„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Lesandar]

Reči iz "tračanskog rečnika"

8. Interesantna reč za pšenicu - pura:

pura- ,Weizen, Dinkel': GN Pyru-merulas, vgl. griech. pyros ,Weizen', lit. рига;,Winterweizen', kslaw. руго ,Spelz, Dinkel'.

Kaže da je reč označavala pšenicu ili pir (travu srodnu pšenici od koje se takođe pravi hlebno brašno). Verovatno odavde izraz pura za palentu u našim krajevima jer se pre predtavljanja kukuruza kod nas bršno pira/pure spremao kuvanjem (up. purenjak).
purenjak, pečenjak – pečeni kukuruz
purenjak, purenje – ima li već kukuruza za purenje; Vuk, Rečnik
U osnovi je praslovenski i starosrpski glagol puriti – peći, tretirati vatrom
...baciti po žeravi da se ispeče (riba, meso, krompir, kukuruz), vidi P.Skok puriti se, češ. pyriti
izvedena reč – purnjati
puriti – starosrpski, zaboravljeni glagol koji se povezuje sa starogrčkom reči πυρ pyr – vatra link
(up. furiti, prim. Mrkalj)
izvedena reč – pirit, Pyrit ruda gvožđa, tzv. lažno zlato, jedna od najstarijh poznatih ruda, koja se obrađuje tako što se puri, tretira vatrom.
https://en.wikipedia.org/wiki/Spelt
HJP: http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=dl1jUBM=&keyword=pura
Stara reč pir, zamenjena je u moderno doba engleskom:
"Danas žitarica spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da ... "

Već sam postavljao iz nezavisnog izvora i ovim se potvrđuje ( osim toga,kačamak se i danas zove PURA kod Dinaraca):

Ovo je isti termin kao i reč PAVARTAI - ZRNEVLJE (kao kuvana hrana) iz dokumenta "Midas inscription". S tim što ovom rečju možemo i šire objasniti genezu reči: POVRĆE, POVARITI, i na kraju PAUPERT ili POVERTE - SIROMAŠTVO kao opštezapadni termin, jer siromasi jedu zrnevlje a bogati meso.

 

[HanibalBarka666]

 

[Mrkalj]

Tri sata nakon objave videa... Svaka čast na ažurnosti.

 

[Carlin15]

Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe, by Peter Heather

Pg. 106: By c. 200 AD, for instance, the Roman army was able to recruit into its ranks Goths - one of the old Wielbark groups - from the fringes of Dacia. A hundred years before, Gothic territories had been too remote from the frontier for this to happen.

Pg. 135: Gothic troops were serving with Roman armies against Persia even before the attack on Histria in 238.

Pages 127-8: In 238, after their assault on Histria, the Romans granted the attacking Goths an annual subsidy on condition that they withdrew from the city and returned prisoners. This provided a howl of protest from the local Carpi, who claimed to be ‘more powerful’ than the Goths. The Carpi, as we have seen, were a group of so-called free Dacians established in the Moldavian hinterland of the Carpathians, semi-subdued clients who had not been brought under formal imperial rule. The expansion into the frontier zone of Goths and other Germanic-speakers brought the migrants into competition with these Dacian troops. And, over time, Gothic power in the region grew directly at the Carpi’s expense. In the end, the Carpi lost out completely. Their political independence was totally dismantled, with large numbers -hundreds of thousands of them, according to the Roman sources- being resettled inside the Empire either side of the year 300. Again, precise figures can be doubted, but not the overall picture. The Carpi disappear as an independent political force from the early fourth century, and we have explicit evidence that they were resettled south of the Danube. Likewise, there is not the slightest doubt that the Germanic-speaking Goths replaced native Dacian-speakers as the dominant force around the Carpathian system.

P. 132: As to the total number of migrants involved, it is impossible to say. […] But it is precisely when faced with this kind of evidential impasse that the qualitative definition of mass migration used in comparative studies becomes helpful. The ‘shock to the political systems’ at the receiving end of each of the migration flows could hardly be clearer. Especially in the third century, the Roman Empire abandoned Transylvanian Dacia, many of the Carpi were pushed out of long-established homes into the Empire […] The domination of this region by Germanic-speakers, so evident from c. 300 AD, was the result of an armed migration flow certainly to be numbered in the thousands, and very probably tens of thousands. Using a qualitative rather than a numerical type of definition now commonly adopted in migration studies, this was straightforwardly a ‘mass’ migration.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tri sata nakon objave videa... Svaka čast na ažurnosti.

 

[Pantelić Nebojša]

Ne postoji istorijska nauka, vi zvanicni istoricari ste toliko glupi da ne mozete da shvatite sta je pravi naucni metod i materijalni dokaz.
Radovan Damjanovic istoricar je objasnio o istorijskim izvorima, koliko su neverovatno neupouzdani, prepisi prepisa, puni gluposti.

 

[Mrkalj]

Pogledajte prilog 620950

Pa, "poštovani profesor" nije baš bogznakako "uzvratio udarac". Mlako, naubedljivo, paušalno, neargumentovano i sa dežavu doskočicama na račun iz konteksta izvađenih tvrdnji.

Prilično sam siguran da bi ti u njegovoj stolici dao mnogo argumentovaniji i samim tim ubedljiviji i na polzu zvanične nauke svetliji (popularizatorskiji) osvrt. Pitaj me zašto tako mislim.

