Batinska bitka - ova bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
37.589
Ova bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, kaže dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.

"Batinka bitka je bila izuzetno žestoka, vrlo krvava, sa velikim ljudskim gubicima, ali vođena je za svaku kuću, za svaku kotu... Po nekoliko puta u toku dana određeni položaj je prelazio iz jednih u druge ruke, ali su jedinice Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske ipak iz dana u dan uspešno napredovale bez obzira na velike ljudske žrtve", objašnjava viša kustoskinja Gradskog muzeja Sombor Milka Ljuboja.

"Mladost i Sombora i svih mesta u okolini po celoj Vojvodini jedva je dočekala oslobodioce i, kako to obično biva u mladosti, deca, omladinci, su se priključili partizanskim jedinicama",

Prema rečima Kustoskinje Milke Ljuboja, angažovana tehnika je veća nego u bitkama na Sutjesci i Neretvi zajedno.
"Na početku bitke Nemci su imali 133 artiljerijska oruđa. Na strani Crvene armije, pre svega, bilo je oko 2.000 oruđa – znači daleko nadmoćnije. I 'kaćuše' su ovde dostigle svoj puni domet", zaključuje Ljuboja, a dr Predrag Bajić nastavlja da su snage angažovane u Batinskoj bici i sa jedne i sa druge strane bile su veće od snaga angažovanih u borbama za oslobođenje Beograda.

– Značaj Batinske bitke je ogroman, ne samo da je promenjen tok borbi i odnosa snaga u Drugom svetskom ratu, već su samo nekoliko meseci nakon pobede u Batinskoj bitki, Nemačke snage potpisale kapitulaciju i tako je pobeđen Fašizam, istakla je gradonačelnica. U Batinskoj bitki, za tri nedelje koliko je ona trajala poginulo je više od 800 jugoslovenskih i preko 1300 sovjetskih boraca, među kojima je bilo 82 Somborca a Sombor je bio bolnica u kojoj je smešteno i lečeno više od 11.000 ranjenika. Na današnji dan skidamo prašinu i zaborav sa lica palih boraca i ponovo otkrivamo i veličamo značaj žrtve za slobodu. Isto tako na današnji dan želimo da poručimo, da žrtve Batinske bitke nisu bile uzaludne, jer mi danas živimo u društvu koje je slobodno, u društvu koje priznaje i poštuje različitosti, gde svaki pojedinac, misli i izražava se slobodno, istakla je gradonačelnica Sombora. Ona je dodadala da mi danas živimo u društvu koje neguje, poštuje i štiti svoju prošlost, pažljivo brine o svojoj sadašnjosti i planski gradi svoju budućnost. Iz svih tih razloga uz duboko poštovanje i zahvalnost slava borcima čuvene Batinske bitke, poručila je Dušanka Golubović.

Batinska bitka ili Batinska operacija jedna je od bitaka Drugog svjetskog rata koja je trajala od 11. do 29. novembra 1944. godine kod sela Batine u Baranji, na desnoj obali Dunava, između jedinica Crvene armije i NOVJ s jedne i nemačkog Vermahta i njegovih saveznika s druge strane.
Zahvaljujući izvanrednoj hrabrosti i upornosti boraca i starešina Crvene armije i NOVJ, protivnapadi su odbijeni, nemačke snage u međuriječju Dunava i Drave uništene, a Baranja oslobođena. U tim teškim borbama stvoreni su povoljni uslovi za nastupanje Crvene armije prema Beču i Budimpešti, konačno je oslobođena Baranja, a izbijanjem snaga NOVJ na Dravu ugroženi su bokovi i pozadina njemačkih snaga na Sremskom frontu.

Danas neki samouki istoricari i cetnolozi, kritikuju ovu bitku kao da je bezveze, da nisu partizani trebali uopste da se bore nego da cekaju da se Nemci sami povuku. Partizani su gledali da sto pre oteraju Nemce i da sruse NDH da bi spasili Srbe od ustaskih pokolja i da s to pre oslobode svoju drzavu. Dok bi cetnolozi kaze da je trebalo cekati, a to sto bi ustase za to vreme ''cekanja'' poklali sto vise Srba. to njih ne zanima

Batinska bitka je herojska pobeda Partizana i Crvene armije !!!
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/...mzIxgQxMQEKPmGH65VqAG7zF3me-Muw2Q_oFRiu2AKjoE
https://somborportal.rs/obelezena-7...t4HdLcV5PDW4IuI63DU8OUfS_Dfs11bvne6v4rLaVo_CM
https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Batina

