Балша Божовић: РТС је дужан да одговори зашто одбија да емитује филм Quo vadis, Aida?

комшија

Stara legenda
Poruka
78.305

1655100971274.png

Žbanić o emitovanju filma „Quo vadis, Aida“ na RTS-u: „Rečeno mi je da moraju da se konsultuju sa Vučićem“


1655100857148.png


Beta danas 11:57

Bosanskohercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić izjavila je da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja njenog filma “Quo vadis, Aida” na Radio televiziji Srbije neformalno rečeno da bi o tome prethodno morali da se konsultuju su predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Navela je da je nju „to neshvatljivo“, te zapitala „zašto o tome treba da se pita predsednik države…?, preneo je vojvođanski portal Autonomija.
„Znam samo da nikad ne bih mogla da živim u državi u kojoj se o prikazivanju jednog filma pita predsednik države…”, kazala je Žbanić.

Ona se obratila publici preko video linka, u okviru Autonomnog festivala žena (AFŽ) u Novom Sadu, gde je višestruko nagrađivan film “Quo vadis, Aida” prikazan sinoć i preksinoć, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Dodala je da ne može da razume zbog čega se “Quo vadis, Aida?” ne prikazuje u Srbiji, iako je 2006. njen film “Grbavica” imao projekcije i veliku publiku u Beogradu.

“To mi je neshvatljivo… To znači da je danas atmosfera puno gora”, ocenila je ona.

Prethodno je u Srbiji taj film zvanično javno prikazan jedino u Novom Pazaru, dok na nacionalnim televizijskim frekvencijama nije emitovan.

Bosanskohercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić izjavila je da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja njenog filma “Quo vadis, Aida” na Radio televiziji Srbije neformalno rečeno da bi o tome prethodno morali da se konsultuju su predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Navela je da je nju „to neshvatljivo“, te zapitala „zašto o tome treba da se pita predsednik države…?, preneo je vojvođanski portal Autonomija.
„Znam samo da nikad ne bih mogla da živim u državi u kojoj se o prikazivanju jednog filma pita predsednik države…”, kazala je Žbanić.

Ona se obratila publici preko video linka, u okviru Autonomnog festivala žena (AFŽ) u Novom Sadu, gde je višestruko nagrađivan film “Quo vadis, Aida” prikazan sinoć i preksinoć, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Dodala je da ne može da razume zbog čega se “Quo vadis, Aida?” ne prikazuje u Srbiji, iako je 2006. njen film “Grbavica” imao projekcije i veliku publiku u Beogradu.

“To mi je neshvatljivo… To znači da je danas atmosfera puno gora”, ocenila je ona.

Prethodno je u Srbiji taj film zvanično javno prikazan jedino u Novom Pazaru, dok na nacionalnim televizijskim frekvencijama nije emitovan.

Film „Quo vadis, Aida“ dobitnik je ovogodišnje evropske nagrade LUX, koju dodeljuju Evropski parlament i Evropska filmska akademija, u partnerstvu sa Evropskom komisijom i Europa Cinemas.

Proglašen je prethodno i za najbolje evrpsko ostvarenje na 34. dodeli Evropskih filmskih nagrada u decembru 2021., a kao kandidat Bosne i Hercegovine ušao je u uži izbor za nagradu Američke filmske akademije Oskar.

AFŽ treći put održava u Novom Sadu, od 6. do 12. juna.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
78.305

1655102049836.png

Jasmila Žbanić: Ipak je sramota da u Srbiji ne bude prikazan najbolji evropski film ove godine


Jasmila Žbanić: Ipak je sramota da u Srbiji ne bude prikazan najbolji evropski film ove godine 1


Ne vjerujem da društvo u kojem je pozitivna vrijednost biti zločinac, ubica, kriminalac stvara sretne građane – kaže, između ostalog, u intervjuu za Danas Jasmila Žbanić, rediteljka, scenaristkinja i autorka prvog filma o Srebrenici „Quo vadis, Aida?“, komentarišući ovdašnju situaciju gde vlast brani murale s likom Ratka Mladića, a aktivistkinje koje se protive ovom bizarnom činu privodi.

