Балкански ратови

[Casual Observer]

Заиста, Срби се жале на нож у леђа?

Негде у 19. веку, краљ Милан је сањао о слави Наполеона и скренуо поглед на суседну Бугарску, која је управо припојила првобитне бугарске територије (тзв. Источна Румелија). Из Београда је у Бугарску стигла званична изјава у којој се каже: "Момци, ова тетиторија је некако превелика за вашу државу, неће ли вам бити прешироко? Да будемо поштени, дајте нам комад своје земље."
Наравно, Бугарска је одговорила поруком која је састављена у складу са свим правилима дипломатског бонтона, али је у ствари садржала једноставен отговор: „Момци, ово се неће десити!"
У новембру 1885. српска војска је храбро упала у Бугарску. Истина, српска команда није била сасвим сигурна у борбену готовост своје војске и зато је објаснила војницима да ће бити вођени против Турске да ослободе Косово. Многи српски ратници су тек након објаве рата сазнали да морају да се боре само са својим истоверницима...
Уопште, Срби су храбро упали у Бугарску. На брзину састављене бугарске јединице изашле су им у сусрет.
Код бугарског села Сливница одиграла се битка. Па ипак, скоро два пута мања бугарска војска растргала је Србе у репу и гриви. Срби су отпочели, деликатно речено, неорганизовано повлачење свом могућом брзином... После тога, у Србији некако више нису озбиљно размишљали о могућности наставка рата. Љути Бугари су намеравали да наставе...
Аустроугарску је спасла потпуно поражену Србију. Постављањем ултиматума Бугарској: ако Бугари не одустану од напада на Београд, Аустријанци су упозорили Бугарску да ће послати трупе у Србију.
Управо овакав развој догађаја предвидео је 1809. године главнокомандујући руске дунавске војске кнез Прозоровски. Он је писао заменику министра иностраних послова грофу Салтикову: „Какве ће се нове последице родити од успостављања српске краљевине? Да би увећали и проширили своју власт, наравно, одмах би почели да побуђују своје суседне истовернике, као што су: аустријски Срби, херцеговци, Црногорци, босанске хришћане, Далматинци, Албанци, Бугари, да би их отргли од њихових правих власника и припојили свом царству. Тиме би настајале нове и континуиране потешкоће за Русију, која је преузела покровитељство над Србијом, свађе, па и ратови са суседима.

Besramna laž o Prozorovskom. Dokumentuj.

A u međuvremenu se malo obrazuj:

Ruski projekti državnog uređenja ustaničke Srbije (Treći deo - saveti kneza Prozorovskog):

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0550-2179/2015/0550-21791502417S.pdf

 

[Casual Observer]

10. мај 1913. Бугарска поставља рок од 7 дана да Србија прихвати арбитражу у Санкт Петербургу. Ово је саопштено и у руском Министарству спољних послова. То је у преписци Сазонова. Након истека рока од 7 дана, Бугарска прети прекидом преговора са Србијом. Рок истиче и Србија не потврђује пристанак на арбитражу, а Бугарска почиње непријатељства.
Не ради се о српским трупама, већ о заједничкој окупацији Македоније, односно Бугарска је хтела да пошаље своје трупе у Македонију.

Не ради се о српским трупама, већ о заједничкој окупацији Македоније, односно Бугарска је хтела да пошаље своје трупе у Македонију.

I poslala ih je:

 

[Khal Drogo]

 

[Casual Observer]

Temelji bugarske geopolitičke strategije i militarizma u ratovima od 1912. do 1918. godine​

Bugarska, kao i sve nacionalne države Balkana nastale fragmentiranjem Osmanskog Carstva, sljedila je agendu okupljanja teritorija koje su interpretirane kao integralno povijesno pravo Bugarske definirano kroz opseg Sanstefanskog sporazuma čija je ostavština stvorila točku prijepora između svih balkanskih država, otjelovljenu u Makedonskom pitanju, koje je pak dovelo do uzlaza bugarskog militarizma i žestokog rivaliteta s susjednim zemljama. No, anarhično stanje u osmanskoj državi dovelo je do repozicioniranja strateških odrednica bugarske politike, koja je prepoznavajući pogodan trenutak za obračun s Osmanlijama, trijumfirala u okviru Balkanskog saveza, da bi potom doživjela nacionalnu katastrofu prilikom zlosretnog nastraja na ostale balkanske kraljevine, koje će te okolnosti iskoristiti za ispunjenje vlastitih ambicija. U takvoj situaciji, autokratski režim bugarskog cara Fredinanda, priliku za revanš našao je u suradnji s Centralnim Silama uz čiju pomoć je pokušana konačna revizija balkanskih granica u I. Svjetskom ratu, ali je ishod toga sukoba u konačnici zadao smrtni udarac svim strateškim aspiracijama i gurnuo Bugarsku u tešku političku krizu čije su se posljedice osjećale duboko u narednim desetljećima, te je time u potpunosti zatvorena mogućnost obnove geopolitičkog potencijala Bugarske.

