Kliknite za proširenje...
Čitaš i ne misliš o broju strana. A interesantno je. Jedino se brinem kako ću da držim toliku knjigu. Moraću pre toga u teretanu da ojačam.
Ja sam Knausgoru prišla potpuno opušteno. Ako mi se svidi - čitam, ako ne - odustajem. I čitam dok me drži. Jedan tom, dva... a eto počela sam četvrti i krivo mi što ne mogu odmah potpuno da mu se posvetim.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top