Балкански ратови

Српска војска под Једреном (Турска) 1913.г.
447968323_991267576336020_6143138412057748279_n.jpg
 
Пре 111 година, у ноћи између 29. и 30. јуна 1913, мучким нападом Бугарске на Краљевину Србију и Краљевину Грчку је почео Други балкански рат.
92138433_2934330023298757_2534738210307702784_n.jpg


Дачић Душан Atlas srpske istorije / Атлас српске историје
 
Poslednja izmena:
449189890_1005200078276103_4819661006251058140_n.jpg

Битка на Брегалници, која се од 30. јуна до 9. јула 1913. године водила између српских и бугарских снага за одбрану Старе (Јужне) Србије у рејону реке Брегалнице и Малешевске планине, око 215 км југоисточно од Скопља, најзначајнија је битка из Другог балканског рата.
Српске снаге су имале и помоћ војника Краљевине Црне Горе.
Након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара.Командант црногорске војске, која је бројала око 12.000 војника и поднела велике жртве на Брегалници, био је сердар Јанко Вукотић.
Битка на Брегалници отпочела је изненадним ноћним нападом бугарске војске на српске положаје на реци Брегалници.
По броју ангажованих снага, времену трајања и пространству на којем се водила ова битка је претеча великих битака у I СР. Она је решила исход другог балканског рата, али би оперативни и стратегијски резултати били знатно већи да су Срби своју победу енергично искористили, зашто су постојали сви оперативни услови. Губици: српски 16200 (погинулих и рањених) од чега само 11 350 у 3. армији; бугарски око 25 000. Сем тих губитака обе стране претрпеле су осетне губитке од колере, а у Срба нарочито Дринска I, Моравска I и II, Тимочка II и Црногорска дивизија.
449506199_1005199768276134_3474056852818213945_n.jpg

Друштво љубитеља историје
 
мср Срђан Граовац - „ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ – СЕНКА ВЕЛИКИХ СИЛА”

„Велике силе су увек имале кључну улогу када говоримо о балканској политици. Балкански народи и балканске државе су могли да иницирају одређене процесе, да утичу на одређене одлуке али, када говоримо о кројењу мапе Балкана, кључну улогу увек су имале велике силе. Тако је било и 1912. и 1913. године када су балкански савезници започели Први балкански рат са циљем да изврше своју историјску мисију и ослободе балканске хришћане од вишевековног турског ропства“, рекао је Граовац, истакавши да је у предвечерје Балканских ратова свет био подељен на два међусобно супротстављена блока око којих су се окупљале велике силе: с једне стране биле су силе Атанте (Француска, Русија, Британија), а с друге стране Тројни савез предвођен Немачком, Аустроугарском и Италијом. Све те силе биле су заинтересоване за ситуацију на Балкану и тежиле су да остваре своје интересе.Захваљујући консензусу који су постигле велике силе око тога да евентуални заплет на Балкану неће бити повод да се два међусобно супротстављена савеза увуку у општи рат, избегнуто је те 1912. године да Први балкански рат постане повод за избијање Првог светског рата. Велике силе су на Лондонској мировној конференцији донеле кључне одлуке о томе како ће изгледати нова мапа Балкана.
 
мср Срђан Граовац - „ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ – СЕНКА ВЕЛИКИХ СИЛА”
Предавање историчара Срђана Граовца на тему „ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ – СЕНКА ВЕЛИКИХ СИЛА” (27. 8. 2024) Први балкански рат показао је спремност балканских народа на сарадњу и заједничко деловање. То је на крају и резултирало историјским постигнућима. За разлику од њега, Други балкански рат показао је оно најгоре – незрелост и неодговорност политичких елита и неспособност да се искорачи изван круга усконационалних интереса. Последице такве политике биле су трагичне за балканске народе. Неповерење и међуетнички анимозитети само су се продубили, а идеја – Балкан балканским народима – остала је само недосањан сан у годинама и деценијама које су долазиле. Своју улогу у свим тим трагичним дешавањима из 1913. године имале су и велике силе, како у самом отпочињању Другог балканског рата, тако и приликом његовог окончања на мировној конференцији у Букурешту 1913. године.
 
