-
- Popularno:
- Kratkometražni filmovi
- Ričard Gir recituje pesmu "Misli na...
- Činjenice Iz filma "Veštica iz Blera".
- Da li je naš narod gladan?
- ️ Da li je seks bolji kad je planiran...
- Tramp: Srbija se spremala da objavi rat...
- Premijer Macut: LGBT agenda neće biti...
- Jedan prost zadatak iz matematike da te...
- Srbija pod vlascu UK Krune i Mi6-a, kao...
- Šta se može očekivati od protesta na...
Балет
- Začetnik teme Strela
- Datum pokretanja
Bila sam i nije mi se uopste svidelo.Rezijski je jako dobro uradjeno-Milan Lazic kao svestenik i uopste ideja svestenika koji prica pricu je fenomenalna ali zato je sve ostalo bilo lose.Predugo traje predstava, izraz im je slab, smrt predugo traje a ne ostavlja utisak, scenografije skoro da i nema a to sto ima je neki sklepan krevet od kartona!Povrh svega su doveli neke skole da gledaju predsvavu- gadjali su orkestar kamenjem pa je predstava kasnila 20 minuta.A ni to nije sve- celu predstavu su dobacivali i ometali tako da misi mogao lepo ni da pratis sta se desava na sceni.Sve u svemu cela predstava i izvadjenje je ostavilo prilicno los utisak tako da ne verujem da cu ici da gledam ponovo.
okata
Zainteresovan član
- Poruka
- 219
Evo i ja da se ukljucim u diskusiju.Super da sam napokon nasla temu koja mi lezi.Inace sam zavrsila srednju baletsku pa cu pokusati da sudelujem u diskusiji koliko mogu.Htela bih da pitam cini mi se malog adadja da li je i ona zavrsila srednju posto vidim da se razume u tok vezbi?Svaka cast na slikama i ocigledno strapljivom traganju po raznim informacijama.Jako mi je drago da ima ljudi koji se zanimaju za ovu vrstu umetnosti.Sta god vas interesuje vezano za skolu i pojedinosti iz baleta i tog zivota inaca, slobodno pitajte.Moram samo da ispravim jednu gresku, za baletske patike se ne kaze papucice vec Spic patike,Neki ih zovu i Prsti a ranije su u zargonu nazivane Palci.Naravno pricam o patikama pomocu kojih se stoji na prstima.Pozdrav.
- Poruka
- 43
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
ИСИДОРА ДАНКАН
Исидора Данкан рођена је у Сан Франциску, 26. маја 1877. у ирској породици. Љубав према музици и покрету усадила јој је мајка пијанисткиња. Од малих ногу је своје осећаје показивала кроз плес и увелико сањала о сјају позорнице. Међутим, стварност је била много суровија. Када је отац напустио породицу, Исидора, њена мајка и сестре су буквално гладовале. Без имало пара у џепу, некако су стигле у Чикаго и издржавале се тако што је Исидора играла у једном ресторану.
Била је упорна и непоколебљива и постепено се приближавала свом циљу. Добила је ангажнман у Њујорку и успела да приреди неколико самосталних балетских наступа. Због свог чудног поимања балета – на музику Шопена и Моцарта играла је боса и скоро гола – извиждана је од публике и урнисана од критике. Због тога је отишла у Лондон. Тамошњи богаташи, који су жудели за новотаријама, подржали су је, уз обилну финансијску потпору. Кренула је на турнеју по Европи и свуда доживела изузетан успех. Многе друге балерине и играчице почеле су да копирају Исидорин начин игре – боса и у провидној туници. Париски сликари су је сликали, вајари вајали, а сви волели. Године 1905. отишла је у Русију и својом игром опчинила тамошње уметнике и узан круг публике.
Приватан живот јој је био препун узбудљивих догађаја, проткан са много љубави и много патње. Њено двоје деце, рођено у две различите везе, погинуло је несрећним случајем. Последњи од многобројних скандала, приредила је 1921., када је поново отишла у тада младу комунистичку Русију – прогласила се "црвеном". Тиме је на себе навукла гнев Запада. Удала се за славног песника Сергеја Јесењина, али је и та веза ускоро доживела крах. Он се убио, а Исидора више није могла да се скраси.
