Bela kuga....

[macka vracarka]

U jeb.ote. :I

Dzaba ti visoke skole..iskustvo je ovde presudno

 

[Gost 131338]

Dzaba ti visoke skole..iskustvo je ovde presudno

Nemoj da opet da pocnem da pretim skolom.
A vi meni decom.

 

[macka vracarka]

Ja imam i skolu i dete i nisam ti pretila...i ne pada mi na pamet.Verovatno si primetila da se na take' teme ne pekljam sto bi Petrija rekla...

 

[steffica]

Ja sam bila od onih ljudi koji nisu znali sa decom. Nisam znala da pricam sa njima, da im gugucem, da ih nasemejem, da se igram sa njima... Ma nista... Kada mi neko dodje u goste sa bebom ili malim detetom ja tom detetu nisam znala da se obratim. Kada sam upoznala svog sadasnjeg supruga javila mi se zelja da imamao dete. To sam posmatrala kao vrhunac nase ljubavi, nesto sto cemo on i ja zajedno stvoriti iz ljubavi. I rodio se Stefan. Toliko me je promenio, toliko me je omeksao da vam ne mogu opisati. Sada kada vidim bebu sva se rastopim. Promenila sam se za 360 stepeni. Evo sad cekamo drugo dete, a ako Bog da mozda jenog dana bude i 3. Jer po meni deca i jesu smisao zivota, ali to shvatis tek kada rodis. Tek tada shvatis koje je to cudo, koje je to blazenstvo. Ja zivim za Stefana, a kada se ovo rodi, i za njega. Poenta zivota za mene jesu deca.

 

[macka vracarka]

Za mene nisu.Mislim nisu jedina poenta i jedini smisao.Ja nisam zamisljala a ni zelela da mi se zivot pretvori u odgajanje deteta i da mi uloga majke bude prva i jedina.
Gde sam tu ja?izmedju podoja,presvalacenja,kasica,povracanja i prvih zuba..Izvinjavam se ali imala sam i ja neki zivot valjda pre nego sam postala majka,i zelim da ga zadrzim jednim vecim delom ako je moguce.
A moguce je.
Iskreno da vam kazem za mene je najfrustrirajuci period u zivotu bio negovanje bebe od rodjenja do sestog meseca.Osecala sam se kao servis koji je na usluzi 24h a za uzvrat ne dobiaj nista.
Nemojte mi sad samo onu pricu o osmehu i gugutanju...Kasnije je lakse i lepse.
Dakle,lepo je imati dete,ne porecivo ali volim i ja jos uvek i pozoriste,i bioskop i diskoteku..i da se obucem i da se zabavlaj..a ne samo sad sam majka i da amnestiramo sve ssto sam nekad bila.
Nije u duhu teme ali me je zadnji post isprovocirao

 

[Eoja]

...Promenila sam se za 360 stepeni...

Mwahahahaha =D

Ok, bela kuga, ali ja nikad vise beba oko sebe nisam imala nego u poslednjih godinu dana.

 

[steffica]

Za mene nisu.Mislim nisu jedina poenta i jedini smisao.Ja nisam zamisljala a ni zelela da mi se zivot pretvori u odgajanje deteta i da mi uloga majke bude prva i jedina.

Nije u duhu teme ali me je zadnji post isprovocirao

Nisam ni ja rekla da su mi jedian poenta i smisao, ali nekako sve sto radim radim zbog njega, a danas sutra zbog njih dvoje. Nervira me kada moram negde otici direkt sa posla, pa da ga ne vidim po ceo dan. Onda gledam da se sto pre vratim da bih se bar malo vrmena provela sa njim. Mozda je to tako sad, mozda kasnije nece biti. kasd i on stekne neku samostalnost, kad krene u skoli, pocne da se druzi i ja cu imati vremena za sebe. Sada gledam da sto vise vremena provedem sa njim, jer mi se to posle nece vratiti, a propustila bih neke sjajne stvari. Uloga majke meni jeste PRVA, NAJVAZNIJA, ali nije jedina...
Stvaro nisam imala nameru da bilo koga isprovociram, samo sam iznela licni stav bez namere da neistomisljenike osudjujem.