Нација са популацијом мањим од пет милиона и војним буџетом мањим од два милиона фунти годишње ставила је на терен у року од четрнаест дана од мобилизације војску од 400.000 људи и у току четири недеље померила ту војску преко 160 миља на непријатељској територији, заузео једну тврђаву и уложио другу, борио се и добио две велике битке против расположиве оружане снаге нације од двадесет милиона становника, и зауставио се само на вратима непријатељске престонице. Са изузетком Јапанаца и Гурка, само Бугари од свих трупа иду у битку са фиксном намером да убију барем једног непријатеља."

Дејвид Џонсон, британски дописник, Први балкански рат

https://web.archive.org/web/2001082...m/militaryhistory/articles/1997/0897_text.htm
 
Црногорци одводе заробљене Арбанасе који су ратовали на страни Турака.
(Балкански рат 1912)
Pogledajte prilog 1616269

Čitao sam negde, a više se ne sećam gde, da je Kumanovska bitka zapravo dobijena tako što je je srpska vojska noću prosto prošla kroz položaje koje su držali turski vojnici Arbanasi, jer je padala kiša, a ovi ne baš mnogo disciplinovani i motivisani su se sklonili po kućama i zaklonima. Pretpostavio bih da to ipak nema veze sa ovim Arbanasima na slici, s obzirom da su bez uniformi, verovatno je neka pomoćna vojska.
 
Čitao sam negde, a više se ne sećam gde, da je Kumanovska bitka zapravo dobijena tako što je je srpska vojska noću prosto prošla kroz položaje koje su držali turski vojnici Arbanasi, jer je padala kiša, a ovi ne baš mnogo disciplinovani i motivisani su se sklonili po kućama i zaklonima. Pretpostavio bih da to ipak nema veze sa ovim Arbanasima na slici, s obzirom da su bez uniformi, verovatno je neka pomoćna vojska.
Ово би требало да је на фронту са Црном Гором.
Кумановска битка је битка у судару две војске, обе су биле у покрету, са тим што је српски генералштаб мислио од те турске војске да је предходница, а да главне турске снаге чекају на Овчем пољу, зато је појачање упутио тек касније, што је била грешка.
Па Турци за пораз кривицу сваљују на Албанце, они су били део турског 7. корпуса, али питање колико је то тачно.
 
мучким нападом Бугарске на Краљевину Србију
Pogledajte prilog 1572574

Дачић Душан Atlas srpske istorije / Атлас српске историје
За 15 година на овом форуму ниси научио да ствари називаш правим именом. ....
Нису Бугари 1913. године напали Краљевину Србију, већ положаје које је окупиралa српска војска дуж реке Брегалнице у Македонији - територије којих се, по претходном уговору између две земље, Србија одрекла.
Не треба понављати ову окошталу пропаганду када свако може да отвори интернет и провери шта се десило.
 
Pogledajte prilog 1572889
Битка на Брегалници, која се од 30. јуна до 9. јула 1913. године водила између српских и бугарских снага за одбрану Старе (Јужне) Србије у рејону реке Брегалнице и Малешевске планине, око 215 км југоисточно од Скопља, најзначајнија је битка из Другог балканског рата.
Српске снаге су имале и помоћ војника Краљевине Црне Горе.
Након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара.Командант црногорске војске, која је бројала око 12.000 војника и поднела велике жртве на Брегалници, био је сердар Јанко Вукотић.
Битка на Брегалници отпочела је изненадним ноћним нападом бугарске војске на српске положаје на реци Брегалници.
По броју ангажованих снага, времену трајања и пространству на којем се водила ова битка је претеча великих битака у I СР. Она је решила исход другог балканског рата, али би оперативни и стратегијски резултати били знатно већи да су Срби своју победу енергично искористили, зашто су постојали сви оперативни услови. Губици: српски 16200 (погинулих и рањених) од чега само 11 350 у 3. армији; бугарски око 25 000. Сем тих губитака обе стране претрпеле су осетне губитке од колере, а у Срба нарочито Дринска I, Моравска I и II, Тимочка II и Црногорска дивизија.
Pogledajte prilog 1572890
Друштво љубитеља историје
Ако си одлучиo да извезеш податке без позивања на извор - ево извора који је веома познат на овом подфоруму у последњих годину дана. Према Милутиновићу, више од 5.100 људи је избило из строја само у Тимочкој дивизији код Криволака, и то у току неких 4 дана.
Смањи мало епски патос. Ово су стварни догађаји, а не неки филм по твом сценарију.

