Biblioteka 3

[loš đak Boža]

Ako imate vremena i raspoloženja, u književnom časopisu Los Angeles review of books prošle godine je objavljen zanimljiv osvrt na knjigu Rebeke Vest "Crno jagnje i sivi soko", njenom putopisu o Jugoslaviji i srpskom narodu nakon prvog svetskog rata. Mada je ta knjiga dugo uživala izuzetan status kao literarno putopisno delo, zbog svog pozitivnog odnosa prema Srbima i Jugoslaviji, skrajnuta je i prepuštena zaboravu u američkoj kulturnoj javnosti.

https://lareviewofbooks.org/article/the-judgment-of-rebecca-west/

It is very hard to imagine President Clinton and his top advisors taking the time to read this book. (Indeed, Lord David Owen, whose proposals undergirded the Dayton Agreement ending the war, suggests that he didn’t read enough: “At the start of the fighting I had dipped into, rather than reread, Rebecca West’s account of her travel through Yugoslavia in the late 1930s.”) Holbrooke notes West’s undisputed influence on a popular and timely work, Balkan Ghosts (1993), written by itinerant journalist Robert D. Kaplan — who has been quoted as saying he would much rather lose his passport than his copy of West’s book. According to Holbrooke, Balkan Ghosts “left most of its readers with the sense that nothing could be done by outsiders in a region so steeped in ancient hatreds.” In response, Kaplan repudiated the notion that his writing was intended to influence decision-makers, since his reporting was done during the late 1980s and Balkan Ghosts was published before the wars of succession had really started. For her part, West had been dead for over a decade and could not defend herself.

 

[Waterfall]

То првенствено говори о њему, а ја још нисам видео да је амерички или британски писац написао нешто лепо о Србима.

Nautiluse,
jednom sam ti preporucila da procitas ''Kroz srpske zemlje'' Meri Daram. Knjiga je putopis kroz Srbiju i Crnu Goru, a ona se nasla na Balkanu prvi put.
https://www.delfi.rs/knjige/9470_kroz_srpske_zemlje_1900-1903_knjiga_delfi_knjizare.html
Ono sto je meni bilo jos zanimljivije je prica o njoj i njenom zivotu (takodje posebno prikazana u knjizi, manjim delom) o njenoj odusevljenosti Srbima, njihovom gostoprimstvu, ljubaznosti, o njihovom progonu od strana Arbanasa pa sve do njenog preokreta gde sa mrznjom govori o Srbima, cak i u ratu staje
na suprotnu stranu, a srpsko poverenje koje je zadovila (tacnije naivnost) koristi za antisrpsko delovanje i ako se dobro secam spijunazu.
Meni je knjiga bila stvarno odlicna.

(Nazalost, pozajmila sam je i nikad mi nije vracena )

 

[quentin]

Ne znam ima li novopazaraca na temi, ali možda bi ih zanimalo da Tomas Pinčon u kod nas neprevedenoj (i vjerovatno neprevodivoj) Gravity's Rainbow ima ovu pjesmicu:

Nobody knows-where, it is-on-the-map,
Who’d ever think-it, could start-such-a-flap?
Each Montenegran, and Serbian too,
Waitin’ for some-thing, right outa the blue—oh honey
Pack up my Glad-stone, ‘n’ brush off my suit,
And then light me up my bigfat, cigar—
If ya want my address, it’s
That O-ri-ent Express,
To the san-jak of No-vi Pa-zar!

 

[Rayela]

Ako imate vremena i raspoloženja, u književnom časopisu Los Angeles review of books prošle godine je objavljen zanimljiv osvrt na knjigu Rebeke Vest "Crno jagnje i sivi soko", njenom putopisu o Jugoslaviji i srpskom narodu nakon prvog svetskog rata. Mada je ta knjiga dugo uživala izuzetan status kao literarno putopisno delo, zbog svog pozitivnog odnosa prema Srbima i Jugoslaviji, skrajnuta je i prepuštena zaboravu u američkoj kulturnoj javnosti.

https://lareviewofbooks.org/article/the-judgment-of-rebecca-west/

Cenis da spada u ovih dvajes Laguninih knjiga i da Srblje zna ko je ona?