Ona dodaje da čak i ako ima onih koji veruju da su zločinci heroji, duboko u sebi znaju da to nije tako, te otuda toliko agresivnosti i nasilja – da bi ubedili same sebe da je u redu ubijati ljude.

O ovome, o reakcijama i nagradama za film „Quo vadis, Aida?“, o „takmičenju“ između ovog ostvarenja i filma „Dara iz Jasenovca“, o tome kako je bila svesna da će se scene iz igranog filma o Srebrenici upoređivati sa dokumentarnim snimcima koji su prethodili tragediji, o planovima za budućnost, za Danas govori, prema oceni Evropske filmske akademije, ovogodišnja najbolja rediteljka i autorka najboljeg filma Jasmila Žbanić.

Tri nagrade Evropske filmske akademije za film „Quo vadis, Aida?“ – za najbolji film, režiju i glumicu. Imaju li ova priznanja u odnosu na ona ranija, takođe prestižna, koja ste dobijali, za vas poseban značaj?

– Za ovu nagradu glasaju profesionalci iz svih evropskih zemalja, njih oko četiri hiljade. Vrlo često dobri filmovi iz jakih kinematografija pobjeđuju jer je naprosto veći broj članova iz njihovih zemalja. Ne kažem da ljudi uvijek glasaju po nacionalnom ključu, nego jednostavno teme kojima se bave „njihovi“ filmovi su im češće bliže od ovih „naših“. Sa „Grbavicom“ smo bili među pet nominiranih, ali pobjedio je Almodovar sa filmom „Volver“. Mirjana Karanović je bila među pet najboljih evropskih glumica, a pobjedila je Penelope Kruz. Iako ja i dalje mislim da je Mira bila bolja. Ovaj put Evropljani su glasali za film iz „naše“ regije jer su ga možda doživjeli kao „svoj“ i to mi se čini posebnim. U svakom slučaju, ovo je velika čast i priznanje.

Napravili ste emotivan film, ono malo ljudi koji su u Srbiji imali samo jednu priliku da na novinarskoj projekciji u bioskopu „Fontana“ pogledaju „Quo vadis, Aida?“ izlazili su uplakani iz sale. Da li je to reakcija koju ste želeli da izazovete?

– Željela sam pokazati ljudsku priču sa kojom se svako može identifikovati. Reakcije ljudi koji gledaju film na svim kontinentima su manje-više iste jer ljudi razumiju perspektivu osobe koja pokušava zaštititi svoju porodicu. Tu je i magija Jasne Đuričić, koja gledaoca uvuče u film i oni je prate bez daha.

Jedna od najljepših reakcija koju sam dobila je bila na premijeri filma u BiH. Mi smo na prvu projekciju pozvali mlade ljude iz Srbije, Hrvatske i svih dijelova BiH jer smo željeli reći: Ne dozvolite da vam ratni zločinci nameću krivicu za ono što niste uradili ili vas tjeraju da se osjećate kao žrtva, a 1995. godine se niste ni rodili. Treba da znate šta se desilo da biste se emancipovali. Zna se ko je počinio genocid, vi niste sigurno. Ta je poruka relaksirala atmosferu i nakon projekcije jedan mladi čovjek je ustao i rekao da je Srbin i da je plakao od pola filma. Neko ko je 20 godina svog života živio pod propagandom koja ga tjera da ne vidi bol drugog, da je negira, da je ismijeva, bio je u stanju plakati zbog sudbine onoga kojeg su mu uvijek predstavljali kao neprijatelja. To je moć filma, ne govorim o svom filmu, nego o moći umjetnosti koja je drugačija od svakog drugog oblika ljudskog komuniciranja. Film se obrađuje i racionalno i emotivno, upija se očima, ušima, kožom. Doživljavamo novu hemijsku reakciju i mijenjamo se. Osoba koja uđe u kino ne izađe ista. Zbog toga se vlast u Srbiji na sve načine trudi da ljudi ne pogledaju „Aidu“.