Boris Roksandić, Temelji bugarske geopolitičke strategije i militarizma u ratovima od 1912. do 1918. godine

https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffos:2215/datastream/PDF/download

 

[Casual Observer]

Ii deo:

U četrdeset godina od stjecanja neovisnosti 1878. godine pa do propasti imperijalne moći 1918. godine, Bugarska je iz ništavila stoljetne turske okupacije uspijela izrasti u suverenu državu, kreirati modernu naciju, te u ranim desetljećima 20. stoljeća postati najmoćnijom zemljom europskog jugoistoka. Bugarska borba za Makedoniju, ne samo kao za teritoriju, već i za nacionalni identitet njezinih stanovnika, daje jasnu sliku integralističkih tendencija balkanskog prostora, nastalih kao rezultat miješanja zapadnoeuropskih svjetonazora o naciji i orijentalnog pristupa identificiranja nacije kroz vjersku ili eklezijastičku pripadnost. Djelovanje u sklopu lige balkanskih zemalja pokazuje manevrabilnost geopolitičkog trenutka gdje je jedna novonastala sila, poput Bugarske, mogla sprovoditi proaktivni pristup u zadovoljavanju svojih interesa. Vođenje pobjedonosnog pohoda protiv Turskog Carstva dokazuje snagu primjene militarističkog potencijala kao krajnjeg izričaja geostrateških kretanja, ali čije su zlosretne posljedice, produbljavale veće postojeće krize, proizlazeći iz jednostavne činjenice da je previše država u sličnim okolnostima, te na malom prostoru posezalo za istim rješenjima. Očita su i dva specifična, isključivo bugarska problema; prvi, koji se bazira na temeljenju nacionalnih pretenzija na neostvarivom, te od velikih sila odbačenom, sanstefanskom konceptu koji je nastao kao kreacija jedne sile, s tim da je ugrožavao interese ostalih involviranih čimbenika i kao takav nije mogao imati objektivnu mogućnost dugoročne realizacije. Drugi problem je izraziti upliv austro-njemačkog utjecaja na kreiranje državne politike u Bugarskoj, oličenog u caru Ferdinandu koji je nominalno zadovoljavao očekivanja bugarskih suverenista, ali je zapravo koristeći progermansku kliku iz najviših političkih i vojnih ešalona pokušao Bugarsku svrstati u nadolazeći njemački Mitteleuropa poduhvat. Stoga, glavna os bugarske političke strategije u predvorju 20. stoljeća proizilazi iz snažnog i beskompromisnog nacionalističkog naboja simptomatičnog za sve balkanske zemlje, s razlikom da je taj naboj, u ključnim trenutcima pokazao preveliku rigidnost ali i podložnost manipulativnim radnjama izvana, koje su prouzrokovale da teritorijalni spor sa susjednim zemljama preraste u nacionalnu katastrofu čije su se posljedice još više produbile u naknadnom porazu u Velikom ratu i na kraju svele Bugarsku na razinu drugorazredne sile koja više nikada nije obnovila prijašnje strateške uspjehe.


https://repozitorij.unios.hr/islandora/object/ffos:2215

 

[Лекизан]

Други балкански рат (1913)
Видео снимци Ђоке Богдановића и Самсона Чернова, настали током јула 1913. године.Наратор: Божидар Зечевић.

 

[Лекизан]

Срђан Граовaц - „ПОХОД СРПСКЕ ВОЈСКЕ НА ДРАЧ 1912. ГОДИНЕ”

 

[NickFreak]

Били су само већина у Скадарском вилајету.

 

[Сребрена]

Срђан Граовaц - „ПОХОД СРПСКЕ ВОЈСКЕ НА ДРАЧ 1912. ГОДИНЕ”

Српска војска је избила на албанску обалу и 28. новембра ушла у Драч. У сусрет коњичком ескадрону српске војске изашла је делегација жена, Српкиња из тог града.

Нешто касније у град је ушао командант Булић, кога је свечано дочекао митрополит драчки Јаков са литијом и масом православног света. Од око 5000 становника скоро половина је била православна (Срби, Грци, Цинцари).

За првог војног управника Драча је постављен капетан 1. класе Бранислав Милосављевић, који је у свом прогласу становништву Драча именовао цивилну власт на челу са председником општине Петром Ђурашковићем, из познате српске драчке породице (Ђурашковић је тај положај заузимао и касније, под албанском влашћу Есад-паше Топтанија, ујака краља Зогуа)...
За команданта Приморске области постављен је инжењеријски пуковник Дамјан Поповић, а дужност начелника Љешког и Драчког округа Приморске области је обављао Иван Иванић...

 

[Casual Observer]

Ima tu i naše krivice. Zašto je SPC priznala Rumunsku pravoslavnu crkvu ? Kao i danas makedonsku... Ne radi se to ...