Poznata engleska spisateljica Rebeka Vest bila je zaljubljena u Jugoslaviju,
Beograd, Dubrovnik, Sarajevo. Posle njene smrti Njujork Tajms je objavio da je
imala ljubavnu aferu sa Jugoslavijom koja podseca na strastveni odnos Hemingveja
i Spanije.

"kao dete opsedala me je slika nagih,mrtvih ljudi kako leze na vlaznoj zemlji medju rastinjem.
Kasnije sam shvatila da je ceo jedan moderan svet sa balkona pao zajedno sa Aleksandrom
i Dragom. Vek koji je poceo zlocinom,verovatno ce se zlocinima i zavrsiti"
:njeno predvidjanje se ispunilo.

Zakljucivala je putujuci kroz Bosnu,Hrvatsku da je stvaranje Jugoslavije mozda
bila nuznost, ali joj nije dosudjena harmonija.

U Beogradu na Kalemegdanu, videla je u muzeju sablasan,zlokoban eksponat:
automobil u kome je kralj Aleksandar ubijen u Marseju. "Nije lako shvatiti
zasto su francuske vlasti dozvolile da taj automobil stigne ovamo. To je jedan
starinski automobil.Posle atentata kabina je bila nevesto restaurirana.
Bio je 7 godina star i ustvari je sluzio za prevoz malo vecih kriminalaca.
Francuski sofer je protestvovao protiv toga da kralja vozi u takvoj starudiji.
Ovaj automobil divno simboluzije nacin na koji su se zapadne sile odnosile prema
Balkanu".

Bilo kako bilo, Jugoslavija je krajem tridesetih godina opcinila ovu zenu.
Rekla je da je zamrsenost medju narodima tolika, da niko ne moze biti u pravu,
niti iko moze pogresiti, a buducnost svakako ne moze biti srecna.

Mnogo godina kasnije ,jedan od najboljih prevodilaca Vestove, sekspirolog Nikola Koljevic
izvrsio je samoubistvo.. Ispostavilo se da je Vestova u svojim zakljuccima o Jugoslaviji
pogodila gotovo sve, osim da je "tamo sreca moguca".

Danas nam ova sintagma Vestove o sreci deluje kao gruba sala obrazovane Engleskinje ,
zaljubljene u svet koji do kraja nije razumela, i koji takodje nema sposobnosti da
ikada shvati samoga sebe. I zato njegova istorija lici na niz posrtaja.

 

[Yersinia]

Ne znam ima li novopazaraca na temi, ali možda bi ih zanimalo da Tomas Pinčon u kod nas neprevedenoj (i vjerovatno neprevodivoj) Gravity's Rainbow ima ovu pjesmicu:

Дерета има у плану превод и објављивање Пинчонове "Gravity's rainbow", бар тако наводе на сајту. Видећемо како ће успети са преводом.

 

[Наутилус]

Nautiluse,
jednom sam ti preporucila da procitas ''Kroz srpske zemlje'' Meri Daram. Knjiga je putopis kroz Srbiju i Crnu Goru, a ona se nasla na Balkanu prvi put.
https://www.delfi.rs/knjige/9470_kroz_srpske_zemlje_1900-1903_knjiga_delfi_knjizare.html
Ono sto je meni bilo jos zanimljivije je prica o njoj i njenom zivotu (takodje posebno prikazana u knjizi, manjim delom) o njenoj odusevljenosti Srbima, njihovom gostoprimstvu, ljubaznosti, o njihovom progonu od strana Arbanasa pa sve do njenog preokreta gde sa mrznjom govori o Srbima, cak i u ratu staje
na suprotnu stranu, a srpsko poverenje koje je zadovila (tacnije naivnost) koristi za antisrpsko delovanje i ako se dobro secam spijunazu.
Meni je knjiga bila stvarno odlicna.

(Nazalost, pozajmila sam je i nikad mi nije vracena )

Знам да си ми ту књигу препоручила и ставио сам је на списак, али кад год помислим да је читам нека друга ускочи. Незгода је што има много књига на списку, па не зна човек коју ће пре.

 

[Linejna]

Pod jakim sam utiskom romana "Zgazene bulke".
Odavno nisam procitala potresniji roman.

