Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
-
- Popularno:
- U centru Beograda po nekoliko 5G baznih...
- Brkovi su ponovo u modi
- Dete rođeno četiri godine posle...
- Milomir Marić dao otkaz na Happy...
- Ko su sad blokaderi?
- Zasto se riba koja je bila simbol...
- Hepi protiv Vučića?
- SNS unistava sve srpsko - pokusaj...
- Da li bi ovakav antinacionalizam mogao...
- Izdao Kosovo, izdao Republiku Srpsku...
Beograd kojeg više nema
- Začetnik teme lider
- Datum pokretanja
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Da se obistinila političko-investitorska bajka o Beogradu kao velikom gradilištu modernih zdanja, sada bi gotovo na svakoj značajnijoj lokaciji u centru nikao bar po jedan hotel sa pet zvezdica. Takvi kapitalni objekti trebalo je već odavno da budu izgrađeni, na primer, na uglu Ulice Kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra, gde je nemilosrdnim rušilačkim zahvatom srušena kafana "Tri lista duvana", objekat iz kojeg je obavljen prvi telefonski razgovor u prestonici. Umesto hotela "Hilton" i investicije, kako se početkom devedesetih procenjivalo, vredne najmanje 22 miliona dolara, tu je danas parking.
Nedavno su se u čaršiji čula i nagađanja da će zgrada Generalštaba u Ulici kneza Miloša, urušena u NATO bombardovanju 1999. godine, biti prodata radi gradnje, gle čuda, opet hotela sa pet zvezdica za šta su zainteresovani bili i Izraelci i Kanađani. Ubrzo se, krajem avgusta, oglasilo Ministarstvo odbrane koje je demantovalo ovakve tvrdnje, a obogaljene zgrade i dalje štrče kao klisura oko novorenovirane Nemanjine ulice. Još od davne 1991. godine navodni investitori drže pod kontrolom elitnu lokaciju u Rajićevoj ulici kod Kalemegdana, a plan je, zar vredi ponavljati, hotel da li sa pet ili nešto manje zvezdica. Protivno svim propisima, nikle su pre dve godine ograde oko stare tramvajske okretnice, bageri su se šetali tu i tamo preko ostataka rimskog civilnog naselja i važnih arheoloških vrednosti, a od velike investicije ostala je samo rupa, crna iskopana rupa u centru grada, u sklopu kompleksa Knez Mihailove ulice koji je zaštićen kao kulturno dobro. Nije izgrađeno ništa, a kako stvari stoje, teško da će i biti, jer ne postoji saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Lokacija Stari mlin u Bulevaru vojvode Mišića uzurpirana je još 1997. godine za vladavine SPO - SPS u Opštini Savski venac. Načinjen je ugovor štetan po državu, što je nova vlast i priznala, ali vinovnici korupcionaške afere nikada nisu krivično gonjeni. Tu je planirana izgradnja hotela i poslovnog centra, ali osim stare zgrade mlina, vlasništva porodice Veljković koja je dala i jednog gradonačelnika Beograda, naravno pre Drugog svetskog rata, nije urađeno ništa. Čuvena Mitićeva rupa na Slaviji bila je meta mnogih investitora, ali su neki odustali shvativši da je u Srbiji još nerazrešeno pitanje denacionalizacije i vraćanje imovine starim vlasnicima. Stari bioskop "Slavija" i drugi objekti su srušeni i opet je tu nikao parking na zemljištu Srpkinje, danas američke državljanke, Olivere Karlson.
Nepoznata je za sada i sudbina spaljene zgrade u Kneza Miloša ulici, u kojoj je nekada bilo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. Skupo je rušiti, ali izgleda i odlučiti šta da se radi sa ogromnom zgradom na tako elitnoj lokaciji. Jedina oštećena zgrada čija je sudbina rešena je poslovni centar "Ušće", nekadašnji glavni štab, odnosno Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije. Ima li tu neke simbolike?
Poslovni centar "Ušće" sada ima drugu funkciju, u poređenju sa onom u vreme komunizma - na njenim spratovima smeštena su sedišta nekoliko kompanija, od kojih najviše ima Hipo-Alpe Adrija banka, koja je zakupila deset spratova. Zgrada ima 25 spratova i visoka je 134 metara, a predviđeno je da do kraja 2007. na istom zemljištu bude izgrađena kula bliznakinja i tržni centar.
Stari vlasnici parcela na lokacijama Stari mlin, Rajićeva, Tri lista duvana, Slavija (gde je parking) su američki državljani srpskog porekla. Ministar Milan Parivodić najavio je konačno donošenje zakona o restituciji i vraćanje imovine starim vlasnicima. Jer, dok se ne bude znalo šta je čije, od ozbiljnih stranih investicija neće biti ništa. Velike kompanije sigurno neće graditi na zemljištu sumnjivog titulara, niti želeti da obezbeđuje bilo koji posao sa nekretninama uz brojne državne posrednike. Gradsko građevinsko zemljište i kulturno nasleđe prestonice je neprocenjive vrednosti. Zbog toga je neophodno kulturna dobra i arhitektonske celine sačuvati, a ne rušiti, uzurpirati i preprodajom prava korišćenja zloupotrebljavati. Jer, zašto ne i dobiti konačno hotele od pet zvezdica, ali sa čistim računima i tamo gde im je mesto.
Izvor "Glas javnosti"
Nedavno su se u čaršiji čula i nagađanja da će zgrada Generalštaba u Ulici kneza Miloša, urušena u NATO bombardovanju 1999. godine, biti prodata radi gradnje, gle čuda, opet hotela sa pet zvezdica za šta su zainteresovani bili i Izraelci i Kanađani. Ubrzo se, krajem avgusta, oglasilo Ministarstvo odbrane koje je demantovalo ovakve tvrdnje, a obogaljene zgrade i dalje štrče kao klisura oko novorenovirane Nemanjine ulice. Još od davne 1991. godine navodni investitori drže pod kontrolom elitnu lokaciju u Rajićevoj ulici kod Kalemegdana, a plan je, zar vredi ponavljati, hotel da li sa pet ili nešto manje zvezdica. Protivno svim propisima, nikle su pre dve godine ograde oko stare tramvajske okretnice, bageri su se šetali tu i tamo preko ostataka rimskog civilnog naselja i važnih arheoloških vrednosti, a od velike investicije ostala je samo rupa, crna iskopana rupa u centru grada, u sklopu kompleksa Knez Mihailove ulice koji je zaštićen kao kulturno dobro. Nije izgrađeno ništa, a kako stvari stoje, teško da će i biti, jer ne postoji saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Lokacija Stari mlin u Bulevaru vojvode Mišića uzurpirana je još 1997. godine za vladavine SPO - SPS u Opštini Savski venac. Načinjen je ugovor štetan po državu, što je nova vlast i priznala, ali vinovnici korupcionaške afere nikada nisu krivično gonjeni. Tu je planirana izgradnja hotela i poslovnog centra, ali osim stare zgrade mlina, vlasništva porodice Veljković koja je dala i jednog gradonačelnika Beograda, naravno pre Drugog svetskog rata, nije urađeno ništa. Čuvena Mitićeva rupa na Slaviji bila je meta mnogih investitora, ali su neki odustali shvativši da je u Srbiji još nerazrešeno pitanje denacionalizacije i vraćanje imovine starim vlasnicima. Stari bioskop "Slavija" i drugi objekti su srušeni i opet je tu nikao parking na zemljištu Srpkinje, danas američke državljanke, Olivere Karlson.
Nepoznata je za sada i sudbina spaljene zgrade u Kneza Miloša ulici, u kojoj je nekada bilo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova. Skupo je rušiti, ali izgleda i odlučiti šta da se radi sa ogromnom zgradom na tako elitnoj lokaciji. Jedina oštećena zgrada čija je sudbina rešena je poslovni centar "Ušće", nekadašnji glavni štab, odnosno Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije. Ima li tu neke simbolike?
Poslovni centar "Ušće" sada ima drugu funkciju, u poređenju sa onom u vreme komunizma - na njenim spratovima smeštena su sedišta nekoliko kompanija, od kojih najviše ima Hipo-Alpe Adrija banka, koja je zakupila deset spratova. Zgrada ima 25 spratova i visoka je 134 metara, a predviđeno je da do kraja 2007. na istom zemljištu bude izgrađena kula bliznakinja i tržni centar.