 

[Brozek]

Inače u hijararhijskim strukturama kao što je čovječanstvo postoji jasno evolucijsko pravilo; komunikacija ide odozgora prema dolje u vidu naredbi, najučinkovitije sloj po sloj.
Predsjednik uprave sa upravnim odborom donosi stratešku odluku koja se potom prenosi na direktore odjela, potom na menadžere koji kasnije komuniciraju sa radnicima. Glavni inženjer gradilišta kominicora sa građevinskim, elektro i strojarskih inženjerima koji onda informacije prenose dolje poslovođama koji dalje djele informacije grupovođama koji komuniciraju sa radnicima. Generali prenose informacije časnicima, ovi satnicima ovi vojnicima.

Tko god od vas je bio dio bilo kojeg većeg sustava primijetio je isti obrazac. Hijararhije kao nužnost (točnije, kao datost) podrazumijevaju takav pozadinski mehanizam. Previše se vremena i resursa gubi ako za isti stol sjednu i ravnopravno razgovaraju pomoćni kuhar i upravitelj hotelskog lanca, monter lake struje i voditelj gradilišta ili feldmaršal i vojnik. Stvari stvarno ne mogu tako funkcionirati (evo jedne trivia, napravili su igricu, stavili onlajn i sve igrače pozvali da demokratski odlučuju glasanjem tipkovnicom gdje će glavni lik ići...rezultat nekoliko tisuća ili stotina tisuća ljudi koji pritišću strelice na tipkovnici gdje će lik ići je bio: titranje u mjestu glavnog lika).
Negativna eksternalija takvog sustava upravljanja je naravno osjećaj donjih slojeva kako su gornji slojevi naprosto retardirani, te da oni znaju bolje. Uistinu, svaki navijač misli da on zna bolje od trenera. Inteligentniji i uspješni gornji slojevi zato daju donjim slojevima privid, fantaziju da se tu njih nešto pita, da oni cijene i njihovo mišljenje i input, makar je jasno da se tu radi gotovo stopostotno o baljezganjima. Recimo, Hanibal je taj dio maestralno radio kada je spavao i jeo sa svojim vojnicima. Jasno je kako su to redom bili nepismeni kreteni (pazi, ovaj ih je uspio nahebat da idu iz ugodne Španjolske preko smrznutih Alpa sa slonovima, šta reći više o kakvoj se bagri tu radilo), svakako se može pretpostaviti da je Hanibal slušao svoje vojnike da bi drugi punski rat i invazija u Italiju završila još na pirinejima.

Cijeli ovaj poduži upis se može svesti na moju omiljenu rečenicu: ne pristoji se jednom arisokratu sjesti u đubre i sa vođom seljačke bune raspravljati o uvjetima plaćanja danaka.

Uistinu se ne pristoji ovom profesoru ulaziti u ikakvu komunikaciju sa ovim šarlatanom. Ne možeš igrati šah sa golubom, golub sruši sve figure, posere se po ploči i šepuri kao da je pobijedio.

Ne znam šta mu ovo treba. Ali moglo bi biti zanimljivo.

 

[Родитељ Три]

Inače u hijararhijskim strukturama kao što je čovječanstvo postoji jasno evolucijsko pravilo; komunikacija ide odozgora prema dolje u vidu naredbi, najučinkovitije sloj po sloj.
Predsjednik uprave sa upravnim odborom donosi stratešku odluku koja se potom prenosi na direktore odjela, potom na menadžere koji kasnije komuniciraju sa radnicima. Glavni inženjer gradilišta kominicora sa građevinskim, elektro i strojarskih inženjerima koji onda informacije prenose dolje poslovođama koji dalje djele informacije grupovođama koji komuniciraju sa radnicima. Generali prenose informacije časnicima, ovi satnicima ovi vojnicima.

Tko god od vas je bio dio bilo kojeg većeg sustava primijetio je isti obrazac. Hijararhije kao nužnost (točnije, kao datost) podrazumijevaju takav pozadinski mehanizam. Previše se vremena i resursa gubi ako za isti stol sjednu i ravnopravno razgovaraju pomoćni kuhar i upravitelj hotelskog lanca, monter lake struje i voditelj gradilišta ili feldmaršal i vojnik. Stvari stvarno ne mogu tako funkcionirati (evo jedne trivia, napravili su igricu, stavili onlajn i sve igrače pozvali da demokratski odlučuju glasanjem tipkovnicom gdje će glavni lik ići...rezultat nekoliko tisuća ili stotina tisuća ljudi koji pritišću strelice na tipkovnici gdje će lik ići je bio: titranje u mjestu glavnog lika).
Negativna eksternalija takvog sustava upravljanja je naravno osjećaj donjih slojeva kako su gornji slojevi naprosto retardirani, te da oni znaju bolje. Uistinu, svaki navijač misli da on zna bolje od trenera. Inteligentniji i uspješni gornji slojevi zato daju donjim slojevima privid, fantaziju da se tu njih nešto pita, da oni cijene i njihovo mišljenje i input, makar je jasno da se tu radi gotovo stopostotno o baljezganjima. Recimo, Hanibal je taj dio maestralno radio kada je spavao i jeo sa svojim vojnicima. Jasno je kako su to redom bili nepismeni kreteni (pazi, ovaj ih je uspio nahebat da idu iz ugodne Španjolske preko smrznutih Alpa sa slonovima, šta reći više o kakvoj se bagri tu radilo), svakako se može pretpostaviti da je Hanibal slušao svoje vojnike da bi drugi punski rat i invazija u Italiju završila još na pirinejima.

