Biblioteka 3

[del piero 10]

U bg u Gospodar Jovanovoj u Geopoetici, do petka 30% na sve knjige Orhana Pamuka.

 

[krasuljak]

Nisam pročitala ni ove što imam... Ja zapravo nisam ništa njegovo pročitala. Strašno sam naplašena...

 

[snežna pahuljica]

Spojler

Hahah dovoljno blizu

Ćaskala bih sa vama, no idem da učim

 

[Elefteria]

Juče mi je pozlilo od sunca, pa mi je propao ceo dan (u izležavanju i povraćanju; naizmenično, ne simultano).
Dala sam mami da pročita onog Jergovića kog sam dobila, njoj se sviđa. A i muž mi se ubi od čitanja (4 knjige u 2 dana), jedino mene mrzi da se uhvatim za knjigu. Jedva čekam zahlađenje, da malo dođem sebi. I godišnjica braka mi je za koji dan, sedma. Možda da tražim to Zlatno runo

 

[quentin]

Pisao sam ranije kako me Godina smrti Rikarda Reiša uspavljuje, ali negdje od stote strane razvija se prostorni i vremenski kontekst priče, pa knjiga dobija na dinamici. Drugim riječima, kasnije me nije više uspavljivala, mada me ponekad nervirala. Osim što je rasprava o metafizici književnosti (život lika poslije smrti autora i život mrtvog pisca kroz svoje djelo) i kontemplacija o usamljenosti, Godina pledira i da bude svojevrstan katalog evropskih totalitarizama, pa osim svog Salazara pisac kroz naoko apolitičnog naslovnog junaka raskrinkava i kritikuje i Hitlera i Franka i Musolinija. Očigledna partijska lojalnost zbog koje komunista Saramago u to društvo nije dodao Staljina skoro da je komična. Ali ipak nije komična, već zaudara na odvratno intelektualno nepoštenje. Pri tom, knjiga nije pisana u doba naivnosti i idealizma evropskih komunista, već je objavljena ni manje ni više nego 1984. godine!
Ali dobro, bezobrazluk i nemoral ne znače da knjiga nije dobro napisana. Opisi Lisabona su zaista lijepi, a reference na Borhesa imaju smisla i predstavljaju male nagrade za svakog posvećenog čitaoca.

 

[Rayela]

Pisao sam ranije kako me Godina smrti Rikarda Reiša uspavljuje, ali negdje od stote strane razvija se prostorni i vremenski kontekst priče, pa knjiga dobija na dinamici. Drugim riječima, kasnije me nije više uspavljivala, mada me ponekad nervirala. Osim što je rasprava o metafizici književnosti (život lika poslije smrti autora i život mrtvog pisca kroz svoje djelo) i kontemplacija o usamljenosti, Godina pledira i da bude svojevrstan katalog evropskih totalitarizama, pa osim svog Salazara pisac kroz naoko apolitičnog naslovnog junaka raskrinkava i kritikuje i Hitlera i Franka i Musolinija. Očigledna partijska lojalnost zbog koje komunista Saramago u to društvo nije dodao Staljina skoro da je komična. Ali ipak nije komična, već zaudara na odvratno intelektualno nepoštenje. Pri tom, knjiga nije pisana u doba naivnosti i idealizma evropskih komunista, već je objavljena ni manje ni više nego 1984. godine!
Ali dobro, bezobrazluk i nemoral ne znače da knjiga nije dobro napisana. Opisi Lisabona su zaista lijepi, a reference na Borhesa imaju smisla i predstavljaju male nagrade za svakog posvećenog čitaoca.

Autor u ovoj knjizi opisuje svet u kome on zivi, probleme sa diktaturom koje ima i obican covek, autor je od rodjenja do smrti ( a ziveo je dugo)
bilo levicar, komunista, a uvek i u svakoj knjizi kriticar Vatikana i ja ne razumem zasto bi bila njegova obaveza da se u romanu osvrne i na Staljina,
Mao Ce Tunga ili na Pol Pota.
Sam njegov zivot, biografija, zaista je jedinstvena, knjizevnik heroj sa visokom dozom civilne hrabrosti. Takvih je bilo malo, danas ih i nema.
Covek koji od skole ima dva razreda i veliki odmor, dete nepismenih seljaka koji i nemaju svoju zemlju nego rade kod veleposednika,
dete koje na rodjenju dobija uz svoje ime i i posrprdno ime Samarago ( to je biljka, korov, koju su siromasi jeli, nesto kao rukola, vlashac),
a to se ime pojavljuje tek kada dete polazi u skolu jer niko nije umeo da procita sta u krstenici pise. Ime biljke je Samarago.