Возила се колима 13. септембра 1927. Око врата је имала дуг свилени шал. Шал се обмотао око точка и у брзини, муњевито, окнчао живот славне играчице.
Исидора Данкан рођена је у Сан Франциску, 26. маја 1877. у ирској породици. Љубав према музици и покрету усадила јој је мајка пијанисткиња. Од малих ногу је своје осећаје показивала кроз плес и увелико сањала о сјају позорнице. Међутим, стварност је била много суровија. Када је отац напустио породицу, Исидора, њена мајка и сестре су буквално гладовале. Без имало пара у џепу, некако су стигле у Чикаго и издржавале се тако што је Исидора играла у једном ресторану.
Била је упорна и непоколебљива и постепено се приближавала свом циљу. Добила је ангажнман у Њујорку и успела да приреди неколико самосталних балетских наступа. Због свог чудног поимања балета – на музику Шопена и Моцарта играла је боса и скоро гола – извиждана је од публике и урнисана од критике. Због тога је отишла у Лондон. Тамошњи богаташи, који су жудели за новотаријама, подржали су је, уз обилну финансијску потпору. Кренула је на турнеју по Европи и свуда доживела изузетан успех. Многе друге балерине и играчице почеле су да копирају Исидорин начин игре – боса и у провидној туници. Париски сликари су је сликали, вајари вајали, а сви волели. Године 1905. отишла је у Русију и својом игром опчинила тамошње уметнике и узан круг публике.
Приватан живот јој је био препун узбудљивих догађаја, проткан са много љубави и много патње. Њено двоје деце, рођено у две различите везе, погинуло је несрећним случајем. Последњи од многобројних скандала, приредила је 1921., када је поново отишла у тада младу комунистичку Русију – прогласила се "црвеном". Тиме је на себе навукла гнев Запада. Удала се за славног песника Сергеја Јесењина, али је и та веза ускоро доживела крах. Он се убио, а Исидора више није могла да се скраси.
Возила се колима 13. септембра 1927. Око врата је имала дуг свилени шал. Шал се обмотао око точка и у брзини, муњевито, окнчао живот славне играчице.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Утемељивачица модерне игре
Исидора је, према мишљењу историчара игре, играча, кореографа, духовна утемељивачица модерне игре. То пре свега значи да начела игре која данас видимо у модерној игри различитих америчких и европских трупа, имају заједничког са оним што је она почетком века заступала - да је уметност живот (Од самог почетка ја сам играла искључиво свој сопствени живот, пише Исидора у својој аутобиографији). И једно и друго она заснива на слободи (била је против институција - позоришних и брачних) и љубави (једино су искрени и непосредни људски односи меродавни).
Иноваторка
Исидора уметност схвата као напор да се изрази истина сопственог бића гестом и покретом, и зато игра треба да буде израз физичке слободе (ослобођена од идеолоских притисака сваке врсте). Основу - и уметности и живота - чини љубав - уметност се не може раздвојити од љубави (“уметник је једини љубавник, само он има чисту визију лепоте, а љубав је слика душе којој је допуштено да се загледа у непролазну лепоту'').
Сопственост, слобода, љубав и лепота основни су стожери Исидориног трагања за једноставним, исконским покретима којима се свакодневно уздиже на ниво уметничког. Једноставне гестове обликује у празном сценском простору, ослобођеног декора (само плаве завесе упућују да је у питању позориште, а не живот), босонога, распуштене косе, обавијена порозирном туником, Исидора гради пут новом виђењу смисла и циља игре у простору и времену. Она негира уметност балета, а признаје уметност дусе (''Убрајам себе у непријатеље балета, јер сматр-ам да је то лазна и бесмислена уметност, заправо, моје је мисљење да балет уопште не спада у уметност'').
Играла је на основу своје интуиције, на основу онога што јој је урођена потреба, без створеног плана унапред (како је то чинио Фокин или неки други познати и признати кореограф). Зато су многи били склони да њену игру одреде као импровизацију, а тај суд већ вуче негативну конотацију да је реч о нечем ''нестудиозном''. Станиславски запажа да ''Данканова није у стању да о својој уметности говори систематично и логично. Њој су идеје падале на памет случајно, често изазване најнеочекиванијим свакодневним догађајима''.
