а) Грци, Хелени и Ромеји/Византинци
Ко је Ромеје називао Грцима и када? Себе званично нису називали Грцима (Хелен=Грк од 4. века означава пре свега паганина. Било је оних који су називани Хеленима нпр у блискоисточним провинцијама, само ту се није радило о Грцима у етничком погледу, већ о припадницима нехришћанских религија). Свима нама омиљени Лаоник Халкокондил, љубитељ паганских класика (право име му је било Никола, а претворио га је у Лаоник да би звучало древније) и ученик платоничара и неопаганина Георгија Гемиста Плитона, називао је Византинце Хеленима, а термин Ромеји је користио за западноевропске хришћане. Он је наравно архаичне етнониме користио за све народе редом, што је уосталом карактеристика византијске учене историографије.
Дакле, за Ромеје "Хелен" је паганин, а термин "Грк", "Грчки цар" итд користили су, неретко пејоративно, Западњаци за Византинце посебно од 11. века надаље. И у српских средњовековним изворима Ромеји се називају Грцима. Међутим, Ромеји себе у званичним приликама нису називали Грцима/Хеленима, нити су то чинили у историографији (Халкокондил пише већ у поствизантијско време око 1470. или чак и касније)
б) Балкански провинцијалци
Прокопије из Цезареје, савременик цара Јустинијана (527-565) рецимо пише о становницима балканских и других европских провинција као о Илирима/Илирцима, Трачанима, Норичанима, Италицима и сл. Отприлике као што ми пишемо о Сремцима, Банаћанима, Санџаклијама... Већ сам писао о Прокопијевим "илирским архонтима" под којима тај и тај аутор подразумева пограничне војне заповеднике у византијском Илирику. Контекст је јасан, стручњаци се слажу, једино је један корисник овде запео па запео да доказује (зарад њему омиљених ванвременских Трибала) да су то поглавари Илира (само 500 и кусур година после почетка романизације!) вероватно да би могао да пискара и рачуна о Трибалима у 5-7. веку.
Ти, у ствари, желиш да питаш шта су били Ромеји у етничком погледу. Да ли то значи да наша данашња мерила желиш по сваку цену да примениш на историју Римског/Византијског царства од 4. до 7. века?
Ако стигнем, поставићу овде податке из књиге Снежане Ферјанчић о насељавању легијских ветерана од 1. до 3. века наше ере у балканским провинцијама, чисто да видимо како је романизација била дубока бар код оних који су чинили градско становништво, војсне структуре, провинцијске магистрате и сл...
в) О ДАИ хиљадити пут
Ти вукељићу, најбоље би било, да лепо прочиташ уводну студију у Џенкинсоновом и Моравчиковом издању ДАИ (стр. 7-39) где се говори о пореклу Париског рукописа, пази сад, језичким, ортографским, палеографским одликама текста, имаш и пар страна рукописа у виду факсимила, чисто да видиш зашто средњовековним рукописима треба
приређивање, да видиш како су у фуснотама дате варијанте из познијих рукописа и сл.
http://homepage.univie.ac.at/ilja.steffelbauer/DAI.pdf
Ко зна, можда најпосле и изгубиш фикс идеју да је неко у 17. веку дописивао свемирски најзначајнија поглавља ДАИ (не нису она о Русима или Арапима рецимо), а да нико и никада до данас то није уочио осим разних машинаца, правника, економиста, песника, сликара итд...