Ja bih licno zelela da je bilo vise knjizevnika koji su imali ili imaju petlju da pomenu i kritikuju crkvu, diktature dolaze, prolaze, ali
je crkva vecita i tu je on heroj. Vatikan je ulozio protestnu notu kada je ovaj dobio Nobela
Fascinantan je on, prevodio je Tolstoja, Hegela, Bodlera , Mopasana, a zaista je skolu morao da napusti sa valjda 14 godina.
Meni je ta knjiga em mila em draga zbog opisa Lisabona, Atlantika, vecite kise, svaka je ulica detaljno izanalizarana, roman
je i prekrasan hommage posvecen gradu.
Samarago je bio cak i bloger I tako u zadnjim godinama zivota svasta je pisao, bio je politicar i levicar do poslednjeg daha
pa je kritikovao i Izrael, simpatisao sa Palestincima i onda njegova ( nemacka) izdavacka kuca ( a najveca je u njoj
nasli utociste i Bernhard,Jelinek i Handke kada su raskinuli sa "maticom") prekida izdavanje njegovih knjiga jer eto Boze moj
covek se usudjuje da kritikuje Izrael. Naravno da se konkurencija otimala pa je i to sve sada objavljeno.

 

[quentin]

Autor u ovoj knjizi opisuje svet u kome on zivi, probleme sa diktaturom koje ima i obican covek, autor je od rodjenja do smrti ( a ziveo je dugo)
bilo levicar, komunista, a uvek i u svakoj knjizi kriticar Vatikana i ja ne razumem zasto bi bila njegova obaveza da se u romanu osvrne i na Staljina,
Mao Ce Tunga ili na Pol Pota.

Znaš kako, ni Etiopija nije svijet u kome pisac živi, pa se ipak potrudio da se raspiše o zločinima koje su Musolinijevi vojnici tamo činili. Vjerovatno su portugalske novine ponešto pisale i o Staljinovim poduhvatima.
Suština je da se bezrezervno pristajanje uz neku ideologiju (bilo koju ideologiju) kod pisca uvijek primijeti. Meni to smeta, ma kako dobar pisac bio u pitanju.

 

[Rayela]

Znaš kako, ni Etiopija nije svijet u kome pisac živi, pa se ipak potrudio da se raspiše o zločinima koje su Musolinijevi vojnici tamo činili. Vjerovatno su portugalske novine ponešto pisale i o Staljinovim poduhvatima.
Suština je da se bezrezervno pristajanje uz neku ideologiju (bilo koju ideologiju) kod pisca uvijek primijeti. Meni to smeta, ma kako dobar pisac bio u pitanju.

OK, tvoj ukus, tvoj kupus, meni nista ne smeta sve dok je knjiga zanimljiva, ali opet za moj ukus i kupus.
Ovaj je covek bar imao mooda da i svoje politicke simpatije, preferencije prikaze, kako tako.
Vecina knjizevnika koje volimo, citamo, diskutujemo o njima ima savrseno drugaciji pristup ovim skakljivim temama i
jednostavno ih izbegne. Videti pod recimo Ivo Andric, ali ne samo on nego i 99% knjizevnika.
Pisu o svemu i svacemu, Samarago je ostao dosledan svom komunizmu ( mada je ovo valjda i jedina knjiga koja se time
bavi, sve ostale su druga prica sa temama o koje veze nemaju sa nekim ideologijama), ja sam samo bila zacudjena ( da ne kazem i zblanuta)
da je tebi bas taj momenat ( nedostatak kritike staljinizma) zapao za oko. Ja to nisam ni registrovala jer ne ocekujem od Kineza da se bave
Hitlerom ili problemom suzivota izmedju Palestinaca i Jevreja, a narocti ako nije u pitanju neki politicki " pamflet".