Исидора је, према мишљењу историчара игре, играча, кореографа, духовна утемељивачица модерне игре. То пре свега значи да начела игре која данас видимо у модерној игри различитих америчких и европских трупа, имају заједничког са оним што је она почетком века заступала - да је уметност живот (Од самог почетка ја сам играла искључиво свој сопствени живот, пише Исидора у својој аутобиографији). И једно и друго она заснива на слободи (била је против институција - позоришних и брачних) и љубави (једино су искрени и непосредни људски односи меродавни).
Иноваторка
Исидора уметност схвата као напор да се изрази истина сопственог бића гестом и покретом, и зато игра треба да буде израз физичке слободе (ослобођена од идеолоских притисака сваке врсте). Основу - и уметности и живота - чини љубав - уметност се не може раздвојити од љубави (“уметник је једини љубавник, само он има чисту визију лепоте, а љубав је слика душе којој је допуштено да се загледа у непролазну лепоту'').
Сопственост, слобода, љубав и лепота основни су стожери Исидориног трагања за једноставним, исконским покретима којима се свакодневно уздиже на ниво уметничког. Једноставне гестове обликује у празном сценском простору, ослобођеног декора (само плаве завесе упућују да је у питању позориште, а не живот), босонога, распуштене косе, обавијена порозирном туником, Исидора гради пут новом виђењу смисла и циља игре у простору и времену. Она негира уметност балета, а признаје уметност дусе (''Убрајам себе у непријатеље балета, јер сматр-ам да је то лазна и бесмислена уметност, заправо, моје је мисљење да балет уопште не спада у уметност'').
Играла је на основу своје интуиције, на основу онога што јој је урођена потреба, без створеног плана унапред (како је то чинио Фокин или неки други познати и признати кореограф). Зато су многи били склони да њену игру одреде као импровизацију, а тај суд већ вуче негативну конотацију да је реч о нечем ''нестудиозном''. Станиславски запажа да ''Данканова није у стању да о својој уметности говори систематично и логично. Њој су идеје падале на памет случајно, често изазване најнеочекиванијим свакодневним догађајима''.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Љубав Јесењина и Исидоре
.........................................................................................................................
Рано је ушао у свет поезије. Као зрела раж плаве косе, у модрој рубашки, са сеоском руском хармоником, уз коју је и певао своје стихове, Сергеј Јесењин је на улицама Москве био дотад невиђена лепота и вечна свежина дубоке и древне Русије.
Златну главу, из којег су куљале бујице здравих и нежних стихова, слава је рано окрунила. Са славом су дошле жене и алкохол. Поезија је убијала песника. Ни овог пута плећа нијесу издржала. Рађале су се нове књиге, ређале су се жене, љубавнице и скитања, пролазили су градови и земље, долазила пијанства и мамурлуци.
Године 1917. Јесењин се оженио Зинаидом Николајевом Рајх, са којом је имао сина Константина и ћерку Татјану. Са Зинаидом није остао дуго у браку. Долазак у Русију чувене светске играчице Исидоре Данкан, пореклом Иркиње, 1921. године, био је кобан по песника. Јесењин је брзо улетео у њен смртоносни загрљај. Њему је било 26 година, а она је за собом имала неколико бракова и љубави. Поред осталих живела је са пољским боемом Мирским, славним редитељем Гордоном Крегом, једним од оснивача компаније шиваћих машина Сингером, са Русом Пимом, те са вајаром Роденом, драматичарем Херманом Баром, Данунцијом… Двоје деце - кћерку Дедри и сина Патрика, односе јој таласи Сене. Када је упознала Јесењина, било јој је 46 година.
