Никакве изворе у вези тога ниси поставио, поставио си коресподенцију у виду телеграма између балканских савезница 1913 пред други балкански рат, а причали смо о уговору о савезу и војној конвенцији 1912.
И како они говоре о томе да је Пашић одлагао договор са Бугарском!Целокупан уговор између Србије и Бугарске као и уопште савез тих земаља против Турске зависио је од тих преговора о подели ослобођених територија тада под Турском, обе земље су имале своје захтеве и нису одустајале од тога, с тим што су бугарски захтеви били мегаломански, и на крају се још Милован Миловановић шеф српске делегације и председник владе договорио да се подели оно што је неспорно, а оно што је под знаком питања да се тражи арбитража руског цара, и око тога су се обе земље сложиле иначе савеза не би ни било, а самим тим и рата против Турске.
Дакле ти уопште не знаш на основу чега би спорна област припала Бугарској после арбитраже руског цара, а сада колико видим си тотално побркао лончиће.Арбитража руског цара је била договорена за област северозападно од поменуте линије, данашња северо-западна Македонија
, погледај карту коју сам поставио, то је била спорна област где је требало руски цар да арбитрира, територија југо-источно тада није била спорна по уговору о савезу.Шта се десило, Србија је стварањем Албаније остала и без свих области од Шаре па до мора, и зато је тражила ревизију уговора и сатисфакцију у виду проширења на једином могућем месту, а то је Вардарска долина и преко линије Крива Паланка-Охрид, коју је српска војска и ослободила без учешћа бугарске и тада држала.Бугарска је одговорила тако што је напала Србију без објаве рата.
То има везе и са Бугарском, постављао сам уговор о савезу и пријатељству где се говори о томе.Са великим силама нема везе али Србија није са великим силама потписивала уговоре о подели територија под Турцима после ослобођења него са Бугарском, Црном Гором и Грчком.Бугарска је била гарант тога да ће територије источно од поменуте линије а које су тада под Турцима припасти Србији упркос могућег межања било које велике силе и то је све изиграла.
ОДРЕДБЕ БУГАРСКО-СРПСКОГ СПОРАЗУМА
Српско-бугарски споразум састоји се из два дела. Једним се ствара одбрамбени савез између страна уговорница, у којем оне обећавају да ће „једна другој притећи у помоћ користећи све своје снаге у случају да једну од њих нападну једна или више држава“. Други део је „тајни анекс“ којим стране уговорнице предвиђају могући рат против Турске у случају унутрашњих или спољних тешкоћа Турске које би могле довести у опасност националне интересе једне или друге стране уговорнице или угрозити одржавање статус qуо-а на Балканском полуострву. Карактеристична одредба за овај део је споразум о територијалној подели у случају победничког исхода таквог рата. Било је предвиђено да се све освојене области држе заједно до потписивања уговора о миру. Након уговора о миру, шарпланинско подручје, укључујући Новопазарски санџак и „Стару Србију“, требало је да припадну Србији, а територија јужно и источно од Родопских планина и реке Струмице требало је да припадне Бугарској. Било је предвиђено да средњи регион добије аутономију. Међутим, уколико се обе стране сложе да аутономија за овај регион није практично изводљива, исти је требало да стране уговорнице међусобно поделе дуж линија дефинисаних у уговору, са изузетком још једног средњег региона који преостане неподељен и који би се касније поделио путем арбитраже при чему би руски цар био арбитар. Територијални аранжмани представљају покушај да се помире жеља Србије за разграничавањем за и приступом Јадранском мору и бугарски план за аутономију Македоније. Коначно, споразумом се предвиђало да руски цар буде арбитар и у другим питањима која би могла настати из споразума.
https://savezpotomaka.rs/2018/02/18/балкански-савез/
Играла је на све или ништа и добила ништа.
