Балет

[okata]

ja sam iz novog sada.nisam isla u srednju, samo sam zavrsila nizu ali se druzim sa par devojaka iz pozorista pa znam kakva je situacija ovde.

Vasa zgrada je mnogo lepsa od nase, ali mislim da su nama sale udobnije zavezbanje.Bar od onih koje sam ja videla tamo.Ali svaka cast za urednost i opremljenost zgrade, svlacionice su vam mnogo dobre.Ja iskreno ne znam koliko se situacija razlikuje ako pricamo o pozoristu i nekom prosperitetu.Samo znam da su mnogi izgubili volju za zivotom kada nije bilo mesta u pozoristu jer je ukinuta benificija pa i stare balerine moraju da budu tu a za mlade nema mesta.U skoli je stanje, bar kada sam ja zavrsavala, bilo srednje zalosno.Uvek bude tako pred ispite pogotovo pred diplomski, jer su svi u nekoj euforiji, i ovi sa strucnih i ovi iz gimnazije.U principu sve se razlikuje od generacije do generacije.neke su manje neke vise srecne, sto se tice samog zaposlenja.Znam devojke koje su iz generacije pre mene, njih sest su pozvane u pozoriste, a one koje nisu pozvane otisle su u Novi Sad tako da je skoro cela generacija ostala u domenu profesije.Dok sa mojom generacijom to nije slucaj jer vise nije bilo mesta tako da direktor baleta i nije bio na diplomskom.Uzas!Ono sto ostane ide u Tetar T, ali tamo primaju samo one malo "slobodnije" ako razumes,i one koje su 170 i vise visoke!Bas za kabare!Ako ima jos nesto samo pitaj, ne mogu da se setim nicega vise sto bi bilo interesantno.Pozdrav.

 

[Strela]

Маја Плисецкаја - Дон Кихот 1964.

 

[Strela]

Маја Плисецкаја

 

[Strela]

Признање, Маја Плисецкаја и Владимир Путин.

 

[Strela]

Нина Кирсанова: Париз, Буенос Аирес, Монте Карло... Енглеска, Шкотска, Шпанија, Холандија, Италија... Рускиња Нина Кирсанова играла је на највећим балетским сценама света.

БАЛЕТСКЕ ПАТИКЕ, ПИЈАНИНО И МАЧАК ВАСИЛИЈЕ

Нина Кирсанова 1898. - 1989.

Играла је у првој целовечерњој балетској представи Народног позоришта. Прво постављање "Охридске легенде" везано је за њено име. У Београду, за само три године играла је 18 главних улога, као кореограф поставила је 28 балета. Из њеног студија у улици Риге од Фере, изникли су такви играчи као што је Душица Сифниос, Милорад Мишковић, Трнинић... Може се сматрати оснивачем Средње балетске школе у Београду. Сарајевски балет, своју професионалну делатност почео је њеном кореографијом, успоставила је балетски ансамбл и школу у Скопљу. Кад се коначно опростила од балета дипломирала је археологију, где је и магистрирала у седамдесетој години живота!

Краљевина Југославија била је једна од земаља која је најсрдачније отворила своје границе и своје срце за избегле Русе после Октобарске револуције 1917. године. Некима је била само привремено уточиште одакле су касније кренули даље у свет, али су многи у њој, као православној и словенској земљи, нашли своју другу домовину. Поред индустријалаца, трговаца, лекара, инжењера, професора и архитеката, међу избеглим Русима налазио се и велики број уметника који су отварали приватне школе, а ретки су добијали и ангажмане у Народном позоришту. За разлику од великог и видљивог трага који су оставили за собом руски архитекти у Београду између два рата, мање је видљив, али ништа мање значајан траг и утицај руских балетских уметника. Може се чак рећи да су они имали пресудан утицај на оснивање и развој балетског ансамбла у Народном позоришту у Београду.