Отпочела је велика љубав двоје славних, а врло различитих људи, испуњена пијанчењима, тучама, скандалима. Велика уметница падала је на колена пред песником, љубила му ципеле које су је ударале, јурила Москвом и Европом да га спасе, јер волела га је. Јесењин је играо пред њом, рецитовао стихове, али она није знала руски језик. Уметнички свет Русије и Европе брујао је од скандала. Ипак, Јесењин и Исидора Данкан, венчали су се 10. маја 1922. године у Москви. Пустолов и скандалист, сујетни песник коме је одговарало да има за супругу славну балерину, љубоморни човек и сељак из Рјазана, није могао срцем и душом да прихвати светску даму - бродоломника љубави и људских судбина. Упркос њеној љубави и обостране страсти, разлаз ће бити неизбежан. Када се ујесен 1924. године, на совјетском небу, покварио авион са Исидором Данкан, и спустио се на земљу ради оправке, Исидора је последњи пут на руском снегу мужицима играла. На часовима играња, 28. децембра 1925. она је у Паризу примила вест о Јесењиновом самоубиству. Ни она није била боље среће ни веселије судбине: 14. септембра 1927. у Ници, одлазећи на излет колима, бива обешена од црвеног шала са њеног рамена, који се намотавао на точак аутомобила и тако је удавио. Због совјетских докумената, није могла бити сахрањена у Ници, већ је пренесена у Париз. Прах јој почива на гробљу Пјер Лашез.
................................................................................................................................
.........................................................................................................................
Рано је ушао у свет поезије. Као зрела раж плаве косе, у модрој рубашки, са сеоском руском хармоником, уз коју је и певао своје стихове, Сергеј Јесењин је на улицама Москве био дотад невиђена лепота и вечна свежина дубоке и древне Русије.
Златну главу, из којег су куљале бујице здравих и нежних стихова, слава је рано окрунила. Са славом су дошле жене и алкохол. Поезија је убијала песника. Ни овог пута плећа нијесу издржала. Рађале су се нове књиге, ређале су се жене, љубавнице и скитања, пролазили су градови и земље, долазила пијанства и мамурлуци.
Године 1917. Јесењин се оженио Зинаидом Николајевом Рајх, са којом је имао сина Константина и ћерку Татјану. Са Зинаидом није остао дуго у браку. Долазак у Русију чувене светске играчице Исидоре Данкан, пореклом Иркиње, 1921. године, био је кобан по песника. Јесењин је брзо улетео у њен смртоносни загрљај. Њему је било 26 година, а она је за собом имала неколико бракова и љубави. Поред осталих живела је са пољским боемом Мирским, славним редитељем Гордоном Крегом, једним од оснивача компаније шиваћих машина Сингером, са Русом Пимом, те са вајаром Роденом, драматичарем Херманом Баром, Данунцијом… Двоје деце - кћерку Дедри и сина Патрика, односе јој таласи Сене. Када је упознала Јесењина, било јој је 46 година.
Отпочела је велика љубав двоје славних, а врло различитих људи, испуњена пијанчењима, тучама, скандалима. Велика уметница падала је на колена пред песником, љубила му ципеле које су је ударале, јурила Москвом и Европом да га спасе, јер волела га је. Јесењин је играо пред њом, рецитовао стихове, али она није знала руски језик. Уметнички свет Русије и Европе брујао је од скандала. Ипак, Јесењин и Исидора Данкан, венчали су се 10. маја 1922. године у Москви. Пустолов и скандалист, сујетни песник коме је одговарало да има за супругу славну балерину, љубоморни човек и сељак из Рјазана, није могао срцем и душом да прихвати светску даму - бродоломника љубави и људских судбина. Упркос њеној љубави и обостране страсти, разлаз ће бити неизбежан. Када се ујесен 1924. године, на совјетском небу, покварио авион са Исидором Данкан, и спустио се на земљу ради оправке, Исидора је последњи пут на руском снегу мужицима играла. На часовима играња, 28. децембра 1925. она је у Паризу примила вест о Јесењиновом самоубиству. Ни она није била боље среће ни веселије судбине: 14. септембра 1927. у Ници, одлазећи на излет колима, бива обешена од црвеног шала са њеног рамена, који се намотавао на точак аутомобила и тако је удавио. Због совјетских докумената, није могла бити сахрањена у Ници, већ је пренесена у Париз. Прах јој почива на гробљу Пјер Лашез.
................................................................................................................................