U filmu ste, od reči do reči, prikazali u igranoj formi obraćanje Ratka Mladića u kameru prilikom ulaska u Srebrenicu. Zašto ste odlučili da izuzmete deo njegovog nastupa u kojem kaže: „Došlo je vreme da se osvetimo Turcima na ovom prostoru“? Neki gledaoci u Srbiji su primetili i scenu u kojoj srpski vojnik praktično seksualno zlostavlja predstavnicu zatočenih građana Srebrenice, a koja se po dokumentarnim snimcima nije dogodila. Ili barem ne na taj način i tad. Zbog čega ste doneli taj stvaralački izbor?

– Osim što je potpuno abnormalna, ta rečenica o Mladićevoj osveti Turcima izbačena je zbog jasnoće filmskog narativa. LJudi u svijetu ne znaju ništa o ratu u Jugoslaviji. Puno vremena mi je trebalo da gledaoca uvedem u svijet filma tako da mu/njoj bude jasno gdje je. Taman kad shvate ko je ko i šta se dešava trebalo bi još pola sata da se objasni ta perverzija opravdavanja genocida. Film funkcioniše bez toga i jasno je o kakvom ratnom zločincu se radi čak i bez te dimenzije njegove sociopatije. Što se tiče seksualnog uznemiravanja u sceni hotel Fontana, naravno da sam bila svjesna da postoje snimci i da će ljudi upoređivati. Međutim, također svjesno nisam pokazala brojna silovanja koja su se dešavala ispred UN baze, jer dramaturški ta linija bi otišla od najvažnije priče. Razmišljala sam kako govoriti o seksualnom nasilju koje je bilo masovno i dešavalo se pred očima UN-a a da ne narušim ritam. Odlučila sam da ga sugerišem u ovoj sceni. UN vojnik posmatra, a ne uradi ništa. Ova scena ispred hotela je izmjenjena tako da na suptilan način sugeriše mnogo gora zlostavljanja koja nisu prikazana u scenama ispred UN baze.

Za glavnu glumicu Jasnu Đuričić nije bilo kastinga, znali ste da je ona Aida. I ranije je glumačka postava u vašim filmovima koji se bave nezaceljenim ratnim traumama u postjugoslovenskim društvima bila mešovita. Mislite li da je i to jedan od načina da narodi s ovih prostora dožive katarzu i počnu da komuniciraju na zdravim osnovama?

– Pri kastingu ne razmišljam o tome. Za mene je prostor bivše Jugoslavije, posebno prostor gdje govorimo istim jezikom, isti kulturološki teritorij iz kojeg biram najbolje glumce za određeni lik. Bosna je premala te je puno profesionalaca „iz vana“ radilo na filmu. Nastojim samo postići najbolji mogući profesionalni nivo. Naravno, komunikacija, „miješanje“, lična prijateljstva sigurno dovode do toga da nam se perspektiva mijenja i da bolje razumijemo jedni druge.
Da li vas to što se na beogradskim zidovima čuva mural sa osuđenim ratnim zločincem Ratkom Mladićem, a aktivistkinje koje ga gađaju jajima privode, dodatno onespokojava, kako ste doživeli ova zbivanja u Srbiji, a kako zahteve da se film „Quo vadis, Aida?“ pusti na RTS-u?

– Ne vjerujem da društvo u kojem je pozitivna vrijednost biti zločinac, ubica, kriminalac stvara sretne građane. Čak i ako vjeruju da su zločinci heroji, mislim da svaki čovjek duboko u sebi zna da to nije tako. Zbog toga i takva agresivnost i toliko nasilja da bi ubijedili sami sebe da je OK ubijati ljude. Što se prikazivanja filma na RTS-u tiče, mislim da bi to bilo dobro za građane Srbije. Ja bih također voljela da se film prikaže u kinu. Pa eto prilike direktoru festivala FEST-a da nas pozove. Ipak je sramota da u Srbiji ne bude prikazan najbolji evropski film ove godine.

Na koji način ste iskusili, uslovno rečeno, „takmičenje“ između „Aide“ i „Dare“?

