Балет

josemartinezdonqpariskaqv7.jpg


Хозе Мартинез - "Дон Кихот"
 
Balet kao temeljni plesni pokret

Balet je jedna od najstarijih plesnih tehnika koja je temelj svim ostalim plesnim stilovima.

Balet karakterišu stroge forme tela i otvoreni položaj stopala, što znači da je cela noga zarotirana iz kuka prema spolja za 180 stepeni.

Baletska tehnika ne poznaje upotrebu sile i naglih pokreta. Svi pokreti moraju biti kontrolisani i ne smeju se izvoditi sa zgrčenim mišićima, već istegnutim u «daljinu».

Elementi koji se uvežbavaju su veliki i mali čučnjevi, istezanje i dizanje nogu, rad stopala, različiti nagibi i rotacije tela, različite vrste okreta i skokova koji se mogu izvoditi iz velikoga ili malog čučnja, s obe ili jedne noge i sl.

Balet nije samo za profesionalce, već je i izvrsna aktivnost za rekreativce.
Razlika između rekreativnog i profesionalnog bavljenja plesom je samo u tome što rekreativci izvode manje komplikovane elemente. Rekreativci takođe ne moraju da imaju stepen otvorenosti do punih 180 stepeni, već onoliko koliko to dopuštaju individualne prirodne predispozicije tela.
 
Историја класичног балета и плеса уопште

Балет није засебна плесна уметност већ је неизбежна степеница у развоју плеса.

Почеци плеса

Не знамо поуздано када је човек почео да плеше, но можемо претпоставити да је то било негде од самих почетака. У готово свим сачуваним племенским културама налазимо плесове који нису тек спонтани изливи осећања (весеља, беса...), него су то уобличене, ритмизиране секвенце које се изводе на одабраном месту с намером да произведу нарочити утисак на оне који гледају. У старије доба најчешће су то били ритуали којима су се молили богови да подаре кишу, богатији род, повећање племена и сл.

Прве организованије плесне форме

Грчко позориште упућује нас на приказивање које се састојало од песме и плеса, и било је саставни део дионизијске пролећне светковине. У почетку је прослава била импровизована, но с временом су се почеле изводити сложеније песме и плесови, да би након тога започела такмичења у приказивањима. Групе које су суделовале у такмичењу увежбавао је «choregus», из чега потиче данашња реч «кореограф», а наступале су у «orchestru», кружном плесном простору театра на отвореном.
 
klasičan balet ima svoju azbuku i ime i prezime za sve što se izvodi, tako se klasičan balet razlikuje od ostalih vrsta igre ili plesa.
klasićan balet zahteva pre svega plastičnost i pored navedenih demi i grand plijea i svega što je navedeno postoje tačne pozicije iz kojih se sve figure izvode.
strelo nikada nisi pomenula mirolada miškovića, našeg velikog igrača, može li neka fotografija?
 
Адађо, није те било неко време на "Балету", драго ми је да си ми се поново придружила.
Наравно и ти, а и остали, пишите о ономе што сматрате да је битно рећи о балету, с тим што сматрам да се не треба стриктно држати само класичног балета јер -
"Балет није засебна плесна уметност већ је неизбежна степеница у развоју плеса."
Такође о свим балетским представама, најавама, критикама, балетским школама...
Такође сам замислила да овде представим и неке најпознатије балетско-оперске куће и њихове солисте.
Ако ја не поменем некога, помени га ти. Што се тиче наших балетских играча и Милорада Мишковића, јако је тешко наћи њихове фотографије. Ако ти нађеш, обавезно их стављај.
 
Развој професионалног плеса

Професионални плес се развио у Риму, а приказивао је трагедије или митове у соло извођењу. Помоћу одговарајуће музике, с мноштвом костима и маски, плесач би узастопце портретисао све могуће ликове уплетене у његову причу. Утисак би појачавао окретима, увијањима, нагибима и скоковима. Но исказивање физичке вештине није био примарни циљ. Задатак плесача је био да покаже људску нарав и емоције у свој њиховој разноликости: љубав и гнев, махнитост и бол, срећу и тугу, љубомору и сл. За плес је необично значајан чинилац техничка вештина извођача. Плесач стално проширује распон својих могућности, у настојању да овлада покретима који би били виши, бржи и савршенији од дотад виђених. Да би му се у томе помогло, његово се школовање продужило и продубило, те је у обликовању снаге, флексибилности и координације оно постало систематичније.
Свака епоха је обогатила плесни вокабулар, осигуравајући наредном нараштају кореографа обилнију грађу.