Batinska bitka​

Delovi 12. vojvođanske udarne brigade na levoj obali Dunava pred početak Batinske bitke
Delovi-12.Vojvođanske-udarne-brigade-na-levoj-obali-Dunava-uoči-Batinske-bitke-novembra-1944.g...jpg


Batina nakon bitke, krajem novembra 1944. god.
IMG_5505-1024x806.jpg

Povratak partizanskih jedinica u Sombor (na glavnoj ulici) nakon završene Batinske bitke, krajem novembra 1944. god.
Povratak-iz-Batinske-bitke-novambra-1944.-1024x727.jpg
 
Јединице III украјинског фронта су морале да заобиђу немачку линију
одбране и да поново пређу Дунав. Било је изабрано неколико места за
прелазак Дунава – код Вуковара, Апатина и Батине. Основни ударац је био
испланиран код села Батине, које се налази на десној (хрватској) страни
Дунава у подножју Беломанастирске греде (савремени назив Банска коса)
која доминира са истока и запада над равницом. Немци су претворили
Батину у јако упориште са неколико одбрамбених линија. На самој
обали реке се налазила разграната мрежа ровова, митраљеских гнезда и
артиљеријских положаја за пољске топове. Бодљикава жица, минска поља
и друга инжењеријска средства су била коришћена да се појача одбрамбена
снага приобалних положаја. На падинама Беломанастирске греде, изнад
села Батина је ишла друга линија одбране, а трећа је пролазила по гребену
Беломанастирске греде. Посебно утврђена упоришта су била на котама 169,
205 и 206 и на железничкој станици Батина. Дунав је код Батине широк
око 500 метара а додатна компликација за форсирање је то да је лева
(српска) обала ниска и мочварна, што омета пролазак трупа. Услед јесењих
киша кретање трупа и превозних средстава ван једине цесте, која води од
оближњег саобраћајног чвора код Сомбора и Бездана, постало је веома
отежано. Овај пут се налазио у директној зони гађања доминантних кота на
десној страни Дунава и зато се користио пуним интензитетом само ноћу.1170
Када је приступ Батини био толико тежак, зашто је баш Батина била
одабрана за место главног удара? Постоји неколико одговора на ово питање.
Висока ризичност Батине као места главног удара је била очигледна не само
Совјетима већ и Немцима, што је давало нападу Црвене армије одређени
елемент препада, јер су Немци на самом почетку операција Батину сматрали
за споредни правац искрцавања и зато нису успели да на време изврше
исправан распоред резервних трупа. Други, веома битан разлог је био у
томе што је баш код села Батине пролазила граница одговорности армијске
групе „Југ“ (под командом Врховне команде Вермахта – OKW) и команде
„Југоисток“ (под командом Врховне команде копнених снага – OKN). Ова
чињеница је такође могла да искомпликује доток резерви код планираног
места главног удара. И трећи, вероватно најбитнији разлог је био у томе
да се иза Беломанастирске греде налазила шриока равница без природних
препрека где би у пуном залету и снази могле да се искористе оклопне
јединице Црвене армије.
У Батинској бици са немачке стране су учествовале: дивизија „Бран-
денбург“, 13. дивизија СС-а „Ханџар“ (Бошњаци), 31. дивизија СС-а (бачки
 