Stari vlasnici parcela na lokacijama Stari mlin, Rajićeva, Tri lista duvana, Slavija (gde je parking) su američki državljani srpskog porekla. Ministar Milan Parivodić najavio je konačno donošenje zakona o restituciji i vraćanje imovine starim vlasnicima. Jer, dok se ne bude znalo šta je čije, od ozbiljnih stranih investicija neće biti ništa. Velike kompanije sigurno neće graditi na zemljištu sumnjivog titulara, niti želeti da obezbeđuje bilo koji posao sa nekretninama uz brojne državne posrednike. Gradsko građevinsko zemljište i kulturno nasleđe prestonice je neprocenjive vrednosti. Zbog toga je neophodno kulturna dobra i arhitektonske celine sačuvati, a ne rušiti, uzurpirati i preprodajom prava korišćenja zloupotrebljavati. Jer, zašto ne i dobiti konačno hotele od pet zvezdica, ali sa čistim računima i tamo gde im je mesto.
Izvor "Glas javnosti"
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Ovde bi bilo dobro vratiti se gospodinu Makenziju, koji jeste bio beogradski dobrotvor, ali se od Beograda lepo ovajdio. Kupio je čitav Simića-majur i, nit’ orući nit’ kopajući, zgrnuo silne pare. Jednostavno je osetio da će se Beograd razvijati u svim pravcima, pa je svoje imanje izmerio i isparcelisao. Branko Bojović, stručni savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, i jedan od boljih poznavalaca istorije varoši beogradske, u razgovoru za "Vreme" kaže:
"Godine 1900. Frensis Makenzi, službenik britanske ambasade, kupio je njivu od današnje Slavije pa do, recimo, crkve svetog Save, s jedne, i Krunske ulice, s druge strane. Isparcelisao je i na taj način sprečio nekontrolisanu gradnju i parcelisanje i, naravno, pri tom dobro zaradio. Taj prostor po njemu se kasnije nazvao Englezovac. Makenziju se naknadno pridružio kolega iz ambasade Grant, i njih dvojica su Beogradu doneli anglosaksonski urbani fragment. Makenzi je bio nazaren i želeo je da prevaspita Srbe. Placeve je prodavao samo moralno podobnima i onima koji nisu pili alkohol, a da bi pacifikovao Srbe, napravio je Salu mira. Slavija je tada bila jedan ćoškasti prostor."
Možda je još jedan Makenzijev uslov – da sve kuće budu od čvrste građe – takođe u skladu s njegovom verom koja propoveda težak rad, a ne besmislene ratove. Kako god bilo, po njemu je u Beogradu čitav prostor između Bulevara JNA i ulice Maršala Tolbuhina (ako se još tako zovu) dobio naziv Englezovac. Postoji čak i kafana koja se tako zove. Međutim, Beograđani su ga još za života zvali lukavim Škotlanđaninom, što je navelo Milenka Todorovića, autora poznate knjige Beograd koga više nema, da se zapita: "Nejasno je zašto su kraj nazvali Englezovac ako su uočavali razliku između Škotske i Engleske". Pa da ga nerviraju, zašto bi inače?
"Godine 1900. Frensis Makenzi, službenik britanske ambasade, kupio je njivu od današnje Slavije pa do, recimo, crkve svetog Save, s jedne, i Krunske ulice, s druge strane. Isparcelisao je i na taj način sprečio nekontrolisanu gradnju i parcelisanje i, naravno, pri tom dobro zaradio. Taj prostor po njemu se kasnije nazvao Englezovac. Makenziju se naknadno pridružio kolega iz ambasade Grant, i njih dvojica su Beogradu doneli anglosaksonski urbani fragment. Makenzi je bio nazaren i želeo je da prevaspita Srbe. Placeve je prodavao samo moralno podobnima i onima koji nisu pili alkohol, a da bi pacifikovao Srbe, napravio je Salu mira. Slavija je tada bila jedan ćoškasti prostor."
Možda je još jedan Makenzijev uslov – da sve kuće budu od čvrste građe – takođe u skladu s njegovom verom koja propoveda težak rad, a ne besmislene ratove. Kako god bilo, po njemu je u Beogradu čitav prostor između Bulevara JNA i ulice Maršala Tolbuhina (ako se još tako zovu) dobio naziv Englezovac. Postoji čak i kafana koja se tako zove. Međutim, Beograđani su ga još za života zvali lukavim Škotlanđaninom, što je navelo Milenka Todorovića, autora poznate knjige Beograd koga više nema, da se zapita: "Nejasno je zašto su kraj nazvali Englezovac ako su uočavali razliku između Škotske i Engleske". Pa da ga nerviraju, zašto bi inače?
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Od svih priča u vezi sa Slavijom, najzanimljivija je sigurno ona o Mitićevoj rupi. Veletrgovac Vlada Mitić odlučio je negde pred rat da sagradi poveću zgradu, verovatno svoju četvrtu robnu kuću u Beogradu. Bi rat, dođoše komunisti, uzeše mu sve što je imao, a taj plac na kome je već bio iskopan temelj i stajao je tako ravno 35 godina. Onda je početkom osamdesetih tadašnja ambiciozna gradska vlast odlučila da problem reši tako što će rupu zatrpati, podići park bez ikakvog drvceta da ne bi smetalo sunčanom satu koji se nalazio na dnu. Kolega Tirnanić je grmeo protiv sunčevog sata, ali bolje da nije. Godine 1992. opet je osvanula ograda oko Mitićeve rupe pošto je "gospodža" Dafina uz neviđenu pompu i ubacivši 1500 nemačkih maraka umesto dukata na kamen temeljac, počela da kopa novu rupu. Dafina je brzo propala, ali je rupa ostala, ona ista rupa našeg detinjstva, dečaštva, mladosti i zrelosti, s tim što se u njoj već nastanjuju oni koji nemaju kud. Ako ih bude više, neće više moći da se napravi ni sunčani sat.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Da se i ovo ne zaboravi
NATO agresija
HRONOLOGIJA:
Dan prvi - Noć između 24. i 25. marta
Serija
napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom.
Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri
jake detonacije oko planine Avala. Pogođena je i radarska stanica u
Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.
Dan drugi - Noć između 25. i 26. marta
Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.
Dan treći - Noć između 26. i 27. marta
Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.
Dan četvrti - Noć između 27. i 28. marta
Ponovo
gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i
školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena
Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.
Dan peti - Noć između 28. i 29. marta
Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan šesti - Noć između 29. i 30. marta
Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.
Dan sedmi - Noć između 30. i 31. marta
Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.
Dan deseti - Noć između 2. i 3. aprila
Krstarećim
projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza
Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i
psihijatrijske bolnice "Laza Lazarević".
Dan jedanaesti - Noć između 3. i 4. aprila
Pogođena
Toplana u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i
Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na
VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od
eksplozije gori Lipovačka šuma.
Dan dvanaesti - Noć između 4. i 5. aprila
U
centru Zemuna, u Glavnoj ulici, pogođena zgrada komande RV i PVO.
Oštećena vodovodna mreža i više stambenih zgrada u Glavnoj ulici.
Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). Jedan projektil pao u
blizini Gradske bolnice na Zvezdari. U napadu na šire područje Surčina,
oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma.
Dan petnaesti - Noć između 7. i 8. aprila
Pogođena
zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u
Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala
stakla od siline detonacije.
Dan dvadeseti - Noć između 12. i 13. aprila
Raketirana
kasarna Vojske Jugoslavije "Vasa Čarapić" na Banjici. Iznad Novog
Beograda vodila se vazdušna bitka. Jedan projektil, koji nije
eksplodirao pao kod sportske hale "Beogradska arena".
Dan dvadeset drugi - Noć između 14. i 15. aprila
Serija
snažnih eksplozija dogodila se u Rakovici gde je povređen veći broj
ljudi uglavnom od razbijenog stakla. Oštećeni zgrada opštine, Dom
zdravlja, škola, dečiji vrtić i više stotina stanova.
Dan dvadeset treći - Noć između 15. i 16. aprila
Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.
