Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.999
Како историја може да буде наука? На пример да у случају велике сеобе Словена објасни:
1. У ком периоду се одвијала сеоба, шта је био мотив сеобе;
2. Колико је људи дошло сеобом, у колико таласа, колико их је било у најмасовнијем таласу;
3. Одакле су дошли, колики су пут морали да превале и колико им је времена за то требало;
4. Чиме се бавило то становништво и шта је носило са собом у сеоби, које су потребе имали током сеобе и како су их намиривали;
5. На које су тешкоће наилазили током сеобе и како су их превазилазили;
6. Како су били организовани у том великом подухвату, да ли их је неко водио, да ли су имали војну заштиту;
7. Где су се населили, како их је примило староседелачко становништво, колика је популација староседелаца била;
8. Какав је однос културе досељених спрам културе староседелаца;
9. Која је култура надвладала, или је дошло до мешања обеју култура стварајући нову;
10. У тој новој култури који се староседелачки елементи могу препознати а који досељеника;
11. Како су се организовале заједнице досељених;
12 Како данас има око 20 милиона Словена на Балкану, колико њих су потомци досељеника а колико староседелаца;
Има још питања на која писана историја не може да одговори, па шта онда да читам, причице из историјске читанке? Или можда историју западних народа и племена, ајде молим те мене пре свега интересује историја Балкана па тек онда остало.
Zofr, kada pročitaš literaturu na dotične teme, možemo nastaviti diskusiju; ovako nema smisla, jer te upućujemo na određene bibliografske jedinice, pa čak te i usmjeravamo direktno davajući ti linkove na kojima možeš skinuti dotično.
Ako se žele odgovori, treba stolicu zagrijati i pročitati ih; istorija je dala svoje odgovore na sve, ali ako postoji problem u njihovom čitanju, onda su možda i motivi drugačiji, tj. ne leže u samim pitanjima, već u nečem sasvim drugom.

А зашто га не би звали именом које је имало док је постојало?
Već sam bio objasnio; radi distinkcije.
Moraš takođe shvatiti da je psihološko poimanje čovjeka pozne antike i srednjeg vijeka bilo drastično drugačije od današnjice; ne smijemo ovdje misliti da su tadašnji ljudi razmišljali kao danas, te da postoje države u modernom shvatanju. Moderno shvatanje države je tek prvi zacrtao Nikolo Makijaveli početkom XVI stoljeća, a pojam suveren države dobio je savremena preciziranja tek Vestfalskim mirom 1648. godine.
Zamišljanje poimanja države u modernom smislu u kontekstu, recimo, IV stoljeća, anahrono je i neupotrebljivo, jer nije realno, stoga ne može biti ni govora o izvornoj upotrebi imena.
I to nije problem samo u istoriji...možemo zaći i u prirodne nauke, do botanike i kulinarstva, koji imaju različitu klasifikaciju pojedinih biljki; nemoj cjepidlačiti i pokušavati ispravljati krivu Drinu, ili pak vidjeti Đavola đe ga nema...
Није то урасли нокат, то је на граници расизма. И то није теорија завере, већ пракса завере јер је ни сам не негираш. И није наивна, јер сви Православни Словени баштине културу Ромеје, као што запад баштини културу Рима. Овим се чини културни геноцид над Православним Словенима, једној огромној групи народа. Томе се мора пружити отпор.
Zofr, to niko ne poriče. I Srbi su sastavni dio tzv. Vizantijskog komonvelta (najzaslušniji za to kulturno-istorijsko istraživanje je bio čuveni ruski istoričar Dimitrije Obolenski), u koji spadaju, pored samih Romeja i južno- i istočno-slovenski narodi, Vlasi i Gruzini; odnosno današnjim jezikom govoreći, Grci, Srbi, Crnogorci, Makedonci, Bugari, Rumuni, Moldavci, Ukrajinci, Bjelorusi, Rusi i Gruzini. Vizantijskom komonveltu se pridodaju i Mađari, mada tu postoje sporenja, zbog jasne barijere koju predstavlja njihova rimokatolička vjeroispovijest, ne osvrćući se na propuštene šanse u ranom srednjem vijeku da oni postanu pravoslavci; po mom mišljenju tu granica ipak mora biti povučena, jer bismo onda morali i da nastavimo da širimo spisak i dalje...
Што издвајаш Грчку, па цео свет користи назив византија?
Današnja Grčka bi možda po nekima imala najviše prava da se diči baštinom vizantijskog nasljeđa, ali ne izdvajam je zbog toga, već zato što je Atina globalni centar vizantologije.