1727737549432.png
 
Poslednja izmena:
За 15 година на овом форуму ниси научио да ствари називаш правим именом. ....
Нису Бугари 1913. године напали Краљевину Србију, већ положаје које је окупиралa српска војска дуж реке Брегалнице у Македонији - територије којих се, по претходном уговору између две земље, Србија одрекла.
Не треба понављати ову окошталу пропаганду када свако може да отвори интернет и провери шта се десило.
Тешко је наћи праву реч за ствар попут тебе па можда зато.Видим да си и овде кренуо са глупирањем.
Напали су Краљевину Србију јер су напали територију коју је Србија ослободила у предходном рату са Турцима, и то изненада, мучки, на бестидан начин.Може проверити као и све остало што си налупетао на форуму.
Ако си одлучиo да извезеш податке без позивања на извор - ево извора који је веома познат на овом подфоруму у последњих годину дана. Према Милутиновићу, више од 5.100 људи је избило из строја само у Тимочкој дивизији код Криволака, и то у току неких 4 дана.
Смањи мало епски патос. Ово су стварни догађаји, а не неки филм по твом сценарију.
Извор сам ти дао али ти не би био Борис када не би испао жалостан кад год се појавиш.Подаци изнети се односе као што се види на целокупне губитке у тој битки а не само у Тимочкој дивизији које Милутиновић износи.Страшно.
 
Напали су Краљевину Србију јер су напали територију коју је Србија ослободила у предходном рату са Турцима,
Територија ослобођена од Србије ни по једном уговору није припадала Србији. Што значи да је „де јуре“ напад извршен на спорне територије које су према Лондонском уговору биле предмет расподеле међу балканским државама.
Извор сам ти дао али ти не би био Борис када не би испао жалостан кад год се појавиш.Подаци изнети се односе као што се види на целокупне губитке у тој битки а не само у Тимочкој дивизији које Милутиновић износи.Страшно.
У твом посту, нема извора, Tо је прво, осим ако као извор не рачунамо „Друштво љубитеља историје“, што наравно није. Са твојим разумевањем извора, никад се не зна на шта мислиш. Наравно, ово су губици само за Криволaк - ништа друго нисам и тврдио.
 
Може проверити као и све остало што си налупетао на форуму.
Као што сам већ рекао и људи могу да виде по мојим коментарима написаним на око 100 страница - није у реду да човек као што си ти, који је завршио тек 8. разред суди особи са две факултетске дипломе.
 
Територија ослобођена од Србије ни по једном уговору није припадала Србији. Што значи да је „де јуре“ напад извршен на спорне територије које су према Лондонском уговору биле предмет расподеле међу балканским државама.
Потпуно небитно, као што није требало ни да је ослобађа сама, статус је био управо у процесу решавања.Бугарски мучки напад са леђа је био и на територију Краљевине Србије и на те области.
У твом посту, нема извора, Tо је прво, осим ако као извор не рачунамо „Друштво љубитеља историје“, што наравно није. Са твојим разумевањем извора, никад се не зна на шта мислиш. Наравно, ово су губици само за Криволaк - ништа друго нисам и тврдио.
Не знаш ти да користиш изворе било које врсте као што знамо, као друго постављени су целокупни губици обе стране који су тачни, што је најважније, тако да не знам шта си хтео са оним твојим надменим коментаром.Чак текст и није нешто антибугарски настројен с обзиром на тему, али ни то не ваља.
Као што сам већ рекао и људи могу да виде по мојим коментарима написаним на око 100 страница - није у реду да човек као што си ти, који је завршио тек 8. разред суди особи са две факултетске дипломе.
Могу да виде само да си самохвалисајућа тролчина, у рангу особа са купљеним дипломама.Тражи да ти врате паре јер није вредело.
 