Нина Кирсанова (1898-1989) једна је од најзаслужнијих руских балетских уметница која је све своје уметничко знање и умеће, али и свој живот, посветила пре свега Народном позоришту и развоју српског и југословенског балета. Иако је неколико пута одлазила из Београда ради ангажовања и своје афирмације на светској балетској сцени, Београд је називала и сматрала својом кућом. Једна је од ретких Руса који су остали у Београду и после уласка совјетских војника 1944. године, потпуно свесна да је то може коштати живота. Нина Кирсанова, према многим сведочењима, била је ведра, темпераментна, радознала и племенита жена, али и вишеструко талентована уметница. Њена блистава београдска каријера трајала је преко четири деценије. Након силаска са сцене наставља да се бави педагошким радом, али остварује и своју давнашњу жељу - завршава археологију на Филозофском факултету у Београду где и магистрира у 70-ој години. Докторат није успела да заврши због позних година.

 

[Strela]

Балетско вече у Мањежу: Понуда Биничког и Христића

Млада московска балерина Нина Кирсанова појавила се први пут у Београду 7. новембра 1923. године. Било је то на концерту "Балетско вече" на сцени зграде "Мањеж" на коме је наступила заједно са Александром Фортунатом, балетским мајстором Лавовског великог позоришта. Уследили су и њихови наступи у представама Народног позоришта, у "Шехерезади" 9. новембра, и "Валпургијској ноћи", у "Фаусту" 15. новембра за који је ФоКирсанова су били главни солисти. Ови успешни наступи донели су им понуду управе Народног позоришта - Станислава Биничког и Стевана Христића, за ангажман у Балету - каже мр Ксенија Шукуљевић-Марковић, кустос Музеја позоришне уметности Србије, која припрема монографију поводом десетогодишњице смрти Нина Кирснове. - Ангажман у Народном позоришту у Београду ово двоје балетских уметника потписали су, међутим, тек 24. фебруара 1924. године, пошто су испунили обавезу у Румунској опери у Букурешту. Кирсанова је постављена за прву белерину, а Фортунато за директора, редитеља и првог играча Балета Народног позоришта.

Када су њих двоје постали чланови Народног позоришта на челу балетског ансамбла били су Јелена Пољакова, раније прва солисткиња Маријанског театра у Петрограду и Сергеј Стрешњев, такође Рус. Балет је тада био само огранак Народног позоришта у оквиру Опере, започињао је своју четврту сезону и још увек није имао изведено ниједно целовечерње балетско дело. Наиме, у сезони 19-тој - 20-тој 1920. године основана је Опера Народног позоришта у Београду. Тада почиње и историја балета Народног позоришта јер у многим операма постоје делови у којима има балетских сцена па се отуда појавила потреба и за формирањем балетског ансамбла. Већ 1921. године отворена је у Београду и прва Глумачко-балетска школа у којој је, поред ангажмана у Народном позоришту, предавала и Јелена Пољакова.

Остала је незаборавна по својој "Жизели". А запамтили су је и они који никад нису гледали балет. У позним годинама, глумачки таленат искористила је за улогу у филму "Нешто између". Сећате ли се симпатичне бакице, мајке Микија Манојловића, која стално ређа пасијанс. То је била Нина Кирсанова.

 

[Strela]

У ансамблу Јелене Пољакове: 13 представа за београдску публику

- Доласком Кирсанове и Фортуната у Народно позориште, Балет је видно ојачао и добио могућност успостављања правог балетског репертоара - истиче Ксенија Шукуљевић Марковић. - Фортунато је припремио први целовечерњи балет - "Копелију" Леа Малиба, са Кирсановом као Сванилдом, 1. јуна 1924, у својој режији и кореографији. Овај први ангажман Нине Кирсанове у Народном позоришту трајао је до 1926. године и за то време она је остварила главне улоге у 13 музичких дела. Балети "Шехерезада", "Копелија", "Лабудово језеро", "Половецки логор", "Делија крпа у очараном дворцу" и "Жизела" у којима је Кирсанова носила главне улоге, премијерно су први пут били изведени у Народном позоришту.