Dan dvadeset peti - Noć između 17. i 18. aprila
Trogodišnja
devojčica Milica Rakić poginula je u napadu na prigradsko naselje
Batajnica. Ranjeno je pet civila. Ponovo bombardovana Rakovica.
Dan dvadeset šesti - Noć između 18. i 19. aprila
Četiri snažne detonacije registrovane u naselju Barič, u opštini Obrenovac, gde je smeštena hemijska industrija.
Dan dvadeset sedmi - Noć između 19. i 20. aprila
Dejstva na području Batajnice.
Dan dvadeset osmi - Noć između 20. i 21. aprila
Pogođen poslovni centar"Ušće" na Novom Beogradu, gde su bila sedišta više radio i TV stanica i sedište SPS-a.
Dan dvadeset deveti - Noć između 21. i 22. aprila
Srušena rezidencija predsednika SRJ u Užičkoj 15. Oko dvadeset projektila pogodilo područje aerodroma u Batajnici.
Dan trideseti - Noć između 22. i 23. aprila
Bombardovana
zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u samom centru
grada. Poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Teško oštećen
most na Savi kod Ostružnice. Dejstva u okolini Avale i Krnjače,
oštećene trafo-stanice u Zemun Polju i Resniku.
Dan trideset drugi - Noć između 24. i 25. aprila
Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.
Dan trideset četvrti - Noć između 26. i 27. aprila
Ponovo bombardovan poslovni centar "Ušće" na Novom Beogradu. Srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.
NATO agresija
HRONOLOGIJA:
Dan prvi - Noć između 24. i 25. marta
Serija
napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom.
Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri
jake detonacije oko planine Avala. Pogođena je i radarska stanica u
Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.
Dan drugi - Noć između 25. i 26. marta
Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.
Dan treći - Noć između 26. i 27. marta
Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.
Dan četvrti - Noć između 27. i 28. marta
Ponovo
gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i
školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena
Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.
Dan peti - Noć između 28. i 29. marta
Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan šesti - Noć između 29. i 30. marta
Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.
Dan sedmi - Noć između 30. i 31. marta
Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.
Dan deseti - Noć između 2. i 3. aprila
Krstarećim
projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza
Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i
psihijatrijske bolnice "Laza Lazarević".
Dan jedanaesti - Noć između 3. i 4. aprila
Pogođena
Toplana u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i
Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na
VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od
eksplozije gori Lipovačka šuma.
Dan dvanaesti - Noć između 4. i 5. aprila
U
centru Zemuna, u Glavnoj ulici, pogođena zgrada komande RV i PVO.
Oštećena vodovodna mreža i više stambenih zgrada u Glavnoj ulici.
Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). Jedan projektil pao u
blizini Gradske bolnice na Zvezdari. U napadu na šire područje Surčina,
oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma.
Dan petnaesti - Noć između 7. i 8. aprila
Pogođena
zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u
Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala
stakla od siline detonacije.
Dan dvadeseti - Noć između 12. i 13. aprila
Raketirana
kasarna Vojske Jugoslavije "Vasa Čarapić" na Banjici. Iznad Novog
Beograda vodila se vazdušna bitka. Jedan projektil, koji nije
eksplodirao pao kod sportske hale "Beogradska arena".
Dan dvadeset drugi - Noć između 14. i 15. aprila
Serija
snažnih eksplozija dogodila se u Rakovici gde je povređen veći broj
ljudi uglavnom od razbijenog stakla. Oštećeni zgrada opštine, Dom
zdravlja, škola, dečiji vrtić i više stotina stanova.
Dan dvadeset treći - Noć između 15. i 16. aprila
Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.
Dan dvadeset peti - Noć između 17. i 18. aprila
Trogodišnja
devojčica Milica Rakić poginula je u napadu na prigradsko naselje
Batajnica. Ranjeno je pet civila. Ponovo bombardovana Rakovica.
Dan dvadeset šesti - Noć između 18. i 19. aprila
Četiri snažne detonacije registrovane u naselju Barič, u opštini Obrenovac, gde je smeštena hemijska industrija.
Dan dvadeset sedmi - Noć između 19. i 20. aprila
Dejstva na području Batajnice.
Dan dvadeset osmi - Noć između 20. i 21. aprila
Pogođen poslovni centar"Ušće" na Novom Beogradu, gde su bila sedišta više radio i TV stanica i sedište SPS-a.
Dan dvadeset deveti - Noć između 21. i 22. aprila
Srušena rezidencija predsednika SRJ u Užičkoj 15. Oko dvadeset projektila pogodilo područje aerodroma u Batajnici.
Dan trideseti - Noć između 22. i 23. aprila
Bombardovana
zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u samom centru
grada. Poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Teško oštećen
most na Savi kod Ostružnice. Dejstva u okolini Avale i Krnjače,
oštećene trafo-stanice u Zemun Polju i Resniku.
Dan trideset drugi - Noć između 24. i 25. aprila
Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.
Dan trideset četvrti - Noć između 26. i 27. aprila
Ponovo bombardovan poslovni centar "Ušće" na Novom Beogradu. Srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Dan 35.
Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.
Dan trideset šesti - Noć između 28. i 29. aprila
Pogođen je antenski stub u Krnjači, most na Savi kod Ostružnice i kasarna na Topčideru.
Dan trideset sedmi - Noć između 29. i 30. aprila
U
najžešćem napadu od početka agresije pogođene su zgrade Generalštaba
Vojske Jugoslavije i već oštećena zgrada Savezne policije. Projektili
su pogodili i stambeno naselje na Vračaru u delu između Južnog bulevara
i ulice Maksima Gorkog. Ceo kraj je ostao bez vode. Srušen predajnik
RTS na Avali i antena Radija Studio B u Borči. U toku ovih napada
poginula su tri lica, a 40 je ranjeno.
Dan trideset deveti - Noć između 1. i 2. maja
Raketirano područje Lipovačke šume. Raketirana sela Surčin i Jakovo.
Dan četrdeseti - Noć između 2. i 3. maja
Zbog
delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži
visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama "Nikola Tesla" u
Obrenovcu i "Kostolac" u Kostolcu, došlo je do raspada
elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela
Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo,
Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju
iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i
bez vode.
Dan četrdeset prvi - Noć između 3. i 4. maja
Bombardovani
brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice. Od
posledica preksinoćnog napada na dalekovode ponovo došlo do delimičnog
raspada elektroenergetskog sistema, zbog čega mnogi gradovi ili delovi
gradova nemaju struju i vodu.
Dan četrdeset peti - Noć između 7. i 8. maja
U
dosada najžešćem napadu na grad ponovo bombardovane zgrade Generalštaba
Vojske Jugoslavije i Saveznog MUP-a. U raketiranju ambasade Kine na
Novom Beogradu četiri službenika su poginula, a pet je teško povređeno.
Znatno je oštećen hotel "Jugoslavija", jedan gost je poginuo. U
ponovljenom udaru grafitnim bombama, na termoelektranu u Obrenovcu i na
više trafo-stanica, oštećen elektroenergetski sistem i ceo grad ostao
bez struje.
Dan četrdeset sedmi - Noć između 9. i 10. maja
Beograđani su proveli noć bez uzbune, prvi put od početka kampanje NATO protiv SRJ.
Dan četrdeset osmi - Noć između 10. i 11. maja
Raketirano područje sela Zuce i fabrika "Prva iskra" u Bariču.
Dan pedeseti - Noć između 12. i 13. maja
Bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan pedeset prvi - Noć između 13. i 14. maja
Bačene
grafitne bombe na termoelektrane "Drmno" u Kostolcu i "Kolubaru" kod
Lazarevca. Više gradova i delovi Beograda ostali bez struje.
Dan pedeset peti - Noć između 17. i 18. maja
Bombardovano šire područje Batajnice.
Dan pedeset šesti - Noć između 18. i 19. maja
Bombardovano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj na Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.
Dan pedeset sedmi - Noć između 19. i 20.maja
Tri
bolesnika je poginulo, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno
prilikom raketiranja Odeljenja za neurologiju KBC "Dragiša Mišović" na
Dedinju. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice
su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Takođe
bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika "Prva iskra" u Bariču i hangar
na starom obrenovačkom drumu.
Dan pedeset osmi - Noć između 20. i 21. maja
Ponovo
pogođeno skladište "Jugopetrola" na Čukarici. U tom napadu je oštećena
rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u
Rakovici, Lipovičkoj šumi i Ostružnici.
