Otišla sam sinoć do Prosvete, Sonjina knjiga
Vazdušni ljudi je i dalje 500 dinara. Bar toliko piše na knjizi. Valjda bi promenili da je drugačije. Pogotovo što su je izdvojili u izlogu i napisali "Najuži izbor za NIN-ovu nagradu!"
Ta knjižara.com nešto muva.
Vidi kako su nam ćere blizu sa rodjendanima, mada je tvoja bliža po godinama mom sinu (on će u julu 23). Nek su nam svi živi i zdravi i puno rodjendana slavili, naravno sa nama!!!! Verovatno se već pomirila s dečkom.
Hvala svima na čestitkama..... sve je prošlo u najboljem redu. Ja jutros došla kući, sve sredjeno, sklonjeno, očišćeno, sudovi stavljeni u mašinu, a ona spava, a pored kreveta u kutiji nešto belo... ja mislila zec, kad ono kuca. Mali beli maltezer. Valjda su oboje osetili da neko stoji na vratima i blene, pa su lagano oboje digli glave. Joj što je sladak
Liči malo na Milicu
Ne znam šta će tata da kaže.... da li će moći da ostane. Ne želim tu obavezu, ali kako sad kad je već tu. Možda i ćerka postane malo odgovornija.
Sad sam malo u gužvi jer spremam proslavu za sutra za naše društvo i u nedelju za rodbinu, ali prvom prilikom postavljam sliku, a ako ostane moraću i na temu o životinjama.
Meni su se kod Bujnog leta najviše svidela ona objašnjenja kako su u prirodi svi važni, svako ima svoje mesto i svoj zadatak i ako se neka vrsta istrebi ili joj se drastično smanji broj, narušava se ravnoteža i svi trpe. Ja sam u duši jedan veoma zabrinuti stanovnik ove planete i ne znam koliko će ona još trpeti da je ljudi ovako mrcvare.
Imati kuce u Srbiji nije ni malo laka stvar... ako hocete tj. zelite da mu nista ne manjka i ako ga prihvatite kao clana porodice.
Zna Mrs. Bi, ja sam ratovala sa mojim roditeljima zbog moje Milice i morala da izadjem iz roditeljskog doma, zbog kuceta.
Ali, tako se potrefilo. Dosla sam sa kucetom iz Amerike, krenula iz pocetka, sto bi Ameri rekli ``fresh start``, ali... na kraju je bilo ``ili kuce ili ja u stanu``, pa sam ``odabrala`` trecu soluciju i otisla iz iste. To je duga i mucna prica i nije mi dobro kada se toga setim...
A moja Milica je jedno sasvim obicno kuce, nije ni preterano pametna, ali je naucena sta sme, a sta ne sme da radi u stanu jos kao papi. Ja je volim i ne znam kako cu ziveti kad nje vise ne bude...
A sada smo vec ``vrsnjakinje``.
Ali o tome sam trebala da mislim kada sam je kupovala kao papi, tamo daleko... ali nisam, jer sam imala podrsku i pomoc. I tada sam bukvalno ``letela``... Ovde nije bio takav slucaj.
Imati psa u inostranstvu i imati ga ovde su potpuno dve ekstremne stvari.
Tamo mi je vet bio samo jedan blok udaljen od kondoa gde sam zivela, dobijala sam od njih poruke svakog meseca da dodjemo na potrebne preglede i vakcine, okolina stambenog kompleksa sva u cvecu i najzelenijoj travi koja moze da se zamisli, odmah iza ``ugla`` recica sa divnom stazom, patke, rode, vidre... sve idealno za setanje i opustanje.
A ovde... sacuvaj me Boze, kad me vide sa kucetom dobijam razne komentare, mada sam od onih koji ciste za svojim psom, ali ne vredi ni to... Treba da okacim na sebe neki karton gde bi pisalo bukvalno ``cistim za svojim psom``... pa sve do onih najzlobnijih komentara: ``sto setas kuce, sto ne setas dete``... A ja se ostvarila kao majka jos odavno.
Imati psa je tezak zadatak ovde, pogotovo ako jedna osoba treba da brine o njemu... treba ih izvoditi po tri - cetiri puta na dan napolje... Da ne pisem sada o vakcinaciji, odlascima kod veterinara kada se razboli, a ima rasa koje su mnogo osetljive, takva je i moja Milica... Od takve je sorte... nije navikla na ovu nasu ``srpsku`` klimu pa joj je hladno i na + 14...
Tako da treba zaista voleti pse i imati ih u Srbiji, jer je to ovde mnogo tesko. Prvo nema zelenila, ulice su prljave, posle svakog dolaska moram da joj brisem sapice i da joj odrzavam ``licnu`` higijenu. Jos je ona i sterilisana, nema teranja, tako je tamo bilo pravilo da se ne bi moglo zaradjivati na njima, a i njihovi veterinari smatraju da je za zenske kuce bolje da se sterilisu da bi se sprecile neke bolestine urogenitalnog trakta...
Sta da vam pricam, kuce mora da bude prihvaceno od svih clanova porodice i svi moraju da se brinu o njemu.
To kod mene nije bio slucaj, ali sama sam kriva za to. Zna Bi.
Malo sam sada spamovala o drugim stvarima... nemojte da mi zamerite.
Bi, radujem se sto si dobila jos jednog clana u porodici i zaista je lepo imati psa, ali kazem opet - potrebno je da se svi u kuci brinu za kucu i svi podjednako da je vole.
Tema: samo spavam, nista ne citam, a imam sta. Nisam ni bila u biblioteci. Tesko mi je da odem u tu neku ``novu`` na 6 stanica od stana. Navikla sam da mi je biblioteka blizu...
Ali nista mi se ne cita... Tako mi valjda doslo... Sada po ceo dan samo gledam kanal ID. A znate dobro kakav je to kanal...
- - - - - - - - - -
Auh, pa ja se raspisala k`o roman da pisem...
)
Bar nije veliko poskupljenje 
