Neispričana priča, Monika Ali (Laguna). Simpatična knjiga o bezimenoj princezi (a negde između redova moglo bi da bude reč o princezi Dajani, ali ne mora, nije se time opterećivala i pametno što nije) u formi "šta bi bilo kad bi bilo" – da je iscenirala svoju smrt i sa drugim identitetom i posle nekoliko plastičnih operacijama živi u Americi životom "obične žene". Lepo to teče, lagano, pročitala za dva dana i vrlo zadovoljna ali spada u kategoriju "za iz biblioteke". Dopalo mi se najviše kako je dala njen portret, sa svim impulsivnim i pozitivnim i posesivnim i raznim drugim stvarima koje je radila jer iako je princeza običan je čovek, samo je bila primorana da živi neobično sa svim dobrim i lošim stranama koje uz to idu. I naslovna stranica je odlična.
Fvonk, Erlend Lu (Geopoetika). Generalno je meni Lu za "iz biblioteke", to sam i ranije ovde rekla, ali ova knjiga mu je malo zrelija, čini mise, iako na početku deluje sve isto. Dva muškarca gubitnika, svako na svoj način, oni njegovi tunjavi likovi koji meni idu na živce svojom potuljenošću u kojoj mnogo razmišljaju a malo šta kažu naglas ili urade pa ih sve nešto žene i život bacaju kud koji. Međutim, ova knjiga ide dalje od likova, daje jednu oštru, često satiričnu sliku norveške (ali ne samo norveške, rekla bih) političke scene, likovi su bar meni delovali življi nego dosad njegovim knjigama, par puta sam se glasno nasmejala a i pamtim je duže nego i jednu drugu njegovu. Posle čitao i mm i svidelo mu se, što je retka pohvala. Preporuka.
Priče o gospodinu Kojneru, Bertold Breht (Geopoetika). Oduševila me je ova knjiga iako zapravo ne znam kako da je predstavim. U pitanju je niz kratkih prikaza i komentara, nekad dugih 1-2 rečenice o ili iz usta gospodina Kojnera koji je u stvari alterego B.Brehta. Ništa njegovo nisam ranije čitala nisam ranije, samo o njemu, pa mi je ovo bilo super. Imala sam želju da prepišem pola knjige ali na kraju sam je samo stavila na spisak za kupovinu (uzela sam je iz biblioteke). Ima komentara o svemu – nekih opštih, svevremenih, a mnogih koji se tiču Nemačke i Nemaca i uopšte društva pred Drugi svetski rat, ali onako fino, mudro.
A pritom, divno je "pakovanje" – to je Geopoetikina retro edicija pa imaju divne tvrde korice i dovoljno su velika slova i sve je baš namenjeno uživanju.
Promena, Mo Jen (Laguna). Ova knjiga je rezultat Lagunine komercijalne trke da se kaže da oni objavljuju Nobelovcem, a i njihovih čitalaca da ih čitaju, pa su zato objavili kao knjigu ovaj u stvari nešto duži autobiografski esej Mo Jana i reminiscencija na neke aspekte svog detinjstva i odrastanja, Kinu i neke ljude koje je poznavao. Kao novinski članak, malo veći. Nit' se vidi neki stil (čini mi se da nije ni pisano sa ciljem da se shvati kao autobiografija ili nešto slično), nit' ostaje u pamćenju. Zanimljivo donekle jeste, ali ništa posebno. Nekako je sve u crticama i nedovršeno. Ono što sam dosad pročitala od "Velikih nedra i širokih bedra", a morala silom prilika da je ostavim do prve prilike, daleko je ostavilo veći utisak evo i posle par meseci. Ne bih preporučila osim iz biblioteke kad sam (skoro) ništa ne košta.
Sva imena, Žoze Saramago (Laguna). Ovo mi je bila druga Saramagova knjiga i posle nje sam rešila da se više ne zadržavam na tim novijim već da pročitam njegove kultne knjige tipa "Jevanđelje po Isusu Hristu" i "Sedam Sunaca i Sedam Mesečina" i da onda odlučim u koju "fioku" da ga stavim. ("Putovanje po Portugaliji" je jedna od najdosadnijih knjiga koje sam poslednijh godina pokušavala, eno stoji mi od kad je izašla na 100 i nešto strana i nemam želju da joj se vratim.) Elem, Rada je ovde prikazivala sadržaj pa ja neću. Rećiću da mi je svakako bila veoma zanimljiva, da sam je brzo i sa zadovoljstvom pročitala, ali da od dobitnika Nobelove nagrade očekujem trajniji utisak nego što je ova ostavila. I, kao i "Putovanje jednog slona", ostavila mi je ukus već viđenog i nekako knjige koju piše neki deda, pametan i način i sve to, ali ipak nekako starinski zaključci, starinski pogled na svet, starinski humor. Dobra je knjiga, nemojte me pogrešno shvatiti, samo sudeći prema njoj Saramago nije "moj" pisac.
- - - - - - - - - -
I to je to danas od mene. Sutra ako uspem još 10 kom da vam ovde ispovrtim, pa sam svo gradivo stigla što nisam bila ovde.
Ljubim vas sve
Znaš kao se kaže: ko nije upisao, taj nije ni završio. Tako da... polako... 
ali ne i gde je to mesto ili crkva ili šta već opisuje.