Потпуно небитно, као што није требало ни да је ослобађа сама, статус је био управо у процесу решавања.Бугарски мучки напад са леђа је био и на територију Краљевине Србије и на те области.
Није питање да ли је напад биo очекиван или не, мучки или не... ради се о територији која у то време није припадала ни једној балканској држави. Научи да одговараш на коментаре и питања о којима се расправља, а не на оно што ти одговара.
Не знаш ти да користиш изворе било које врсте као што знамо, као друго постављени су целокупни губици обе стране који су тачни, што је најважније, тако да не знам шта си хтео са оним твојим надменим коментаром.Чак текст и није нешто антибугарски настројен с обзиром на тему, али ни то не ваља.
Рекао сам да није битно да ли су губици код Криволака само део укупних губитака... - поента је у томе да губитке износиш без навођења аутентичног извора.
Могу да виде само да си самохвалисајућа тролчина, у рангу особа са купљеним дипломама.Тражи да ти врате паре јер није вредело.
Где живим и где сам студирао, дипломе се не могу купити новцем.
Не показуј колико си елементаран и интелектуално осакаћен. Довољно си се осрамотио пред форумом.
Сви су видели да је модератор птф ИСТОРИЈА фудбалски ентузијаста са петоразредним логиком и знањем.
 
Poslednja izmena:
За 15 година на овом форуму ниси научио да ствари називаш правим именом. ....
Нису Бугари 1913. године напали Краљевину Србију, већ положаје које је окупиралa српска војска дуж реке Брегалнице у Македонији - територије којих се, по претходном уговору између две земље, Србија одрекла.
Не треба понављати ову окошталу пропаганду када свако може да отвори интернет и провери шта се десило.
Strogo gledano, Bugari nisu napali teritoriju Kraljevine Srbije nego njenu vojsku. Tako da si u pravu što se toga tiče ali što je to bitno? Mnogo je bitnije što prethodni dogovor o raspodeli teritorija nije mogao biti realizovan (to je posebna priča) i čekala se arbitraža Rusije, pa su Bugari procenili da im je bolje da tu arbitražu sačekaju tako što će oni imati pod vojnom kontrolom sporne teritorije, a ne Kraljevina Srbija. I najbitnije, nisu zaratili samo sa Kraljevinom Srbijom, nego i sa svim ostalim zemljama sa kojima su do toga trenutka bili saveznici. To je Drugi balkanski rat, a ne samo Bregalnička bitka.
 
Strogo gledano, Bugari nisu napali teritoriju Kraljevine Srbije nego njenu vojsku. Tako da si u pravu što se toga tiče ali što je to bitno? Mnogo je bitnije što prethodni dogovor o raspodeli teritorija nije mogao biti realizovan (to je posebna priča) i čekala se arbitraža Rusije, pa su Bugari procenili da im je bolje da tu arbitražu sačekaju tako što će oni imati pod vojnom kontrolom sporne teritorije, a ne Kraljevina Srbija. I najbitnije, nisu zaratili samo sa Kraljevinom Srbijom, nego i sa svim ostalim zemljama sa kojima su do toga trenutka bili saveznici. To je Drugi balkanski rat, a ne samo Bregalnička bitka.
Nije baš da “Bugari nisu napali teritoriju Kraljevine Srbije nego (samo) njenu vojsku” - napali su i predratnu teritoriju Kraljevine Srbije u rejonu Crne Trave (tj sadašnjeg Vlasinskog jezera), u pokušaje da prodru u dolinu Lužnice (i moguće i Vlasine) i narave prodor ka Pirotu i dolini Nišave i ugroze Niš i zatvore dolinu Južne Morave radi odsecanja srpskih trupa u Makedoniji. Pri tome je u Bici na Tumbi u izuzertno neravnopravnoj bici poražena bugarska Treća armija od srpskih trupa iz Trećeg pešadijskog puka trećeg poziva i snaga poslednje odbran - ljudi iz okolnih sela koji su bili prestarih i za službu u trećem pozivu i dečaka premladih za vojsku.

Preveliko samopouzdanje je navelo bugarsku komandu da pokuša iznenadni proboj preko planinskih vrhova visokih preko 1000m (Talambas 1255m) pri čemu su naređivani i bezglavi juriši pravo uzbrido, a sa time je nastavljeno čak i pošto je postalo jasno da Srbi uopšte nisu bili iznenađeni, i bez ikakvog obzira na neprestanu skoncentrisani puščanu, mitraljesku i artiljerijsku paljbu sa srpske strane.

Bitke na Tumbi, a i kasnije Bitke za Draganovo vrh i Drenovu glavu u kojima su srpske snage iz Pirota i Lužnice nanele teške udarce Ferdinandovim trupama se meštani i dan danas vrlo rado sećaju.