Dan pedeset deveti - Noć između 21. i 22. maja
Ponovo
gađano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici na Čukarici.
Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.
Dan šezdeseti - Noć između 22. i 23. maja
Petoro
radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane "Kolubara" u Velikim
Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u
Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.
Dan šezdeset prvi - Noć između 23. i 24. maja
Veliki
deo Srbije ostao je bez električne energije posle bombardovanja TE
"Kolubara", TE "Nikola Tesla" i TE "Drmno". Naneta su teža oštećenja na
trafo stanicama i dalekovodima. Mnogi delovi Beograda, Novog Sada i
Niša kao i drugih gradova ostali su i bez struje i bez vode.
Dan šezdest drugi - Noć između 24. i 25. maja
Ponovo
gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica
u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.
Dan šezdeset četvrti - Noć između 26. i 27. maja
Tri
osobe, među kojima dvoje dece, su poginule u granatiranju sela Ralja u
opštini Sopot. Gađano područje Rakovice gde je pogođen servis fabrike
"21. maj". Bombardovana područja Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuca.
Dva projektila, koja nisu eksplodirala, pala na Novi Beograd i Vračar.
Dan šezdeset peti - Noć između 27. i 28. maja
Pogođene
trafo stanice u Leštanima i na Bežanijskoj Kosi. Bez struje ostao
Beograd i veći deo Vojvodine. Pogođena zgrada Savezne direkcije za
robne rezerve na Novom Beogradu.
Dan šezdeset šesti - Noć između 28. i 29. maja
Gađano šire područje Batajnice.
Dan šezdeset sedmi - Noć između 29. i 30. maja
Bombardovano
šire područje grada, okolina Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale,
okolina Batajnice i brdo Straževica u Rakovici. Jedan projektil pao na
zelenu povšinu 300 metara od Tržnog centra Vidikovac.
Dan šezdeset osmi - Noć između 30. i 31. maja
Više projektila palo na Zvezdaru, Ripanj, Miljakovac i postrojenja Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
Dan šezdeset deveti - Noć između 31. maja i 1. juna
Ponovo
bombardovane visokonaponske trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj
kosi. Ceo Beograd i najveći deo Vojvodine ostali bez struje.
Dan sedamdeseti - Noć između 1. i 2. juna
Na
meti šira okolina grada. Gađani Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska
kosa, Obrenovac i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo.
Dan sedamdeset prvi - Noć između 2. i 3. juna
Jedna eksplozija na području Bariča.
Dan sedamdeset drugi - Noć između 3. i 4. juna
Gađano područje Batajnice. Protekla noć bila je tek druga od početka agresije bez uzbune u Beogradu.
Dan sedamdeset šesti - Noć između 7. i 8. juna
Bombardovana
Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad.
Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.
Sa nekog sajta.......
Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.
Dan trideset šesti - Noć između 28. i 29. aprila
Pogođen je antenski stub u Krnjači, most na Savi kod Ostružnice i kasarna na Topčideru.
Dan trideset sedmi - Noć između 29. i 30. aprila
U
najžešćem napadu od početka agresije pogođene su zgrade Generalštaba
Vojske Jugoslavije i već oštećena zgrada Savezne policije. Projektili
su pogodili i stambeno naselje na Vračaru u delu između Južnog bulevara
i ulice Maksima Gorkog. Ceo kraj je ostao bez vode. Srušen predajnik
RTS na Avali i antena Radija Studio B u Borči. U toku ovih napada
poginula su tri lica, a 40 je ranjeno.
Dan trideset deveti - Noć između 1. i 2. maja
Raketirano područje Lipovačke šume. Raketirana sela Surčin i Jakovo.
Dan četrdeseti - Noć između 2. i 3. maja
Zbog
delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži
visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama "Nikola Tesla" u
Obrenovcu i "Kostolac" u Kostolcu, došlo je do raspada
elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela
Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo,
Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju
iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i
bez vode.
Dan četrdeset prvi - Noć između 3. i 4. maja
Bombardovani
brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice. Od
posledica preksinoćnog napada na dalekovode ponovo došlo do delimičnog
raspada elektroenergetskog sistema, zbog čega mnogi gradovi ili delovi
gradova nemaju struju i vodu.
Dan četrdeset peti - Noć između 7. i 8. maja
U
dosada najžešćem napadu na grad ponovo bombardovane zgrade Generalštaba
Vojske Jugoslavije i Saveznog MUP-a. U raketiranju ambasade Kine na
Novom Beogradu četiri službenika su poginula, a pet je teško povređeno.
Znatno je oštećen hotel "Jugoslavija", jedan gost je poginuo. U
ponovljenom udaru grafitnim bombama, na termoelektranu u Obrenovcu i na
više trafo-stanica, oštećen elektroenergetski sistem i ceo grad ostao
bez struje.
Dan četrdeset sedmi - Noć između 9. i 10. maja
Beograđani su proveli noć bez uzbune, prvi put od početka kampanje NATO protiv SRJ.
Dan četrdeset osmi - Noć između 10. i 11. maja
Raketirano područje sela Zuce i fabrika "Prva iskra" u Bariču.
Dan pedeseti - Noć između 12. i 13. maja
Bombardovan aerodrom u Batajnici.
Dan pedeset prvi - Noć između 13. i 14. maja
Bačene
grafitne bombe na termoelektrane "Drmno" u Kostolcu i "Kolubaru" kod
Lazarevca. Više gradova i delovi Beograda ostali bez struje.
Dan pedeset peti - Noć između 17. i 18. maja
Bombardovano šire područje Batajnice.
Dan pedeset šesti - Noć između 18. i 19. maja
Bombardovano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj na Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.
Dan pedeset sedmi - Noć između 19. i 20.maja
Tri
bolesnika je poginulo, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno
prilikom raketiranja Odeljenja za neurologiju KBC "Dragiša Mišović" na
Dedinju. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice
su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Takođe
bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika "Prva iskra" u Bariču i hangar
na starom obrenovačkom drumu.
Dan pedeset osmi - Noć između 20. i 21. maja
Ponovo
pogođeno skladište "Jugopetrola" na Čukarici. U tom napadu je oštećena
rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u
Rakovici, Lipovičkoj šumi i Ostružnici.
Dan pedeset deveti - Noć između 21. i 22. maja
Ponovo
gađano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici na Čukarici.
Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.
Dan šezdeseti - Noć između 22. i 23. maja
Petoro
radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane "Kolubara" u Velikim
Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u
Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.
Dan šezdeset prvi - Noć između 23. i 24. maja
Veliki
deo Srbije ostao je bez električne energije posle bombardovanja TE
"Kolubara", TE "Nikola Tesla" i TE "Drmno". Naneta su teža oštećenja na
trafo stanicama i dalekovodima. Mnogi delovi Beograda, Novog Sada i
Niša kao i drugih gradova ostali su i bez struje i bez vode.
Dan šezdest drugi - Noć između 24. i 25. maja
Ponovo
gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica
u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.
Dan šezdeset četvrti - Noć između 26. i 27. maja
Tri
osobe, među kojima dvoje dece, su poginule u granatiranju sela Ralja u
opštini Sopot. Gađano područje Rakovice gde je pogođen servis fabrike
"21. maj". Bombardovana područja Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuca.
Dva projektila, koja nisu eksplodirala, pala na Novi Beograd i Vračar.
Dan šezdeset peti - Noć između 27. i 28. maja
Pogođene
trafo stanice u Leštanima i na Bežanijskoj Kosi. Bez struje ostao
Beograd i veći deo Vojvodine. Pogođena zgrada Savezne direkcije za
robne rezerve na Novom Beogradu.
Dan šezdeset šesti - Noć između 28. i 29. maja
Gađano šire područje Batajnice.
Dan šezdeset sedmi - Noć između 29. i 30. maja
Bombardovano
šire područje grada, okolina Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale,
okolina Batajnice i brdo Straževica u Rakovici. Jedan projektil pao na
zelenu povšinu 300 metara od Tržnog centra Vidikovac.
Dan šezdeset osmi - Noć između 30. i 31. maja
Više projektila palo na Zvezdaru, Ripanj, Miljakovac i postrojenja Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.