- Poruka
- 43
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
ИСИДОРА И ЈЕСЕЊИН
У вртлогу страсти
ПИШЕ: ВИТАЛИЈ БЕЗРУКОВ
ПОЗНАТА балерина Исидора Данкан, краљица плеса, која је освојила својом уметношћу Европу и Америку, била је један од малог броја западних интелектуалаца, писаца, уметника, позоришних радника који су уморни од ситог америчког и европског живота видели у руској револуцији свеж ветар. Она је поверовала да се на огромном простору Русије ствара нова светска будућност.
- Ја хоћу да играм за масе, за радне људе којима је потребна моја уметност... Хоћу за њих да играм бесплатно. Желим да радим за будућност руске револуције и њене деце.
Очињена тим идеалима, дошла је у Москву уопште не претпостављајући да ће овде, једне топле јесење вечери, да сретне своју судбину, своју последњу љубав, свог јединог законитог мужа - великог руског песника Сергеја Јесењина.
А он? Он се још раније заљубио у славу Исидоре Данкан, али кад је коначно видео ту очаравајућу жену, силно ју је пожелео. У њему је планула незадржива страст. И мисли и осећања толико су се преплели да су схватили једно друго без речи.
"Ево, то је жена каква ми је потребна. Она може да постане моја муза."
"Шта он то говори? Не, не говори - нежно пева? Златна глава?"
"Дивна је... како нежно милује моју косу. Колико топлоте и љубави исијавају њене очи, њен глас, њене руке, усне!"
"Његове усне... чисто плаветнило очију... Како је прекрасно грађен! Како су пропорционалне линије његовог тела!"
"Како је она прекрасна! Богиња! Бронзана богиња!... Шта је то са мном? Шта ме то привлачи! Вуче ме као у вртлог!"
"Како је млад! Мој бог! Колико је млађи од мене? Ако је... Године и душа нису увек вршњаци... А његова душа... О како је она дубока... као јама! Он ме привлачи! Немам снаге да се супротставим!"
И Исидора је поново пољубила Јесењина. Припијени једно уз друго, они су се спустили на колена. Јесењин, обухвативши њено прекрасно тело, почео је буквално да кида Исидору, као да жели да је усиса у себе, да се слије с њом у једно.
- Но! Но! - с муком се отргла из његовог загрљаја, устала и пружила му руке. Тако су наставили да стоје држећи се за руке, гледајући једно друго у очи! Све је ишчезло, само су остали њих двоје! Он и она!
- Хеј, Исидора! Укротила си нашег Сергеја - нашалио се неко од гостију.
- Није баш јасно, ко је кога укротио! - успротивио се Кусиков.
Она је седећи на кревету, сладострасно уронила руку у златне Јесењинове коврџе, а он је седео на тепиху поред њених ногу и рецитовао, не одвајајући поглед од њених малих нежних усана.
Ал’ ипак ти ми нежност дај
У страсти пољупца што вара,
Нек срце вечно сања мај
И с оном другом разговара.
И мада није ништа разумела од онога што је Јесењин говорио, музика његових стихова зачарала ју је. Исидора је свом својом душом осећала да је пред њом - геније!
Учесници забаве су после поноћи нарушили њихову осамљеност:
- Плес! Исидора! Плес! "Интернационала!" - тражили су они, скандирајући. - Устајте, ви земаљско робље, ви сужњи које мори глад - певали су сви заједно.
Исидора је пољубила Јесењина у главу:
- Геније! Ти си геније! - Грациозно је устала с кревета и обухватила царским погледом цео атеље и полупијане госте. - Но! Нет карашо! - одмахнула је главом. - Одмах кочијаша, идемо код мене на Перечистенку! Тамо ће играти Исидора Данкан. Преведите, Шнајдер! - рекла је на енглеском.
У вртлогу страсти
ПИШЕ: ВИТАЛИЈ БЕЗРУКОВ
ПОЗНАТА балерина Исидора Данкан, краљица плеса, која је освојила својом уметношћу Европу и Америку, била је један од малог броја западних интелектуалаца, писаца, уметника, позоришних радника који су уморни од ситог америчког и европског живота видели у руској револуцији свеж ветар. Она је поверовала да се на огромном простору Русије ствара нова светска будућност.