03127BEF-5D6A-4223-AB4C-1C315509488B.jpeg



22143A69-0EBE-42B6-BA6E-F9885C517E26.jpeg


19465171-CE87-49D8-9132-202745B5D927.jpeg


Topografska karta:

https://maps.lib.utexas.edu/maps/topo/former_yugoslavia/crna_trava-serbia-50k-3480iv-1995.pdf

Opširnije:
 

Prilozi

Poslednja izmena:
Није питање да ли је напад биo очекиван или не, мучки или не... ради се о територији која у то време није припадала ни једној балканској држави. Научи да одговараш на коментаре и питања о којима се расправља, а не на оно што ти одговара.
Битно је јер си се надовезао на ту моју констатацију и почео да пениш.То је територија коју је ослободила српска војска која се налази тамо још увек.А ти научи да пратиш дискусију ако је то уопште могуће јер си се због количине неистина погубио скроз.
Рекао сам да није битно да ли су губици код Криволака само део укупних губитака... - поента је у томе да губитке износиш без навођења аутентичног извора.
Да није битно не би то ни спомињао, извор је дат и подаци су тачни, који су и опште познати иначе.
Где живим и где сам студирао, дипломе се не могу купити новцем.
Не показуј колико си елементаран и интелектуално осакаћен. Довољно си се осрамотио пред форумом.
Сви су видели да је модератор птф ИСТОРИЈА фудбалски ентузијаста са петоразредним логиком и знањем.
Сам си спомињао неке дипломе јер очито мислиш да је твоја вреднија по нечему од моје, што се по показаном овде не види.
Како знања за овакве дискусије немаш наравно да се бавиш таквим стварима.
Чуо сам да су се дипломе у Бугарској не купују.
 
Tako da si u pravu što se toga tiče ali što je to bitno? Mnogo je bitnije što prethodni dogovor o raspodeli teritorija nije mogao biti realizovan (to je posebna priča) i čekala se arbitraža Rusije
Знам да сам у праву, зато сам и написао овај коментар. Расправа о узроцима другог балканског рата није била сврха мог поста. Иако сам одавно рнаписао да Бугари нису били у праву што су напали. Ни Срби нису били нарочито невини што се тиче поштовања потписаног споразума.
Али то није важно за овај разговор.
 
Nije baš da “Bugari nisu napali teritoriju Kraljevine Srbije nego (samo) njenu vojsku” - napali su i predratnu teritoriju Kraljevine Srbije u rejonu Crne Trave (tj sadašnjeg Vlasinskog jezera), u pokušaje da prodru u dolinu Lužnice (i moguće i Vlasine) i narave prodor ka Pirotu i dolini Nišave i ugroze Niš i zatvore dolinu Južne Morave radi odsecanja srpskih trupa u Makedoniji. Pri tome je u Bici na Tumbi u izuzertno neravnopravnoj bici poražena bugarska Treća armija od srpskih trupa iz Trećeg pešadijskog puka trećeg poziva i snaga poslednje odbran - ljudi iz okolnih sela koji su bili prestarih i za službu u trećem pozivu i dečaka premladih za vojsku.

Preveliko samopouzdanje je navelo bugarsku komandu da pokuša iznenadni proboj preko planinskih vrhova visokih preko 1000m (Talambas 1255m) pri čemu su naređivani i bezglavi juriši pravo uzbrido, a sa time je nastavljeno čak i pošto je postalo jasno da Srbi uopšte nisu bili iznenađeni, i bez ikakvog obzira na neprestanu skoncentrisani puščanu, mitraljesku i artiljerijsku paljbu sa srpske strane.

Bitke na Tumbi, a i kasnije Bitke za Draganovo vrh i Drenovu glavu u kojima su srpske snage iz Pirota i Lužnice nanele teške udarce Ferdinandovim trupama se meštani i dan danas vrlo rado sećaju.

Pogledajte prilog 1619348


Pogledajte prilog 1619350

Pogledajte prilog 1619349

Topografska karta:

https://maps.lib.utexas.edu/maps/topo/former_yugoslavia/crna_trava-serbia-50k-3480iv-1995.pdf

Opširnije:
Тролу, реч је о првом нападу 16. јуна на широком фронту од Осоговa до Струмског залива.
У ствари, бугарску државну границу прва нарушила је 22. јуна српска војска код Ћустендилa.
 

Back
Top