– Ja u tome nisam učestvovala jer filmovi nisu bili uporedivi, kao što ni Jasenovac ni Srebrenica za mene nisu tema prepiranja ili takmičenja nego dubokog poštovanja prema žrtvama i strašno upozorenje na šta su, na kakve zločine su ljudi spremni. Samo idiot može ne suosjećati sa srpskim žrtvama u Jasenovcu. Nadam se da će Zafranovićev film o Jasenovcu biti podržan u Srbiji i BiH jer vjerujem da bi on mogao napraviti vrhunsko djelo. Takav film bi trebao da bude u školskom programu u Hrvatskoj, BiH i Srbiji da stalno podsjeća djecu šta su njihovi preci bili spremni učiniti jedni drugima. A i „Aida“ bi se trebala prikazivati već u srednjim školama kako bi se razbio mit o srpskom junaštvu i cijeloj toj lažnoj partrijarhalnoj mitologiji.

Kraj je godine, šta možemo od vas očekivati u budućnosti, znamo da pripremate dokumentarac o Emeriku Blumu i da ste se nedavno vratili iz Kanade sa snimanja. Možete li nam nešto više reći o tome?

– Završila sam snimanje jedne epizode serije „The last of us“ za HBO. To je holivudski projekat gdje jedna epizoda košta 17,5 miliona dolara. Producentica filma Carolyn Strauss producirala je “Game of Trones”, dok je scenarista Craig Mazin, koji je pisac serije “Černobilj”. Imam ugovor sa Netflixom za novi američki film, a u Deblokadi pripremamo dokumentarac “Blum” o Emeriku Blumu, legendarnom direktoru “Energoinvesta”. Prije par dana sam imala susret sa studentima sarajevske Akademije scenskih umjetnosti i od njih 30-ak dvoje je čulo za Bluma, čovjeka koji je bio jedan od najvažnijih ljudi savremene BiH, socijalistički direktor firme koja je modernizirala cijelu zemlju i šire. Ima smisla raditi takav film zbog te mlade generacije, da ne misle da je ovo što vide oko sebe uvijek bilo tako. “Blum” može inspirisati ljude da napreduju. Ja iskreno vjerujem da mi, mislim na cijelu ovu regiju, možemo biti progresivni ukoliko odbacimo zastarjele načine mišljenja.

Složile smo se na početku intervjua da je tema o kojoj ćemo najviše razgovarati ozbiljna i teška pogotovo za novogodišnji broj, kao i da je pesimizam realno stanje stvari. Evo, za kraj, ako želite, možda možete čitaocima Danasa poručiti nešto u duhu praznika.

– Želim sretnu Novu godinu svim građanima Srbije, mojim prijateljima, kolegama i porodici u Srbiji i posebno čitaocima Danasa. Imamo svaki razlog za pesimizam, ali opet, s druge strane, imamo samo jedan život i valja ga svaki dan činiti ljepšim, jer nam je ostalo tako malo vremena. Za razliku od filma, život nema nastavak, ne postoji sequel.
 

БелиВук

Aktivan član
Poruka
1.359
Па ти немој да гледаш, верујем да ниси усамљен у томе, али огромна већина грађана ће да одгледа филм.


Његова НВО је поставила питање на које Јавни сервис по Закону о доступности информација мора да одговори.
То ђубре већина не жели гледати. Смрдиш са антисрпском пропагандом.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
78.305
То ђубре већина не жели гледати. Смрдиш са антисрпском пропагандом.
Већина Србијанаца жели да гледа филм Quo vadis Aida?. И већина ће и да гледа, пошто ће ваш Вољени морати да дозволи емитовање филма на Јавном сервису. А они који се не слажу са емитовањем, нека за време филма лупају у шерпе.
 

zlatko01

Buduća legenda
Poruka
25.836
Већина Србијанаца жели да гледа филм Quo vadis Aida?. И већина ће и да гледа, пошто ће ваш Вољени морати да дозволи емитовање филма на Јавном сервису. А они који се не слажу са емитовањем, нека за време филма лупају у шерпе.
sta mislis o tom ,,voljenom"...o Pizdoustom
 

БелиВук

Aktivan član
Poruka
1.359

Pogledajte prilog 1169990

Jasmila Žbanić: Ipak je sramota da u Srbiji ne bude prikazan najbolji evropski film ove godine


