Ево шта је Мисирков – „отац македонске нације“ – рекао 1924. године, када је егзархистички покрет у Македонији одавно био угушен.
"Ми, Македонци, морамо бити мање Бугари, а више Македонци. То нам намеће стварност у којој се данас развија историјски живот Балканског полуострва. То нам се намеће, без обзира на то како ће Срби гледати на наш македонски патриотизам, како ће покушати да га искористе и дискредитују.
Ако питање племенске сличности и разлике између Бугара и Македонаца треба решити на основу националног имена, језика и историје, онда нема сумње да га треба решити и као што је то урадио онај грчки свештеник, аутор четворојезичног речника грчког, бугарског, румунског и албанског језика, штампаног 1804. године, који македонски западни дијалекат узима као бугарски језик. Овај речник је имао за циљ, како експлицитно наводи, хеленизацију три македонске националности: бугарске, аромунске и албанске. Дакле, у време када није било ни сећања на бугарски егзархат у Македонији и Бугарској, Грци, очигледно добро упознати са балканским народностима, нису правили никакву разлику између Бугарина и Македонца или македонског Словенца."
Pogledajte prilog 1802829
