Evo poslednjih nekoliko:
Špijunski roman, Boris Akunjin (Baš knjiga). Obožavam Akunjina i svidela mi se knjiga, ali ipak mnogo više volim Avanture Erasta Fandorina. Radnja ove knjige se događa u Rusiji oko Drugog svetskog rata i nekako mi je zbrzana. Možda zato što nalazim da je period Carske Rusije romantičniji iako se on suptilno u tom serijalu o Fandorinu sprda na fini način s nama koji idealizujemo taj građanski svet 19.veka. Ipak ću ga i dalje kupovati i voleti, jer i kad je prosečan, Akunjin je natprosečan u odnosu na većinu drugih.
Moj Mihael, Amos Oz (Laguna). Trenutno čitam "Priču o ljubavi i tami" istog pisca kojom sam apsolutno oduševljena ali pošto je tek čitam još ne mogu da napišem konačne utiske. "Moj Mihael" sam čitala prvu i odlična je knjiga ali nju ne mogu tako široko da preporučim. Mislim da se ne bi svakome dopala i nije ni za svaki trenutak. Pre svega, iako je lepo napisana, nema razmišljanja nad svakom rečenicom, lepo teče, ipak u radnji kao takvoj nisu događaji intenzivni. Ono što čitaoca tera da čita su likovi i to u kolikoj su mu meri intrigantni ili zanimljivi ili saoseća sa njima. Ako je ravnodušan, nema razloga za čitanjem. Isto kao i ova divna knjiga koju sad čitam, i ovo je veoma "jevrejska" knjiga, tj. onako kako ja zamišljam Jevreje samo iz knjiga jer ne znam nikoga u životu ko je Jevrejin ili kome je bar takvo poreklo važno ili blisko, ako ih ima u mom okruženju.
Čitavu knjigu "piše" Hana, žena tog Mihaela iz naslova i čitava knjiga je njihov odnos u braku u pet godina i pre svega njihovi karakteri. Sve se događa u Jerusalimu tamo nekih '60ih godina. O Izraelu malo znam pa mi je bilo zanimljivo i sa te strane, da čitam priču o običnim ljudima koji tamo žive. A pravo blago knjige su Hana i Mihael kao likovi. Još mislim na njih. Ponekad su me na čudan način podsećali na par iz "Avantura nevaljale devojčice" Vargasa Ljose, iako kao neki njihov neobičan odjek, ne baš bukvalno, ne znam kako bih objasnila. Iako sam se ponekad dok sam čitala pitala zašto je pobogu taj Amos Oz toliko hvaljen i cenjen (i kupila sam je nakon jednog hvalospevima punog prikaza Ljiljane Šop u dodatku "Blic knjiga"), sad, kad je prošlo 2 meseca od kad sam je čitala a ja i dalje često pomislim na Hanu i Mihaela u gomili situacija, shvatam koliko je on dobar pisac i da je knjiga "tiha voda breg roni" tip, ako znate na šta mislim.
Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici, Rodrigo Munjoz Avia (Samizdat B92). Simpatična knjižica španskog savremenog pisca. Lepo mi je legla kako legne neki lagani film. U centru pažnje jer jedna imućnija madridska porodica sa odraslim sinom i ćerkom a svako od njih ima svoju porodicu, dok priču priča taj sin. Njemu užasno ide na živce zet, tj. sestrin muž koji je psihijatar i stalno nešto pametuje i tumači, pa kad mu jednom prilikom za porodičnim okupljanjem istumači kako ovaj ima ne znam kakve neurotične probleme, ovaj ih stvarno razvije i počinje da obilazi gomilu psihitara, psihologa, konsultanata, alternativnih stručnjaka i koječega još. Naravno, sad se on malo sprda sa svim tim i malo preteruje, ali je cela poenta priče u tome kakva su oni porodica – malo šašava ali se vole. To je knjiga za opuštanje. Brzo se čita i velika su slova, malo zaviriš u tuđe života i eto, sve se lepo i veselo svrši. Čitala na odmoru i jeste za odmor.