Иако је стекла велику наклоност и готово постала миљеница београдске публике, Нина Кирсанова одлучује да се опрости са Народним позориштем и крене у свет ради усавршавања и остваривања међународне каријере. Крајем 1926, заједно са Александром Фортунатом, стиже у Париз, престоницу балета. Заједно су имали више успешних наступа, а онда се Фортунату губи траг, а Кирсанова добија ангажман у "Руској опери" која је гостовала по свету. Са њима наступа приликом турнеје по Јужној Америци и у чувеном позоришту Театро Цолон у Буенос Аиресу. Потврду свог великог талента добија ангажманом у трупи велике Ане Павловне и то као примабалерина за карактерне улоге. Са њима наступа на свим континентима од 1927. све до 1931, када умире Ана Павлова, а трупа се разилази. Тада се и Кирсанова враћа у Београд.

Њен други ангажман у Народном позоришту трајаће од јуна 1931. до 1934. године и веома ће се разликовати од првог. Ангажована је не само као примабалерина већ и као шеф балета, кореограф и редитељ. У овом периоду десио се и догађај изузетне важности не само за Кирсанову већ и за историју југословенског балета. Наиме, 1933. године под руководством Нине Кирсанове Балет Народног позоришта остварио је прво инострано гостовање и то у Атини где је приказао четири представе: "Тајну пирамиде", "Лабудово језеро", "Цвеће мале Иде" и "Половецки логор" из опере "Кнез Игор". То је био и први међународни успех нашег балета.

- И прво извођење "Охридске легенде" Стевана Христића везано је за Нину Кирсанову - каже госпођа Шукуљевић-Марковић. - Она је први пут поставила овај балет 1933. године. Истина, био је то само први чин. Христић је наставио даље да компонује ово дело да би балет са четири чина био премијерно изведен 1947. године. Целокупан ангажман Кирсанове у периоду 1931-1934. представља несвакидашњи подухват једног уметника не само у нашој средини него и у светским размерама. Огромно искуство стечено на светским сценама, у светским трупама и наступањем са великим светским балетским уметницима омогућили су јој успешан и свестран ангажман. Као редитељ и кореограф поставила је на сцену 28 кореографија у балетском и оперско-балетском репертоару, а као примабалерина одиграла је 18 главних улога. Руководила је балетским ансамблом и оспособила га да изнесе разноврстан репертоар. Стварала је способне играче. Међутим, и поред несумњивог успеха одлучује се да настави интернационалну каријеру.

 

[Strela]

Наставак следи...

 

[with love]

Da li je neko pogledao ovu predstavu u Pozoristu na Terazijama? Ja jesam, premijeru 13. aprila! Iako je bio petak 13., sve je bilo SAVRSENO!!! Predstava je fantasticna, sa izuzetno jakim koreografijama Mikele Merole, muzika (Kiril Dzajkovski) je vise nego doprinela ovom scenskom spektaklu, a izvodjaci... Balet Pozorista na Terazijama je dokazao (ponovo) da ima ogroman izvodjacki i umetnicki potencijal, a da je neophodno da sa njima rade vrhunski profesionalci i majstori u svom poslu kao sto je Mikele Merola, a pre njega i Mojca Horvat! BRAVO celom ansamblu pozorista! Poseban osvrt i komentar zasluzuje nekoliko solista ovog ansambla! To su, pre svih, Danica Arapovic, balerina koja moze i zasluzuje mnogo vise nego sto je do sada dobijala da radi, ali ce svakako ovom ulogom skrenuti paznju javnosti i pozorisnih ljudi na sebe ( izuzetno kvalitetno odigrana uloga "lude zene", fantastican, nadasve emotivan i potresan solo pred kraj predstave), zatim Katarina Cankovic, u svakom trenutku tacna i precizna, tehnicki perfektna, i Milan Gromilic, igrac koji svojom energijom i markantnom pojavom na sceni mami paznju i uzdahe, i aplauze publike! Fenomenalan ansambl cine i Nebojsa Gromilic, Milica Pavlovic, Iva Petrovic, Uros Petronijevic i drugi. Glumac Miroljub Turajlija je svojim divnim glasom, preciznom dikcijom i sofisticiranom emocijom upotpunio sliku ovog modernog scenskog spektakla! A sada, oni!!! Fabio Grossi (prvak rimske opere, uskocio za jedan dan u glavnu musku ulogu umesto povredjenog prvaka beogradskog baleta, Milana Rusa) i naravno, slavljenica, Ashen Ataljanc! Da nije bilo povrede Milana Rusa, verovatno vecina nas nikada ne bi videla ovog italijanskog igraca i to bi bio veliki propust za sve! Fabio je izvanredan igrac, bozanske gradje, besprekorne tehnike i izuzetne harizme! Ashen Ataljanc je jos jednom dokazala da nije slucajno sto je jedina "mladja" balerina sa nasih prostora koja je stekla svetsko ime i popularnost! Sa 16 godina bila je prvakinja baleta Narodnog pozorista, a posle je otisla u svet... Verujem da je tako i bolje! Svi odlaze, pogotovo ako su najbolji, jer nama najbolji ne trebaju! Cak i ovu proslavu 20 godina umetnickog rada nije mogla da obelezi u "svojoj" kuci, u Narodnom pozoristu, jer nije bila pozeljna! Ali, ko zna zasto je to dobro, sada Pozoriste na Terazijama ima jednu vrhunsku, svetsku predstavu na svom repertoaru, sa eminentnim umetnicima, koja joj sluzi na ponos! Bravo za "Terazije", sa zeljom da imaju mnogo izvodjenja ovog spektakla i mogucnost da je prikazu i van granica nase zemlje! Ko zna, mozda neko zahvaljujuci ovoj predstavi ostane negde u belom svetu i zaigra sa velikim imenima svetskog baleta! Ako, samo napred!

