Drugari moji, veliiiki pozdrav sa Fruške Gore. Tu sam na vikendu kod kumova i delimično uživam jer imam prevod koji moram da završim do ponedeljka.
Ovo je jedini vikend kad im je bilo zgodno da nas pozovu jer im deca nisu tu. (Kako se to menja, ranije smo čekali da matorci negde odu da zovemo društvo, a sad čekamo da odu deca.
)
Napravili smo kompromis, doći ćemo (možda će nam ovo biti sve od letovanja ove godine) s tim što ću ja morati da radim. I eto me za super kompjuterom (njihovog sina) red rada, red jela, red šetnje, red foruma, pa tako redom...
I tako pratim ovu raspravu o Gogolju i Remarku. Meni
Mrtve duše jesu jedna od najboljih knjiga svih vremena, ali isto tako mi je potpuno jasno da se nekom ne dopada. Moj profesor ruske književnosti na faksu je rekao kad smo radili taj roman:"Vrlo je moguće da vam se ovaj roman ne dopadne, ali ako vam se dopadne biće sigurno jedno od dela kome ćete se uvek vraćati".
Što se Remarka tiče, ja sam ga isto čitala kao mladja i dopadao mi se. Sad odavno nisam, pa ne znam kako bi mi prijao. I sad, rizikujući da izazovem zaprepašćenje nekih, priznajem da je on meni u rangu Hemingveja. Nekako mi je slična tematika, valjda zato. A nek je Remark i ratni reporter, nije ni to baš lako biti uspešan i zanimljiv širokim narodnim masama.
I što se tiče Bir festa i mog neodlaska na Garavi Sokak, čula sam posle da se kiša spustila baš kad su oni svirali i da je bila potpuna propast. Tako da je dobro što nisam otišla.
Kakve sve gluposti imam u svojoj bibloteci, ovo je bre kultno delo...
Ako ne ja, čitaće moje unuče...
Moj je bio 99 dinara.
Imam Zid smrti, ali nemam pojma gde je zatrpan. Nisam ga skoro videla ni čitala.