Cijeli ovaj poduži upis se može svesti na moju omiljenu rečenicu: ne pristoji se jednom arisokratu sjesti u đubre i sa vođom seljačke bune raspravljati o uvjetima plaćanja danaka.

Uistinu se ne pristoji ovom profesoru ulaziti u ikakvu komunikaciju sa ovim šarlatanom. Ne možeš igrati šah sa golubom, golub sruši sve figure, posere se po ploči i šepuri kao da je pobijedio.

Ne znam šta mu ovo treba. Ali moglo bi biti zanimljivo.

Срби нису били кметови као ви.
Него привлиговани војни сталеж.
То је друга психологија коју ти не можеш да разумеш.

У Југославији је изједначен Матија Губец и Милош Обилић.
У Југославији сте нам се накачили, време је да сиђете,
милом или силом.

 

[Brozek]

Jasno je iz kojeg sloja dolazi kolega Родитељ Три

 

[Scott Isle]

Veze li veze, i na kraju zakljucak nije za qc. Ko i Radic, postavlja dokumente ali kad treba nesto sam da kaze, odmah slaze.

 

[Родитељ Три]

Jasno je iz kojeg sloja dolazi kolega Родитељ Три

Ја долазим управо из аристократског слоја, и управо ти објашњавам шта значи и зашто је битно да аристокатија и нижа класа буду храмонично повезани.
Ти долазиш из народа кметова којим су управљали странци, који нема никакав интегритет, којем није стало ни до свог језика(кајкавског) него сте узели српски језик, дакле ни до елементарне аутентичне културе вам није стало, ви сте дно људског рода, а ваша прича о аристократији може само човеку да смучи тај појам.
Одвратно!

 

[Brozek]

I ovim svojim upisom potvrđuješ što sam odmah ustanovio. Ja ovdje objašnjavam univerzalne, ako hoćeš kozmičke zakonitosti, ti si na pola posta od Jasenovca. Ja iznosim aksiom poput utjecaja Mjeseca na plimu i oseku, ti ćeš u slijedećem postu o etničkom čišćenju u Oluji.
Ja vodim kineski projekt novog puta svile, ti si armirač prednapetih betonskih konstrukcija na doku nove kineske pomorske luke neke bezimene afričke države. I sada ćemo ja i ti stati i pričati o tome kojeg fija trebaju biti šipke. Jasno je da je tebi cijeli svijet stao u diferencijaciju rebrastih i glatkih šipki, jasno je također da ne možeš shvatiti kako to nije svima prioritet, ali gledaj, hijararhije se mora znat. Moraš se obratiti svom poslovođi sa problemom s kojim si se susreo (to bi ti bio Pantelija na forumu), pa ako ne uspijete zajedno otkloniti ići ćete dalje prema nadređenom (to bi ti bio Mrkalj), pa će onda on meni na slijedećoj koordinaciji prijeneti ako smatra shodnim.
Ne možeš preskakati stepenice.

Otac mu je rođen na zemljanom podu, on je aristokrat

 

[Mrkalj]

I ovim svojim upisom potvrđuješ što sam odmah ustanovio. Ja ovdje objašnjavam univerzalne, ako hoćeš kozmičke zakonitosti, ti si na pola posta od Jasenovca. Ja iznosim aksiom poput utjecaja Mjeseca na plimu i oseku, ti ćeš u slijedećem postu o etničkom čišćenju u Oluji.
Ja vodim kineski projekt novog puta svile, ti si armirač prednapetih betonskih konstrukcija na doku nove kineske pomorske luke neke bezimene afričke države. I sada ćemo ja i ti stati i pričati o tome kojeg fija trebaju biti šipke. Jasno je da je tebi cijeli svijet stao u diferencijaciju rebrastih i glatkih šipki, jasno je također da ne možeš shvatiti kako to nije svima prioritet, ali gledaj, hijararhije se mora znat. Moraš se obratiti svom poslovođi sa problemom s kojim si se susreo (to bi ti bio Pantelija na forumu), pa ako ne uspijete zajedno otkloniti ići ćete dalje prema nadređenom (to bi ti bio Mrkalj), pa će onda on meni na slijedećoj koordinaciji prijeneti ako smatra shodnim.
Ne možeš preskakati stepenice.

Otac mu je rođen na zemljanom podu, on je aristokrat

Znači, kod vas je vutra legalizovana. Vama baš ide kad je turizam u pitanju.

 

[Kole11]

Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe, by Peter Heather

Pg. 106: By c. 200 AD, for instance, the Roman army was able to recruit into its ranks Goths - one of the old Wielbark groups - from the fringes of Dacia. A hundred years before, Gothic territories had been too remote from the frontier for this to happen.

Pg. 135: Gothic troops were serving with Roman armies against Persia even before the attack on Histria in 238.

Pages 127-8: In 238, after their assault on Histria, the Romans granted the attacking Goths an annual subsidy on condition that they withdrew from the city and returned prisoners. This provided a howl of protest from the local Carpi, who claimed to be ‘more powerful’ than the Goths. The Carpi, as we have seen, were a group of so-called free Dacians established in the Moldavian hinterland of the Carpathians, semi-subdued clients who had not been brought under formal imperial rule. The expansion into the frontier zone of Goths and other Germanic-speakers brought the migrants into competition with these Dacian troops. And, over time, Gothic power in the region grew directly at the Carpi’s expense. In the end, the Carpi lost out completely. Their political independence was totally dismantled, with large numbers -hundreds of thousands of them, according to the Roman sources- being resettled inside the Empire either side of the year 300. Again, precise figures can be doubted, but not the overall picture. The Carpi disappear as an independent political force from the early fourth century, and we have explicit evidence that they were resettled south of the Danube. Likewise, there is not the slightest doubt that the Germanic-speaking Goths replaced native Dacian-speakers as the dominant force around the Carpathian system.