- Ја хоћу да играм за масе, за радне људе којима је потребна моја уметност... Хоћу за њих да играм бесплатно. Желим да радим за будућност руске револуције и њене деце.
Очињена тим идеалима, дошла је у Москву уопште не претпостављајући да ће овде, једне топле јесење вечери, да сретне своју судбину, своју последњу љубав, свог јединог законитог мужа - великог руског песника Сергеја Јесењина.
А он? Он се још раније заљубио у славу Исидоре Данкан, али кад је коначно видео ту очаравајућу жену, силно ју је пожелео. У њему је планула незадржива страст. И мисли и осећања толико су се преплели да су схватили једно друго без речи.
"Ево, то је жена каква ми је потребна. Она може да постане моја муза."
"Шта он то говори? Не, не говори - нежно пева? Златна глава?"
"Дивна је... како нежно милује моју косу. Колико топлоте и љубави исијавају њене очи, њен глас, њене руке, усне!"
"Његове усне... чисто плаветнило очију... Како је прекрасно грађен! Како су пропорционалне линије његовог тела!"
"Како је она прекрасна! Богиња! Бронзана богиња!... Шта је то са мном? Шта ме то привлачи! Вуче ме као у вртлог!"
"Како је млад! Мој бог! Колико је млађи од мене? Ако је... Године и душа нису увек вршњаци... А његова душа... О како је она дубока... као јама! Он ме привлачи! Немам снаге да се супротставим!"
И Исидора је поново пољубила Јесењина. Припијени једно уз друго, они су се спустили на колена. Јесењин, обухвативши њено прекрасно тело, почео је буквално да кида Исидору, као да жели да је усиса у себе, да се слије с њом у једно.
- Но! Но! - с муком се отргла из његовог загрљаја, устала и пружила му руке. Тако су наставили да стоје држећи се за руке, гледајући једно друго у очи! Све је ишчезло, само су остали њих двоје! Он и она!
- Хеј, Исидора! Укротила си нашег Сергеја - нашалио се неко од гостију.
- Није баш јасно, ко је кога укротио! - успротивио се Кусиков.
Она је седећи на кревету, сладострасно уронила руку у златне Јесењинове коврџе, а он је седео на тепиху поред њених ногу и рецитовао, не одвајајући поглед од њених малих нежних усана.
Ал’ ипак ти ми нежност дај
У страсти пољупца што вара,
Нек срце вечно сања мај
И с оном другом разговара.
И мада није ништа разумела од онога што је Јесењин говорио, музика његових стихова зачарала ју је. Исидора је свом својом душом осећала да је пред њом - геније!
Учесници забаве су после поноћи нарушили њихову осамљеност:
- Плес! Исидора! Плес! "Интернационала!" - тражили су они, скандирајући. - Устајте, ви земаљско робље, ви сужњи које мори глад - певали су сви заједно.
Исидора је пољубила Јесењина у главу:
- Геније! Ти си геније! - Грациозно је устала с кревета и обухватила царским погледом цео атеље и полупијане госте. - Но! Нет карашо! - одмахнула је главом. - Одмах кочијаша, идемо код мене на Перечистенку! Тамо ће играти Исидора Данкан. Преведите, Шнајдер! - рекла је на енглеском.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Шнајдер је услужно превео:
- Исидора све позива у своју кућу на Перечистенки. Тамо ће вам плесати.
- Yес, yес! Играти! Играти! - потврдила је Исидора, облачећи капут и капу које јој је пружио Јакулов. Узевши Јесењина под руку, шаљиво омотавши њега и себе дугачким лаким шалом, Исидора га је срећна и одушевљена, повукла за собом. - Мој дарлинг! Златна глава! Мон амоур!
Сергеј Јесењин, пијан, да ли од вина или од Исидоре, блажено се осмехујући, повиновао се и пратио ју је у стопу.
- Готов је, пропао је Јесењин. Води нашег генија као теленце на узици! - пакосно је рекао Маријенгоф. - Амур Јесењин! Анђелак с крилима! - гунђао је подижући хармонику с пода.
- Завидиш му? Криво ти је што богиња плеса није тебе изабрала? - рекао је Кусиков.