Плес у средњем веку

Постоје и записи о путујућим забављачима, укључујући и плесаче, који су у средњем веку увесељавали племство по дворовима, а касније је пучке забаве преузело племство. Црквене власти су, настојећи укинуту паганске обреде, увиделе да је готово немогуће искоренити традиционалне форме, премда им је успело да их лише њиховог изворно магијског значења.
 
Почетак темеља класичног балета

У раном 16. веку у Италији, први пут се спомиње назив balletti, који је означавао фигурални плес. Иако је сваки плес имао неку тему, с другим га је плесовима повезивао једино општи митолошки карактер садржаја.

У основи су balletti били сценски прилагођене верзије друштвених плесова тога доба. Неки су произашли из дворских протокола, а други из забава сељака. Уз ballette се јављају и текстови с упутствима која су прецизирала број извођача који суделују у плесу, те јесу ли они сврстани у парове или поређани у линију.

Крајем шеснаестог и почетком седамнаестог века текстови постају све прецизнији и дају нам јасно тумачење правилног положаја плесачевих стопала на почетку корака, као основе из које се развило пет позиција класичног балета. Илустрације показују да су стопала окренута од тела – не до те мере да би била потребна нека нарочита гипкост, но довољно да би то деловало отмено. Ту је почетак балета отворених позиција ногу.

Премда су кореографи били професионалци, ballette су изводили аматери - дворани за забаву свог сталежа. Због тога су кореографи, свесни ограничених способности својих ученика – извођача, једноставне кораке слагали у замршене обрасце тако да би ипак били занимљиви.

Кореографи су знали да публику не могу задивити корацима, које извођачи ни не знају да вешто изведу и који се из гледалишта ионако добро не виде, него тлоцртом – сложеним геометријским облицима који би се састављали, растварали и поново састављали.

Балети се нису изводили на уздигнутим позорницама, већ у средишњем простору великих сала, док је публика седела у повишеним галеријама које су се протезеле уздуж трију страна плесног простора.
 
louisxivko0.jpg

Луј XIV

17. век / развој балета у класичном смислу

Балет се у класичном смислу развио у Француској. Најчувенији плесач средином седамнаестог века био је Луј XIV; одевен као Аполон, Краљ – Сунце владао је француским и европским балетом.

Сада је и обична публика који пут смела да присуствује извођењима, а у неким извођењима су се појављивали и професионалци. Но балет је и даље остао средством које је првенствено имало да служи племству. Када је напустио сцену, Луј XIV. је основао школу за оспособљавање плесача. У почетку су сви плесачи били мушкарци, а с временом се појављује и нешто жена.
 
18. век / одвајање плеса за забаву од професионалног плеса

У осамнаестом веку је тачно побројано свих пет позиција, све је већи нагласак на отворености, па се сада стопала постављају тако да стварају прави угао. Плесало се на сцени, а публика је седела испред плесача. Тлоцрти нису више били видљиви, већ у први план долазе покрети.

Скокови постају све чешћи и појављује се мноштво пируета.

Проширио се јаз између друштвеног и театарског плеса, за сцену је норма била нешто слободнија. Сукње балерина се скраћују на висину до глежња како би и оне могле да изводе скокове, а ципеле на пету се замењују ципелама без пете ради чвршћег плиеа пре скока. Касније се сукње и корсети замењују једноставном лаганом хаљином. Но мушкарци су у балету и даље надмоћнији.
 
19. век / завршна фаза коначног облика форме класичног балета

У деветнаестом веку се плесне представе почињу да стварају за мање елитну публику – за средњу класу у успону.

Ноге се отварају до пуних 180 степени, а балетски клас је прогресиван низ вежби, почевши од једноставних покрета, па све до најсложенијих скокова и окрета.

Систематично вежбање поспешио је брз напредак техничке вештине. Жене су почеле плесати на врховима прстију. У почетку је то била тек тренутна поза, онда неколико брзих корака, а потом још неколико. С временом је балерина научила како да опшивањем појача врхове својих папуча како би је оне боље подупирале (шпице су се појавиле много касније).
 
