Beograd kojeg više nema

[Милунка Савић]

 

[Assamica]

- - - - - - - - - -

1928.godina

 

[Assamica]

Pogled sa Kalemegdana na ulicu Zmaja od Noćaja,1930.godina

 

[Vatreni Kamen]

Prvi stanar Novog Beograda

Izvor: Ilustrovana Politika, br. 2047, 11.04.1998, Autor: Miloš Lazić

Tamo gde se uliva Sava u Dunav, gde su se nekada nalazile pustare i ritovi, niklo je naselje koje bi, da nije jedna od beogradskih opština, bilo drugo po veličini u Jugoslaviji.

Žućkastosive petospratnice nadomak Tošinog bunara stoje tako da oblikuju slovo P. Deluju pomalo nezgrapno, obeležene zasvagda arhitekturom vremena u kojem su nastale i patinom godina što su za njima. Svaka zgrada ima četiri istovetna ulaza: pet stepenika, tesno odmorište, ukrasni stub od veštačkog kamena i rasklimatana drvena zastakljena vrata.

Otkako postoje, nazivaju ih - paviljoni. Prva tri su na uglu ulica Sremskih odreda i Radoja Dakića. Sledeća tri do njih i tako redom do nekadašnje železničke pruge, pa natrag, pored Instituta za majku i dete; onda Pohorskom do kraja, pa natrag... Između njih su senovite zelene oaze u kojima uvek ima dece.

Dušan Spasojević stanuje u prvom paviljonu, treći ulaz, drugi sprat. On, zapravo, živi u Ulici sremskih odreda broj 18, ali ga je, na zvaničnoj adresi, veoma teško naći.

Dušan je rođen 1911. godine u Brzoj Palanci. U Beogradu je od 1923. Došao, izučio obućarski zanat i ostao.

Bio je sportista: počeo je kao revnosni sakupljač lopti na starom stadionu "Radničkog" kod Bare Venecije, ispod Zelenog venca, a docnije se bavio svačim pomalo. ("Samo nikada nisam boksovao, jer nisam voleo da me neko bije, makar to bilo i u ringu.")

Posle rata je Dušan Spasojević bio jedan od osnivača fabrike obuće "Petar Velebit" na Voždovcu. Bio je i prvi predsednik Sindikata kožarskih radnika Beograda.

Oženjen je i sa suprugom Ankom ima dva sina: jedan je inženjer, drugi arhitekta, imaju svoje porodice i odavno ne žive s roditeljima.

- - - - - - - - - -

Skadarlija pod snegom 1933

 

[Милунка Савић]

"Политика", 7. октобар 1973.

 

[gost 340638]

 

[gost 340638]

Terazije 1911.godine

 

[gost 340638]

Železnička stanica 1937.godine

Mapa Beograda iz 1905.godine

 

[нови]

Има још један Београд, којег више нема...
А тај Београд није толико далеко у прошлости.
Пре само тридесет/четрдесет година у "радничкој" Раковици смо пили воду са Хајдучке чесме или извора у Кнежевцу, само зато што нас је мрзело да улазимо у кућу.
Крали смо кукурузе из "баште" комшинице... Јели смо трешње са дрвета испод зграде. И пискавце.
Играли се Немаца и партизана, каубоја и индијанаца, фудбала и аутића...
Дуваљка направљена од цевки са поломљених комшијских антена нам је био главни реквизит.

У кућу улазили нисмо...
У кућу улазили нисмо...

 

[Милунка Савић]

1928.

- - - - - - - - - -

1928.

 

[Милунка Савић]

1928.

 

[Assamica]

Краља Милана, 1927.г

 

[Assamica]

Najmladja klizačica na Tašmajdanu 1927.godina

 

[gost 340638]

1909.godina

 

[gost 340638]

Седница Одбора Београдске општине - заклетва нових одборника, 1934.г

 

[gost 340638]

Бензинска станица код скупштине, 1935.г

 

[Vatreni Kamen]

Kolor fotografija iz 1930.godine

 

[Vatreni Kamen]

 

[Gospodin Darsi]

Jel ovo stadion JNA?

 

[gost 340638]

БЕОГРАД

Данас ти, граде, свечано проричем:
Народу овом да ћеш велик бити.
Ал' прво ће те ужас походити.
И зато данас небо само тичем,
И топлим гласом Богу за те вичем.

Ja добро видим зло које те тражи:
Аждаја грдна, неман сикће на те —
Приправила je ноже и џелате ...
Држи се! Кликни, соколе, на стражи!
Нека те види сам Бог и оснажи!

С бедема твојих гледам поља широм —
Живим у смрти, трзају и врењу —
Ko и ти, граде, у свом подмлађењу.

Понекад планем сумњом и немиром.
Но опет видим, о ватрена лаво:
Арени крећеш неустрашив право;
И грми небо: „Цезаре! О, здраво!

(Прока Јовкић, 1912)

Doček Srpske pobedonosne vojske,iz II.Balkanskog rata,na Pozorišnom trgu

 

[Милунка Савић]

1928.

 

[Милунка Савић]

20. октобар 1944.

 

[Милунка Савић]

1928.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

 

[djidjag]

Lepa fotografija

 

[Милунка Савић]