 

[steffica]

Mwahahahaha =D

Ja jesam....

 

[macka vracarka]

Nisam ni ja rekla da su mi jedian poenta i smisao, ali nekako sve sto radim radim zbog njega, a danas sutra zbog njih dvoje. Nervira me kada moram negde otici direkt sa posla, pa da ga ne vidim po ceo dan. Onda gledam da se sto pre vratim da bih se bar malo vrmena provela sa njim. Mozda je to tako sad, mozda kasnije nece biti. kasd i on stekne neku samostalnost, kad krene u skoli, pocne da se druzi i ja cu imati vremena za sebe. Sada gledam da sto vise vremena provedem sa njim, jer mi se to posle nece vratiti, a propustila bih neke sjajne stvari. Uloga majke meni jeste PRVA, NAJVAZNIJA, ali nije jedina...
Stvaro nisam imala nameru da bilo koga isprovociram, samo sam iznela licni stav bez namere da neistomisljenike osudjujem.

Pa ne mora provociranje da bude samo u ruznom kontekstu ili svadjalackom..Tvoj post je isprovocirao moj..kapiras?Nista lose.

 

[steffica]

o.k. videla sam smajli na kraju...

 

[Lexa]

Imam sestru (rođaku) koja tako isto kaže, tj. govorila je da ne može da se razdvoji od dece ni na sat vremena, odmah trči kod njih, oseća se loše, ne znam tačno ni kako da definišem to... Rodila je bliznakinje i ovo je važilo dok su bile zaista male, znači do dve godine.
Iskreno, meni to malo bolesno.

E sad, ne mogu da kažem da se i ja ne bih isto osećala u njenoj situaciji, može biti da bih bila i gora ali ovako, iz daljine posmatrano, trebate da vidite tu nervozu što je izašla na 5 minuta bez njih mislim, čuva njih baba i sve..... al' džabe. Ne veruje nikome! A nije ni fora u poverenju, valjda je neka paranoja, neki trip sa savešću, što je dozvolila sebi da na momenat izađe sama, da se rastereti.....

Znam sad da će verovatno nekoliko vas da me citira uz onu dobro poznatu rečenicu "ti to ne razumeeeeš" i jeb ga, šta sad da radim ne razumem. Meni to nenormalno, a zaista sam dugo posmatrala to sa bezbedne udaljenosti. Dakle, ne, nisam razumela zašto se tako ponaša ono, nisam! Ali je samo postupanje već po sebi ne baš normalno.... onako..... dajte malo prostora i toj deci i sve...

 

[steffica]

Imam sestru (rođaku) koja tako isto kaže, tj. govorila je da ne može da se razdvoji od dece ni na sat vremena, odmah trči kod njih, oseća se loše, ne znam tačno ni kako da definišem to... Rodila je bliznakinje i ovo je važilo dok su bile zaista male, znači do dve godine.
Iskreno, meni to malo bolesno.

E sad, ne mogu da kažem da se i ja ne bih isto osećala u njenoj situaciji, može biti da bih bila i gora ali ovako, iz daljine posmatrano, trebate da vidite tu nervozu što je izašla na 5 minuta bez njih mislim, čuva njih baba i sve..... al' džabe. Ne veruje nikome! A nije ni fora u poverenju, valjda je neka paranoja, neki trip sa savešću, što je dozvolila sebi da na momenat izađe sama, da se rastereti.....

Znam sad da će verovatno nekoliko vas da me citira uz onu dobro poznatu rečenicu "ti to ne razumeeeeš" i jeb ga, šta sad da radim ne razumem. Meni to nenormalno, a zaista sam dugo posmatrala to sa bezbedne udaljenosti. Dakle, ne, nisam razumela zašto se tako ponaša ono, nisam! Ali je samo postupanje već po sebi ne baš normalno.... onako..... dajte malo prostora i toj deci i sve...