Jasmila Žbanić: Ipak je sramota da u Srbiji ne bude prikazan najbolji evropski film ove godine 1


Ne vjerujem da društvo u kojem je pozitivna vrijednost biti zločinac, ubica, kriminalac stvara sretne građane – kaže, između ostalog, u intervjuu za Danas Jasmila Žbanić, rediteljka, scenaristkinja i autorka prvog filma o Srebrenici „Quo vadis, Aida?“, komentarišući ovdašnju situaciju gde vlast brani murale s likom Ratka Mladića, a aktivistkinje koje se protive ovom bizarnom činu privodi.

Ona dodaje da čak i ako ima onih koji veruju da su zločinci heroji, duboko u sebi znaju da to nije tako, te otuda toliko agresivnosti i nasilja – da bi ubedili same sebe da je u redu ubijati ljude.

O ovome, o reakcijama i nagradama za film „Quo vadis, Aida?“, o „takmičenju“ između ovog ostvarenja i filma „Dara iz Jasenovca“, o tome kako je bila svesna da će se scene iz igranog filma o Srebrenici upoređivati sa dokumentarnim snimcima koji su prethodili tragediji, o planovima za budućnost, za Danas govori, prema oceni Evropske filmske akademije, ovogodišnja najbolja rediteljka i autorka najboljeg filma Jasmila Žbanić.

Tri nagrade Evropske filmske akademije za film „Quo vadis, Aida?“ – za najbolji film, režiju i glumicu. Imaju li ova priznanja u odnosu na ona ranija, takođe prestižna, koja ste dobijali, za vas poseban značaj?

– Za ovu nagradu glasaju profesionalci iz svih evropskih zemalja, njih oko četiri hiljade. Vrlo često dobri filmovi iz jakih kinematografija pobjeđuju jer je naprosto veći broj članova iz njihovih zemalja. Ne kažem da ljudi uvijek glasaju po nacionalnom ključu, nego jednostavno teme kojima se bave „njihovi“ filmovi su im češće bliže od ovih „naših“. Sa „Grbavicom“ smo bili među pet nominiranih, ali pobjedio je Almodovar sa filmom „Volver“. Mirjana Karanović je bila među pet najboljih evropskih glumica, a pobjedila je Penelope Kruz. Iako ja i dalje mislim da je Mira bila bolja. Ovaj put Evropljani su glasali za film iz „naše“ regije jer su ga možda doživjeli kao „svoj“ i to mi se čini posebnim. U svakom slučaju, ovo je velika čast i priznanje.

Napravili ste emotivan film, ono malo ljudi koji su u Srbiji imali samo jednu priliku da na novinarskoj projekciji u bioskopu „Fontana“ pogledaju „Quo vadis, Aida?“ izlazili su uplakani iz sale. Da li je to reakcija koju ste želeli da izazovete?

– Željela sam pokazati ljudsku priču sa kojom se svako može identifikovati. Reakcije ljudi koji gledaju film na svim kontinentima su manje-više iste jer ljudi razumiju perspektivu osobe koja pokušava zaštititi svoju porodicu. Tu je i magija Jasne Đuričić, koja gledaoca uvuče u film i oni je prate bez daha.

Jedna od najljepših reakcija koju sam dobila je bila na premijeri filma u BiH. Mi smo na prvu projekciju pozvali mlade ljude iz Srbije, Hrvatske i svih dijelova BiH jer smo željeli reći: Ne dozvolite da vam ratni zločinci nameću krivicu za ono što niste uradili ili vas tjeraju da se osjećate kao žrtva, a 1995. godine se niste ni rodili. Treba da znate šta se desilo da biste se emancipovali. Zna se ko je počinio genocid, vi niste sigurno. Ta je poruka relaksirala atmosferu i nakon projekcije jedan mladi čovjek je ustao i rekao da je Srbin i da je plakao od pola filma. Neko ko je 20 godina svog života živio pod propagandom koja ga tjera da ne vidi bol drugog, da je negira, da je ismijeva, bio je u stanju plakati zbog sudbine onoga kojeg su mu uvijek predstavljali kao neprijatelja. To je moć filma, ne govorim o svom filmu, nego o moći umjetnosti koja je drugačija od svakog drugog oblika ljudskog komuniciranja. Film se obrađuje i racionalno i emotivno, upija se očima, ušima, kožom. Doživljavamo novu hemijsku reakciju i mijenjamo se. Osoba koja uđe u kino ne izađe ista. Zbog toga se vlast u Srbiji na sve načine trudi da ljudi ne pogledaju „Aidu“.