 

[quentin]

OK, tvoj ukus, tvoj kupus, meni nista ne smeta sve dok je knjiga zanimljiva, ali opet za moj ukus i kupus.
Ovaj je covek bar imao mooda da i svoje politicke simpatije, preferencije prikaze, kako tako.
Vecina knjizevnika koje volimo, citamo, diskutujemo o njima ima savrseno drugaciji pristup ovim skakljivim temama i
jednostavno ih izbegne. Videti pod recimo Ivo Andric, ali ne samo on nego i 99% knjizevnika.
Pisu o svemu i svacemu, Samarago je ostao dosledan svom komunizmu ( mada je ovo valjda i jedina knjiga koja se time
bavi, sve ostale su druga prica sa temama o koje veze nemaju sa nekim ideologijama), ja sam samo bila zacudjena ( da ne kazem i zblanuta)
da je tebi bas taj momenat ( nedostatak kritike staljinizma) zapao za oko. Ja to nisam ni registrovala jer ne ocekujem od Kineza da se bave
Hitlerom ili problemom suzivota izmedju Palestinaca i Jevreja, a narocti ako nije u pitanju neki politicki " pamflet".

Ne bi mi smetalo da je knjiga pisana 38. ili 39. godine, ali pisana je osamdesetih godina dvadesetog vijeka. Ako se baviš Hitlerom, Musolinijem, Frankom, Salazarom (koji je bajdvej bio majka Tereza u poređenju s ovima ostalima) malko je smiješno da komuniste tretiraš kao zanesene idealiste i humaniste. Mislim, nije Saramago neki socrealistički pisac, pa da se to od njega očekuje. Od nekoga tog intelektualnog formata očekivao sam malo više intelektualnog skepticizma. Ali OK, moj ukus, moj kupus, fino kažeš.

 

[Mrs.Bi]

U bg u Gospodar Jovanovoj u Geopoetici, do petka 30% na sve knjige Orhana Pamuka.

Bila juče i počastila se Džvdžet Begom i njegovim sinovima i Istanbulom. Te dve želim da pročitam pa nek mi se nadju. A ne bih ni znala da nisam videla ovo što si napisao.

A po svoj prilici ćeš biti odgovoran i što ću kupiti tablet. Na osnovu tvog i Quentinovog iskustva, mislim da mi to treba. Tačnije, ne znam kako uopšte živim bez toga.

 

[Mrs.Bi]

Tablet od deset inča je veći tablet, i ja imam takav. Ja ne volim one male ekrane telefonske, pa mi je savršen.
Kindle je vjerovatno bolji striktno za čitanje knjiga, ali ko bi nosio dva uređaja. Ja tablet koristim i za sve ostalo (internet, pošta, kamera, navigacija, kojekakve druge aplikacije). Kad nemam nešto da kucam, kod kuće i ne palim desktop računar.

Nisi me uopste naveo na lose, ne brigaj
Ja sam zadovoljan za sada, te sitnice ne smetaju previse, navikao sam se brzo... ubacio sam jos dosta knjiga i problemi su uglavnom sa pdf, 90% epub radi kako treba.

Da, to je to!

 

[Mrs.Bi]

Pored onog Betona na telefonu, u papiru čitam Fusnota, Kornelija Kovača. Mislila sam da će mi to biti bogznakako zabavno, ali mi nešto sporo ide, slabo mi drži pažnju. Nekako je suviše faktografski. Nije majstor za pisanje kao za muziku. U svakom slučaju je lepa istorija zabavne, pop i džez muzike na ovim prostorima.

 

[Rayela]

Bila juče i počastila se Džvdžet Begom i njegovim sinovima[/B] i Istanbulom. Te dve želim da pročitam pa nek mi se nadju. A ne bih ni znala da nisam videla ovo što si napisao.

A po svoj prilici ćeš biti odgovoran i što ću kupiti tablet. Na osnovu tvog i Quentinovog iskustva, mislim da mi to treba. Tačnije, ne znam kako uopšte živim bez toga.