 

[VanZandt]

Jedna knjiga gde se Balkan i Srbi ne pominju negativno je "Montenegro", autora Starling Lawrence. Citala sam pre nekoliko godina, prilicno je verno opisao spletke velikih sila na Balkanu.
Do te mere da sam proveravala da nije pisac naseg porekla, mada mislim da nije. Drugu knjigu nisam procitala joos uvek (tamo jedan od glavnih junaka iz Montenegra odlazi u Ameriku).

evo malo vise o piscu. Izgleda da je ova druga knjiga koju nisam citala (The Lightning Keeper) inspirisana Pupinom.

https://www.nytimes.com/2006/05/13/books/13star.html

 

[del piero 10]

Treba lepo da raskrstimo sami sa sobom, da nije sve sto stigne sa zapada = propaganda mrznje prema nama kao naciji.
A s druge strane, kad od nekog stigne izjava koja nam odgovora i opisuje nas u superlativu, e to je onda istinito i iskreno misljenje.
Izostanak samokriticnosti uvek vodi u jednoumlje i sektasenje.
Mozda su ti ljudi zaista tako videli nasu zemlju, jer, sto bi neko ulagao u propagandu u vidu knjiga, koje su u javnosti zastupljene 5% u odnosu na ostale medije?
Ima smisla to reci kad jasno i nedvosmisleno satanizuju npr. u nekom filmu, kao sto se decenijama Rusi prikazuju tiranima i teroristima... ali, pasus ili dva u knjizi koju ce kupiti i procitati par desetina hiljada ljudi, je apsolutno marginalna stvar.

Drugo, zapitajmo se da li smo mi kao narod zaista toliko dobri i fini i najbolji, samo je problem u svima ostalima koji to ne vide!
Mi, ovaj narod, biramo vlast koja nas unistava iz godine u godinu mnogo vise nego bilo koja strana marketinska masinerija.
Mi sami svojim parazitskim navikama, lenjoscu, inatom, nakaradnim sistemom poslovanja, sistemom vrednosti... dovodimo na rukovodece pozicije nasu bracu i sestre, nase prijatelje, komsije, poznanike... dakle, nisu to tamo neki ljudi, ubaceni sa strane da nas uniste, ne, to smo mi upravo mi sami, destruktivni sami po sebe!

Mozda post zazvuci kao poziv na diskusiju o politici, to mi nije cilj niti to zelim, samo hocu da kazem da treba razgraniciti neke stvari i gledati u svoje dvoriste pa tek ond au tudje. Mala smo zemlja, u globalnom nivou prakticno zanemarljiva, i onda nam znaci da nekad nekad naletimo na par recenica o nama, i naravno, mnogo nas pogodi kad taj neko ne kaze sve najbolje o Srbiji i Srbima.
A u stvari, nema potrebe traziti po knjigama pasus gde pise nesto o nasoj naciji, neki ovdasnji su pisali citave knjige o tome, i to pre 100 i vise godina, a ta pisanija je aktuelna i dan danas, i to je ono sto boli, sto znamo da je to sve i tad bilo istina, i sad je istina, i bice i u buducnosti!
Da li su Domanovic i Nusic isto bili strani elementi, marionete propagande svetskih sila koje nas mrze? Sta je Arcibald Rajs drugaciji od gore spomenute Meri Daram?

 

[del piero 10]

Moonlight je na prosloj strani pisala o utisku sa promocije i kako je retorika nekih ucesnika veoma razocarala.
Setio sam se toga kada sam, pre 4-5 dana, uhvatio sasvim slucajno na nekom nasem kanalu, intervju sa Danilom Kisom. Odgledao sam mozda nekoliko minuta i nisam mogao da verujem da jedan takav autor, svetski priznat, sa tolikim ugledom, ima problem da sastavi prosto prosirenu recenicu Da, mnogi pisci vise vole da se izrazavaju kroz pisanje, i to onda kad im naidje inspiracija, ali nekako ocekujes od takve jedne velicine da u skladu sa svojim imenom, moze da pokaze koliki je erudit i da makar delic svojih spisateljskih mogucnosti pretoci u obican opusten razgovor u cetiri oka. Pored toga, drzanje mu je bilo, skoro pa onom iz Booke iz Munlajtinog posta non stop je zamuckivao, vrteo glavom, prolazio prstima kroz kosu, okretao se oko sebe, pucao prstima... kao da je, ne daj Boze, leceni narkoman koji krizira