E, upravo te grize savest, sta ako...a ja nisam pored nje/njega. Necu reci da ti to ne razumes... Jednostavno stavovi se menjaju, bar kod mene je bilo tako.

 

[Lexa]

Nemoj pogrešno da me razumeš ali..... to prođe. Bar je kod nje prošlo. I meni se (iz daljine) čini da to nije stav nego, prosto, trip. Da ne kažem problemčić koji mlade majke imaju..... ali, naravno, dozvoljavam da grešim

 

[parka]

iz pozicije nekoga ko je bio dete i dobro se seća kako je to biti dete.
deci ne trebaju krpelji, nego roditelji koji se ponašaju kao odrasle i emancipovane osobe..
nije to savest, jer ti time što si ostavila decu sa bakom nisi učinila išta pogrešno.
nego ta potreba koju mi koje nismo majke ne možemo da ukapiramo,
ali leba mu, to je iracionalno i treba se boriti protiv toga, a ne hraniti ga.

 

[ludopileglodjekosku]

Ajd sad da postavimo situaciju ovako..
Recimo da ste u drugom stanju i da vam je lekar savetovao da uradite amniocentezu...Da li znate na kakve ste muke tog trenutka osudjeni?
Zakazivanje u Institutu...Vazi..al za dva naredna meseca nema termina jer oni mogu da urade ogranicen broj amniocenteza mesecno..
.U privatnoj praksi ta intervencija kosta oko 30.000din.
Zatim imamo Tripl test na koji se salju skoro sve trudnice narocito posle bombardovanja..Pokusajte da ga zakazete na GAk-u u Visegradskoj..ravno naucnoj fantastici.A da napomenem da se obe stvari rade u odredjenim stadijumima trudnoce...U priv laboratorijama kosta oko 60tak eura..
Dakle da bi ste rodili zdravo i pravo dete u zemlji Srbiji na brdovotom Balkanu potrebno vam je prilicno para ili prilicno srece..
I tako primera je milion.
A poredjenje sa Busmanima mi je zaista ne ukusno.Skoro slicno kao kad jedan stariji covek koga poznajem pocne da drzi slovo o razmazenosti sadasnjih mladih zena- porodilja a njega je majka rodila u njivi,odlozivsi motiku na kratko..i nista joj nije falilo...

I još se to danas računa kao "izvoljevanje i paranoja vas mladih majki" (kako je mojoj prijateljici odbrusila jedna doktorka). A da ne pričam o onim obaveznim stavkama: ultrazvuk (u državnoj bolnici je često u kvaru ili je lista čekanja pooodugačka, a u privatnoj košta oko 2000din). Pa tek redovi u ženskom dispanzeru, gde se satima čeka u prljavim hodnicima. Potom "ljubazno" osoblje. I još kad stignete do porođaja pa boravite izvesno vreme u bolnici, tu ste tek nagrabusili. Prljava kupatila, bez tople vode, na vas se izdiru svi od čistačice do doktora. Jedna poznanica je čak doživela da se sestra izviče na nju jer krvari po posteljini (a žena se porodila sat vremena pre toga).
Tu je i epidural kao posebna tema, za koji naš dragi ministar zdravlja smatra da je luksuz i da je sasvim normalno da žena trpi bolove na porođaju. Ako neće, mora da "pljune" parice.... Baš me zanima da li je tako nonšalantan i kada je njegova žena u pitanju...
A o posebnom nipodnoštavanju dragog nam medicinskog osoblja prema "starijim prvorotkama" (kako "iz milošte" zovu trudnice preko 30 godina), da ne počinjem....

 

[Ciciban]

Imam sestru (rođaku) koja tako isto kaže, tj. govorila je da ne može da se razdvoji od dece ni na sat vremena, odmah trči kod njih, oseća se loše, ne znam tačno ni kako da definišem to... Rodila je bliznakinje i ovo je važilo dok su bile zaista male, znači do dve godine.
Iskreno, meni to malo bolesno.