P. 132: As to the total number of migrants involved, it is impossible to say. […] But it is precisely when faced with this kind of evidential impasse that the qualitative definition of mass migration used in comparative studies becomes helpful. The ‘shock to the political systems’ at the receiving end of each of the migration flows could hardly be clearer. Especially in the third century, the Roman Empire abandoned Transylvanian Dacia, many of the Carpi were pushed out of long-established homes into the Empire […] The domination of this region by Germanic-speakers, so evident from c. 300 AD, was the result of an armed migration flow certainly to be numbered in the thousands, and very probably tens of thousands. Using a qualitative rather than a numerical type of definition now commonly adopted in migration studies, this was straightforwardly a ‘mass’ migration.

Obzirom da smo iz jednog važnog izvora zaključili da postoji prisustvo Slovena na Dunavu u južnom Zakarpatju a vrlo verovatno i južno od Dunava u III veku, pretpostavljam da želiš da produbiš temu kako bi otkrili odakle su Sloveni došli i kako su ih referencirali izvori. Zato nas upućuješ na Carpe, narod koji je živeo na severnim obalama Crnog mora i u jednom trenutku se pomerio južno do Dunava, gde su zabeleženi u periodu od II do IV veka.
Pretpostavljam da se pozivaš na Đorđa Brankovića i ostale izvore koji ukazuju na postojbinu Slovena u oblasti Dona i kako su se oni u jednom trenutku pomerili istočno i južno negde II veku i naselili severnu obalu Dunava da bi kasnije prešli Dunav i zauzeli čitav Balkan. I veoma zanimljivo, Branković poistovećuje Slovene sa Gotima.
Da li znaš da Branković ukazuje na još jednu prapostojbinu Slovena, Paflagoniju, oblast u maloj Aziji na južnoj obali Crnog mora? I kaže da su sa tog područja takođe ušli na Balkan.
Zanimljiv rad profesora Ken Dowdena, https://research.birmingham.ac.uk/portal/files/22907943/Dowden_Dio_Chrystotum_Brill_s_New_Jacoby.pdf, u kome analizira radove Jordanesa, Hrisostoma Dia, Straba, Filistrata itd. može biti i nama od pomoći. Ja ću ovde sumirati neke zaključke:

• Antički region koji obuhvata teritorije na kojima žive Geti, Tračani i narodi Male Azije sadžri neku vrstu kulturne identifikacije. Autori često izjednačavaju Gete i Tračane, Gete i Dačane (Grci za taj narod kažu Geti a Latini Dačani). Zatim u izvorima postoji identifikacija između maloazijske Mizije i Rimske pokrajine Mezije na Dunavu. Da li ovo poslednje možemo da povežemo sa Brankovićevom tvrdnjom o doseljavanju Slovena iz Male Azije?
• Goti se u rimskim izvorima pojavljuju u I veku a u grčkim tek u IV veku što strogo implicira da se dolaze kasnije na istorijsku scenu. Činjenica je da postepeno autori umesto termina Geti počinju da koriste Goti. Činjenica je da Goti donose germanski kulturni uticaj u severni deo nekad jedinstvenog kulturološkog prostora u antici.

Da sumiram. U antici postoji jedinstven kulturološki prostor koji se prostire oko obala Crnog mora, od male Azije preko istočnih do severnih obala. Ovaj prostor potpada pod proces asimilacije hronološki gledano, prvo helenizacije, zatim romanizacije i na kraju germanizacije.
Ja neznam zašto bismo mi naše korene tražili samo na prostoru gde se desila germanizacija, ajde da napravimo diskusiju o ovom pitanju.

 

[Mrkalj]

Cijeli ovaj poduži upis se može svesti na moju omiljenu rečenicu: ne pristoji se jednom arisokratu sjesti u đubre i sa vođom seljačke bune raspravljati o uvjetima plaćanja danaka.

Uistinu se ne pristoji ovom profesoru ulaziti u ikakvu komunikaciju sa ovim šarlatanom. Ne možeš igrati šah sa golubom, golub sruši sve figure, posere se po ploči i šepuri kao da je pobijedio.

Ne znam šta mu ovo treba. Ali moglo bi biti zanimljivo.

Zaključci su pogrešni.

1. Radić se prvi upustio u komunikaciju sa "plebsom" samoinicijativno, 1993. i tu se, opšte je mesto, spustio na njihov nivo. Ukupni utisak je da nema realnog autoriteta jer su argumentacije doskočice kojima pokriva iz konteksta istrgnute teze.

2. Kada je u pitanju intelekt, Radić redovno pokazuje da nivoa nema, te da je njegovo mesto u hijerarhiji stečeno, ajmoreć, sticajem srećnih okolnosti. I nije stvar u tome da ćeš smrdeti na govna ako dirneš "kmeta", nego u tome što Radić nikada nikom svoga hijerarhijskog ranga nije oponirao. U "pseudoistoričarima" je video svoju zlatnu šansu. Loša procena.

3. Ljudi koji se razumeju u stvar kažu da je Salven777 mnogo informisaniji i argumentovaniji od Radića.

4. Ako si (prvi!) izašao na megdan, onda nemoj da viriš iza drveta.

Sve u svemu, prilično bljutavo.