Dan šezdeset deveti - Noć između 31. maja i 1. juna
Ponovo
bombardovane visokonaponske trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj
kosi. Ceo Beograd i najveći deo Vojvodine ostali bez struje.
Dan sedamdeseti - Noć između 1. i 2. juna
Na
meti šira okolina grada. Gađani Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska
kosa, Obrenovac i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo.
Dan sedamdeset prvi - Noć između 2. i 3. juna
Jedna eksplozija na području Bariča.
Dan sedamdeset drugi - Noć između 3. i 4. juna
Gađano područje Batajnice. Protekla noć bila je tek druga od početka agresije bez uzbune u Beogradu.
Dan sedamdeset šesti - Noć između 7. i 8. juna
Bombardovana
Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad.
Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.
Sa nekog sajta.......
gost 174064
Veoma poznat
- Poruka
- 13.982
E...ladno je bio juce prilog u Beogradskoj hronici,kao u fazonu...sta vam nedostaje u BG-u,i znao sam da mi je poznat tekst koji su citali...znaci iz drugog posta na prvoj strani...
simple_things:
simple_things:
Lideru trazi im sad pare brateeeeeeeeeeeeeeeeeee
ono..sad smo poznati hihihihihi
edit:
u stvari nismo...nisu rekli odakle im ideja,text i to...
- Poruka
- 460
Po meni teba renovirati zgradu poste pored zeleznicke stanice da joj se vrati stara fasada i rekonstuisati Brankov most,podici stubove i sajle da sto vise podseca na most Kralja Aleksandra.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Jesi li video Master Beogradu nedostaje i poštenje.
Ladno nam maznuli ideju.
Ladno nam maznuli ideju.
gost 174064
Veoma poznat
- Poruka
- 13.982
..posalji racun Tijanicu
ili moze i kompenzacija da tebe i sve tvoje potomke u narednih 100 godina oslobode pretplate na tv
ili moze i kompenzacija da tebe i sve tvoje potomke u narednih 100 godina oslobode pretplate na tv
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
L.1:
Ima ! KOd Kalenica, ulicica iza pijace prema Mekenzijevoj...ja sam tu uzimao klaker...procicu danas da vidim kada rade pa javljam
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Koliko god da je tuzna tema, stavili ste mi bosiljak na ranu....
Meni nedostaje kultura Beograda od pre 20 godina, nedostaje mi da se ljudi zastide ako im se desi da ispuste papiric ili opusak na ulicu, nedostaje mi Poslednja Sansa, Beli grad.
Ali dobijam ospice i ozbiljno razmisljam o robiji kada cujem da neko ko je juce dosao u BG prica kako je ovde sve prljavo, kako su ljudi nekulturni i kako on nikada ne bi svoje selo menjao za BG...kao da ih je neko zvao da dolaze.
Kako je rekao Moma Kapor, sarajlija rodjen sa Beogradom u glavi..."Beogradjanin nije mesto rodjenja vec stanje svesti"...
Meni nedostaje kultura Beograda od pre 20 godina, nedostaje mi da se ljudi zastide ako im se desi da ispuste papiric ili opusak na ulicu, nedostaje mi Poslednja Sansa, Beli grad.
Ali dobijam ospice i ozbiljno razmisljam o robiji kada cujem da neko ko je juce dosao u BG prica kako je ovde sve prljavo, kako su ljudi nekulturni i kako on nikada ne bi svoje selo menjao za BG...kao da ih je neko zvao da dolaze.
Kako je rekao Moma Kapor, sarajlija rodjen sa Beogradom u glavi..."Beogradjanin nije mesto rodjenja vec stanje svesti"...
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Nedostaju mi studenti koji su u žičanim kolicima svakoga jutra raznosli mleko u bocama po beogradskim kućama i stanovima.
Nedostaje mi kiselo mleko pakovano u teglice koje se u pekarama jelo sa dugačkim plastičnim kaščicama.
Nedostaje mi kiselo mleko pakovano u teglice koje se u pekarama jelo sa dugačkim plastičnim kaščicama.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Kafana "Kod Tanska Rajića"
Neuništivi ćevapi krčili su sebi put u istoriju bez osvrtanja na bivšu braću i neke bivše zanose. Do njihove najdublje starine mora se dobrano razgrnuti poluprošlost starog Beograda, baš na mestu gde se danas nalazi Studentski trg. Nušić je i za to ponajbolji vodič:
"Kad pođemo od Makedonije nekadašnjom Velikom pijacom, koja je sada pretvorena u Univerzitetski park, i gde se, tačno na mestu gde je svoju tezgu imala tetka Katas, poznata zemunska piljarica, sada izdiže Dositejev spomenik - onda će prva kafana koju ćemo sresti i koju samo jedna kuća odvaja od Makedonije, biti ona Rajić. Danas je to lepo nazidana dvospratna zgrada, ranije je bila stara kućerina takođe na dva sprata. Na donjem je, kao i sada, bila kafana sa vrlo velikom tablom na kojoj je, dosta dobro, bio naslikan Tanasko Rajić na topu. Ne mogu pouzdano da tvrdim, ali čini mi se da je ta firma bila rad jednoga od naših slikara stare generacije... Kafana Rajić znana je i po tome što su se tu prvi put počeli kultivisati ćevapčići. Biće tako šezdesetih godina oni su prvi put stigli iz Leskovca u Beograd i odmah se odomaćili tu, u kafani Rajić. Kako je pijačna publika bila pouzdan njihov potrošač, ubrzo se ta industrija ćevapčića raz-množila, te se oko kafane Rajić pootvarao čitav niz malih ćevabdžinica koje i danas, samo kao nešto renovirane, postoje. Od svih je najznamenitija ona Živka ćevabdžije, koja i danas postoji u suterenu zgrade u kojoj je hotel Makedonija. Živko je svoje ćevapčiće toliko renomirao i taj posao toliko razvio da je od ćevapčića nazidao crkvu u svome rodnome kraju..."
Pamtilo se to i pripovedalo u starom Beogradu, pa se vremenom zaboravilo. Tako je iščilelo i prezime glasovitog majstora ćevapčića, i ime sela u njegovom rodnom kraju, te je do danas ostao nepoznat onaj jedini spo-menik nastao kao zaduž-bina sazidana novcem zarađenim od ćevapčića.
Neuništivi ćevapi krčili su sebi put u istoriju bez osvrtanja na bivšu braću i neke bivše zanose. Do njihove najdublje starine mora se dobrano razgrnuti poluprošlost starog Beograda, baš na mestu gde se danas nalazi Studentski trg. Nušić je i za to ponajbolji vodič:
"Kad pođemo od Makedonije nekadašnjom Velikom pijacom, koja je sada pretvorena u Univerzitetski park, i gde se, tačno na mestu gde je svoju tezgu imala tetka Katas, poznata zemunska piljarica, sada izdiže Dositejev spomenik - onda će prva kafana koju ćemo sresti i koju samo jedna kuća odvaja od Makedonije, biti ona Rajić. Danas je to lepo nazidana dvospratna zgrada, ranije je bila stara kućerina takođe na dva sprata. Na donjem je, kao i sada, bila kafana sa vrlo velikom tablom na kojoj je, dosta dobro, bio naslikan Tanasko Rajić na topu. Ne mogu pouzdano da tvrdim, ali čini mi se da je ta firma bila rad jednoga od naših slikara stare generacije... Kafana Rajić znana je i po tome što su se tu prvi put počeli kultivisati ćevapčići. Biće tako šezdesetih godina oni su prvi put stigli iz Leskovca u Beograd i odmah se odomaćili tu, u kafani Rajić. Kako je pijačna publika bila pouzdan njihov potrošač, ubrzo se ta industrija ćevapčića raz-množila, te se oko kafane Rajić pootvarao čitav niz malih ćevabdžinica koje i danas, samo kao nešto renovirane, postoje. Od svih je najznamenitija ona Živka ćevabdžije, koja i danas postoji u suterenu zgrade u kojoj je hotel Makedonija. Živko je svoje ćevapčiće toliko renomirao i taj posao toliko razvio da je od ćevapčića nazidao crkvu u svome rodnome kraju..."