 

[Drug Chlan]

Gledao i ja...
1. put sam gledao balet i svideo mi se.
E sada da pojasnim naziv (ako vec neko pre mene nije).
"La Capinera" je ptica koja ugine kada je zatvore u kavez (pishi kafes).Koliko sam chuo nisu hteli da prevode na nashki zato shto se ta ptica kod nas nekako pogrdno zove.
Shto se samog baleta tiche ne bih nishta vishe pisao osim da mi se svideo.

 

[SMINKERKA1]

Predstava je fenomenalna!!! Balet pozorista na Terazijama je napokon dokazao koliko moze!!! Nadam se da ce biti jos ovakvih predstava na Terazijama!!! :grin: :grin: :grin: :grin: :grin: :grin:

 

[mali adađo]

Predstava je fenomenalna!!! Balet pozorista na Terazijama je napokon dokazao koliko moze!!! Nadam se da ce biti jos ovakvih predstava na Terazijama!!! :grin: :grin: :grin: :grin: :grin: :grin:

pa ukoliko relativno novi šef baleta NP ne spusti loptu....
ma da ionako je ova predstava bila savremeni ples, mogli su makar Ašhen da zovu na dvadesetpetogodišnjicu

 

[Strela]

pa ukoliko relativno novi šef baleta NP ne spusti loptu....
ma da ionako je ova predstava bila savremeni ples, mogli su makar Ašhen da zovu na dvadesetpetogodišnjicu

Двадесет година рада, Адађо. Ашен је била првакиња са 16 година.

 

[mali adađo]

Двадесет година рада, Адађо. Ашен је била првакиња са 16 година.

da dvadeset godina rada, ipak je njeno nekadašnje matično pozorište moglo da obeleži jubilej, bez nje tamo nikada više ništa neće biti isto....
čast pojedinim balerinama i baletanima, ostalo su klanovi

 

[Strela]

da dvadeset godina rada, ipak je njeno nekadašnje matično pozorište moglo da obeleži jubilej, bez nje tamo nikada više ništa neće biti isto....
čast pojedinim balerinama i baletanima, ostalo su klanovi

Стварно је мало без везе што јој није било омугућено да овај значајан јубилеј обележи у НП... Али ова занимљива и модерна балетска представа је јако значајна за балетски ансамбл Позоришта на Теразијама, начинили су још један значајан искорак након "Чикага".