фолксдојчери из дивизије „Кама“), 1. брдска дивизија, 118. ловачка дивизија,
дивизијска група „Штефан“ (формирана од пука „Тврђава Београд“), делови
44. дивизије „Hoch und Deutschchmeister“ (аустријски Немци), 71. ловачка
дивизија, 117. ловачка дивизија, 164. пешадијска дивизија, остаци 92.
моторизоване бригаде, и још низ мањих немачких, мађарских и хрватских
јединица хитно пребачених из Мађарске, Хрватске и Италије услед
концентрације немачке пажње на борбе код Батине. Укупно, са немачке
стране у борбама је учествовало око 60.000 војника (више него у одбрани
Београда) са око 200 топовских цеви. Са совјетске стране је учествовала
57. армија III украјинског фронта, којој је ваздушну подршку пружала 17.
ваздушна армија. Укупно у совјетским операцијама је учествовало пет
пешадијских дивизија (19, 74, 113, 233, 236), три гардијске пешадијске дивизије
(20. и 73. гардијска пешадијска и 10. гардијска падобранска), 32. гардијска
механизована бригада, 9. артиљеријска јуришна дивизија и још неколико
артиљеријских, минобацачких, гардијских минобацачких („каћуше“) и
инжењеријских јединица, које је требало да појачају ватрену моћ ударне
групе за време преласка Дунава и у току ширења упоришта на другој страни
реке.1171 Непосредно у борбама су учествовале и јединице НОВЈ – 12. и 51.
војвођанска бригада, углавном формиране од старог партизанског кадра и
мобилизованих војвођанских Срба који су добили совјетско наоружање.1172
На тај начин са леве стране Дунава је била формирана група од око 90.000–
100.000 војника, која је имала значајну надмоћ и у артиљерији – око 1.200
топовских цеви1173. Ова концентрација ватрене моћи на релативно малом
простору је остала у сећањима старије генерације локалног становништва.1174
Веома тешко је одредити бројно стање оклопне технике јер је и са совјетске
и са немачке стране било више помоћних јединица из састава других
формација, међутим, према успоменама учесника и фотографијама из
Батине одмах по завшетку борби може да се утврди да је и са совјетске и са
немачке стране у борбама учествовало више оклопне технике.
Совјетску офанзиву је предводио командант 57. армије генерал-пу-
ковник Михаил Шарохин. Шарохин је завршио Академију Генералног
штаба СССР-а и без обзира на своје релативно младе године (46) већ је
био познат као стручњак „за форсирање река“, јер је већ организовао
форсирање Дњепра, Буга, Дњестра и Дунава. Баш за овај допринос победи,
у „организацији форсирања река и успостављања мостобрана“ М. Н.
Шарохин је добио звање хроја СССР-а.1175
Пробни покушај форсирања Дунава код Батине је био урађен у
тмурну ноћ 8. новембра 1944. Овај подухват је уз помоћ дрвених чамаца
на веслање, који су примали по 12 људи, морала да изведе 1. чета 703. пука
223. пешадијске дивизије. Немци су открили овај покушај и уз топовску
ватру су уништили чамце и посаде на средини реке. Након одређене паузе,
2. чети 703. пука је пошло за руком да неопажено пређе на другу страну
Дунава, међутим, одмах по ступању на обалу чета је такође била откривена
и потпуно уништена у кратком ватреном контакту (5–10 минута). Следеће
ноћи 9. новембра на другу страну Дунава је кренула 3. чета 703. пука којом
је командовао капетан Сергеј Решетов.1176
„Сакупили смо остатке нашег батаљона – свега око 100 људи. Са 10
чамаца смо започели форсирање. На средини реке чамци су наишли на јаки
ток реке, а Немци су лансирали ракете за осветљавање и почели су да нас
гађају. Када је до обале било буквално 10-15 метара на мом чамцу један од
инжењера веслача је био убијен, а други – тешко рањен. Ухватио сам весло и
почео да веслам према обали. До супротне обале је успело да дође само два
чамца… Заједно смо се насукали на обалу искочили и заузели заклон. На
овој обали је било село, а испред села – насип, који га је бранио од поплава.
И у овом насипу су Немци направили ровове и митраљеска гнезда. Када
смо заузели заклон заправо смо легли на лешеве: то су били лешеви наших
другова, који су успели да се искрцају прошлу ноћ. Сви су погинули. (…) Био
је осећај да ако се задржимо овде бар на минут онда ће нас стићи исти усуд.
Уз јаке руске псовке смо заједно устали и упали у ров на насипу! Заузели
смо одмах неколико метара рова и почели да бацамо бомбе лево и десно.
Немци нису схватили колико се нас искрцало… и нама је пошло за руком
да зузмемо још 4 кућице иза насипа. Када сам најзад успео да пребројим
своје, испоставило се да нас је искрцано само 16 (…) А ујутро… код обале
су стигла још два чамца… са седамнаест југословенских партизана… Док
није свануло укопавали смо се. Југословени су били прави – неће да оставе
Русе! И ево читав дан наших 16 људи и 17 Југословена… држали су одбрану
на овом малом мостобрану… Када је наше командовање схватило да ћемо
задржати мостобран, пружили су нама јаку ватрену подршку – довукли
артиљерију, 'каћуше'. И они су тукли директно изнад наших глава… А
увече… са чамца се искрцало још 40 људи са капетаном Књажиним. Одмах
 