Pamtilo se to i pripovedalo u starom Beogradu, pa se vremenom zaboravilo. Tako je iščilelo i prezime glasovitog majstora ćevapčića, i ime sela u njegovom rodnom kraju, te je do danas ostao nepoznat onaj jedini spo-menik nastao kao zaduž-bina sazidana novcem zarađenim od ćevapčića.
Beograd 1403.godine
Uz severozapadni bedem Gornjeg grada, u neposrednoj blizini Defterdarove kapije, smestene su iskopine ulaznog kompleksa tzv. Unutrasnjeg utvrdjenja. Ova citadela, prvobitno nastala kao vizantijski kastel (malo utvrdjenje) u XII veku, zauzimala je severozapadni ugao gornjogradskog terena. U prvoj polovini XV veka, tu se nalazio zamak sa dvorom despota Stefana Lazarevica, u vreme kada je Beograd prvi put u svojoj istoriji postao prestonica srpske drzave (1404-1427), njen najveci grad, privredni, kulturni i duhovni Medju danas konzerviranim arheoloskim ostacima, samo jedan deo pripada despotovom periodu; ostali su ili iz XII veka (severna kapija vizantijskog kastela gradjena materijalom iz rimskog doba) ili iz kasnijeg, turskog doba (ostaci stubova - nosaca mosta i donjeg dela kule). Od nekadasnje despotove citadele, posetilac danas moze da vidi samo skromne ostatke ulaza, ispred kojeg se nalazio pokretan most
Gornji grad
Ovde, na Gornjem gradu, ziveo je despot Stefan sa svojom zenom Jelenom, kcerkom djenovskog gospodara grckog ostrva Lesbos (Mitilini). Upoznao ju je na tom egejskom ostrvu, nakon sto je u Carigradu dobio titulu despota iz ruku carskog namesnika. Veridba izmedju naocitog srpskog vladara i lepe i imucne Italijanke (iz cuvene djenovljanske trgovacke porodice Gateluzzi) obavljena je na licu mesta, a nesto kasnije Jelena dolazi u Beograd na vencanje. U prvoj cetvrtini XV veka jos jedno svecano vencanje obavice se na despotom dvoru u Beogradu: ovog puta izmedju Stefanovog sestrica Djurdja Brankovica i njegove solunske verenice Irine (Jerine) Kantakuzen. O kasnijoj sudbini despotice Jelene ne zna se gotovo nista, cak ni na koji je nacin zavrsila svoj kratki zivot.
U politicki veoma tesko vreme za Srbiju, na ovom dvoru vladala je dostojanstvena atmosfera. Tome je doprinosila licnost samog vladara, ali i protokol cije je postovanje na dvoru bilo obavezno. Vise detalja o tome ostavio je despotov biograf Konastantin Filosof. Inace, Stefan je kao covek bio strog i prema sebi i prema drugima, pravican, suzdrzan (osim kada bi prevagnula njegova plahovita narav!). Krasile su ga brojne vrline, pa je upamcen kao izvrstan ratnik, vitez od reci, mudar diplomata, covek sa manirima… Prijatelji su ga iskreno voleli, a neprijatelji - i protiv svoje volje - morali su da ga postuju. Bio je brizan prema rodbini, sto je u vise navrata pokazao pokusavajuci da sa zavidnim bratom Vukom izgladi odnose, spremnoscu da se sa odmetnutim sestricem Djurdjem Brankovicem konacno pomiri, kao i gradeci dom svojoj najmladjoj sestri Oliveri - kada se ona iz Turske vratila u Srbiju - i to u neposrednoj blizini dvora.
U sastavu citadele, osim dvorskog kompleksa (sa riznicom, kapelom i bibliotekom), nalazila se posebno utvrdjena donzon kula po imenu Nebojsa, koju je despot - kako veli narodno predanje, izgradio po savetu sv. Petke. Sa svojih cetrdesetak metara visine, bila je to najvisa kula Beogradskog grada.
Despotov biograf, Konstantin Filosof, ocigledno odusevljen srpskom prestonicom, njenim ubrzanim rastom i ukupnim izgledom, ali i samom licnoscu svog domacina - despota Stefana, velica Beogradski grad kao carstvujuci i poredi ga sa Jerusalimom ("Jer u vaseljeni ne videsmo slicnosti Jerusalimu.."). Za upoznavanje Beograda u ovom periodu, znacajni su i zapisi francuskog putnika Bertrandona d' la Brokijera, koji je grad posetio nakon smrti despota Stefana.
Unutrasnji grad kao posebno utvrdjenje u okviru beogradskih fortifikacija tesko je stradao u austrijsko-turskim borbama krajem XVII veka.
Arheoloska istrazivanja na ovom lokalitetu sistematski su obavljana do 1980. godine. Rukovodilac istrazivackog projekta bila je dr Marija Bajalovic - Hadzi-Pesic, koja je o rezultatima radova i o ovoj temi, publikovala vise tekstova.
Prilaz donjem gradu
Pogled na kompletan grad
Donji grad
Ladja koja prilazi luci u donjem gradu
Uz severozapadni bedem Gornjeg grada, u neposrednoj blizini Defterdarove kapije, smestene su iskopine ulaznog kompleksa tzv. Unutrasnjeg utvrdjenja. Ova citadela, prvobitno nastala kao vizantijski kastel (malo utvrdjenje) u XII veku, zauzimala je severozapadni ugao gornjogradskog terena. U prvoj polovini XV veka, tu se nalazio zamak sa dvorom despota Stefana Lazarevica, u vreme kada je Beograd prvi put u svojoj istoriji postao prestonica srpske drzave (1404-1427), njen najveci grad, privredni, kulturni i duhovni Medju danas konzerviranim arheoloskim ostacima, samo jedan deo pripada despotovom periodu; ostali su ili iz XII veka (severna kapija vizantijskog kastela gradjena materijalom iz rimskog doba) ili iz kasnijeg, turskog doba (ostaci stubova - nosaca mosta i donjeg dela kule). Od nekadasnje despotove citadele, posetilac danas moze da vidi samo skromne ostatke ulaza, ispred kojeg se nalazio pokretan most
Gornji grad
Ovde, na Gornjem gradu, ziveo je despot Stefan sa svojom zenom Jelenom, kcerkom djenovskog gospodara grckog ostrva Lesbos (Mitilini). Upoznao ju je na tom egejskom ostrvu, nakon sto je u Carigradu dobio titulu despota iz ruku carskog namesnika. Veridba izmedju naocitog srpskog vladara i lepe i imucne Italijanke (iz cuvene djenovljanske trgovacke porodice Gateluzzi) obavljena je na licu mesta, a nesto kasnije Jelena dolazi u Beograd na vencanje. U prvoj cetvrtini XV veka jos jedno svecano vencanje obavice se na despotom dvoru u Beogradu: ovog puta izmedju Stefanovog sestrica Djurdja Brankovica i njegove solunske verenice Irine (Jerine) Kantakuzen. O kasnijoj sudbini despotice Jelene ne zna se gotovo nista, cak ni na koji je nacin zavrsila svoj kratki zivot.
U politicki veoma tesko vreme za Srbiju, na ovom dvoru vladala je dostojanstvena atmosfera. Tome je doprinosila licnost samog vladara, ali i protokol cije je postovanje na dvoru bilo obavezno. Vise detalja o tome ostavio je despotov biograf Konastantin Filosof. Inace, Stefan je kao covek bio strog i prema sebi i prema drugima, pravican, suzdrzan (osim kada bi prevagnula njegova plahovita narav!). Krasile su ga brojne vrline, pa je upamcen kao izvrstan ratnik, vitez od reci, mudar diplomata, covek sa manirima… Prijatelji su ga iskreno voleli, a neprijatelji - i protiv svoje volje - morali su da ga postuju. Bio je brizan prema rodbini, sto je u vise navrata pokazao pokusavajuci da sa zavidnim bratom Vukom izgladi odnose, spremnoscu da se sa odmetnutim sestricem Djurdjem Brankovicem konacno pomiri, kao i gradeci dom svojoj najmladjoj sestri Oliveri - kada se ona iz Turske vratila u Srbiju - i to u neposrednoj blizini dvora.