 

[Brozek]

Znači, kod vas je vutra legalizovana. Vama baš ide kad je turizam u pitanju.

Ma vutra je zakon. Vidi ovo, od 0:30 nadalje, kako jedan postane insightful nakon đointa:

Mogu samo zamisliti u koju etimološku dimenziju bi te odveo THC, u toj orbiti bi takve reference čupao, goli qurac te nebi ulovio. Ozbiljno ti kažem.

 

[Brozek]

Zaključci su pogrešni.

1. Radić se prvi upustio u komunikaciju sa "plebsom" samoinicijativno, 1993. i tu se, opšte je mesto, spustio na njihov nivo. Ukupni utisak je da nema realnog autoriteta jer su argumentacije doskočice kojima pokriva iz konteksta istrgnute teze.

2. Kada je u pitanju intelekt, Radić redovno pokazuje da nivoa nema, te da je njegovo mesto u hijerarhiji stečeno, ajmoreć, sticajem srećnih okolnosti. I nije stvar u tome da ćeš smrdeti na govna ako dirneš "kmeta", nego u tome što Radić nikada nikom svoga hijerarhijskog ranga nije oponirao. U "pseudoistoričarima" je video svoju zlatnu šansu. Loša procena.

3. Ljudi koji se razumeju u stvar kažu da je Salven777 mnogo informisaniji i argumentovaniji od Radića.

4. Ako si (prvi!) izašao na megdan, onda nemoj da viriš iza drveta.

Sve u svemu, prilično bljutavo.

Da, zanimljivo. Nisam upoznat sa genezom, ali baš iz tog kuta mogu vidjeti:
1.čovjek ne bježi od obračuna, samo želi da on bude pisan
2.ispravno zaključuje da verbalno nije dorastao Šariću, makar to ne priznaje izravno, nego
3. To pokušava prikriti pripisivanjem Šariću metafizičkog pojma kojeg više puta upotrebljava - opsjenarstvo, dok očito misli na priprostije izraze - govorništvo ili retorika
4. Tvoj argument kako je on prvi pozvao na megdan podrazumjeva da inicijator megdana može i izabrati arenu u kojoj će se dvoboj dogoditi, kao i da odbije sudjelovanje pod uvjetima koje druga strana nudi, ništa ne gubeći na konzistentnosti
5. U čemu je Šarićev problem da odbija (i dali uopće odbija?) pisani oblik komunikacije?

 

[Mrkalj]

Glasajte za autohtoniste:

Radulović objasnio Radićev retorički metod.

 

[Mrkalj]

Da, zanimljivo. Nisam upoznat sa genezom, ali baš iz tog kuta mogu vidjeti:
1.čovjek ne bježi od obračuna, samo želi da on bude pisan
2.ispravno zaključuje da verbalno nije dorastao Šariću, makar to ne priznaje izravno, nego
3. To pokušava prikriti pripisivanjem Šariću metafizičkog pojma kojeg više puta upotrebljava - opsjenarstvo, dok očito misli na priprostije izraze - govorništvo ili retorika

Radić se na pisanom planu/obračunu pokazao kao pamfletista. ("Srbi pre Adama" i "Klio se stidi")

4. Tvoj argument kako je on prvi pozvao na megdan podrazumjeva da inicijator megdana može i izabrati arenu u kojoj će se dvoboj dogoditi, kao i da odbije sudjelovanje pod uvjetima koje druga strana nudi, ništa ne gubeći na konzistentnosti

Papir sve trpi i danas je lakši za manipulaciju (vidi pod # Mali doktorat), intelektualci su bez energije, kvantum ljudi koji će biti meritorni da donesu sud na osnovu poređenja pisanih elaborata jedenak je broju ljudi koji taj isti sud iskazuju i pre ma kakve "arene" jer su i jedna i druga strana već dale svoje argumente u pismenoj formi.

Ako ti kao profesor koji drži predavanja na univerzitetu sumnjaš u svoje mentalne sposobnosti - koncentraciju, memoriju, snalažljivost, onda je tvoja pozicija nezaslužena.

I kada odeš kod klinca na kanal pod uslovom da mu ti napišeš pitanja i usloviš gostovanje time da te voditelj pri svakom pitanju oslovljava sa "uvaženi profesore", onda si ti već izgubio. Pokazuješ sopstvenu svest o tome da je tvoj formalizmom/formalinom natopljen autoritet odavno nerealan.

5. U čemu je Šarićev problem da odbija (i dali uopće odbija?) pisani oblik komunikacije?

Koliko sam ja pratio, Šarić se pismeno obratio, izneo teze i pozvao Radića da te teze javno opovrgne u diskusiji sa njim.

Zašto Šarić ne napiše knjigu u kojoj bi teze razradio - mislim da je to zato što zbog brzine kojom radi nije dovoljno siguran u svaki izvor koji predstavlja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Срби (ни)су најстарији народ

Псеудоисторијске тврдње о Србима као најстаријем народу, о српском небеском поријеклу и златним виљушкама на српским средњовјековним дворовима, које су обиљежиле суморне деведесете године прошлог вијека, поново су почеле да траже своје мјесто у српској историографији.


И поново су, као и у ратним деведесетим годинама, њихови аутори квазинаучници и опскурни “историчари” овога пута окупљени у удружењу “Милош С. Милојевић” које носи име по признатом учеснику српско-турских ратова из друге половине 19. вијека и каснијем публицисти чије су ненаучне интерпретације наше националне историје без упоришта у било каквим изворима осудили још његови савременици.