смо кренули у напад и одбацили Немце још на 60–70 метара. Постало је
веселије. А када је стигла ноћ наше трупе су направиле понтонски мост и
код нас је брзо прешао читав наш пук, и делови дивизије и две југословенске
бригаде.“ Тако је запамтио почетак Батинске битке капетан Сергеј Решетов,
који је тада имао само 21 годину.1177
Батину су у то доба бранили 4. мађарски граничарски пук, делови 31.
дивизије СС-а (војвођански фолксдојчери из дивизије „Кама“) и полицијске
јединице НДХ. Не само дисциплина и нацистичка пропаганда већ и само
њихово порекло (Мађари, Хрвати и војвођански Немаци) су инспирисали
ове војнике да очајнички бране свој завичај од „хорди са истока“ (махом
Руса из 233. дивизије и Срба из 12. и 51. војвођанске бригаде).1178 У
обавештајним саопштењима штаба 68. корпуса, који је деловао пре тога на
подручју Србије, ниједном није забележен као непријатељ српски војник –
ни под командом официра Д. Михаиловића, нити из јединица М. Недића
или Д. Љотића. Ипак, после доласка Црвене армије у рејоне са хрватским
становништвом, усташе и домобрани су се одмах појавили у борбеним
извештајима као непријатељска војска, поред немачких и мађарских трупа.
Аутори совјетских информативних извештаја су бележили да „домобранске
трупе настављају да ратују због тога што, како су изјављивали заробљеници,
они бране своја села, куће и породице јер је већина домобранских војника
рођена у овим крајевима“.1179 Као куриозитет звучи да је раме уз раме са
Немцима, Мађарима и Хрватима у Батинској бици „Европу бранио“ од
„источних хорди“ совјетских и југословенских војника и један татарски
батаљон, чијих је пет бораца такође пало у руке совјетских војника.1180
Немци су одмах почели да користе оклопну технику и концентрисали
резерве како би збацили у Дунав неочекивани мостобран „црвених“. По
први пут за време борби на подручју Југославије совјетски војници су
осетили ударе немачке авијације.1181
 
Jedinice vojvođanskih partizana na paradi u Somboru, 7. novembra 1944. godine, pred polazak u Bitku na Batini
Parada-u-Somboru-7.-novembra-1944.-god.-1024x660.jpg


Partizani pred polazak u bitku, ispred zdanja Županije, početak novembra 1944. god.
45-Somborci-pred-oDlazak-u-Batinsku-bitku-ispred-Županije-1024x679.jpg

Odlazak partizana iz Sombora (ispred zdanja Županije) u Batinsku bitku, početak novembra 1944. god.
IMG_5500-1024x743.jpg
 
Borci 4. bataljona 8. vojvođanske udarne brigade na maršu od Sombora prema Bezdanu uoči Batinske bitke, početkom novembra 1944. god.
Borci-4.bataljona-8.-vojvođanske-udarne-brigade-na-maršu-od-Sombora-prema-Bezdanu-uoči-Batinsk...jpg

Komora 8. vojvođanske udarne brigade na putu od Sombora ka Dunavu, početkom novembra 1944. god.

IMG_5525-1024x619.jpg


Polazak sovjetskih tenkova iz Sombora prema Batini, početkom novembra 1944. god.
IMG_5530-1024x702.jpg
 
Класично стратегијско глупирање искомплексираних будала којима је требао аргумент да су учествовали у Другом рату.
Црвена Армија је у јесен 1944. избила на реку Вислу, на 500 km од Берлина, од кога ју је одвајала само равна Пољска.
Никаква дешавања на Балкану немају више везе са крајем рата. Све ово доле црвено што се "ослобађа" су територије са којих Немци уствари беже, а локални "покрети отпора" покушавају да за себе извуку макар понеки адут у игри отимања власти па чак и задржавањем и обструирањем тог повлачења у тренуцима када Немци више не могу да нападају, те не постоји опасност од стратегијског промашаја на локалу.

