„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Konstantin Veliki]

Sto se ove teme tice, radi se o 6. vijeku i o Srbima. Dakle kljucno pitanje za dvije skole je, da li je prije 6. vijeka postojala srpska drzava ili srpski jezik tu gdje se danas nalazi, a to je podrucje Panonije, Mezije, Dalmacije?

Srbi epicentar sveta?

Cela zvanicna istorija izlazena da nebeski srpski narod zezne.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sto se ove teme tice, radi se o 6. vijeku i o Srbima. Dakle kljucno pitanje za dvije skole je, da li je prije 6. vijeka postojala srpska drzava ili srpski jezik tu gdje se danas nalazi, a to je podrucje Panonije, Mezije, Dalmacije?

Malo je kompleksnije od toga. Radi se o tvrdnjama škole novoromantičara u celini...to je samo jedno pitanje, koje je verovatno za tu školu pojedinačno najbitnije, ali samo jedna stavka u moru.

 

[Scott Isle]

[

Malo je kompleksnije od toga. Radi se o tvrdnjama škole novoromantičara u celini...to je samo jedno pitanje, koje je verovatno za tu školu pojedinačno najbitnije, ali samo jedna stavka u moru.

Ne postoji istoriografija novoromanticara. Mislim, najblize sto odgovara tom pojmu danas su guslari koji pjevaju danasnju istoriju, recimo ono sto se desilio 90-tih oni guslaju u romanticnom guslarskom stilu, kako se guslalo prije 200 godina. To je romanticarski pravac.
Znaci vi Beclije zaebavate i prozivate autohtoniste, ali ta opaska uopste ne ide. Nema romantike u istrazivanje sta je bilo prje sestog vijeka.

 

[Lesandar]

Srbi epicentar sveta?

Cela zvanicna istorija izlazena da nebeski srpski narod zezne.

Не цела, само бечка подгузија.

 

[cest73]

Ja o Siptarima nisam ucio nikad, ako ti je to uteha.

Nije balkan centar sveta. U Becu se uci uglavnom austriska istorija.

Балкан јесте центар света, и био је у време Рима, на балкану су рађани императори, градили летње палате, ковали новац...

Аустрија, са друге стране никада није била центар света...
... и никада неће бити.

 

[Pumpaj Dinstanović]

[


Ne postoji istoriografija novoromanticara. Mislim, najblize sto odgovara tom pojmu danas su guslari koji pjevaju danasnju istoriju, recimo ono sto se desilio 90-tih oni guslaju u romanticnom guslarskom stilu, kako se guslalo prije 200 godina. To je romanticarski pravac.
Znaci vi Beclije zaebavate i prozivate autohtoniste, ali ta opaska uopste ne ide. Nema romantike u istrazivanje sta je bilo prje sestog vijeka.

Ma koji guslar; guslar ne gusla o Serbu Makeridovu, o Burgundima i Norvežanima - Slovenima ili Serboni.

 

[Gledston]

Занимљиво је како критику бечко-берлинске историографије нису писали француски ђаци (нпр. Михаило Гавриловић, Јован Томић) у време када би им то донело политичке поене (1908-1914). Значи ли то да је париска школа тзв. позитивизма само део бечко-берлинске (без обзира на доприносе Сењобоса, Моноа и др)? Зашто је Париз мање битан историографски центар: ипак је он, на крају крајева, дао најбитнију и најутицајнију историографску школу 20. века (Школа Анала). Могуће је да балканско-анадолски борци за историјску истину заправо нису схватили ко им је главни непријатељ.

 

[Scott Isle]

Занимљиво је како критику бечко-берлинске историографије нису писали француски ђаци (нпр. Михаило Гавриловић, Јован Томић) у време када би им то донело политичке поене (1908-1914). Значи ли то да је париска школа тзв. позитивизма само део бечко-берлинске

Becko berlinska jer su oni izmislili Volkerwanderung i migratio gentium, rasne migracije.

https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/article/the-emergence-of-the-voelkerwanderung/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Балкан јесте центар света, и био је у време Рима, на балкану су рађани императори, градили летње палате, ковали новац...

Аустрија, са друге стране никада није била центар света...
... и никада неће бити.

Презент?