U sastavu citadele, osim dvorskog kompleksa (sa riznicom, kapelom i bibliotekom), nalazila se posebno utvrdjena donzon kula po imenu Nebojsa, koju je despot - kako veli narodno predanje, izgradio po savetu sv. Petke. Sa svojih cetrdesetak metara visine, bila je to najvisa kula Beogradskog grada.
Despotov biograf, Konstantin Filosof, ocigledno odusevljen srpskom prestonicom, njenim ubrzanim rastom i ukupnim izgledom, ali i samom licnoscu svog domacina - despota Stefana, velica Beogradski grad kao carstvujuci i poredi ga sa Jerusalimom ("Jer u vaseljeni ne videsmo slicnosti Jerusalimu.."). Za upoznavanje Beograda u ovom periodu, znacajni su i zapisi francuskog putnika Bertrandona d' la Brokijera, koji je grad posetio nakon smrti despota Stefana.
Unutrasnji grad kao posebno utvrdjenje u okviru beogradskih fortifikacija tesko je stradao u austrijsko-turskim borbama krajem XVII veka.
Arheoloska istrazivanja na ovom lokalitetu sistematski su obavljana do 1980. godine. Rukovodilac istrazivackog projekta bila je dr Marija Bajalovic - Hadzi-Pesic, koja je o rezultatima radova i o ovoj temi, publikovala vise tekstova.
Prilaz donjem gradu
Pogled na kompletan grad
Donji grad
Ladja koja prilazi luci u donjem gradu
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
У сеновитом кутку Горњег града Београдске тврђаве, у непосредном суседству Дефтердарове капије, налази се такозвана «Турска чесма». Или, «Везирова». У ствари, то је чесма Мехмед-паше Соколовића, једина његова сачувана задужбина у Београду.
Подигнута је у другој половини XVI века, а данас сачувана у доста измењеном стању. У доба турске управе, Београд је имао водоводну мрежу, чији је један крак напајао водом и Горњи град. Може бити и да је ова чесма била у функцији ондашње џамије султана Сулејмана, која се налазила на Горњем граду. Зидана је пажљиво тесаним каменом. Из резервоара је тада кроз луле избијала вода, ледена као тај камен. Фасада је у сараценским луковима који су украсили три нише. Две крајње нише су са лепим и једноставним рељефима чемпреса.
У време када су Аустријанци направили реконструкцију Београдске тврђаве, у првој половини XVIII века, ров у којем се налазила чесма затрпан је како би се отворио пролаз кроз Дефтердарову капију према Доњем граду. Над чесмом је израсло дрво, шибље, коров. А онда, 1938. у току прекопавања у Горњем граду, «спрам Сахат-куле, уз саме зидине код Дефтердарове капије, откривена једна стара чесма». Друга половина још је под земљом. Једино је стављена табла на којој, српски и енглески, пише: «ТУРСКА ЧЕСМА НОВИ ВЕК». Нема обележја о њеном ктитору.
Занимљив детаљ је северозападна, бочна фасада чесме. Корито од камених плоча, спојених гвозденим спојницама, очувано у целини.
Евлија Челебија извештава да је на чесми посебно писало: Дођи беже, ако желиш, да на овом свету пијеш с рајског врела.
Постоји један једини запис из прошлости где је изречена брига за судбину чесме. Било је то 1827. године, тада је Милош Обреновић тражио поправку турског водовода и захтевао да се поведе рачуна о «Везировој чесми у Горњем граду».
Чесма, дакле, најстарија од свих у Београду, стоји на «брегу за размишљање», лепа, али, без воде
Подигнута је у другој половини XVI века, а данас сачувана у доста измењеном стању. У доба турске управе, Београд је имао водоводну мрежу, чији је један крак напајао водом и Горњи град. Може бити и да је ова чесма била у функцији ондашње џамије султана Сулејмана, која се налазила на Горњем граду. Зидана је пажљиво тесаним каменом. Из резервоара је тада кроз луле избијала вода, ледена као тај камен. Фасада је у сараценским луковима који су украсили три нише. Две крајње нише су са лепим и једноставним рељефима чемпреса.
У време када су Аустријанци направили реконструкцију Београдске тврђаве, у првој половини XVIII века, ров у којем се налазила чесма затрпан је како би се отворио пролаз кроз Дефтердарову капију према Доњем граду. Над чесмом је израсло дрво, шибље, коров. А онда, 1938. у току прекопавања у Горњем граду, «спрам Сахат-куле, уз саме зидине код Дефтердарове капије, откривена једна стара чесма». Друга половина још је под земљом. Једино је стављена табла на којој, српски и енглески, пише: «ТУРСКА ЧЕСМА НОВИ ВЕК». Нема обележја о њеном ктитору.
Занимљив детаљ је северозападна, бочна фасада чесме. Корито од камених плоча, спојених гвозденим спојницама, очувано у целини.
Евлија Челебија извештава да је на чесми посебно писало: Дођи беже, ако желиш, да на овом свету пијеш с рајског врела.
Постоји један једини запис из прошлости где је изречена брига за судбину чесме. Било је то 1827. године, тада је Милош Обреновић тражио поправку турског водовода и захтевао да се поведе рачуна о «Везировој чесми у Горњем граду».
Чесма, дакле, најстарија од свих у Београду, стоји на «брегу за размишљање», лепа, али, без воде
lider
Poznat
- Poruka
- 7.767
Hajde ljudi poozite malo.......
S
sanja
Gost
FAli mi Grmec bez Perpera, fale mi knjizara Kultura i ona sto je bila u prizemlju palate Albanija (ako je to nekad bila velelepna zgrada u Bg volela bih da mi neko objasni zasto je nazvana bas Albanija, elpo kao Albanija ili moderno kao Albanija-bas ne ide).
I jos svasta sto je nekad bilo a danas nema, kultura zivljenja, postenje i neki beogradski fazoni , nestali zajedno sa beogradjanima pod naletom banjaluckih cevapa i ostalih vetrova sa zapada.
I jos svasta sto je nekad bilo a danas nema, kultura zivljenja, postenje i neki beogradski fazoni , nestali zajedno sa beogradjanima pod naletom banjaluckih cevapa i ostalih vetrova sa zapada.
gost 10000
Veoma poznat
- Poruka
- 10.858
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
Што се тиче онога што фали, има тога, на жалост, пуно: "Шехерезада", Три листа дувана", "Под липом", стари "Орач", биоскоп "Славија"...sanja:
А на месту палате "Албанија" била је кафана "Албанија", приземна кућа. Уосталом, ево одломка:
" ...Москва» је још ту, на срећу верних Београђана, али нема више «Aлбаније», ни мање ни знаменитије кафане. Aлбанија се налазила на месту данашње истоимене палате, у трошној старој згради жуте боје и турског стила, још од друге половине - а неки веле и почетка - XIX века. У сваком случају, у њој су још седели турски сејмени, па народна војска кнеза Михаила, па гардисти обеју династија. Посетиоци су јој били махом трговци, пословни људи, занатлије и ситнији чиновници, који би ту свраћали идући на посао и враћајући се с посла да с ногу тргну понеко чокањче. Нестала је тридесетих година, кад се почела подизати палата на томе месту.
Испред «Aлбаније» био је чувени јавни сат, код кога су се заказивали састанци разне врсте: пословни, љубавни, пријатељски и политичко-конспиративни. Тај сат су многи сматрали стварним центром Београда. Од њега је лако било кренути у све делове града, било трамвајем, аутобусом, таксијем или фијакером, који су ту у непосредној близини имали своје станице: испред Кнез Михаиловог споменика и испред бифеа «Милановић» у палати «Риунионе... "
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Istorija Mirijeva
Mirijevo kao najbliže naselje Beograda, udaljeno svega 6,5 km od centra grada, koliko god bilo blizu centra grada, toliko ima svoju dugu istoriju! Od početka nove ere kada je oformljen Singidunum (Beograd) - uzvodno uz Mirijevski potok 2-3 km od Rospi ćuprije, Keltska i Ilirska plemena su zasnivala svoja naselja o čemu svedoči pronađen stari novac i ostaci temelja kuća tog vremena. Najstariji novac pronađen u Mirijevu je iz III veka nove ere. Tačnije novčić rimskog cara Licinijusa (263-223). Pored navedenog pronađen je i novac iz vizantijskog doba, franackog, ugarski novac, grčki, austrijski...