U filmu ste, od reči do reči, prikazali u igranoj formi obraćanje Ratka Mladića u kameru prilikom ulaska u Srebrenicu. Zašto ste odlučili da izuzmete deo njegovog nastupa u kojem kaže: „Došlo je vreme da se osvetimo Turcima na ovom prostoru“? Neki gledaoci u Srbiji su primetili i scenu u kojoj srpski vojnik praktično seksualno zlostavlja predstavnicu zatočenih građana Srebrenice, a koja se po dokumentarnim snimcima nije dogodila. Ili barem ne na taj način i tad. Zbog čega ste doneli taj stvaralački izbor?

– Osim što je potpuno abnormalna, ta rečenica o Mladićevoj osveti Turcima izbačena je zbog jasnoće filmskog narativa. LJudi u svijetu ne znaju ništa o ratu u Jugoslaviji. Puno vremena mi je trebalo da gledaoca uvedem u svijet filma tako da mu/njoj bude jasno gdje je. Taman kad shvate ko je ko i šta se dešava trebalo bi još pola sata da se objasni ta perverzija opravdavanja genocida. Film funkcioniše bez toga i jasno je o kakvom ratnom zločincu se radi čak i bez te dimenzije njegove sociopatije. Što se tiče seksualnog uznemiravanja u sceni hotel Fontana, naravno da sam bila svjesna da postoje snimci i da će ljudi upoređivati. Međutim, također svjesno nisam pokazala brojna silovanja koja su se dešavala ispred UN baze, jer dramaturški ta linija bi otišla od najvažnije priče. Razmišljala sam kako govoriti o seksualnom nasilju koje je bilo masovno i dešavalo se pred očima UN-a a da ne narušim ritam. Odlučila sam da ga sugerišem u ovoj sceni. UN vojnik posmatra, a ne uradi ništa. Ova scena ispred hotela je izmjenjena tako da na suptilan način sugeriše mnogo gora zlostavljanja koja nisu prikazana u scenama ispred UN baze.

Za glavnu glumicu Jasnu Đuričić nije bilo kastinga, znali ste da je ona Aida. I ranije je glumačka postava u vašim filmovima koji se bave nezaceljenim ratnim traumama u postjugoslovenskim društvima bila mešovita. Mislite li da je i to jedan od načina da narodi s ovih prostora dožive katarzu i počnu da komuniciraju na zdravim osnovama?

– Pri kastingu ne razmišljam o tome. Za mene je prostor bivše Jugoslavije, posebno prostor gdje govorimo istim jezikom, isti kulturološki teritorij iz kojeg biram najbolje glumce za određeni lik. Bosna je premala te je puno profesionalaca „iz vana“ radilo na filmu. Nastojim samo postići najbolji mogući profesionalni nivo. Naravno, komunikacija, „miješanje“, lična prijateljstva sigurno dovode do toga da nam se perspektiva mijenja i da bolje razumijemo jedni druge.
Da li vas to što se na beogradskim zidovima čuva mural sa osuđenim ratnim zločincem Ratkom Mladićem, a aktivistkinje koje ga gađaju jajima privode, dodatno onespokojava, kako ste doživeli ova zbivanja u Srbiji, a kako zahteve da se film „Quo vadis, Aida?“ pusti na RTS-u?