 

[cest73]

да презент

као што је и нашим вајним академицима требало времена да препознају Теслу и приме га у академију наука (није се ваљда показао, шта ли), тако, ето, изгледа касне и да схвате значај балкана.

јак им дилеј или можда џитер?

 

[Pumpaj Dinstanović]

да презент

као што је и нашим вајним академицима требало времена да препознају Теслу и приме га у академију наука (није се ваљда показао, шта ли), тако, ето, изгледа касне и да схвате значај балкана.

јак им дилеј или можда џитер?

Леле...јеси ли свестан колико то звучи мегаломански.

То што се Тесла родио на Балкану не значи да је Балкан био центар света ни у то време, током 19. и 20. века, а посебно не сада.

 

[cest73]

Леле...јеси ли свестан колико то звучи мегаломански.

То што се Тесла родио на Балкану не значи да је Балкан био центар света ни у то време, током 19. и 20. века, а посебно не сада.

"Леле"...

Тесла (не Балкан) је био центар светске науке од 1897 до 1943 и наши вајни академци су пропустили прилику то да увиде.

Када је било време да му помогну - држали су вискоко свој "стандард", када их је његова репутација поодавно претекла доделили су му почасну титулу, смоквин лист за своју очигледну срамоту...

Понели су се као удавача која покушава да се предобро уда - и не уда се до краја уопште.

Е, сад, да се вратимо Балкану.

Немој да ми инпутираш штокхолмски синдром нити аутошовинизам - нисам ја одлучио где је центар света, ја га само показујем.

Нема ту неке велике заслуге данашњих житеља ових простора, нити је то питање ичије жеље или поноса. То је просто чињеница, као што је (жалосна) чињеница да ми не знамо да то капитализујемо.

Ја бих најрадије да смо у неком буџаку и да нико ни не зна за нас...

 

[Pumpaj Dinstanović]

"Леле"...

Тесла (не Балкан) је био центар светске науке од 1897 до 1943 и наши вајни академци су пропустили прилику то да увиде.

Када је било време да му помогну - држали су вискоко свој "стандард", када их је његова репутација поодавно претекла доделили су му почасну титулу, смоквин лист за своју очигледну срамоту...

Понели су се као удавача која покушава да се предобро уда - и не уда се до краја уопште.

Е, сад, да се вратимо Балкану.

Немој да ми инпутираш штокхолмски синдром нити аутошовинизам - нисам ја одлучио где је центар света, ја га само показујем.

Нема ту неке велике заслуге данашњих житеља ових простора, нити је то питање ичије жеље или поноса. То је просто чињеница, као што је (жалосна) чињеница да ми не знамо да то капитализујемо.

Ја бих најрадије да смо у неком буџаку и да нико ни не зна за нас...

Ако је чињеница, претпостављам да не би било превише тешко доказати је?

 

[Gledston]

Никола Тесла је постао дописни члан српске академије 1894. године, исте године када је добио прве почасне докторате у САД. Поређења ради, Њујоршка академија наука га је примила тек 1907. године.Но, како се од академске титуле не живи, нормално је да је Тесла отишао тамо где је заправо имао услове за рад; веровати да је он могао да постигне нешто иоле близу Ворденклифа у Србији је изузетно наивно.

 

[krinka5]

Ovde bi bilo zanimljivo videti kada je skovana ta krilatica bečko-berlinska škola , da li su je koristili staroromantičari poput Milojevića ili je to produkt savremenog doba od perioda Olge Luković-Pjanović ili Milića od Mačve ?

 

[Gledston]

Додатно је занимљиво да нико нема проблема с тим што је Олга Луковић-Пјановић завршила филологију у комунистичком Загребу.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovde bi bilo zanimljivo videti kada je skovana ta krilatica bečko-berlinska škola , da li su je koristili staroromantičari poput Milojevića ili je to produkt savremenog doba od perioda Olge Luković-Pjanović ili Milića od Mačve ?

Autor krilatice je Poljak Eduard Romuald Boguslavski (1848-1917). Svoja mišljenja je zaokružio i u Varšavi objavio 1912. godine u Dokazi o autohtonosti Slovena na teritorijama koje su zauzimali u srednjem veku (Dowody autochtonizmu Słowian na przestrzeni zajmowanej przez nich w wiekach średnich). Jedna od dve škole istorije Slovena, nova, perverzija je koju nameću Nemci nedovoljno vešti i osposobljeni da se bave storijom Slovena.