Ipak, podsetio me je taj intervju da imam u planu da citam jos nesto od njega i juce sam poceo Mansardu... i zavrsio je nakon 2-3h.
Jednostavno - remek delo. Da sam citao prvu nju, pa zatim Porodicnu trilogiju, ubedjen sam da mi se ne bi dopala nimalo i da bih na pola digao ruke. Nakon sto sam uzivao u trilogiji, citav esej Mansarde mi je mnogo jasniji i smisleniji, iako je po hronologiji ona njegovo prvo delo. Preporucio bih svima koji bi da je citaju da urade kao i ja i da im nikako prvo citanje Kisa bude upravo Mansarda, jer ce najverovatnije biti razocaranje i cista konfuzija!

 

[Rayela]

Дерета има у плану превод и објављивање Пинчонове "Gravity's rainbow", бар тако наводе на сајту. Видећемо како ће успети са преводом.

Ja sam nedavno kupila tu knjigu, onako, iz cistog hira
Kad sam procitala koje su peripetije pratile ( valjda jos uvek prate) tu knjigu batalila sam i pomisao da je uzmem " u postupak".
Knjiga je ocigledno teska za prevodjenje jer se samo Elfriede Jelinek usudila da je prevodi i prevod na nemackom je njen.
I ona pise jako komplikovane knjige pa joj je valjda to bilo primamljivo.
1973 knjiga je trebalo da dobije i Pulicerovu nagradu, ali je ziri objasnio da je knjiga opscena ( to za mene naravno nije naravno nikakav problem) i necitljiva
( a to vec jeste problem). Na pocetku knjige pojavljuje se oko 400 likova, onda se gube pa se tu i tamo kasnije javljaju.
Radnja se dogadja 1944-1945 kada Nemacka ispaljuje svoju cuvenu raketu V2, a glavni junak ( ako i postoji) odmah dobije erekciju. I tako...
Trenutak umiranja, smrt, zapravo je orgazam, rat je sekusalno uzbudjivanje.

 

[quentin]

Ja sam nedavno kupila tu knjigu, onako, iz cistog hira
Kad sam procitala koje su peripetije pratile ( valjda jos uvek prate) tu knjigu batalila sam i pomisao da je uzmem " u postupak".
Knjiga je ocigledno teska za prevodjenje jer se samo Elfriede Jelinek usudila da je prevodi i prevod na nemackom je njen.
I ona pise jako komplikovane knjige pa joj je valjda to bilo primamljivo.
1973 knjiga je trebalo da dobije i Pulicerovu nagradu, ali je ziri objasnio da je knjiga opscena ( to za mene naravno nije naravno nikakav problem) i necitljiva
( a to vec jeste problem). Na pocetku knjige pojavljuje se oko 400 likova, onda se gube pa se tu i tamo kasnije javljaju.
Radnja se dogadja 1944-1945 kada Nemacka ispaljuje svoju cuvenu raketu V2, a glavni junak ( ako i postoji) odmah dobije erekciju. I tako...
Trenutak umiranja, smrt, zapravo je orgazam, rat je sekusalno uzbudjivanje.

Rijetko ne dočitam knjigu kad počnem, ali s ovom sam stigao do sto i neke strane i ostavio je "za kasnije".
Knjiga može da bude teška koliko hoćeš, ali mora da postoji neki omjer između uloženog napora i zadovoljstva koje pruža. Ovdje je upitno na koju stranu tas preteže.

 

[Rayela]

Rijetko ne dočitam knjigu kad počnem, ali s ovom sam stigao do sto i neke strane i ostavio je "za kasnije".
Knjiga može da bude teška koliko hoćeš, ali mora da postoji neki omjer između uloženog napora i zadovoljstva koje pruža. Ovdje je upitno na koju stranu tas preteže.

Ja cu je ipak "nekada" citati jer glavni lik putuje kroz Nemacku ( ne znam koliko dugo i ozbiljno) i komentarise sta je i kako video 1945.
Ovaj je ziri njemu zamerao ( opscenost po strani) da je on u toj knjizi i "zrtvama" pripisivao zelju za za tom opscenoscu.