– Ne vjerujem da društvo u kojem je pozitivna vrijednost biti zločinac, ubica, kriminalac stvara sretne građane. Čak i ako vjeruju da su zločinci heroji, mislim da svaki čovjek duboko u sebi zna da to nije tako. Zbog toga i takva agresivnost i toliko nasilja da bi ubijedili sami sebe da je OK ubijati ljude. Što se prikazivanja filma na RTS-u tiče, mislim da bi to bilo dobro za građane Srbije. Ja bih također voljela da se film prikaže u kinu. Pa eto prilike direktoru festivala FEST-a da nas pozove. Ipak je sramota da u Srbiji ne bude prikazan najbolji evropski film ove godine.

Na koji način ste iskusili, uslovno rečeno, „takmičenje“ između „Aide“ i „Dare“?

– Ja u tome nisam učestvovala jer filmovi nisu bili uporedivi, kao što ni Jasenovac ni Srebrenica za mene nisu tema prepiranja ili takmičenja nego dubokog poštovanja prema žrtvama i strašno upozorenje na šta su, na kakve zločine su ljudi spremni. Samo idiot može ne suosjećati sa srpskim žrtvama u Jasenovcu. Nadam se da će Zafranovićev film o Jasenovcu biti podržan u Srbiji i BiH jer vjerujem da bi on mogao napraviti vrhunsko djelo. Takav film bi trebao da bude u školskom programu u Hrvatskoj, BiH i Srbiji da stalno podsjeća djecu šta su njihovi preci bili spremni učiniti jedni drugima. A i „Aida“ bi se trebala prikazivati već u srednjim školama kako bi se razbio mit o srpskom junaštvu i cijeloj toj lažnoj partrijarhalnoj mitologiji.

Kraj je godine, šta možemo od vas očekivati u budućnosti, znamo da pripremate dokumentarac o Emeriku Blumu i da ste se nedavno vratili iz Kanade sa snimanja. Možete li nam nešto više reći o tome?

– Završila sam snimanje jedne epizode serije „The last of us“ za HBO. To je holivudski projekat gdje jedna epizoda košta 17,5 miliona dolara. Producentica filma Carolyn Strauss producirala je “Game of Trones”, dok je scenarista Craig Mazin, koji je pisac serije “Černobilj”. Imam ugovor sa Netflixom za novi američki film, a u Deblokadi pripremamo dokumentarac “Blum” o Emeriku Blumu, legendarnom direktoru “Energoinvesta”. Prije par dana sam imala susret sa studentima sarajevske Akademije scenskih umjetnosti i od njih 30-ak dvoje je čulo za Bluma, čovjeka koji je bio jedan od najvažnijih ljudi savremene BiH, socijalistički direktor firme koja je modernizirala cijelu zemlju i šire. Ima smisla raditi takav film zbog te mlade generacije, da ne misle da je ovo što vide oko sebe uvijek bilo tako. “Blum” može inspirisati ljude da napreduju. Ja iskreno vjerujem da mi, mislim na cijelu ovu regiju, možemo biti progresivni ukoliko odbacimo zastarjele načine mišljenja.

Složile smo se na početku intervjua da je tema o kojoj ćemo najviše razgovarati ozbiljna i teška pogotovo za novogodišnji broj, kao i da je pesimizam realno stanje stvari. Evo, za kraj, ako želite, možda možete čitaocima Danasa poručiti nešto u duhu praznika.

– Želim sretnu Novu godinu svim građanima Srbije, mojim prijateljima, kolegama i porodici u Srbiji i posebno čitaocima Danasa. Imamo svaki razlog za pesimizam, ali opet, s druge strane, imamo samo jedan život i valja ga svaki dan činiti ljepšim, jer nam je ostalo tako malo vremena. Za razliku od filma, život nema nastavak, ne postoji sequel.
Смрдљуша антисрпска игнорише 8000 побијених Српских цивила у Сарајеву, 52 Српских села око Сребренице масовна силовања и покланих од Насера Орића и његових манијака.
 