Nautilus i ja smo zaljubljeni u ovog Bega i sinove, verovatno ces i ti, kad stignes.
A i meni nije jasno kako prezivljavas bez tableta , stvarno je super stvar.
Nautilus se nesto ne pojavljuje zadnjih meseci. Nema ga ni na cirlici.

 

[Mrs.Bi]

Ja sam sve najlepše čula o Begu. Čini mi se da si ga ti uporedila sa Budenbrokovima. A to mi je mnogo drag roman.

 

[Rayela]

Ja sam sve najlepše čula o Begu. Čini mi se da si ga ti uporedila sa Budenbrokovima. A to mi je mnogo drag roman.

Jawohl, ja sam bila ta, a Nautilus je stalno nalazio ( valjda ih je belezio, markirao) divne citate iz te knjige.

 

[Mrs.Bi]

I po tvom gabaritnom ukusu je, 700 strana. Pa kad kupiš, znaš šta si platila.
Inače, akcija je produžena do sledećeg petka, 21. jula. To mi je rekao momak koji radi tamo, da razmišljaju o tome, a sad vidim da piše i na sajtu. I nije popust 30% samo na knjige Orhana Pamuka, nego na sve, a na neke o putovanjima 50% http://www.geopoetika.com/news.php

Nego ta njihova kuća za čitanje, nekako nije baš gostoljubiva. Nalazi se u stanu, pa ako ulazna vrata od zgrade nisu otvorena, moraš da zvoniš, pa onda zvoniš na vrata stana, pa te svi gledaju kad uđeš. Kad sam ja išla, sva su vrata bila otključana, pa sam samo ušla. Tek onda su me čudno gledali, što baš i nije prijatno ni ono što, verujem, mnogi od nas vole, da se ušunjaju u knjižaru i sami razledaju, bez ometanja i nuđenja pomoći.
Čak sam i pitala pomenutog momka jel im nije nezgodno što su postavili prepreke potencijalnim kupcima, a on kaže da nije, da su svi dobrodošli, mada oni uglavnom rade s knjižarama, samo u tako nekim situacijama kad daju ovakve popuste, onda očekuju kupce. I tako se mi ispričasmo.
A meni sve na pameti kako je Kuća za čitanje ranije bila na drugoj adresi i kako sam tamo upoznala neke divne članice biblioteke. Na žalost većina više ne navraća ovamo.

 

[Kanela]

Bilo bi divno da Geopoetika praktikuje te akcije i na sajtu, ja jos nijednom nisam bila u prilici da iskoristim ovakve njihove popuste.
A Pamuka uglavnom citam mesecima i te njegove obimnije knjige bi valjalo posedovati, nisu mi zgodne za uzeti iz biblioteke.

Ovih dana sam slabo citala, dosao mi muz i bavili smo se biroktatijom. Za nas ne vazi elektronska prijava bebe vec onaj stari sistem. Utisak nedelje mi je pasos za bebu koja nema ni mesec dana, a mora da se slika kao odrasli - da ne place, da su joj oci otvorene, da ruke nisu ispred lica i da glavu drzi uspravno. Uspeli smo iz treceg puta kad sam vec bila na korak do odluke da ostanem u Srbiji sa decom dok Drina ne nauci makar da sedi.

Citam i dalje "Na osami blizu mora", pri kraju sam, svidja mi se.

 

[Mrs.Bi]

Naravno da bi bilo lepo da praktikuje, pa nisu svi u prilici da dođu u to njihovo jedino nešto nalik na knjižaru.

Ja sam se borila s Muzejem nevinosti, ali samo 6 dana jer ga čitala na moru, a tamo nemam šta drugo da radim. Kod kuće bih ga čitala 6 meseci. Zato sam kupila da mogu lagano, a to ko zna kad ću.

Koliko dugo važi pasoš za tako malu bebu? Ona će za mesec dana već izgledati drugačije. A da ne pričam za godinu dana.

 

[Kerefeka]

Koliko sam cekala ovo zahladjenje...gotovo koliko i vikend...
Godisnji su odmori, ubih se od posla.