 

[VanZandt]

Treba lepo da raskrstimo sami sa sobom, da nije sve sto stigne sa zapada = propaganda mrznje prema nama kao naciji.
A s druge strane, kad od nekog stigne izjava koja nam odgovora i opisuje nas u superlativu, e to je onda istinito i iskreno misljenje.
Izostanak samokriticnosti uvek vodi u jednoumlje i sektasenje.
Mozda su ti ljudi zaista tako videli nasu zemlju, jer, sto bi neko ulagao u propagandu u vidu knjiga, koje su u javnosti zastupljene 5% u odnosu na ostale medije?
Ima smisla to reci kad jasno i nedvosmisleno satanizuju npr. u nekom filmu, kao sto se decenijama Rusi prikazuju tiranima i teroristima... ali, pasus ili dva u knjizi koju ce kupiti i procitati par desetina hiljada ljudi, je apsolutno marginalna stvar.

Drugo, zapitajmo se da li smo mi kao narod zaista toliko dobri i fini i najbolji, samo je problem u svima ostalima koji to ne vide!
Mi, ovaj narod, biramo vlast koja nas unistava iz godine u godinu mnogo vise nego bilo koja strana marketinska masinerija.
Mi sami svojim parazitskim navikama, lenjoscu, inatom, nakaradnim sistemom poslovanja, sistemom vrednosti... dovodimo na rukovodece pozicije nasu bracu i sestre, nase prijatelje, komsije, poznanike... dakle, nisu to tamo neki ljudi, ubaceni sa strane da nas uniste, ne, to smo mi upravo mi sami, destruktivni sami po sebe!

Mozda post zazvuci kao poziv na diskusiju o politici, to mi nije cilj niti to zelim, samo hocu da kazem da treba razgraniciti neke stvari i gledati u svoje dvoriste pa tek ond au tudje. Mala smo zemlja, u globalnom nivou prakticno zanemarljiva, i onda nam znaci da nekad nekad naletimo na par recenica o nama, i naravno, mnogo nas pogodi kad taj neko ne kaze sve najbolje o Srbiji i Srbima.
A u stvari, nema potrebe traziti po knjigama pasus gde pise nesto o nasoj naciji, neki ovdasnji su pisali citave knjige o tome, i to pre 100 i vise godina, a ta pisanija je aktuelna i dan danas, i to je ono sto boli, sto znamo da je to sve i tad bilo istina, i sad je istina, i bice i u buducnosti!
Da li su Domanovic i Nusic isto bili strani elementi, marionete propagande svetskih sila koje nas mrze? Sta je Arcibald Rajs drugaciji od gore spomenute Meri Daram?

Samokriticnost je ok do izvesne mere. A da ima propagande po knjigama (beletristici) ima poprilicno ovih dana, verovatno je bilo i ranije. Ne znam da li je to politika uredjivackih kuca ili urednika ili stav pisaca, ali da vole da nas opljunu nicim izazvani je cinjenica. Naravno nekome ne smeta, meni poprilicno ide na zivce kad onako usput, nevezano sa celom pricom naidjem na recenicu gde nas ocrne. Retko kad uzmem da citam te pisce ponovo.

 

[момоа]

Oni koji govore kako bi trebali da budemo samokriticni su bas suprotno od toga, msm naravno da ima izuzeta, ali govorec uopsteno Englezi bas i nisu neki skroman i samokritican narod. Da ne pricam o narodima koji nas okruzuju.

 

[Rayela]

Samokriticnost je ok do izvesne mere. A da ima propagande po knjigama (beletristici) ima poprilicno ovih dana, verovatno je bilo i ranije. Ne znam da li je to politika uredjivackih kuca ili urednika ili stav pisaca, ali da vole da nas opljunu nicim izazvani je cinjenica. Naravno nekome ne smeta, meni poprilicno ide na zivce kad onako usput, nevezano sa celom pricom naidjem na recenicu gde nas ocrne. Retko kad uzmem da citam te pisce ponovo.