Поменуто удружење са сједиштем у Црној Бари код Богатића, родном мјесту Милоша С. Милојевића, већ неколико година активно шири Милојевићево псеудоисторијско “учење” које је у вријеме свог настанка наишло на осуду и подсмијех научних кругова и стручне јавности.

На срећу, више од 140 угледних историчара и научних радника нашег времена, међу којима су и саговорници “Глас плуса”, недавно су упутили јавни апел којим су се супротставили ширењу овог опасног псеудоисторијског учења.

Управник Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић каже да су завичајна удружења користан вид удруживања грађана уколико доприносе афирмацији културног насљеђа и ширењу видика на пољу завичајне прошлости.

- Међутим, у случају удружења “Милош С. Милојевић” из Црне Баре сусрећу се трауматичне замене теза, једна личност и њен опус се ваде из контекста целокупног развоја српске историографије и постављају у раван независне стварности под флоскулом “забрањена историја”. Овде није реч само о псеудоисторији као маниру приступа националној прошлости који је препознат и критикован протеклих деценија. Овде веома неталентовани дилетанти дају себи за право да сеју фантастичне теорије које су ишле из пера Милоша С. Милојевића, а које су још крајем 19. века означене као најдрастичније шарлатанство - каже Пилиповић.

На питање чиме су они мотивисани да у јавност пласирају тезе које стручна јавност оцјењује као опасно играње са српском историјом, овај доктор историјских наука каже да “параисториографија која жели да се супротстави академском дискурсу има све одлике секташког менталитета који помрачује рационалне капацитете целокупног друштва”.

- Стручна јавност је реаговала са још неугашеном надом да је историографија која се изучава на универзитетима једина у стању да васпитава нацију и даје јој проверене патриотске садржаје - каже Пилиповић.

Према његовим ријечима, озбиљна опасност лежи у томе што располућено друштво шибано најнижим естетичким укусима и обрасцима, у којем доминантан простор заузимају садржаји попут “Фарми” и “Задруга”, представља не само погодно тло за овакве садржаје него их дочекује са добродошлицом.

- Пасивност школованих историчара такође доприноси бујању савременог шарлатанства и бизарне ненаучности. Пропагатори овакве псеудонауке су углавном испали из старог шињела превазиђене комунистичке идеологије која је добрим делом помрачила српски национални идентитет. Сада се појављују трагаоци за Србима са Сиријуса, са Марса, из Кине и Индије, значи управо они који никада нису живели предањски светосавски идентитет, него су га открили у кризи деведесетих година и уместо да га обнове, пали су у крајност самозаљубљености и аутоглорификације - каже Пилиповић.

Он сматра да за дијалог са пропагаторима псеудоисторије није потребна историјска фактографија, него добро познавање рада и дјеловања вјерских секти.

- Пропагирање опскурних учења износи у први план лажну елиту, људе који се ките лажним титулама “проф. др”, “академик”, “историчар” и наступају са позиција да су постојећа научна достигнућа део “завере против српства”. Јавност се обмањује, а савремена српска нација пада у замку релативизације, јер плурализам који допушта да лаж буде једнака истини потире историјски идентитет српског хришћанства и његов немерљиви допринос на пољу културе, науке и целокупног стваралаштва - оцјењује Пилиповић.

Он на крају закључује да се позивањем на име Милоша С. Милојевића, ратника и националног радника из 19. вијека, врши класична злоупотреба једне личности чија су писана дјела у српској науци оцијењена као фалсификати и претјеривања.

Угледни историчар из Београда и аутор књиге “Митови српске историје” Дејан Ристић каже да је дјеловање Милоша С. Милојевића (1840 - 1897) на патриотском плану током српско-турских ратова вриједно поштовања и захвалности.

- Али осим тог родољубивог деловања у рату, Милош С. Милојевић се неуспешно и веома штетно опробао у области бављења научном историографијом где је показао невероватну спремност да фалсификује, додаје нешто чега нема и избацује оно што је садржано у историјским изворима, мистификује и измишља историјске изворе о томе да, примерице, ми Срби потичемо из Индије, да су древни кинески цареви и египатски фараони ратовали против Срба, да су постојали српски патријарси у првим вековима наше ере, да су неки од позноримских и рановизантијских царева (попут Лицинија или Јустинијана И Великог) били Срби, да су српску цркву основали апостоли, а не свети Сава 1219. године и бројне друге - прецизира Ристић.

Он додаје да Милојевић није презао ни од тога да фалсификује житија светих па је тако беспризорно додавао непостојеће дијелове у житије свете Петке и измишљао светитеље који никада нису ни постојали, због чега је већ за живота од стране наших најистакнутијих историчара, теолога и стручњака из области друштвено-хуманистичких наука с правом означен као шарлатан.

- Наша научна критичка историографија до данас је задржала тада утврђен став и означила Милојевића највећим фалсификатором српске прошлости. Истовремено, уместо да акцентују несумњиве заслуге Милоша С. Милојевића на патриотском плану, поједини чланови и симпатизери истоименог удружења грађана отпочели су недавно некакав свој мали крсташки рат против српских историчара које таргетирају као аутошовинисте, издајнике, стране плаћенике, припаднике само њима познате “бечко-берлинско-ватиканске” школе историографије, а не презају ни од јавних увреда и отворених претњи насиљем - каже Ристић подсјећајући да је на недавном Сајму књига у Београду доживио непријатност, јер су представници тог удружења покушали и физички да се обрачунају с њим.