 

[mali adađo]

Стварно је мало без везе што јој није било омугућено да овај значајан јубилеј обележи у НП... Али ова занимљива и модерна балетска представа је јако значајна за балетски ансамбл Позоришта на Теразијама, начинили су још један значајан искорак након "Чикага".

potpuno se slažem sa tobom Strelo, napravili su iskorak i zaslužili su sve pohvale.

 

[SMINKERKA1]

Prve nagrade stizu!!! Balerina Milica Pavlovic i glumac Miroljub Turajlija dobili su juce stipendije za njujorsku skolu “Jacobs Pillow”. u avgustu ce imati priliku da vezbaju sa najboljim koreografima sveta!!! BRAVO!!!! :-D :-D :-D :-D :-D

 

[Strela]

Prve nagrade stizu!!! Balerina Milica Pavlovic i glumac Miroljub Turajlija dobili su juce stipendije za njujorsku skolu “Jacobs Pillow”. u avgustu ce imati priliku da vezbaju sa najboljim koreografima sveta!!! BRAVO!!!! :-D :-D :-D :-D :-D

Лепо за Милицу, све честитке, једино ми није јасно какве везе Турајлија има с балетом, а и њеогова улога у "La Capineri" је била нараторска и по критичарима је била сувишна?!

 

[cupavica]

Ja sam prvi put sa vama ali sam ljubitelj i poznavalac baleta...meni je bio super dolazak svetske balerine Maje Pliseckaje i kazu da kad je otisla na probu u NP i pozdravila ih samo u trecoj poziciji da sum pali kakva je to balerinarecite mi molim vas jer neko Dr.Dzekila i kako vam se dopala Uspavana sa mladom postavompozdrav

 

[okata]

Dzekil je suoer predstava.Ja sam je gledala do iznemoglosti, ali mislim da je najbolja kada je igra Kostjukov.ne verujem da on jos igra sada, ali se mozda varam.Uspavanu nisam gledala skorije, poslednji put sam je gledala sa Dalijom i svidela mi se.Mislim da sada igra mala Bojana koja je savrsena za svoje godine, tako da samo napred.

 

[cupavica]

Igrao je Kostjukov,sa Milom Dragicevic i stvarno je sjajan a slazem se i za Bojanu,meni se dopala balerina Maja koja igra vodju onih ulicara,znas???pozdrav

 

[okata]

Da!Ona je super, i super joj stoji uloga inace je super savremenio igrac ona .Da li si gledala mozda "Osame" na maloj sceni, davala se pre jedno tri godine.Ona je igrala u delu "Crna mackica", mozda sam malo pogresila naziv, davno je to bilo.Tu je igrala sa Bozom koji se isto dobro pokazao ali samo tu.Mila je isto super za tu ulogu za razliku od njene sestre kojoj je preostalo samo da glumi, jer se bas vidi da je stara.Ana je malo kruta ali je zato tehnicki savrsena.

 

[cupavica]

Meni je ona super za mesec dana je premijera kaveza pa da gledamoona je super i u klasici je odlicna,igra i u Uspavanoj i u Zizeli,itd.....Meni se Mila bas i nije dopala,malo je bez izraza ili je mozda Kostjukov toliko u izrazu odlican da nije dosla do izrazaja

 

[bandzula303]

Признање, Маја Плисецкаја и Владимир Путин.

Mislim da se ova balerina pojavila nedavno u Beogradu, ali na jednom koncertu u Kolarcu ili sl., ne mogu tačno da se setim ali znam da nije u vezi sa baletom. U reportaži su spomenuli da ona ima 81 godinu, a izgleda neverovatno vitalno, i, bez preterivanja bar 25 godina mlađe!

 

[VIRGINIJA]

Imam jedno pitanje u vezi "La Capinere",kakav je bio Milan Rus ,ako je igrao,cula sam da se povredio i da mu traze zamenu ,da li je to tacno?
Zanima kakva je bila predstava,utisci,........sve,sve,....i naravno Milan kakav je bio ,ako je igrao.Da li da idem da je pogledam?
Pre koliko je bila premijera?
POZDRAV!