Ja tu vrstu knjiga uopste i ne citam jer su namerno tako pisane, nesto kultivisanija varijanta CNN-a ili Russia Today.
Ovih dana se odrzava najveci sajam knjiga ( Frankfurt) i svake godine nemacki izdavaci nagrade jednu knjigu na nemackom jeziku i jednu
"internacionalnu" pri cemu je do ove godine ta "internacionalna" bila stvarno to pa su je dobijali i svi buduci Nobelovci.
Ove godine se ta jako vazna i prestizna nagrada dodeljuje jednom bracnom paru ( on Egipcanin, ona Nemica) za njihov doprinos miru.
Mozda zato sto ove godine nece biti Nobela za knjizevnost, svi su prolupali
Inace je obicno tako da veliki knjizevnici ( pa i mali) pisu o svojoj sredini, kritikuju svoje "falinke".

 

[Elefteria]

A ja se mislim da li da kupim komplet Gospodara prstenova na Sajmu ili bolje da poručim sa sajta, da ne teglim. Tj. na Sajmu ću ga svakako pogledati, da vidim ilustracije itd. Nekako mi mnogo da dam 5000 samo na to i da onda kupim slabo šta drugo...

 

[*moonlight*]

Petak sa dobrom muzikom koja podstiče na radnu atmosferu.
Treba da malo ulickam biblioteku, pa presadim cveće, da oribam prozore (nisu veliki, ali ima posla), a kafa se penuša u šolji.
Jutro koje volim.

Čituckam, sebi za dušu i nasmejavanja, Kalendar mog detinstva, Balaševićevu knjigu objavljenu prošle godine.
Volim njegove pripovedne tokove, duhovit je, ali je u ogromnim ponavljanjima.
Nisam naišla zasad na deo koji nisam čula na koncertima.

Lektura bi bila dobrodošla, iskrena da budem, a i kakav misaoni novitet.
Ipak, jednom će mi biti milo što imam riznicu stanih Balaševićevih priča u policama.
I rado ću se setiti.

Kupila sam sobni čempres juče za svoj kutak.
NIsam mogla da odolim, ali pitam se kako ću se snaći sa njim - nisam dobra sa biljkama, imam zasad Zamiju, i dobra mi je i krasna, ali ona ne zahteva nikakvu naročitu pažnju, pa je moj doprinos samo što je volim i držim u žutoj saksiji.

Kada presadim čempres u saksiju za njega kupljenju, fotografisaću vam oba moja zeleniša.

Sada jurišam dalje - obaveze čekaju.

Mislim na vas.

 

[*moonlight*]

Novitet mog doma

Stara biljka.

 

[Mrs.Bi]

Lepe su ti biljke. I lepo si ih uklopila po boji saksije sa knjigama.
Znači, to dole je zamija. Meni bi dobrodošla neka biljka koja ni je osetljiva, jer kod mene slabo napreduju. U najboljem slučaju se ne osuše. A i svaka zahteva drugačiju negu, a ja neću da se opterećujem time. Dok smo mi bili na moru, oporavio mi se bendžamin, pod ćerkinom brigom i negom, tj. usled nedostatka iste. Izgleda da mu je prijalo. Nešto zalivaš svaki dan, nešto jednom nedeljno, nešto u 10 dana... maaaa, bre... kad dovatim vodu, sve zalijem.

 

[Rayela]

Lepe su ti biljke. I lepo si ih uklopila po boji saksije sa knjigama.
Znači, to dole je zamija. Meni bi dobrodošla neka biljka koja ni je osetljiva, jer kod mene slabo napreduju. U najboljem slučaju se ne osuše. A i svaka zahteva drugačiju negu, a ja neću da se opterećujem time. Dok smo mi bili na moru, oporavio mi se bendžamin, pod ćerkinom brigom i negom, tj. usled nedostatka iste. Izgleda da mu je prijalo. Nešto zalivaš svaki dan, nešto jednom nedeljno, nešto u 10 dana... maaaa, bre... kad dovatim vodu, sve zalijem.

Ja sam svojvremeno imala silne "biljke" ( prelepo cvece, oliandere i jos kojesta) ( imam ogromnu terasu od recimo 80 kvadrata),
ali je bilo nemoguce ( jedno vreme i nije) da molim komsije da mi zalivaju te biljke kada putujem ( a cesto putujemo) i onda
sam odlucila da budem radikalna pa je sve otislo u tandariju, Od tada susim samo hortenzije ( koje pa opet kradem po
tudjim bastama) i nemam nikakve biljke na terasi.

