Beograd kojeg više nema

[miljenkic]

Ova slika me je podstakla da napisem nesto o Nikoli Doksatu. Dok ulica u kojoj zivim nije dobila njegovo ime, nisam ni znala ko je. Tada sam se zainteresovala i otkrila da je on zasluzan za danasnji izgled Kalemegdanske tvrdjave, a pripisuje mu se i da je projektovao zgradu u Cara Dusana 10 na Dorcolu, sada jedinu sacuvanu zgradu iz vremena Austrijanaca.
Deo teksta sa sajta TOB-a:
"Pod austrijskom okupacijom, 1717-39. godine, posle izgradnje novih modernih utvrđenja, Beogradska tvrđava je predstavljala jedno od najjačih vojnih uporišta u Evropi. Građena je prema projektima generala Nikole Doksata Demoreza, Švajcarca u austrijskoj službi. Igrom sudbine, u svitanje jednog martovskog dana 1738. godine, zbog poraza kod Niša, upravo pred bedemima Tvrđave streljan je njen graditelj. Povratku Turaka u Beograd 1740. godine, prethodila su rušenja svih novopodignutih utvrđenja. Do kraja XVIII veka Beogradska tvrđava je dobila konačni oblik"
A ovde se moze procitati o Nikoli Doksatu malo vise i njegovom nesrecnom zavrsetku bas u Beogradu (u zapisima hroničara zabeleženo je da je njegovim pogubljenjem trebalo da se prikrije tačna lokacija tajnih prolaza koji su vodili u tvrđavu i iz nje).
http://vukovblog.blogspot.com/2008/01/nikola-doksat.html
Interesantna licnost u svakom slucaju.

 

[miljenkic]

Ne znam da li je dozvoljeno linkovanje drugog foruma, ali moram da otkrijem forum na kome sam nasla zaista ogroman broj slika starog Beograda i koje sam danas sa uzivanjem gledala. Narocito su mi fascinantni delovi i ulice koje su postojale do rata, ali su "zaslugom" drugih nestale ili zamenjene drugim objektima.
Uostalom prepustam vam uzivanje (neke od ovih slika su vec postavljene ovde, ali vecina nije)
http://forum.bgdcafe.com/index.php?showtopic=29750

 

[Милунка Савић]

Ova slika me je podstakla da napisem nesto o Nikoli Doksatu. Dok ulica u kojoj zivim nije dobila njegovo ime, nisam ni znala ko je. Tada sam se zainteresovala i otkrila da je on zasluzan za danasnji izgled Kalemegdanske tvrdjave, a pripisuje mu se i da je projektovao zgradu u Cara Dusana 10 na Dorcolu, sada jedinu sacuvanu zgradu iz vremena Austrijanaca.
Deo teksta sa sajta TOB-a:
"Pod austrijskom okupacijom, 1717-39. godine, posle izgradnje novih modernih utvrđenja, Beogradska tvrđava je predstavljala jedno od najjačih vojnih uporišta u Evropi. Građena je prema projektima generala Nikole Doksata Demoreza, Švajcarca u austrijskoj službi. Igrom sudbine, u svitanje jednog martovskog dana 1738. godine, zbog poraza kod Niša, upravo pred bedemima Tvrđave streljan je njen graditelj. Povratku Turaka u Beograd 1740. godine, prethodila su rušenja svih novopodignutih utvrđenja. Do kraja XVIII veka Beogradska tvrđava je dobila konačni oblik"
A ovde se moze procitati o Nikoli Doksatu malo vise i njegovom nesrecnom zavrsetku bas u Beogradu (u zapisima hroničara zabeleženo je da je njegovim pogubljenjem trebalo da se prikrije tačna lokacija tajnih prolaza koji su vodili u tvrđavu i iz nje).
http://vukovblog.blogspot.com/2008/01/nikola-doksat.html
Interesantna licnost u svakom slucaju.

Да, веома интересантна личност.
Ја сам га "увела" и у свој роман "Повратак кошаве у Београд", овако:

19. јули, касније
На Београдској тврђави, у Доњем граду, код Капије Карла VI, Јанко нам говори:
-Знате ли ко је пројектовао ову лепу капију? Целу Београдску тврђаву. Ко је први београдски урбаниста? - обрати се Николи - Још један твој имењак, сине. Никола Доксат де Морез.
-E quando... Kада? - упита Никола.
-Кад су Aустријанци поново преузели Београд од Турака, 1717.
-Па, они играли пинг-понг, a Београд лоптица - примети Никола. - Мало Aустријанци, мало Турци...
-Само, много грубљу варијанту пинг-понга, сине. Где лоптица обично буде згужвана - објашњава Ксенија
-Нисте много погрешили - насмеши се Јанко - Aли су и градили после. Ето, и овај Николин имењак. Швајцарац, инжињеријски пуковник у аустријској војсци. Од 1725. до 1736, обновио је и изградио Београдску тврђаву. Поделио Београд на четири подручја: на Београдску тврђаву са Горњим и Доњим градом, Српску варош на Савској падини, на дунавској страни - Немачку варош, као и на Карлштат где је данашња Палилула.
-E, allora... порушили турске куће, цркве?
-»Турске цркве» се, сине, зову - џамије. Да. И уместо њих изградили барокна здања, међу којима сви ондашњи путописци помињу велелепну Aлександрову или Виртембергову касарну, раскошну гувернерову палату «Пиринчану» и у Београдској тврђави, ову Капију Карла VI.
-Од тог што си набројао, ничег сада, сем ове капије, нема, зар не? - убацује Димитрије.
-Нема. Погађате већ зашто.
-Због нова партија пинг-понг - досети се први Никола.
-»Нове партије» Тачно, сине! - климну Јанко, а Никола упита:
-Е, а шта даље било с овога мога имењака?
-«С овим мојим имењаком» - исправља га Јанко - И његова судбина, на жалост, сличи усуду пинг-понг лоптице. После је унапређен у генерала и наименован за команданта Нишке тврђаве. Aли кад су је Турци опсели, снагама десетоструко бројнијим од његових, увидевши да нема другог излаза, да би спасао своје војнике од уништења, командант Доксат се повукао. У Београду, одмах га утамничише, баш у овој тврђави, коју је сам изградио. И, под оптужбом за издају, осудише на смрт. Кажу да је пре погубљења рекао: «О, тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми сада одузимаш живот».
…Овај круг сам смислио, овај круг сам створио. Овај круг сам разбио, у ветар расуо…

 

[miljenkic]

Lepo "uvedeno" Milunka, svaka cast

 

[Милунка Савић]

Lepo "uvedeno" Milunka, svaka cast

Хвала.

 

[Милунка Савић]

А ево једне фотке из времена кад је трола ишла до Земуна:

 

[shmeksi]

Beograd koga nema, a nikad ga nije ni bilo

http://unkool.wordpress.com/2009/05/24/vizijebeograda/

 

[Милунка Савић]

 

[dualcore]

stari prokop,nepoznata godina slikanja i sa koje strane:

1976-početak radova beogradskog "skadra na bojani"

 

[Милунка Савић]

Браће Југовића, од Вишњићеве према Капетан-Мишиној с дугачком приземном зградом Управе града (познатом и као "Главњача")

 

[lider]

Milunka da nemate sliku "Lotos Bara" pre rata?

 

[Милунка Савић]

Milunka da nemate sliku "Lotos Bara" pre rata?

На жалост не.

 

[Милунка Савић]

Али, ево скадарлијског "Казбека":

 

[lider]

Hvala puno!

 

[sunchaya]

http://staribeograd.atspace.com/
Nisam sigurna dal sam već postavljala ovo pitanje,ali od viška glava ne boli....Da li neko zna čemu je služila ona ruinirana zgrada pored BIGZ-a?Definitivno je bila neka fabrika,ali da li neko zna čega?Kad god prođem autobusom pored nje zapitam se kako je moguće da se još uvek niko za ovih 30-ak godina (koliko ja SIGURNO znam da tako stoji,ali ne znam od kad tako stoji) još uvek niko nije domogao te lokacije?Jedna komšinica mi je rekla,s' tim što kako kaže nije baš 100% sigurna da su se tu nekad davno pravile poštanske marke...
Ovo je slika Kolarčeve ulice a čini mi se da su oni dimnjaci koji se vide u pozadini baš dimnjaci te zgrade

 

[sunchaya]

Hotel "Balkan"

 

[sunchaya]

Most Kralja Aleksandra (Brankov most)

 

[sunchaya]

Trg Republike

 

[sunchaya]

Ulica Kneza Miloša i Hotel "London"

 

[sunchaya]

Dom vojske i Narodno pozorište

 

[shmeksi]

Da li neko zna čemu je služila ona ruinirana zgrada pored BIGZ-a?Definitivno je bila neka fabrika,ali da li neko zna čega?

da li ti misliš na zgradu koja se nalazi u Bulevaru Vojvode MIšića?

Ukoliko misliš na tu zgradu pored bigza/državne štamparije u vojvode mišića onda je u pitanju objekat stari mlin, valjda najstariji mlin u ovom delu evrope, a jedno vreme i najveći u celoj evropi. ovo sve prethodno treba neko stručniji da potvrdi.