Najstariji pisani podaci o Mirijevu
1456.godine Beograd je napadnut od strane Turaka koga su branili Austrougari, tom prilikom rezervna Turska vojska je bila na padinama leve obale mirijevskog potoka. Bar do danas, jedan od najstarijih pisanih podataka važan za ime Mirijevo datira iz Turskog perioda, a to su katastarski popisi Beograda i okoline za period 1476-1566.godine. To su popisi muškog stanovništva, jer su se na taj način plaćale dažbine. U dokumentu koji potiče iz 1560. godine stoji da je Mirijevo vakuf (zemljišni posed) kao i ostala okolna sela, dodeljeno Jahija Paši, naročito zbog dobrih vinograda. Pri opisu sela u 18.veku čuveni Turski putopisac Evlija Ćelebija za Mirijevo sa okolinom koristi opis: Predanja govore : u okolini Kičeva (Makedonija) postojalo je selo Mirovo, koje se pominje u jednom Turskom istorijskom zapisu iz 15 veka. Pod naletom Turskog zuluma selo je raseljeno i njegovi stanovnici su u 18.veku u okolinu Beograda i osnovali naselje današnje Mirijevo
Postanak imena - Mirijevo
Današnje ime Mirijevo je dobilo krajem 18. i početkom 19. veka bolje rečeno negde u periodu početka I srpskog ustanaka. Kroz vekove Mirijevo je imalo više imena: Mirine, Miranovac, Mirjevci, Miranje, Milievo, Miliero, Mirova, Miriova i Miria-Nebel, vreme kada je Mirijevo bilo čisto nemačko selo.
Za postanak imena Mirijeva nema naučne dokumentacije ali ima više pretpostavki kao:
Na teritoriji Mirijeva zaključen je mir između Turaka i Austrougara sa pružanjem ruke jedni drugima i rečima: " EVO MIR",
Od Turske reči "MIRIJA", što znači "DAŽBINE" i naturi koje su u to vreme plaćali seljaci okolnih sela u magazi čiji je (lokalitet danas : okolina V.K.zvezde 26.).
Nekadašnje Mirijevo se nalazilo na mestu današnjeg sportskog centra "Olimp". Kako je tuda prolazio carigradski put, Turci su u dolasku i povratku svraćali pljačkajuci narod i ostavljajući za sobom pustoš. To je Mirijevcima dojadilo te se spustiše na mesto gde je današnje Mirijevo koje je tada bilo pod gustom šumom a puta nije bilo. Tako su Mirijevci došli ovde radi mira te i selo dobi po tome ime.
Mirijevo kao najbliže naselje Beograda, udaljeno svega 6,5 km od centra grada, koliko god bilo blizu centra grada, toliko ima svoju dugu istoriju! Od početka nove ere kada je oformljen Singidunum (Beograd) - uzvodno uz Mirijevski potok 2-3 km od Rospi ćuprije, Keltska i Ilirska plemena su zasnivala svoja naselja o čemu svedoči pronađen stari novac i ostaci temelja kuća tog vremena. Najstariji novac pronađen u Mirijevu je iz III veka nove ere. Tačnije novčić rimskog cara Licinijusa (263-223). Pored navedenog pronađen je i novac iz vizantijskog doba, franackog, ugarski novac, grčki, austrijski...
Najstariji pisani podaci o Mirijevu
1456.godine Beograd je napadnut od strane Turaka koga su branili Austrougari, tom prilikom rezervna Turska vojska je bila na padinama leve obale mirijevskog potoka. Bar do danas, jedan od najstarijih pisanih podataka važan za ime Mirijevo datira iz Turskog perioda, a to su katastarski popisi Beograda i okoline za period 1476-1566.godine. To su popisi muškog stanovništva, jer su se na taj način plaćale dažbine. U dokumentu koji potiče iz 1560. godine stoji da je Mirijevo vakuf (zemljišni posed) kao i ostala okolna sela, dodeljeno Jahija Paši, naročito zbog dobrih vinograda. Pri opisu sela u 18.veku čuveni Turski putopisac Evlija Ćelebija za Mirijevo sa okolinom koristi opis: Predanja govore : u okolini Kičeva (Makedonija) postojalo je selo Mirovo, koje se pominje u jednom Turskom istorijskom zapisu iz 15 veka. Pod naletom Turskog zuluma selo je raseljeno i njegovi stanovnici su u 18.veku u okolinu Beograda i osnovali naselje današnje Mirijevo
Postanak imena - Mirijevo
Današnje ime Mirijevo je dobilo krajem 18. i početkom 19. veka bolje rečeno negde u periodu početka I srpskog ustanaka. Kroz vekove Mirijevo je imalo više imena: Mirine, Miranovac, Mirjevci, Miranje, Milievo, Miliero, Mirova, Miriova i Miria-Nebel, vreme kada je Mirijevo bilo čisto nemačko selo.
Za postanak imena Mirijeva nema naučne dokumentacije ali ima više pretpostavki kao:
Na teritoriji Mirijeva zaključen je mir između Turaka i Austrougara sa pružanjem ruke jedni drugima i rečima: " EVO MIR",
Od Turske reči "MIRIJA", što znači "DAŽBINE" i naturi koje su u to vreme plaćali seljaci okolnih sela u magazi čiji je (lokalitet danas : okolina V.K.zvezde 26.).
Nekadašnje Mirijevo se nalazilo na mestu današnjeg sportskog centra "Olimp". Kako je tuda prolazio carigradski put, Turci su u dolasku i povratku svraćali pljačkajuci narod i ostavljajući za sobom pustoš. To je Mirijevcima dojadilo te se spustiše na mesto gde je današnje Mirijevo koje je tada bilo pod gustom šumom a puta nije bilo. Tako su Mirijevci došli ovde radi mira te i selo dobi po tome ime.
L.1
Domaćin
- Poruka
- 4.417
Curtovo brdo-nekropola(groblje)
Nalazi se na jugoistočnoj strani grada u šumi Zvezdara na levoj obali Mirijevskog potoka. Na osnovu iskopina nekropole došlo se do vrlo važnih podataka kako za istoriju Mirijeva tako i cele okoline Beograda. Ime je dobilo po Srpskom vojvodi Curti koji je poginuo u borbi sa Turcima.
Važniji datumi vezani za staro i novo Mirijevo
1945. godine - uvedeno ulično električno osvetljenje
1946. godine - uvedeno kućno električno osvetljenje
1960. godine - otvorena prva ambulanta sa prvim lekarom Radovanom Živanovićem
1962. godine - počela izgradnja MZ "Novo Mirijevo"
1967. godine - početak izgradnje "Proleterskog naselja"
1970. godine - sproveden vodovod i kanalizacija
1976. godine - useljen prvi stanovnik Novog Mirijeva
1978. godine - uvedena prva gradska autobuska linija Trg Republike - Mirijevo 27g
1982. godine - otvorena prva apoteka
1985. godine - proradila prva pošta
1989. godine - otvoren C-marketov Supermarket
1990. godine - otvorena prva banka "Beobanka"
1996. godine - nova pošta počela sa radom
Nalazi se na jugoistočnoj strani grada u šumi Zvezdara na levoj obali Mirijevskog potoka. Na osnovu iskopina nekropole došlo se do vrlo važnih podataka kako za istoriju Mirijeva tako i cele okoline Beograda. Ime je dobilo po Srpskom vojvodi Curti koji je poginuo u borbi sa Turcima.
Važniji datumi vezani za staro i novo Mirijevo
1945. godine - uvedeno ulično električno osvetljenje
1946. godine - uvedeno kućno električno osvetljenje
1960. godine - otvorena prva ambulanta sa prvim lekarom Radovanom Živanovićem
1962. godine - počela izgradnja MZ "Novo Mirijevo"
1967. godine - početak izgradnje "Proleterskog naselja"
1970. godine - sproveden vodovod i kanalizacija
1976. godine - useljen prvi stanovnik Novog Mirijeva
1978. godine - uvedena prva gradska autobuska linija Trg Republike - Mirijevo 27g
1982. godine - otvorena prva apoteka
1985. godine - proradila prva pošta
1989. godine - otvoren C-marketov Supermarket
1990. godine - otvorena prva banka "Beobanka"
1996. godine - nova pošta počela sa radom
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