БелиВук

Aktivan član
Poruka
1.359
Већина Србијанаца жели да гледа филм Quo vadis Aida?. И већина ће и да гледа, пошто ће ваш Вољени морати да дозволи емитовање филма на Јавном сервису. А они који се не слажу са емитовањем, нека за време филма лупају у шерпе.
Већина Србијанаца дефинитивно не жели гледати антисрпско пропагандно ђубре од филма. Већина Србијанаца је против хашког трибунала.
О 52 покланих Српских села око Сребренице и масовно силовање:
 

veliki krang

Legenda
Poruka
67.583
Већина Србијанаца жели да гледа филм Quo vadis Aida?. И већина ће и да гледа, пошто ће ваш Вољени морати да дозволи емитовање филма на Јавном сервису. А они који се не слажу са емитовањем, нека за време филма лупају у шерпе.

Ne, ne želi. I neće čak ni tvoj Vučić dozvoliti tako nešto, jer su mu ipak miliji politički poeni od terorističke propagande :whistling:
 

veliki krang

Legenda
Poruka
67.583
Вараш се.

Šta bi ti o tome znao, kad Srbiju nisi ni na fotografijama video? Zanimljivo je kako muslimanski šljam misli da nas poznaje, a shvati da ipak nije tako kad ga pokopamo u Potočarima. Pardon, mi ga eliminišemo, a preživeli teroristi ga ukopavaju :kafa:
 

đavolčić

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.630
Већина Србијанаца жели да гледа филм Quo vadis Aida?. И већина ће и да гледа, пошто ће ваш Вољени морати да дозволи емитовање филма на Јавном сервису. А они који се не слажу са емитовањем, нека за време филма лупају у шерпе.
Pa ono u pravu si. Ako pod Srbijancima podrazumevaš Kandićku, Balšu i sličan ološ.
 

Гамбино

Veoma poznat
Poruka
10.427
Балша је рођен у Београду.
Па шта ако је рођен у Београду ? Да бар има неко нормално београдско име, па да га провучете и прекрстите у Србијанца, али чак и презиме га одаје да нема везе са Србијанцима.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
78.305
Па шта ако је рођен у Београду ? Да бар има неко нормално београдско име, па да га провучете и прекрстите у Србијанца,
Зашто би то радили, свашта, па Балша је Црногорац, а ми Србијанци смо увек волели Црногорце.
 

Nosferatu___2

Buduća legenda
Poruka
35.003
Србијанци желе Аиду!

Живела Аида, и њена ауторка Јасмила, која је у рангу југословенских филмских великана са Лорданом Зафрановићем и нашим Србијанцем, Чачанином, Пуришом Ђорђевићем!
 

asketa

Domaćin
Poruka
4.039
Србијанци желе Аиду!

Живела Аида, и њена ауторка Јасмила, која је у рангу југословенских филмских великана са Лорданом Зафрановићем и нашим Србијанцем, Чачанином, Пуришом Ђорђевићем!


Pravilnik Foruma Krstarice​

Radi lakšeg čitanja i razumevanja poruka i urednijeg izgleda celog foruma nije dozvoljeno korišćenje velikih slova i kodova, kao i korišćenje boje u tekstovima. Ovo može biti korišćeno samo u kafani u specijalnim prilikama (čestitke, proslave i slično).


Upotreba podebljanih slova (boldovanje) dozvoljena je samo ako se želi naglasiti najvažniji (svakako manji) deo teksta. Podebljavanje celog teksta takođe nije dozvoljeno, kao i upotreba velikih fontova.

Zabranjeno za sve normalne učesnike foruma.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
78.305
Бламираш се.
У Црној Гори је филм приказан на RTCG. Тако ће и овде бити. И овде могу они који се не слажу да народ треба да види најбољи европски филм да дођу испред РТС-а и да изразе свој протест, предвођени Zavijetnicom, Махатмом Обрадовичем ...


Tokom prikazivanja filma “Quo vadis, Aida” koji govori o genocidu u Srebrenici, oko dvadesetak osoba protestovalo je ispred ulaza u zgradu RTCG uz transparent na kojem je pisalo Srebrenica nije genocid, POdgorica, 29. decembar 2021.

Tokom prikazivanja filma “Quo vadis, Aida” koji govori o genocidu u Srebrenici, oko dvadesetak osoba protestovalo je ispred ulaza u zgradu RTCG uz transparent na kojem je pisalo "Srebrenica nije genocid", POdgorica, 29. decembar 2021.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.