Упркос томе што је та појава друштвено безначајна, Ристић истиче да је изазвала једнодушну осуду не само стручне већ и најшире јавности која јасно распознаје да се против научних чињеница не ратује и да се научницима не пријети батинањем и смрћу.

- Та периферна појава у нашем друштву, каквих је било и раније, осуђена је на неуспех будући да своје ставове заснива на аргументу силе, а не на сили аргумената. Али чини ми се да је у том удружењу мали број грађана који истински верују у бесмислице које је заговарао Милојевић, већ се ту ради о малобројним појединцима жељним макар и најмање пажње у јавности коју услед чињенице да не располажу основним знањима и вештинама за бављење научном историографијом ни на какав други начин не би могли стећи - оцјењује Ристић.

Ипак, он истиче да је у друштву у којем су знање и вјештине безмало потпуно обесмишљени и у којем се”учи” махом посредством друштвених мрежа и “Јутјуб” канала све могуће.

- Убеђен сам да српски народ, баш као и у неколико наврата у прошлости, ни овога пута неће насести на “теорије” о томе да смо најстарији народ у историји, да сви потичу од нас и много тога другог чињенично потпуно неутемељеног што нам се скоро па свакодневно пласира од стране тих самопрокламованих “стручњака” који не презају ни од тога да отворено нападају и саму Српску православну цркву - каже Ристић.

Он истиче да су Срби стари европски, достојанствен и племенит народ са многовјековном, славном и у неким периодима истински величанственом, а у другим неописиво трагичном прошлошћу, а не народ који измишља, домаштава или прекраја своју прошлост јер за тим нема апсолутно никакве потребе.

- Они појединци који скоро две стотине година неуспешно покушавају да нам натуре своје “теорије” ни овога пута у томе неће успети. Наметљивост и склоност насиљу је својство вулгарних особа и због тога је нужно супротстављане овој штетној друштвеној појави - поручује Ристић.

Наглашава да се то најбоље ради обогаћивањем сопственог познавања националне и опште историје, јачањем критичке свијести и неприхватањем, како наш народ лијепо каже, “здраво за готово” свега онога што нам из виртуелне реалности упорно презентују као “научну” или “историјску” истину.

Међу потписницима апела против штетног дјеловања удружења “Милош С. Милојевић” је и директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић који каже да је српска научна историографија неодвојива од систематских архивских истраживања.

- Српску историјску науку су стварали научници, велики познаваоци писаних извора - архивске грађе. Пропагирање личности из друге половине 19. вијека која је пала на унутрашњој и спољашњој критици сасвим је депласирано и анахроно - оцјењује Стојнић.

Он каже да је сама нарација псеудоисторичара из удружења “Милош С. Милојевић” бесмислена, неповезана и прошарана вулгарним интерпретацијама.

- Они ниподаштавају постојеће историјско знање, а митоманију подводе под новооткривене чињенице које нуде спас. Борба против псеудоисторичара мора да буде транспарентна, заснована на популаризацији врхунских научних достигнућа, насталих на основу историјских извора првог реда - архивске грађе. Озбиљна дјела и озбиљан приступ надјачаће свако митотворство или рехабилитацију митотворства 19. вијека - поручује Стојнић.

Додаје да сви који желе да се баве озбиљно историјском науком треба да посјете архиве и у њима обаве научна истраживања, јер су архиви ненаписане књиге о прошлости.

- Улога и значај архива у нашем друштву су вјечни. Зато се морамо дјелотворније односити према архивима као националним институцијама, јер управо на основу архивске грађе настају врхунска научна дјела из области историографије - закључује Стојнић.

Сматра да ће жанр научне фантастике увијек остати популаран, али да мора бити направљена разлика између озбиљног научног штива, научнопопуларног и езотерије која се нуди у псеудонаучној фолији.

- Народ који је склон упрошћавању сопствене историјске слике, што је посљедица медијског мрака, незнања и површности, веома лако усваја ово посљедње - каже Стојнић.


Најпознатији митови

Историчар Дејан Ристић у књизи “Митови српске историје” доноси научне одговоре о неким од најпознатијих српских митова.

Питања на која одговара, између осталог, су да ли су звона Нотр Дама одјекивала због побједе Срба на Косову пољу; да ли је Стефан Немања јео златном виљушком; гдје су главе кнеза Лазара и Карађорђа; да ли је Марко Краљевић јунак или турски вазал; да ли је Вук Бранковић издајник; да ли је Гаврило Принцип написао чувене стихове о “бечким сјенама”, као и зашто на Титовом гробу нема петокраке.



Точак који се окреће
Професор на Катедри за историју бањалучког Филозофског факултета Бошко Бранковић каже да је српска историографија раскрстила са псеудоисторијом и да ће и ови нови покушаји наићи на отпор. Он оцјењује да псеудоисторијске теорије код нас наилазе на плодно тло зато што Срби воле митове.