Али њихово боцкање више нико није слушао. Цела гомила гостију која је певала из свег гласа "Интернационалу", на радост уснулих комшија, кренула је напоље. Било је сасвим светло кад су изашли на улицу. Зауставивши једини фијакер који се тако рано кретао улицом, у њега су сели Исидора и Јесењин, а Шнајдеру није преостало ништа друго него да седне напред, поред кочијаша.
Остали су пошли пешице у нади да ће успут да ухвате још неко превозно средство.
Прошавши кроз Садову, кочијаш је скренуо на Перечистенку. Коњић је једва ишао по калдрми, повремено се спотичући и дрмајући кочију, али Исидора и Јесењин то уопште нису осећали. Она је дремала, удобно се сместивши на Јесењиновом рамену и била је савршено срећна. И Јесењин је затворио очи, али их је повремено отварао и гледао њено лице испод свог образа. Кочијашу загрејаним зрацима излазећег сунца такође је падала глава, и он је опустио дизгине.
ВЕНЧАЊЕ
- ЕЈ, оче! Шта радиш, венчаваш нас, шта ли? Отвори очи? Већ трећи пут обилазиш око цркве, као око аналоја! - пребацивао је Шнајдер, дрмајући кочијаша за раме.
Јесењин се, схвативши о чему се ради, радосно насмејао, показујући Исидори цркву поред које су пролазили:
- Венчао нас! Разумеш? Свадба! Ти и ја смо венчани!
Кад јој је Шнајдер превео, она се са срећним осмехом поново привила уз Јесењина.
- Исидора све позива у своју кућу на Перечистенки. Тамо ће вам плесати.
- Yес, yес! Играти! Играти! - потврдила је Исидора, облачећи капут и капу које јој је пружио Јакулов. Узевши Јесењина под руку, шаљиво омотавши њега и себе дугачким лаким шалом, Исидора га је срећна и одушевљена, повукла за собом. - Мој дарлинг! Златна глава! Мон амоур!
Сергеј Јесењин, пијан, да ли од вина или од Исидоре, блажено се осмехујући, повиновао се и пратио ју је у стопу.
- Готов је, пропао је Јесењин. Води нашег генија као теленце на узици! - пакосно је рекао Маријенгоф. - Амур Јесењин! Анђелак с крилима! - гунђао је подижући хармонику с пода.
- Завидиш му? Криво ти је што богиња плеса није тебе изабрала? - рекао је Кусиков.
Али њихово боцкање више нико није слушао. Цела гомила гостију која је певала из свег гласа "Интернационалу", на радост уснулих комшија, кренула је напоље. Било је сасвим светло кад су изашли на улицу. Зауставивши једини фијакер који се тако рано кретао улицом, у њега су сели Исидора и Јесењин, а Шнајдеру није преостало ништа друго него да седне напред, поред кочијаша.
Остали су пошли пешице у нади да ће успут да ухвате још неко превозно средство.
Прошавши кроз Садову, кочијаш је скренуо на Перечистенку. Коњић је једва ишао по калдрми, повремено се спотичући и дрмајући кочију, али Исидора и Јесењин то уопште нису осећали. Она је дремала, удобно се сместивши на Јесењиновом рамену и била је савршено срећна. И Јесењин је затворио очи, али их је повремено отварао и гледао њено лице испод свог образа. Кочијашу загрејаним зрацима излазећег сунца такође је падала глава, и он је опустио дизгине.
ВЕНЧАЊЕ
- ЕЈ, оче! Шта радиш, венчаваш нас, шта ли? Отвори очи? Већ трећи пут обилазиш око цркве, као око аналоја! - пребацивао је Шнајдер, дрмајући кочијаша за раме.
Јесењин се, схвативши о чему се ради, радосно насмејао, показујући Исидори цркву поред које су пролазили:
- Венчао нас! Разумеш? Свадба! Ти и ја смо венчани!
Кад јој је Шнајдер превео, она се са срећним осмехом поново привила уз Јесењина.
- Poruka
- 43
Drug Chlan
Zainteresovan član
- Poruka
- 103
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Drug Chlan:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=3420185&postcount=28
Још 11. децембра 2006. најавила сам овај догађај, на овој теми...
Drug Chlan
Zainteresovan član
- Poruka
- 103