Балет данас

Крајем деветнаестог и у двадесетом веку структура постаје савршено прецизна и истиче се лепота линије. Соло плесови, познати као варијације сада се увек граде на неком мотиву или су инспирсани неком посебном особином плесача за ког су били креирани. Pas de deux увек садржи прописан адађо за обоје плесача, варијацију за сваког посебно, те технички бриљантан allegro. Fouette, шибајући окрет, доживљава свој развој и убрзо је већина плесачица успела да изведе тридесет и два на шпици.

Мушкарци се враћају плесу и сада мушко – женска заступљеност постаје равноправна.То је и доба шпица као засебних папучица које се разликују од меканих.
 
Draga Strelo, ovu pesmu posvećujem tebi,

PRIVATE DANCER

All the man came in these places
And the man are all the same
You dont look at their faces
And you dont ask their names
You dont think of them as human
You dont think of them at all
You keep your mind on the maney
Keeping your eyes on the wall
I m your private dancer
A dencer for maney
I ll do what you want me to do
I m your private dancer
A dencer for maney
Any old music will do
I wanna make million dollars
I wanna live out by the sea
Have husband and some children
Yeah, I guess I want a family
All the man come in the place
And the man are all the same
You dont look at their faces
And you dont ask their names

....or a dollars
Amerikan Ekspress will nicely...Thank you!
Let me loosen up you collar
Tell me do you wanna see me do the shimmy again
 
@Strela

slažem se da se ne treba ograničiti samo na klasičan balet, jednako treba da govorimo i o savremenom plesu, karakternim igrama i ostalom....
Probaću sutra ako uspem, da opišem jedan čas klasičnog baleta iz niže ili srednje baletske, ako ne stignem onda ovih dana sigurno...
veliki pozdrav od za tebe
draga Strelo
 
Nema na čemu Strelo, hvala tebi što si pokrenula ovakvu temu,
zadovoljstvo mi je ako mogu da doprinesem.

Kako sam i obećala:
Jedan čas u nižim, tj. prvom razredu se sastoji od vežbi kod štapa i vežbi na sredini sale.
Vežbe koje se izvode na sredini sale dele se na exercices, adagio - povezivanje poza i položaja klasičnog baleta, kao i allegro - skokovi i vežbe na prstima.
Redosled vežbi kod štapa je - plie, battement tendu, battement tandu jete, rond de jambe par terre, batement fondu ili battement soutenu,battement frappe, battement double frappe, rond a jambe en L air, pettit battement, battement developpe , grand battement jete.

Redosled vežbi na sredini je isti kao i kod štapa i izvode se istim redosledom.
Posle adagio sledi allegro, mali i veliki skokovi i najmanje dva puta nedeljno vežbe na prstima.
Svaki čas u nižim razredima počinje igračkim maršom koji se postepeno ubrzava, potom vraća.....
Potom se maršira u ritmu muzike. U početku se savladavaju taktovi od 2/4, 3/4, 4/4, jednostavno prate'i muyiku.
Kada se savladaju 2/4 , postaje lakše preći na različite muzičke pratnje.....
Svaki čas se uglavnom završava sa Port de bras, savijanjem napred, nazad i u stranu.
Toliko od mene, do sledećeg posta.
 
Svim ljubiteljima baleta preporučujem film White Nights,
u kome je legendarni Mikhail Baryshnikov.
Film je snimljen 1985. godine i delo je reditelja Taylora Hackforda.
Ostale uloge - Gregory Hines, Helen Mirren, Isabella Rossellini...
Ovo je odlična ljubavna drama....uživajte u plesnim scenama!

69522811xc2.jpg
 
vizi:
divna tema, divne fotografije...

Е па Визи, драго ми је да ти се допада тема. Уколико имаш неке предлоге и сугестије, наравно везане за балет, изнеси их слободно. Добродошао-ла!
 
Strela:
Е па Визи, драго ми је да ти се допада тема. Уколико имаш неке предлоге и сугестије, наравно везане за балет, изнеси их слободно. Добродошао-ла!

Hvala, uzivacu u tekstovima i fotografijama. Lepo je videti da postoji i edukovanje i estetika, a ne samo prazna prica na forumima.
 

Back
Top