Ja sam svojevremeno od njega procitalaDakle, sa ovim završavam ciklus Krimići trileri. Baš mi je drago da sam ciklus od pet trilera završila sa Simenonom.
Megre u Pukratu, Žorž Simenon, 200 str.
"Pigal, četiri sata ujutru. Ana-Mari Trošen, zvana Arleta, striptizeta u baru Pikrat ulazi u policijsku stanicu na Monmartru. Slučajno je čula razgovor dvojice gostiju koji planiraju da ubiju neku groficu. Ne zna o kojoj se grofici radi, zna samo da se jedan od te dvojice zove Oskar. Pošto se u međuvremenu otreznila, Arleta izjavljuje kako je izmislila priču o dvojici nepoznatih muškaraca i grofici i odlazi kući. Nešto kasnije pronađena je zadavljena u svojoj spavaćoj sobi. Narednog dana u jednom stanu u istom kraju pronađeno je i beživotno telo grofice Fon Farnhajm. Megre odlazi u Pikrat da se raspita o gostima čiji je razgovor Arleta prisluškivala, ali se ispostavlja da te noći u baru nije bio niko ko odgovara njihovom opisu..."
Takođe, solidno opisana radnja. Stil je isti, knjiga je lepo pisana, lako se čita. Zanimljiva prča, nemam nekih zamerki. Ova mi se knjiga malo više dopala od prethodne, mada je kvalitet prilično ujednačen. Ono što mi je bilo zanimljivo je da i kod Megrea i Motke i kod Megrea u Pikratu imamo sliku Pariza i Pigala, tih prostitutki i lopova, a koja nije vulgarna. On piše kako je ta neka ženska bila gola i štatijaznam i kako prostitutke nahvatavaju mušterije i ples u striptiz klubu, ali to nije ni vulgarno, ni neumesno. Prava mera da scena bude u funkciji radnje. Lepo se vidi druga škola pisanja od ovih modernih krimi romana, nekako retro u najboljem smislu.
I zanimljivo mi je da sam oduvek mislila da je Simenon Francuz, tek sad saznah da je čovek Belgijanac. Pa se nasmejah, on kao Poaro.
).
Nikad da dođe na red. Ja imam moju "Do kraja zemlje" i strašno mi se čita, ali sad moram malo da pauziram sa njim jer će me uništiti. Noćas sam grozno spavala zbog utisaka.
bas jer su zadnje i nema vise .Kraj je tupav u odnosu na sve 23 knjige,detaljisanje u njima.
da se ukljucujem u tu literaturu posto nemam vremena ni za ono sto bih sigurno rado citala.
Ja ga volim u određenim dozama, tako, pročitam po dve knjige godišnje.
Lamar, on predivno piše. Svaku njegovu bih rado čitala bez obzira na sadržaj. Još od kad si ti preporučivala "Njeno telo zna" planiram da je čitam, ali znaš kako je kad se razularena pustiš u biblioteku punu mogućnosti i novih knjiga..
Inače, Amos Oz kojeg obožavam zbog "Priče o ljubavi i tami" smatra Grosmana najboljim savremenim izraelskim piscem, čitala sam u nekom intervjuu. I zasluženo, mislim.
).
)
Rada zatajila, Bila je odsutna za vikend...
Pravo veliš, samo, i Zauz je lepo ovo primetila:
Ja ocigledno ne citam pazljivo. tek sada videh da je Grosman zaista jedan od barem velikih autora danasnjice , a posto
ti pominjes Oza, a Lamar Tunel( ni ja ne volim kratke knjige, taman se udubim u "situaciju" kad ono kraj
I tako, upravo kupih Njeno telo zna ( ovde se zove sasvim drugacije, ali cenim da je to ta knjiga jer ima kilo zive vage i oko
800 strana, a i tema je ta o kojoj Lamar prica).
Grosman je dobio jednu jako vaznu nagradu nemackih knjizara, a ko tu nagradu dobije, obavezno dobije i Nobela
( htedoh da napisem Oskara jer mi se u glavi vrti Leonardo de Kaprio
A ja upravo kupih još jednog Luisa, Glavnu ulicu...
- - - - - - - - - -
Rakel, plašim se da si za'ebala...
Ova nema ni 1/3 kg žive vage..
Glavna ulica je prelepa knjiga, a u ovoj (debeloj) knjizi od Grosmana glavna je licnost neka Ora koja ima dva zivotna saputnika
( sindrom Zil i Dzim) i od oba po jednog sina. Nema veze da li je ta, Oz me je fascinirao, ovaj ce ocigledno i zesce.
Potrazih na nasim sajtovima taj naslov u nadi da cu prepoznati ovu knjigu koju sam kupila , a nadjoh nesto sasvim deseto
a tema je Grosman-Tishma
Veče za Tišmu
U Novom Sadu, Grosman je promociju koju je organizovao Kulturni centar posvetio Aleksandru Tišmi, počevši veče rečima: „Posvećujem ovo veče jevrejskom piscu koji je živeo u ovom gradu, Aleksandru Tišmi. Njegova knjiga, objavljena i u Izraelu, Knjiga o Blamu, izuzetno je značajna i važna knjiga za mene. Kada sam iz Beograda putovao sa svojim izdavačem u Novi Sad, srce mi je tuklo u grudima jer sam osećao da putujem u grad u kojem mogu upoznati tu osobu koju sam voleo, tog Blama. Aleksandar Tišma je na neki način svojim talentom uspeo da pretoči životnu priču Jevreja u ovom gradu i priču o Blamu u moju ličnu priču».
- Ne mogu se složiti da su moje knjige o patnji i bolu. Naravno da se radi o patnji utoliko što se radi o ljudskim životima ali one su uvek o tome kako jedno ljudsko biće može da pomogne drugom ljudskom biću da se izbori sa patnjom. To je najvažnije za mene i kao autora i kao čoveka. Skoro u svakoj mojoj priči naći će se neki lik koji spašava drugo ljudsko biće iz zamke u koju je sam upao i osnovna poruka je da samo slušajući priču onoga drugog čovek može da se izbavi iz zamke. Pitali su me šta je srž pisanja. Po meni je to privilegija da spoznamo jedno ljudsko biće iznutra. Obično smo dobro zaštićeni od drugih ljudskih bića jer imamo unutrašnje bedeme, ali spoznati najdublje jedno biće iznutra, to je bit pisanja, rekao je Grosman.
- - - - - - - - - -
Ja nisam ni znala da je Tishma Jevrejin. Pisao je o Jevrejima, ali se nikada nije dichio time.
Jos jedan razlog vise da ga obozavam.
Za Albaharija znam ( pa i prevodio je ove Grosmanove knjige na srpski, ocito da je pravi Jevrejin koji zna i hebrejski).A kako se ti to dičiš što si Srpkinja?
Pa i Albahari i Filiop David su Jevreji.
) ja od kada ne citam, osecam kako polako zaglupljujem 