1630013826405.png


Оно што су постигли тиме је да нису пустили Црвена Армију да настави право кроз Панонију и Загреб до Трста, чиме су:
1. ефективно спречили Русе да избију на Јадранско море, што је вековани Британски империјални циљ
2. спречили да неко са стране сазна шта се стварно десило у Хрватској, те да се злочини исте овековече на заслужен начин
3. послали момке из некомунистичких породица да погину
 
Poslednja izmena:
Trebalo je cekati da se Nmeci povuku i da poubijaju i opljackaju jos ono sto nisu uspeli.
Drazina taktika je upravo bila da ceka saveznike, a ustase kolju Srbe u NDH...a on ceka.
Tako da partizani nisu cekali da se povuku ustase i nemce, i da poubijaju sto vise Srba, nego su isli i napadali.
Inace Nemci se nisu predavali u Jugoslaviji ni posle 9.maja 1945 nego su nastavljali da se bore.

Prema tome Bitka na Batini je herojska bitka ! Inace sloboda se ne dobija ne pokolon nego se osvaja !
Vojvođanski partizani pred Batinsku bitku, početak novembra 1944. god.
borci-1024x548 (1).jpg

Bataljonski i četni rukovodioci 8. vojvođanske udarne brigade planiraju forisranje Dunava sa oficirom Crvene armije neposredno pred početak Batinske bitke
IMG_5523-1024x637.jpg

Borci 12. vojvođanske udarne brigade na drugi dan bitke, 12. novembra 1944. god.
Borci-12.-novembra-1944.-1024x650.jpg
 
Trebalo je cekati da se Nmeci povuku i da poubijaju i opljackaju jos ono sto nisu uspeli.
Све те жртве које помињеш се могу приписати већином комунистичком покрету, који их је задржавао на овој територији. Оно, као да ти шутираш Легију док га из твоје куће изводи 10 полицајаца, па после причаш како сам га ти тукао и истерао из свог дома... уз можда малу помоћ са стране.

Drazina taktika je upravo bila da ceka saveznike, a ustase kolju Srbe u NDH...a on ceka.
Tako da partizani nisu cekali da se povuku ustase i nemce, i da poubijaju sto vise Srba, nego su isli i napadali.
Inace Nemci se nisu predavali u Jugoslaviji ni posle 9.maja 1945 nego su nastavljali da se bore.

Генерализујеш ствари па ти се провлаче погрешне чињенице. Немци се повлаче назад у Немачку, а усташе живе овде, Југославија је њихова земља и они немају где да се повуку, сем да беже негде на туђу територију. Рат против Немаца није исто што и рат против усташа, а људи као ти константно покушавају да симплификују Други светски рат у један сукоб две јасно одвојене стране. Он то није био, ви то добро знате, знате и да се то што радите зове false dilemma, знате и да то данас зна већина људи старија од 25 година и да та врста манипулације више не пролази, али зато и даље завитлавате цео форум са тим дечијим приступом директно нас вређајућу све. Рекао сам вам да прекинете са тим глупирањем. Усташе и Немци нису имали исте ратне циљеве.


Prema tome Bitka na Batini je herojska bitka ! Inace sloboda se ne dobija ne pokolon nego se osvaja !
Vojvođanski partizani pred Batinsku bitku, početak novembra 1944. god.

Југославија је слободу добила на поклон. Никакве шансе ни једна балканска војска није имала у директном рату против Вермахта. Чиста је срећа за четничке покрете у Југославији да се Хитлер триповао да ће млад да умре, па је јурио да што пре нападне СССР и тамо послао мноштво дивизија и технике. Да се десети део тога нашао овде, не би било ни Драже ни Тита.
 
Poslednja izmena:
Све те жртве које помињеш се могу приписати већином комунистичком покрету, који их је задржавао на овој територији. Оно, као да ти шутираш Легију док га из твоје куће изводи 10 полицајаца, па после причаш како сам га ти тукао и истерао из свог дома... уз можда малу помоћ са стране.



Генерализујеш ствари па ти се провлаче погрешне чињенице. Немци се повлаче назад у Немачку, а усташе живе овде, Југославија је њихова земља и они немају где да се повуку, сем да беже негде на туђу територију. Рат против Немаца није исто што и рат против усташа, а људи као ти константно покушавају да симплификују Други светски рат у један сукоб две јасно одвојене стране. Он то није био, ви то добро знате, знате и да се то што радите зове false dilemma, знате и да то данас зна већина људи старија од 25 година и да та врста манипулације више не пролази, али зато и даље завитлавате цео форум са тим дечијим приступом директно нас вређајућу све. Рекао сам вам да прекинете са тим глупирањем. Усташе и Немци нису имали исте ратне циљеве.