E sad, ne mogu da kažem da se i ja ne bih isto osećala u njenoj situaciji, može biti da bih bila i gora ali ovako, iz daljine posmatrano, trebate da vidite tu nervozu što je izašla na 5 minuta bez njih mislim, čuva njih baba i sve..... al' džabe. Ne veruje nikome! A nije ni fora u poverenju, valjda je neka paranoja, neki trip sa savešću, što je dozvolila sebi da na momenat izađe sama, da se rastereti.....

Znam sad da će verovatno nekoliko vas da me citira uz onu dobro poznatu rečenicu "ti to ne razumeeeeš" i jeb ga, šta sad da radim ne razumem. Meni to nenormalno, a zaista sam dugo posmatrala to sa bezbedne udaljenosti. Dakle, ne, nisam razumela zašto se tako ponaša ono, nisam! Ali je samo postupanje već po sebi ne baš normalno.... onako..... dajte malo prostora i toj deci i sve...

Evo ja cu te citirati , ali u pozitivnom kontekstu , mislim da si po prvi put u pravu sto se tice neceg sa kojim se jos uvek nisi susrela kad kazes da ces mozda i ti biti ista .Ja sam takodje zamerala prijateljicama drugaricama ...etc ...sto se tako ponasaju i mislila da cu ja biti bas u nekom suprotnom fazonu ali........( nisam bas takav paranoik kao gorenavedeno ) ali ja i Stefa skoro svuda idemo zajedno i nije mi drago kad ga ponekad ostavim, najbitnije u celoj prici sto ja znam da to nije dobro prvo za njega pa onda za mene i nemogu reci da je problem u njemu , jer tacno znam gde je....... kod mene. Jos mislim da je sve to stvar navike , da sam morala da ga ostavim u obdanistu jos sa devet meseci sve bi bilo drugacije ali nisam morala . I da dodam ne kazem da je ispravno ovo sto radim ali ima dana kad ce se i to srediti , mada i dalje tvrdim da obdaniste nije za dete do 3 godine.


i da kad ga ostavim uvek se javim po nekoliko puta da vidim kako je i sve te stvari , ali uvek .

i kod mene polako popusta taj osecaj ( ne bi jos uvek rekla da prolazi )

 

[marina.c]

Za mene nisu.Mislim nisu jedina poenta i jedini smisao.Ja nisam zamisljala a ni zelela da mi se zivot pretvori u odgajanje deteta i da mi uloga majke bude prva i jedina.
Gde sam tu ja?izmedju podoja,presvalacenja,kasica,povracanja i prvih zuba..Izvinjavam se ali imala sam i ja neki zivot valjda pre nego sam postala majka,i zelim da ga zadrzim jednim vecim delom ako je moguce.
A moguce je.
Iskreno da vam kazem za mene je najfrustrirajuci period u zivotu bio negovanje bebe od rodjenja do sestog meseca.Osecala sam se kao servis koji je na usluzi 24h a za uzvrat ne dobiaj nista.
Nemojte mi sad samo onu pricu o osmehu i gugutanju...Kasnije je lakse i lepse.
Dakle,lepo je imati dete,ne porecivo ali volim i ja jos uvek i pozoriste,i bioskop i diskoteku..i da se obucem i da se zabavlaj..a ne samo sad sam majka i da amnestiramo sve ssto sam nekad bila.
Nije u duhu teme ali me je zadnji post isprovocirao

...Volim i ja sve ovo što si pobrojala.I još: kratka putovanja po inostranstvu (a tek dugačka!),lutanje gradom i besomučno traganje za kožnim (treba li naglašavati posebno) cipelama i tašnama, sedenje po letnjim baštama i vatenje zjala, kafenisanje sa drugaricama- ogovaračicama, igranje tenisa i pilates, skijanje sa voljenim ( nema tegljenje dečijih skijica i pancerica, nema piiiiiški mi se...), dogovaranje oko kratkih izleta do okolnih metropola za neki Uskrs ili Prvi maj .....i još ponešto....
Al, *ebi ga Mačko, žao mi je što joj jedno čeljade nisam uklopila u "planove"...Mogla sam ja to...