- У овој ери кризе друштвених и моралних вриједности изазваној ријалитијима природно је да разни митови наилазе на плодно тло. Али најбитније је да историја не смије да буде алат за дневнополитичке обрачуне, јер се тиме оживљава и одржава живом псеудоисторија. Историја је точак који се окреће и ако нисмо добро научили прошлост, правићемо грешке у будућности, а свака грешка у будућности нас више кошта ако се понавља из прошлости. Нажалост, код Срба се веома често понавља - каже Бранковић.

https://www.glassrpske.com/cir/plus...2HsH8DK1qevhzWSGLRt1SKj05aBunJ_8gVV682_drib-g

 

[Kole11]

Obzirom da smo iz jednog važnog izvora zaključili da postoji prisustvo Slovena na Dunavu u južnom Zakarpatju a vrlo verovatno i južno od Dunava u III veku, pretpostavljam da želiš da produbiš temu kako bi otkrili odakle su Sloveni došli i kako su ih referencirali izvori. Zato nas upućuješ na Carpe, narod koji je živeo na severnim obalama Crnog mora i u jednom trenutku se pomerio južno do Dunava, gde su zabeleženi u periodu od II do IV veka.
Pretpostavljam da se pozivaš na Đorđa Brankovića i ostale izvore koji ukazuju na postojbinu Slovena u oblasti Dona i kako su se oni u jednom trenutku pomerili istočno i južno negde II veku i naselili severnu obalu Dunava da bi kasnije prešli Dunav i zauzeli čitav Balkan. I veoma zanimljivo, Branković poistovećuje Slovene sa Gotima.
Da li znaš da Branković ukazuje na još jednu prapostojbinu Slovena, Paflagoniju, oblast u maloj Aziji na južnoj obali Crnog mora? I kaže da su sa tog područja takođe ušli na Balkan.
Zanimljiv rad profesora Ken Dowdena, https://research.birmingham.ac.uk/portal/files/22907943/Dowden_Dio_Chrystotum_Brill_s_New_Jacoby.pdf, u kome analizira radove Jordanesa, Hrisostoma Dia, Straba, Filistrata itd. može biti i nama od pomoći. Ja ću ovde sumirati neke zaključke:

• Antički region koji obuhvata teritorije na kojima žive Geti, Tračani i narodi Male Azije sadžri neku vrstu kulturne identifikacije. Autori često izjednačavaju Gete i Tračane, Gete i Dačane (Grci za taj narod kažu Geti a Latini Dačani). Zatim u izvorima postoji identifikacija između maloazijske Mizije i Rimske pokrajine Mezije na Dunavu. Da li ovo poslednje možemo da povežemo sa Brankovićevom tvrdnjom o doseljavanju Slovena iz Male Azije?
• Goti se u rimskim izvorima pojavljuju u I veku a u grčkim tek u IV veku što strogo implicira da se dolaze kasnije na istorijsku scenu. Činjenica je da postepeno autori umesto termina Geti počinju da koriste Goti. Činjenica je da Goti donose germanski kulturni uticaj u severni deo nekad jedinstvenog kulturološkog prostora u antici.

Da sumiram. U antici postoji jedinstven kulturološki prostor koji se prostire oko obala Crnog mora, od male Azije preko istočnih do severnih obala. Ovaj prostor potpada pod proces asimilacije hronološki gledano, prvo helenizacije, zatim romanizacije i na kraju germanizacije.
Ja neznam zašto bismo mi naše korene tražili samo na prostoru gde se desila germanizacija, ajde da napravimo diskusiju o ovom pitanju.

Ako pogledamo period posle antike, iz istorijskih izvora crpimo podatke o postojanju sledećih kultura na Balkanu i oblastima oko Crnog mora: Paleo balkansku kao najstariju, a zatim po redosledu pojavljivanja Helensku, Latinsku i Germansku.
Šta imamo kao rezultat? Znamo ko su baštinici i Helenske i Latinske i Germaske kulture. Jedino neznamo ko je naslednik Paleo balkanske kulture zato što su narodi nosioci te kulture, Tračani, Geti, Iliri, Maloazijski narodi nestali sa istorijske scene. Na njihovo mesto dolazi potpuno nov narod Sloveni, negde sa severa. Da li je baš tako?
Antički izvori ne pominju Slovene. Ali brojni lingvisti ističu srodnost jezika paleo-balkanskih naroda, recimo Duridanov ističe srodnost trakijskog sa baltičkim jezicima a Kretschmer srodnost trakijskog sa frigijskim. Međutim slovenski jezik zajedno sa keltskim se pominje kao jezička osnova antičkog balkana u radovima mnogih poznatih lingvista, recimo Siprijana i Alineia. Za ovu diskusiju ja sam izabrao citat američkog lingviste Jonha Donaldsona iz njegove knjige The new Cratylus

koji ne samo da potencira primat keltskog i slovenskog u odnosu na grčki i ostal jezike već tvrdi da su prvi stanovnici Italije i Grčke bili Kelti i da su oni kasnije zamenjeni Slovenima.
Dakle istorijski izvori u antičko vreme pominju paleo balkanske narode koji nestaju a lingvisti među antičke jezike svrstavaju slovenski jezik koji nema odgovarajuću referencu među narodima antičkog doba.
Da li može neki zagovornik zvaničene istorije da prokomentariše ovo moje pisanije?

 

[Родитељ Три]

Келти су Западни Словени.
Ирци и Шкоти немају баш никакве везе са миграцијама на Балкан и Малу Азију.
Тзв."Ла Тен" култура је Словенска, и нема ама баш никакве везе са Ирцима, то је таква бесмислица да је невероватно.

 

[Mrkalj]

Slavene, ja vidim da ti izbegavaš diskusiju samo sa Kole11, a on te ničim nije vređao. E sad, verovatno te jeste iscrpljivao, kao što si rekao. Ali šta ćeš, kad nisi u kondiciji.

 

[Lesandar]

Vratija se Šime, slatke kune, slađe od slobode.