Rumunska je sitnica, priznali su oni i Bugarsku egzarhiju preimenovanu u Bugarska pravoslavna crkva.

 

[Casual Observer]

Дакле, настављаш да намећеш своје мистификације – разговарамо о писаном уговору између Бугарске и Србије – где у овом уговору пише да Србија добија Драчку област? Није битно да ли се о томе разговарало – битно је шта пише у уговору.

U kom to “ugovoru”, u onom vašem sa Austrougarskom o podeli Srbije?

 

[Casual Observer]

ма јок, Бугари су били мегаломани јер су желели Македонију и део источне Тракије – територије на којима су углавном живели Бугари и које су од 9. века биле у саставу бугарске државе. – а Срби су плакали за албанским земљама око Драча, којима су владали укупно око 30 година.
Па где је ту сада мегаломанија ?

Kakva crna bugarska nacionalna država pre 1878/1908?! Projekcija savremenog stanja hiljadu godina u prošlost. To što ti odbijas da prihvatiš činjenicu da ni Drugo (a kamo li Prvo) bugarsko carstvo nije bilo bugarska nacionalna država ne utiče na stvarnost.

Da li ti je poznato da Kalopetra neke savremene hronike tituliraju i samo kao gospodara Vlaha?

 

[Casual Observer]

ма јок, Бугари су били мегаломани јер су желели Македонију и део источне Тракије – територије на којима су углавном живели Бугари и које су од 9. века биле у саставу бугарске државе. – а Срби су плакали за албанским земљама око Драча, којима су владали укупно око 30 година.
Па где је ту сада мегаломанија ?

Na koju tačno grupu Bugara misliš u IX veku? Na Asparuhove i Krumove Onogure, Kalopetrove Vlahe ili Slovene?

 

[Casual Observer]

Дакле, настављаш да намећеш своје мистификације – разговарамо о писаном уговору између Бугарске и Србије – где у овом уговору пише да Србија добија Драчку област? Није битно да ли се о томе разговарало – битно је шта пише у уговору.

O kakvom ugovoru je reč? Bugarskom ugovoru sa Ausirougarskom o potpuno uništenju i podeli teritorija Srbije?

 

[Casual Observer]

ма јок, Бугари су били мегаломани јер су желели Македонију и део источне Тракије – територије на којима су углавном живели Бугари и које су од 9. века биле у саставу бугарске државе. – а Срби су плакали за албанским земљама око Драча, којима су владали укупно око 30 година.
Па где је ту сада мегаломанија ?

Kada je to Makedonija pre sastavljanja sanstefanske liste želja bila “deo Bugarske”? Elbasan i Albanija?

 

[Casual Observer]

Није важно шта мислиш ти, ја или било ко други ко не живи на овим просторима – право становника Украјине на самоопредељење је њихово право, а из тога произилази да украјинска нација постоји.
Русија је признала независност Украјине 1991. године, а ово што се сада дешава може се дефинисати само као агресивни рат чији је циљ протеривање великог дела Украјинаца из Херсонске области, Донбаса и леве обале Дњепра. У прилог томе иде гранатирање цивилних објеката, села и градова. Резултат је 6 милиона избеглица ван земље и 12 милиона интерно расељених.

A kako to da vi Bugari to isto pravo Makedoniji (a i Srbima u Srbiji) ne da samo ne priznajete nego i krećete sa tiradama o nekakvim “Srbomanima”? Doduše, za razliku od tebe koji uglavnom ‘samo’ umanjuješ i poričeš zločine nad Srbima za vreme bugarske okupacije 1915-1918 na forumu ima i tvojih sunarodnika koji to i teorijski opravdavaju.

 

[Casual Observer]

ма јок, Бугари су били мегаломани јер су желели Македонију и део источне Тракије – територије на којима су углавном живели Бугари и које су од 9. века биле у саставу бугарске државе. – а Срби су плакали за албанским земљама око Драча, којима су владали укупно око 30 година.
Па где је ту сада мегаломанија ?

Još jednom:

a) Kakve veze imaju ogursko/onogurski Turci Bulgari tengristi (upravo Bugari iz pomenutog IX veka) sa pravoslavnim slovenskim stanovništvom Makedonije i helenskom Trakijom?

b) Kako se to računa “od IX veka”? U kom je to periodu Bugarska vladala Makedonijom? Trakijom? Plovdiv, grćki Φιλιππούπολις je postao deo Bugarske (tj Istočne Rumelije) prvi put u 1878., jedino zahvaljujući hirovima Aleksandra II. Grad je inače osnovao otac Aleksandra Makedonskog Filip i po njemu je nazvan, i kakve veze ima Filp Makedonski za a Bugarskom? Teritorijalne pretenzije na države sa izlazima na tri i na četiri mora nisu baš nikakva “istorijska prava”.

Turske rune (orhonsko pismo) iz Pliske, upravo iz gorepomenutog IX veka:

http://www.math.bas.bg/~keleved/dplisros/