 

[Borac za prava zivotinja]

Imam sestru (rođaku) koja tako isto kaže, tj. govorila je da ne može da se razdvoji od dece ni na sat vremena, odmah trči kod njih, oseća se loše, ne znam tačno ni kako da definišem to... Rodila je bliznakinje i ovo je važilo dok su bile zaista male, znači do dve godine.
Iskreno, meni to malo bolesno.

E sad, ne mogu da kažem da se i ja ne bih isto osećala u njenoj situaciji, može biti da bih bila i gora ali ovako, iz daljine posmatrano, trebate da vidite tu nervozu što je izašla na 5 minuta bez njih mislim, čuva njih baba i sve..... al' džabe. Ne veruje nikome! A nije ni fora u poverenju, valjda je neka paranoja, neki trip sa savešću, što je dozvolila sebi da na momenat izađe sama, da se rastereti.....

Znam sad da će verovatno nekoliko vas da me citira uz onu dobro poznatu rečenicu "ti to ne razumeeeeš" i jeb ga, šta sad da radim ne razumem. Meni to nenormalno, a zaista sam dugo posmatrala to sa bezbedne udaljenosti. Dakle, ne, nisam razumela zašto se tako ponaša ono, nisam! Ali je samo postupanje već po sebi ne baš normalno.... onako..... dajte malo prostora i toj deci i sve...

Sad si me podsetila na nešto:
Od ukupno, možda, pet ili šest puta - koliko su bake i deke pričuvali moje klince (kad su bili mali) - čak TRI puta su se desili sledeći incidenti:
- jedna gadna posekotina na prstu (od koje je sinu ostao ožiljak) zbog toga što su ga, bez konsultacije sa nama, roditeljima, odveli na nebezbedno mesto, pa se dete iseklo na razbijeno staklo;
- isečena arkada (takođe ostao ožiljak), zbog toga što su detetu dali neadekvatan, šiljati predmet da bi se njime igralo;
- opekotina na stomaku usled toga što je klinac zgrabio lampu s koje je prethodno spao abažur.

Nijedanput to "čuvanje" dece nije trajalo više od sat-dva.
Nije u pitanju isto dete.
Moja deca nisu bila hiperaktivna (ja sam bila ).
Baka i deka nisu bili, naravno, mučitelji, već ljudi u godinama koji su izgubili koncentraciju i brze reflekse.

Dakle: posle prvog incidenta sam bila upaničena, ljuta, zblanuta ... Posle drugog odlučena da oni više neće čuvati moje dete. Onda je prošlo nekoliko godina, rodio se drugi sin; nisam zaboravila loša iskustva ali sam pomislila da je mala šansa da se nešto slično ponovi. Poklekla sam pred njihovim molbama i stalnim kritikama kako sam "posesivna" majka, a razum (i loše iskustvo) mi je sve vreme govorio da nisu dorasli čuvanju male dece.

 

[Lexa]

Ciciban, ja nikada i nisam tvrdila da mene bilo šta od "sudbine majki" ili bilo čega su čim nisam imala to toliko cenjeno iskustvo, upravo neće zadesiti, naprotiv. To što ne napišem nešto ne mora obavezno značiti da negiram

 

[Lexa]

Borac možda, samo možda, da su oni bili bliže, ili da su mnogo češće čuvali decu, incidenti bi prestali. Mislim, može biti da je do godina i refleksa i sl.
Sećam se sebe, kad mi neko ostavi bebu da pričuvam, ali na 5 minuta, dok podgreje flašicu, a ja ne znam ni kako da je uhvatim sve se plašim da ću je zgnječiti i onda prođe neko vreme i ukapiram koliko je lako podići dete, i onda dete odraste i meni ponovo uvale novo dete a ja opet ne znam kako da ga uzmem i tako u krug primer sa starijom decom, ipak bi navikli na stan bake i deke, a baka i deka svakako nemaju stan opremljen za decu, pa ima oštrih ivica, vrelih lampi, stakla na koje nisu mislili jer im dete vrlo retko dolazi... al' ova je praktično živela sa majkom nedelju dana pre toga... i dalje ne sme napolje OK je da ode u sobu da malo odspava dok ih ova čuva, ali čim izađe napolje bez njih (što se, uzgred, možda desilo jedan ili dva puta) odmah joj nedostaju. I sama bi se čudila i govorila da ne zna šta joj je

