svasta je udrobljeno u ovaj uvodni post, a naziv teme je bela kuga, pa cu samo taj deo i da komentarisem.
drzava treba, ako joj je bitno da poveca i podmladi svoju populaciju stanovnistva, da ucini sve da se konkretnim (ekonomskim i socijalnim) merama podstakne radjanje dece.
pojedinci koji zele da imaju decu u tom slucaju ce se lakse odlucivati za taj korak u zivotu...
Postavila sam temu pa sam na nekoj strani odustala da se ubeđujem sa vama svima, jednostavno ne zato što nemam šta više reći po tom pitanju, već zato što sam bar
10 x ponovila, da znam šta bi država trebala da uradi, da niko niti može, a ni ne želi,
bilo koga da primorava na ništa.
Želela sam da znam šta vi mislite o deci, koliko brinete o njima, želite li da imate,
šta mislite o napuštenoj deci, o majkama koje to urade iz samo njima znanih razloga,
mada po meni za to nema opravdanja sem u slučaju ako je osoba umno obolela, pa
nije ni svesna mnogo toga šta joj se događa.
Uvek sam želela decu i hvala Bogu imam ih, uživam u njima ali nikog ne smaram
pirčama, niti sam, nisam možda u životu stvorila neku karijeru, ali kad sam dobro
razmislila i shvatila da su mi deca na prvom mestu...nije bilo mnogo dvoumljenja,
šta su moji prioriteti.
Mačka je negde rekla da ne misli da treba sebe da poništi zarad deteta, ne mislim
ni ja, i nikad nigde nisam rekla da ona koja ima dete treba da zapostavi sebe i svije
želje....nikada jer onda ne bi mogla biti dobra i zadovoljna mama, a to nije dobro.
Mogu da čestitam Lavu, na ovom što je napisao, jer su retki očevi tog tipa, ili i ako
ih ima mnogi to kruju, nekako im nije dovoljno mačo da pričaju tako o tome.
Bela kuga vlada i to je činjenica, hoće li nam izumreti nacija, mi ne možemo znati,
niti uraditi mnogo po tom pitanju jer slažem se opet da bi država morala mnogo da
doprinese tome, ali ipak...bilo je i drugih i drugačijih vremena pa su se deca rađala.
UnBeso je se čak negde naljutila, i stalno isticala karijeru pre svega, eto i Marinac
ima karijeru vrlo uspešnu, ali zato ima i dvoje zdrave dečice...prema tome ako ima
želje ima i mogućnosti.
Svako bira svoj put i to je normalna stvar, samo mi smeta kad neko pada u vatru,
porvocira, svađa se i oseća se prozvanim, jer ja nikog niti sam niti ću prozivati, svako
ima pravo na svoju odluku i svoj izbor...što se mene tiče moj izbor su bila deca i
da sam mogla bilo bi ih više.
Lexa je pisala da su je čuvale razne babe, i mene su pa šta, malo vrtić malo komšiluk
kako je kad ko stizao, i opet se nisam osećala ni zapostavljeno, ni ne voljeno, jer
ono vreme kada su moji roditelji stizali da provedu samnom bilo je najlepše i
odrasla sam u jednu sretnu osobu.
Sve se može, ako se hoće i želi......to je to...nema dalje.