U potrazi za literaturom koju bih ponela na more, jer sam odlucila da na vreme izaberem, naletim na knjigu U susret svetlosti -Lagunino izdanje.
Ubedjena sam da je ovde pominjana i da je oznacena kao loša.
I krenem sinoc, kao hajde da vidim sta je ... I za sada mi je ok...i stil mi se dopada.Mnostvo informacija ,a deluje kao usput.Radnja se jos nije razvila, ali nisam mnogo ni odmakla.
Veceras sam se osamila u dvoristu uz svece, psa i tablet.I dalje ga ne koristim za citanje....

 

[Golub]

Znaš kako, ni Etiopija nije svijet u kome pisac živi, pa se ipak potrudio da se raspiše o zločinima koje su Musolinijevi vojnici tamo činili. Vjerovatno su portugalske novine ponešto pisale i o Staljinovim poduhvatima.
Suština je da se bezrezervno pristajanje uz neku ideologiju (bilo koju ideologiju) kod pisca uvijek primijeti. Meni to smeta, ma kako dobar pisac bio u pitanju.

Antoan de Sent Egziperi je bio desničar.

 

[Kanela]

Naravno da bi bilo lepo da praktikuje, pa nisu svi u prilici da dođu u to njihovo jedino nešto nalik na knjižaru.

Ja sam se borila s Muzejem nevinosti, ali samo 6 dana jer ga čitala na moru, a tamo nemam šta drugo da radim. Kod kuće bih ga čitala 6 meseci. Zato sam kupila da mogu lagano, a to ko zna kad ću.

Koliko dugo važi pasoš za tako malu bebu? Ona će za mesec dana već izgledati drugačije. A da ne pričam za godinu dana.

Pasos vazi tri godine.
Ne pitaj koje mucenje i za bebu i za roditelje. Ja sam joj otkopcala bodic, pa zavukla moju desnu ruku skroz do njenog vrata koji sam onda drzala prstima jer ona ne zna da drzi vrat, ali ni ti moji prsti ne smeju da se vide na slici, a sluzbenica svaki cas trazi da se glava nagne jos malo napred. Prvi put u supu - red plakanja, pa podoj da je smirim od cega zaspi, pa budjenje jer mora da gleda u aparat a od tog budjenja krene da urla jer joj se spava a mi je cimamo. Pa onda to isto kod fotografa, cije slike ipak sistem u supu nije prihvatio, pa jos jednom slikanje kod njih. A u kabini plus 50 i nigde vazduha. Haos

E tako sam ja Muzej nevinosti citala celo jedno leto kod mojih na terasi, i to leto pamtim po toj knjizi. Nisam je razvlacila jer je losa, to mi je cak jedna od omiljenih knjiga, ali tako ja citam Pamuka

Inace je pola 4 nocu, presvukla Drinu i sedim u potpunoj tisini 15-ak minuta i neizmerno uzivam. Ko kaze da mame nemaju vremena za sebe

 

[del piero 10]

i mi smo vadili pasos prosle godine, kad je malisa imao godinu dana i naravno da je bio problem. Mogu samo da zamislim kako je tek vama bilo. Jos onaj kvazi strucnjak sto slika, poceo da vice da drzimo dete cvrsce, da mu glavu okrenemo da gleda u aparat, da ne sme da spusti pogled, kao da je to moguce objasniti detetu od godinu dana starosti... hteo sam da ga bijem

Bi, da vidis juce tek... dosada neka, rekli mi da moram da pomognem: da sednem u stranu i ne pipam nista i ja ukljucim tabletu i krenem sa citanjem. Jutros u vozu, naravno opet isto... i zavrsim Sneska od Nesbea. Ovo mi je 4. knjiga koju citam od njega i nekako sam mu vec uhvatio sablon i ima puno stvari koje ponavlja (kako li bi tek bilo da sam procitao 10-12, koliko ih je napisao?). OK, zanimljiva prica, krvava radnja sto mu je vec postao i zastitini znak, tera te da citas dalje i dalje, ali... ima nekako mnogo nerealnih i prenaduvanih situacija, kao da gledam toma kruza u nemogucoj misiji. Ok, Hari Hule je svemocan i nikad ne gine ali daj malo ozbiljnosti, nemoguce je da u padu sa zgrade brzim potezom ruke se uhvati lisicom za gelender ograde!!