 

[Ciciban]

Sad si me podsetila na nešto:
Od ukupno, možda, pet ili šest puta - koliko su bake i deke pričuvali moje klince (kad su bili mali) - čak TRI puta su se desili sledeći incidenti:
- jedna gadna posekotina na prstu (od koje je sinu ostao ožiljak) zbog toga što su ga, bez konsultacije sa nama, roditeljima, odveli na nebezbedno mesto, pa se dete iseklo na razbijeno staklo;
- isečena arkada (takođe ostao ožiljak), zbog toga što su detetu dali neadekvatan, šiljati predmet da bi se njime igralo;
- opekotina na stomaku usled toga što je klinac zgrabio lampu s koje je prethodno spao abažur.

Nijedanput to "čuvanje" dece nije trajalo više od sat-dva.
Nije u pitanju isto dete.
Moja deca nisu bila hiperaktivna (ja sam bila ).
Baka i deka nisu bili, naravno, mučitelji, već ljudi u godinama koji su izgubili koncentraciju i brze reflekse.

Dakle: posle prvog incidenta sam bila upaničena, ljuta, zblanuta ... Posle drugog odlučena da oni više neće čuvati moje dete. Onda je prošlo nekoliko godina, rodio se drugi sin; nisam zaboravila loša iskustva ali sam pomislila da je mala šansa da se nešto slično ponovi. Poklekla sam pred njihovim molbama i stalnim kritikama kako sam "posesivna" majka, a razum (i loše iskustvo) mi je sve vreme govorio da nisu dorasli čuvanju male dece.

Pa i nisu dorasli ( malo sam preterano kriticna znam da su oni nas odgajili ali gledajuci svekrvu sad pored Stefana , odgovorno tvrdim da je moj muz imao srece ) , kad sam ga ostavljala kod mame strepila sam da ce biti gladan ( i bio je jer je bilo strah da ga hrani neznam od kojih pobuda, valjda da se ne zagrcne???ovo neznam dali tako kazete ) , dok , kad sam ga ostavljala svekrve bilo me strah jer ce biti mokar do gole koze sto jeste u devet od deset pokusaja) . Nego hvala Bogu do sad ........

 

[koto]

Ciciban, ja nikada i nisam tvrdila da mene bilo šta od "sudbine majki" ili bilo čega su čim nisam imala to toliko cenjeno iskustvo, upravo neće zadesiti, naprotiv. To što ne napišem nešto ne mora obavezno značiti da negiram

ma ti ces biti najsladja mama ikad

 

[Hellen]

Мене није било страх ни око чега тог типа.
6 недеља после порођаја сам изашла са другарицама и оставила бебу (после 2 бебе) мужу на чување.
Код баке, деде, тетке и тече су остајале већ са пар месеци, кад је затребало.
Кад су имале 2 и 3 године пустила сам их код куме и кума (који су били момак и девојка и нису имали деце) на неколико дана (јер су ови хтели мало да виде како је са децом)...

Никад нисам имала ту фрку. Ваљда сам доста вежбала на сестрићима, увидела да није страшно, да неће свет стати кад мама није ту...

 

[koto]

e meni sestra pre neko vece prvi put ostavila cerku preko noci..dete veliko, 3 godine, sjajno smo se zabavljali
treba li da kazem da je mama zvala, slala poruke, i dosla ujutro u pola deset?

 

[Ciciban]

ma ti ces biti najsladja mama ikad

Samo neznam oce li nam priznati