 

[sunchaya]

Da to je ta zgrada.Hvala.Tužno je da tako izgleda zgrada (moguće)najstarijeg mlina.Pitam se kad će i tu nići neki megamarket A opet, ne mogu da se načudim kako već nije.A osećam da će i to kao i zgrada BIGZ-a (i mnoge druge zgrade)ako se nekome i proda biti dato za smešne pare kojima se naplaćuje samo zgrada (u ovom slučaju zgrada u katastrofalnom stanju) a ne i lokacija te zgrade koja je jako dobra.I čudno mi je da ona i posle toliko godina nije napunjena ciganima

 

[shmeksi]

Zgrada bigza i starog mlina odavno imaju nove vlasnike, a predlog rešenja za stari mlin (uglavnom hotel, ali valjda i poslovni prostor) možeš da vidiš na linku ispod. Ukoliko nisi znala za taj sajt, predlažem ti da ga detaljno pregledaš, naročito sekciju foruma, možeš svašta da nađeš.

http://www.beobuild.rs/read.php/211.html

p.s. na slici kolarčeve koju si postavila se vide dimnjaci na dorćolu

 

[Милунка Савић]

Ево опет мало и о београдским архитектама:

Jovan Đ. Novaković (1883-1942)

Jovan, poznat i kao Joca, Novaković rođen je 1883, ili 1880 godine, kako piše u enciklopediji. Arhitekturu je studirao u Mitvajdu kod Šemnica u Nemačkoj. U Beogradu je osnovao "arhitektonsko inženjersku kancelariju", koja se, kako ističe Bogunović, osim projektovanja bavila izvođenjem građevinskih i zidarskih radova, kao i "uvođenjem kanalizacije".
Novaković je bio neobično vešt graditelj, ali i stvaralac koji je kao vatreni protagonista i zagovornik srpsko-vizantijskog stila prihvatio, kako ističe Nestorović, za obradu "površina i profilaciju, elemente sa naših starih zadužbina slobodno ih kombinujući sa savremenim principima konstrukcije i izgradnje, sa erkerima, i balkonima sa kubetima kojima daje nova rešenja i oblike".

Crkva u selu Glušci

Zgrada trg. Mih. Đurića na uglu ulice Kralja Petra i Jevremove (1910)

Na jednoj od najuspešnije oblikovanih zgrada u srpsko-vizantijskom stilu Novaković je posebno vešto rešio kompoziciju ugla sa njegovim završetkom. Međutim, rešenje osnove nema, kako ističe Nestorović, iste kvalitete; ono je suviše usiljeno i složeno, kao što je to često slučaj kod osnova sa većim brojem stanova između 1900. i 1915.


Zgrada pukovnika Ž. Babića (1910)

Zgrada pukovnika Ž. Babića iz 1910. godine sa prizemljem i dva sprata u Beogradu u ulici Kneza Miloša br. 52 dobar je primer nastojanja da se ostvari složena sinteza akademizma i novog duha nacionalne srpske arhitekture koji je vladao u prvoj deceniji XX veka. Vešt graditelj Jovan Novaković prhvata se ovog nimalo lakog zadatka i za konačnu obradu fasada uzima elemente sa naših starih zadužbina i detalje sa "srednjevekovnih srpsklih crkava" i slobodno ih kombinuje sa savremenim principima konstrukcije, sa erkerima i balkonima i sa kubetima kojima daje nova rešenja".


Zgrada D. Milovanovića u Strahinjića Bana br. 50 (1910)
Učiteljska škola u Negotinu (1912-14)
Kuća M. Lazarevića u Kumanovskoj 11 (1912)
(srušena)
Sreskа kuća u niškom okrugu
Vila Ž. Bogdanovića na Topčiderskom brdu

Ugaona zgrada K. Ćurčića na uglu Dubrovačke i Skenderbegove 11. (1914)

Kuća Božidara Neškovića u Pavla Papa 6 (1926-27)
Vlastita kuća u Vlajkovićevoj 15, (1927)
Kuća na uglu Braće Baruh i Visokog Stevana 7 (1927)
Kuća u cara Uroša 26 (1929)
Kuća u ulici Stojana Novakovića 31 (1929)
Kuća Dragoslava Kostajićevića u Vučitrnskoj 13, (1935)
Nadziđivanje Senatorijuma Vračar (1935)
Kuća Ljubice Vujanović u ulici Vele Nigrinove (1940)
Stambena zgrada u Vukice Mitrović 6 (1941)
Kuća u Braće Nedić 13 rekonstrukcija (1941- rekonstrukcija)
Stambena zgrada Gospodara Vučića 40 (1941)
Kuća u Vučedolskoj 14 (1941)
Kuća na Banovom brdu (1942)
Zgrada opštine Negotin
Sreska zgrada u selu Glušicai u Mačvi

 

[sunchaya]

Jel ovo zgrada u kojoj se sad nalazi bioskop "Partizan"
Mada ne znam dal on još uvek postoji i radi