Југославија је слободу добила на поклон. Никакве шансе ни једна балканска војска није имала у директном рату против Вермахта. Чиста је срећа за четничке покрете у Југославији да се Хитлер триповао да ће млад да умре, па је јурио да што пре нападне СССР и тамо послао мноштво дивизија и технике. Да се десети део тога нашао овде, не би било ни Драже ни Тита.
Ustase su od kada su dosle na vlast poceli a progonom i ubijanjem Srba, Jevreja, Roma....i da nisu bili komunisti na teritoriji NDH, ustase bi opet ubijali Srbe

Vodila se borba protiv okupatora i domacin izdajnika, to je isto.

Jugoslavija se krvavao borila za svoju slobodu, nema tu nikakvog pokolona. Partizani su jos 1941 imali prvu slobodnu teritoriju u Evropi, to su sve bilie velike bitke, gde Vermaht nije mogao da unisti partizani ni na Sutjesci, ni na Drvaru...
Danas jednostavno cetnolozi revizionisti u medijima jednostavno falsifikuju istinu.
 
Vodila se borba protiv okupatora i domacin izdajnika, to je isto.

Опет генерализујеш.

1. Борба се није водила само против окупатора, већ и за преузимање власти и то можда више за то друго него за ово прво.
2. Нису сви они који су одбијали да се на твој начин боре против окупатора домаћи издајници.


Jugoslavija se krvavao borila za svoju slobodu, nema tu nikakvog pokolona. Partizani su jos 1941 imali prvu slobodnu teritoriju u Evropi, to su sve bilie velike bitke, gde Vermaht nije mogao da unisti partizani ni na Sutjesci, ni na Drvaru...
Велике битке?! Дај немој да се шалиш. У нашој највећој, епској бици на Сутјесци је убијен троцифрен број Немаца.
 
Spomenik poginulim partizanima na somborskom Partizanskom groblju, od kojih je većina stradala u Batinskoj bitki
R5K_9122.jpg

Spomenik i groblje boraca Crvene armije u Somboru, koji su, većinom, poginuli u Batinskoj bitki
R5K_9190.jpg

Nakon Drugog svetskog rata (1947. godine) na Batini je podignut Spomenik zahvalnosti Crvenoj armiji, kasnije nazvan Spomenik Pobedi. Bio je to prvi monumentalni spomenik u novoj Jugoslaviji, koji je izgrađen nakon Drugog svetskog rata.
611633a-1024x609.jpg
 
Опет генерализујеш.

1. Борба се није водила само против окупатора, већ и за преузимање власти и то можда више за то друго него за ово прво.
2. Нису сви они који су одбијали да се на твој начин боре против окупатора домаћи издајници.



Велике битке?! Дај немој да се шалиш. У нашој највећој, епској бици на Сутјесци је убијен троцифрен број Немаца.
Prvo je bila borba protiv okupatora, a 45 su bili izbori gde je narod rekao - Necemo kralja, hocemo Tita - Narod se pita !
Jedna nacin je bila borba protiv okupatora, a druga je bila saradnja sa okupatora, a danas pokusava da se pravda ta saradnja.

Koji je jos pokret otpora u Evropi naneo takve gubitke Nemcima kao sto su partizani na Sutjesci ?
 
Prvo je bila borba protiv okupatora, a 45 su bili izbori gde je narod rekao - Necemo kralja, hocemo Tita - Narod se pita !
Није рекао. Избори су били одржани под војном окупацијом и намештени.
Слично као да Јевреји у Аушвицу гласају за Хитлера или Черчила.

1630283905160.png


Jedna nacin je bila borba protiv okupatora, a druga je bila saradnja sa okupatora, a danas pokusava da se pravda ta saradnja.
Једини начин за шта? Можда за преузимање власти. За очување државе, народа, инфраструктуре, и сл. сигурно није.


Koji je jos pokret otpora u Evropi naneo takve gubitke Nemcima kao sto su partizani na Sutjesci ?
Ово је питање на нивоу - који грађанин је јаче шутнуо тираносауруса.
И не треба да има. Шта ће Данцима њихова Сутјеска?
 
Није рекао. Избори су били одржани под војном окупацијом и намештени.
Слично као да Јевреји у Аушвицу гласају за Хитлера или Черчила.

Pogledajte prilog 1002649


Једини начин за шта? Можда за преузимање власти. За очување државе, народа, инфраструктуре, и сл. сигурно није.