 

[Elefteria]

I mi smo Ogiju vadili pasoš kad je imao mesec i neki dan, morali smo da mu držimo glavu. Još su se neki bunili što su nas pustili preko reda i gunđali kako i oni mogu da povedu svoju decu tako pa da ulaze, kao da ja vodim svoje dete iz ćefa u zagušljivi MUP. Još je moj tata išao dan pre da se raspita mora li beba da prisustvuje ili je dovoljno da donesemo sliku. Odgovorili su mu da mora, i mi povedemo bebu, a ženetina u kancelariji prevrće očima i iščuđava se što smo je poveli. A mi smo stvarno morali da putujemo u CG jer je moj muž radio tamo, a čak i da idem iz hira, nema niko pravo da mi prigovara.
Da, važi 3 godine, mi na proleće moramo da vadimo novi.
I sve hoću da čestitam Kaneli ćerku i zaboravljam. Divna vest i divno ste ime odabrali.

Rayela, baš me razgale ovi tvoji postovi i saznam svašta sa strane dok ih čitam.
Meni je od Saramaga Slepilo sledeće po rasporedu za čitanje, a hvala vam i na preporukama za Rikarda i Jevanđelje, zabeležila sam.

 

[Rayela]

Da prijavim procitano

Odbijam, Per Petešun
Pojma nisam imala da se njegovo prezime ovako izgovara, citala sam ga u hrvatskom prevodu.
Ovo je prva njegova knjiga za mene i svideo mi se stil, retko me skandinavski pisci razocaraju. Ne secam se je l knjiga pominjana na temi, dotaknuti su porodicni odnosi, prijateljstvo...a svaki od segmenata divno povezan sa naslovom. I svidela mi se ta spora i hladna atmosfera, prijala je po vrucini

.

Ja sam sinoc zavrsila( dvesta i kusur stranica) Idemo da krademo konje. i usudjujem se da kazem da nisam skoro citala tako
dirljivu knjigu, a likovi su obicni ljudi koje muce najobicniji problemi, ali opet i ti najobicniji uvek su ljubav, sreca, usamljenost, odnosi
roditelja i dece, misli o smrti. Ko nema namere da cita Knausgarda, a voli atmosferu Norveske toplo preorucujem autora.
Veceras pocinjem i Odbijam. Posle sto godina sinoc se isplakah oko jedne scene iz knjige, a nisam plakala stvarno citavu vecnost.
Decak od 15 godina ( godina je 1948) provodi leto sa svojim ocem u nekoj beskrajno lepoj vukoyebini, obozava oca jer od oca uci i saznaje
svasta, lepota i sreca tzog leta pratice ga do duboke starosti. Otac ga salje kuci jer pocinje skola ( u Oslo) i kaze mu da ce on (otac)
doci za dva , tri dana. Decak svaki dan, nekoliko meseci odlazi na zeleznicku stanicu i ceka oca zeljno ocekujuci njegov povratak.
Otac se nije nikada vratio ( kasnije je napisao neko pisamce u kome porodici saopstava da ide drugim putem, druga zena, drugi zivot).
Setila sam se jednog psa ( prica, istinita je iz Japana, valjda ima tome i sto godina) koji je tako svakog dana pratio svog gazdu na stanicu
i cekao ga po podne, ali se gazda jednog dana nije vratio. ( umro je ) i pas je godinama svakog dana odlazio na zel, stanicu i cekao ga.
Mirna i tiha prica, poglavlja se smenjuju naizmenicno pa u jednom decak ima 15 godina u drugom 68 godina i ceo zivot iza sebe.

 

[del piero 10]

Apropo teme od pre neki dan, o filmovima radjenim po knjigama... Rayela to sto pominjes je Hachi-ko, originalna verzija i Hachi: A Dog's Tale, americka prerada u kojoj igra Ricard Gir
Ja nisam gledao original, ali je odlicna i americka replika. Bas onako lep film i tuzan, tuzan... za plakanje.