The Cockoo's Calling, Robert Galbraith / Zov kukavice, Robert Galbrajt, tj. J.K.Rouling (Evro Giunti). Veoma veoma prijatno iznenađenje za mene. Uzela sam je samo zato što mi je dopala šake na engleskom, pošto J.K.Rowling obožavam iznad svih i stvarno nisam htela da je čitam u drugom svetlu u odnosu na Harija Potera. Ali uživala sam. U pitanju je krimić i kao takav je dobar sa svim elementima krimi zapleta (ja inače ne volim one u kojima se mrtvi i grozote gomilaju tek tako da bi bilo šareno, a pravih motiva nema; to mi užasno ide da živce, pa zato manje čitam trilere). Međutim, ono što mi se još više svidelo jesu likovi, tako kako ih ona opisuje da ih iz jedne rečenice odmah zamislite i sadašnji London (koji inače obožavam iako nikad tamo ne bih živela sa porodicom, ali za single život je moj najomiljeniji grad na svetu).
Zamak u mom srcu, Dodi Smit (Laguna). Ovo je knjiga koju mislim mogu mirne duše svima vama da preporučim. Potpuno mi je u rangu sa "Udruženjem ljubitelja knjiga i pite ljuskuše". Iako nema tu tematiku, to je taj stil, to je to vreme, to je isti divan osećaj kad je pročitate kao da ste pojeli najdivniji kolač i popili mirisni čaj u neko ovakvo tmurno subotnje popodne. Malo "vuče" na Džejn Ostin ali je ipak nastala tamo oko sredine 20.v, i vrlo vrlo je šarmantna. Mirka nisi pogrešila što si uzela. Baš baš lepa knjiga, uopšte je nije teško voleti.
Petropolis, Anja Ulinić (Mono i Manjana). Imate sadržaj ovde:
http://www.delfi.rs/knjige/5574_petropolis_knjiga_delfi_knjizare.html
pa da se ne ponavljam. Jedino bih dodala da se meni knjiga dopala, lako sam ušla u situacije i priče svih likova i svi su lepo urađeni, vrlo životno tako da se lako zamisle sa svim dobrim i lošim stranama, otvorila mi je oči za malo drugačija iskustva a opet su mnoga delovala poznato. Bez velike pompe, dobra knjiga i ostavila je prilično jak utisak.
Romantični egoista, Frederik Begbede (Booka). Davno kada sam čitala njegovu tada "399 dinara" (a sad je mislim "699" – uvek odražava aktuelnu cenu) nije mi se dopao, doživala sam ga kao jednog samoživog, razmaženog, misli-da-je-duhovit intelektualnog snoba. Ove godine kad sam pročitala njegov "Francuski roman" naročito, a i "Ljubav traje tri godine" koji je neka vrsta muškog čiklita samo pametnijeg i neklišeiziranog ali duhovitog, posmilila sam da sam se prevarila. Naročito "Francuski roman" daje super sliku francuskog društva, a i uopšte snobovštine, nejednakih merila pravde i vrednosti, i sliku njegove porodice, i jedan bespoštedan (auto)portret pisca kao velikog deteta, razmaženog, zavisnog od seksa ali još više od ljubavi, i još mnogo čega. Sad posle ove "Romantični egoista" (koji je doduše na francuskom objavljen pre "Francuskog romana" samo je ovde novije izdanje) opet mi se javlja ona slika sa početka iz "399 dinara". Pročitala do pola, ali to nema značaja, čitava knjiga je ista. Bila bi slađa da je kraća. Ovako to je jedna stalna kontemplacija, uz doduše mnogo vrcavih zapažanja i ponekih mudrih, gorkih ili satiričnih opservacija najčešće na temu sebe i odnosa sa drugim ljudima, o njegovoj bivšoj devojci, o njegovoj zavisnosti od seksa, o njegovoj blaziranosti, o tome koga je sve video i gde je bio, i o tome kako ga zaboga plaćaju da piše blog jer je on kul lik ali i nema šta mnogo da ponudi u tom blogu, sve sa tim bože-što-sam-pametan stavom koji me mnogo nervira. Ne bih preporučila da ovo bude prva knjiga ovog pisca koju bi neko trebalo da pročita. Savremeniji radovi su bolji, rekla bih.
). Pošto se niko od vas nije javio za Noć knjige, lako sam našla s kim da se udružim na licu mesta i dobijem Slobodu sa 40% popusta. 
pored dva para cizama, tasne, novcanika i narukvica 
)
em tecnos na 50 cm od knjiga...reci nemam), zaputim se lagano ka kasi i 
shvatim da je red DO ULAZNIH VRATA. Mislim ja pametnija sam ima tamo iza coska i druga kasa, kad ono 
pa sam tako, sta cu 
stala u red i smarala se neopisivo jedno 25 minuta do dolaska na kasu. 
), CETKICU ZA ZUBE 
Ti uvek sa citavim spiskom. Drago mi je da je situacija sada pozitivna.