Međutim, krilatica koju je on sam preferirao i mahom koristio je berlinsko-austrijska škola (berlińsko-austryackiej szkoły):

 

[cest73]

Никола Тесла је постао дописни члан српске академије 1894. године, исте године када је добио прве почасне докторате у САД. Поређења ради, Њујоршка академија наука га је примила тек 1907. године.Но, како се од академске титуле не живи, нормално је да је Тесла отишао тамо где је заправо имао услове за рад; веровати да је он могао да постигне нешто иоле близу Ворденклифа у Србији је изузетно наивно.

Време када је било јасно да је Тесла један од великана, и да му фали мало подршке да дође до средстава било је око 1900, када се борио да оснује лабораторију у Колорадо Спрингсу.
Имао је трофазни систем иза себе - решио је што није нико пре њега и био је наше горе лист.
За шта све нису давали пуно чланство, а ето полифазни систем није довољан, они су ваљда изнад тога?
Дописни члан?
они би и Његоша промашили, а не Теслу, јадомири јадни.

 

[cest73]

Ако је чињ еница, претпостављам да не би било превише тешко доказати је?

прво да се договоримо шта је центар света...

 

[Gledston]

Време када је било јасно да је Тесла један од великана, и да му фали мало подршке да дође до средстава било је око 1900, када се борио да оснује лабораторију у Колорадо Спрингсу.
Имао је трофазни систем иза себе - решио је што није нико пре њега и био је наше горе лист.
За шта све нису давали пуно чланство, а ето полифазни систем није довољан, они су ваљда изнад тога?
Дописни члан?
они би и Његоша промашили, а не Теслу, јадомири јадни.

Тесла је отишао у САД давно пре 1900. Као што сам рекао, у САД 1900. није био ни дописни члан.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Autor krilatice je Poljak Eduard Romuald Boguslavski (1848-1917). Svoja mišljenja je zaokružio i u Varšavi objavio 1912. godine u Dokazi o autohtonosti Slovena na teritorijama koje su zauzimali u srednjem veku (Dowody autochtonizmu Słowian na przestrzeni zajmowanej przez nich w wiekach średnich). Jedna od dve škole istorije Slovena, nova, perverzija je koju nameću Nemci nedovoljno vešti i osposobljeni da se bave storijom Slovena.

Međutim, krilatica koju je on sam preferirao i mahom koristio je berlinsko-austrijska škola (berlińsko-austryackiej szkoły):

Kod nas pojam se pojavio u Karadžiću (listu za srpski narodni život, običaje i predanje) Tihomira Đorđevića, na str. 79-81 četvrte godine (1903), među prikazima. Jedan nastavnik učiteljske škole u Aleksincu, Dragutin Bucek, bio je glavni češki prevodilac za taj časopis.

Originalno, u ovom češkom časopisu (br. 75/6 iz 1902):

прво да се договоримо шта је центар света...

Да видимо шта је твоја дефиниција...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Originalno, u ovom češkom časopisu (br. 75/6 iz 1902):

Pogledajte prilog 570025

Evo i originalnog prikaza na češkom jeziku (str. 138, 139):

 

[cest73]

Тесла је отишао у САД давно пре 1900. Као што сам рекао, у САД 1900. није био ни дописни члан.

Десетак година пре 1900.

Ако је то давно?

Свакако је био запажен на светском сајму науке у Њујорку 1897. па већ и у Паризу 1894. (1893?).

Нема изговора за академију, осим лажних и лицемерних.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ranka Kuić ovo videla nije. Neko joj je to rekao, na osnovu skice arhimandrita Jovana Radosavljevića...a možda baš i on lično. Baš bih voleo da vidim nekog da odbrani Kuićkinu tezu o hebrejsko-praslovensko-staroirsko-latinskom natpisu. Njena jevresko-keltska obrazloženja u ona druga dva epitafa, koje smo već prošli, totalno su neuverljiva.

 

[Gledston]

Десетак година пре 1900.

Ако је то давно?

Свакако је био запажен на светском сајму науке у Њујорку 1897. па већ и у Паризу 1894. (1893?).

Нема изговора за академију, осим лажних и лицемерних.

И опет, у САД још није био академик, а у Србији јесте. Дакле: вода је ушла у твоје уши.