Ово је питање на нивоу - који грађанин је јаче шутнуо тираносауруса.
И не треба да има. Шта ће Данцима њихова Сутјеска?
Ko je okupirao Jugoslaviju 1945 ? Kako su to izbori bili namesteni ?

Na izborima je ubedljivo pobedio Narodni front, i ceo svet je priznao rezultate prvih demokratskih izbora u Jugoslaviji,gde su i zene imali prvi put pravo glasa !!!
Ja se secam kao da je juce bilo kada je jedan prvoborac pricao okupljenim ljudima : Nema se drugovi tu sta mudrovati, oni bi nama hteli sada da uvale da ne kazem sada pred ovim zenama sta za bubrege. Dobro je nama i bez kralja,nek ostane on u Londonu nek trosi ono narodno zlato sto je oto kada je bego , ne treba nama ni zlato. Dok smo mi ovde gace krvarili, on se j e b a v o sa Elizabetom i pisao pisma milom narodu.Ovo je zadnji pokusaj trulog kapitalizma da nam nametne svoju volju sad i nikad vise. Zato drugovi mi ce mo izaci sto ranije na izbore i pokazati narodnu volju. Za rezultate izbora ja ne brinem, znamo mi sta ce biti. Ako njima treba jos jedan kralj eto im ga, nek se opet uhvati pod ruku sa Elizabetom , ista je to buranija Mi cemo izaci sto ranije na izbore, pokazati nasu volju, nepokretne i bolesne omladinci ima da dovedu ovde da se glasa mi cemo reakciji pokazati ko smo i kakvi smo.
20934787_1898639850388058_2710674387764821122_o.jpg

Kako je to Draza ocuvao narod u NDH ? Nije ni hteo tamo da ide da se bori.

Nardonooslobodilački pokret bio je po svojoj brojnosti, te opsegu i vrsti borbenih aktivnosti, najveći takav nezavisni pokret u okupiranoj Evropi.
Poređenja radi, dok je u poduhvatu „Schwarz“ bilo angažovano gotovo 120.000 osovinskih vojnika, u poduhvatu „Cottbus“, najvećoj protivpartizanskoj operacije u SSSR, bilo ih je tek oko 17.000. Od jula 1941, pa do augusta 1944, (dakle, u „gerilskoj fazi“ rata) jemački gubici u Jugoslaviji se procjenjuju na oko 14.000 poginulih i nestalih; u Bjelorusiji, žarištu partizanske aktivnosti u SSSR, ti gubici su iznosili 6000-7000 mrtvih. Po zvaničnim izvorima, Wehrmacht je od 22. juna 1941, do 20. aprila 1945, na cijelom Balkanu imao blizu 21.000 mrtvih, 65.000 ranjenih i 24.000 nestalih.

Nemačka namera da se okupirana Jugoslavija drži s minimumom vojnih snaga (dve do četiri divizije smanjenog formacijskog sastava) se pokazala neostvarivom već u leto 1941.

Kako je moguće da malobrojna, zabranjena i progonjena partija uspe da oslobodi zemlju i uspostavi novo ekonomsko i društveno uređenje?
Bio je to početak organizovanog otpora koji će mesec dana kasnije, nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez, postati oružana borba za oslobođenje i revoluciju. KPJ je tada imala, po nekim procenama, oko 12.000 članova, a Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) oko 30.000; četiri godine kasnije, nakon krvavog rata protiv višestruko brojnijeg neprijatelja i nakon ogromnih gubitaka, ta ista partija će biti na čelu vojske od 800.000 boraca, u novoj socijalističkoj zemlji, sa statusom pobednika i važnom međunarodnom pozicijom koju će sačuvati sve do 1990. godine.
 
Kako je moguće da malobrojna, zabranjena i progonjena partija uspe da oslobodi zemlju i uspostavi novo ekonomsko i društveno uređenje?

Како мислиш малобројна, када их је било преко 100 милиона, са хиљадама тенкова, авиона и којечега још?
 

Није КПЈ имала за циљ добробит Југославије и њених грађана током рата, него освајање власти. А легитимитет за то су узели ретроградно. Тако и данас свако може да освоји власт. Са неком Црвеном армијом иза леђа, упаднеш у скупштину, побијеш целу владу, посланике и велике привреднике, а народу даш избор - или ћете да прихватите да добијете џабе станове и делове Мишковићевих фабрика или идете на испитивање јер сте реакционари. А онда када гласају за тебе, констатујеш да је све што је било урађено, уствари урађено по народној вољи.
 

Back
Top