Obozavam ove bonsai biljke, ali to je citava nauka pa ne umem i ne mogu.

 

[Mrs.Bi]

Pa kad sam već tu:
Beograd bez sna, Vladimir Đurić Đura, Laguna, 214. str.
podnaslov: Novotalasna epopeja o jednoj izgubljenoj generaciji. (Komentar nije potreban).

Odrastanje jednog momka 80-ih godina u Beogradu, u vreme pojave (a kasnije i "odjave") panka i novog talasa. Žurke, muzika, koncerti, opsednutost upisom na FDU, ko na režiju, ko na glumu... u početku mi se nije svidelo. Samo idu po žurkama, upoznaju devojke, kratke epizode mesta, likova, događaja, sve je lako kad si mlad,.. I onda sam se navikla na stil, na junake, čak mi glavni lik postao i simpatičan, da bi mi na kraju bilo skoro žao što je kraj. I on sam na kraju kaže: Moj novotalasni život bio je zapravo niz nepovezanih ljubavnih avantura.
Društvo se poženilo, našli stalne poslove... pomalo kao Grlom u jagode.
Nije nešto posebno, ali nije bilo baš totalno gubljenje vremena

 

[quentin]

Pa kad sam već tu:
Beograd bez sna, Vladimir Đurić Đura, Laguna, 214. str.
podnaslov: Novotalasna epopeja o jednoj izgubljenoj generaciji. (Komentar nije potreban).

Odrastanje jednog momka 80-ih godina u Beogradu, u vreme pojave (a kasnije i "odjave") panka i novog talasa. Žurke, muzika, koncerti, opsednutost upisom na FDU, ko na režiju, ko na glumu... u početku mi se nije svidelo. Samo idu po žurkama, upoznaju devojke, kratke epizode mesta, likova, događaja, sve je lako kad si mlad,.. I onda sam se navikla na stil, na junake, čak mi glavni lik postao i simpatičan, da bi mi na kraju bilo skoro žao što je kraj. I on sam na kraju kaže: Moj novotalasni život bio je zapravo niz nepovezanih ljubavnih avantura.
Društvo se poženilo, našli stalne poslove... pomalo kao Grlom u jagode.
Nije nešto posebno, ali nije bilo baš totalno gubljenje vremena

Eh, Đuri srce stalo u osamdesetima, ali mozak i novčanik su mu izgleda duboko u 21. vijeku.

Dok su udruženja čekala obećani odgovor Ministarstva na kritike povodom konkursa, firma “Essentis” dobila je novog vlasnika. Prema podacima Agencije za privredne registre, 5. septembra ove godine 100 odsto vlasništva u ovoj firmi od Lukićeve je otkupio izvesni Vladimir Đurić, za koga medijska udruženja ukazuju da je javnosti poznatiji kao Đura Mornar, kantautor, scenarista, pisac, novinar. Osim toga, Đura Mornar je bio i član komisije koja je dodeljivala sredstva za štampane medije na konkursu Ministarstva kulture.

https://www.danas.rs/drustvo/vladav...upio-firmu-koja-je-dobila-novac-ministarstva/

- - - - - - - - - -

A kad pomenu Grlom u jagode, to je bila možda i jedina domaća serija u kojoj sam stvarno uživao.

 

[Rayela]

Mene je ovo Ture sa svojim Spokojom stvarno raspametilo ( Tanpinar).
Toliko ljubavi i strasti u jednoj knjizi (a tema je zapravo Istanbul) ja nikada nisam dozivela, a i nikada se nisam tako uzivela i uzivala
kao kod njega, Covek ima osecaj kao i da je sam to nekada i dozivljavao, osecao, bolovao od ljubavi i ljubomore.

 

[Mrs.Bi]

Snašao se. Sve opušteno , ajde sad da drmnemo tekilu, daj so i limun nemam ja pojma, slučajno sam u komisiji za dodelu sredstava,...U ostalom, bog je prvo sebi stvorio bradu, ko ni je za sebe, nije ni za druge...

A Grlom u jagode je stvarno majstorska serija. Sad mi izgleda kao da sam je uvredila ovim poređenjem. Mislim, nije sve, samo to kako buntovna mladost prodje i svi se pretvorimo u svoje roditelje.