- Poruka
- 130
kad se setim sebe kad sam bio malko normalniji.... 
i jedan davni tekst na slicnu temu o lewis carollu....
lewis caroll ... covek koji je bio danashnjim recnikom pedofil... covek koji je bio vanserijski talentovan za apstraktno razmisljanje sto je po meni nesto najuzvisenije.... ne bih se slozio da alisom manipulisu... jer ako je alisa odraz neispunjene lewisove infantilne seksualnosti onda alisa ima drugu ulogu a ne ulogu medija kakvog je vi predstavljate. alisa je znatizeljno dete koje voli da vidi sta ima iza druge strane ogledala... naivna i cedna istovremeno okruzena pohotom svih koji zele sto kazete da je zavedu a u stvari su svi zavedeni njenom nevinoscu.... dolazimo cak do vrha melodrame jer to je jedna melodrama sa okusom fantastike gde kraljica koja je ljubomorna na njenu mladost i nevinost mora da vara da bi pobedila... egzaltirana jurnjava tako mlade i neiskusne alise u potrazi, mozete misliti za virtelnim belim zecom sa leptir masnom koji ima jos i dzepni sat... mozemo naslutiti sta je lewis mislio pod pojmom belog zeca simbola cistote ali davanjem prekognicije odraslog muskarca koji voli brz sex....elem... pojavljivanje ludila zrelog muskraca za nedostiznim erosom kroz olicenje alisine cednosti je u u fantaziji ludog sesirdzije gde sesir simbolise falusoidnu svirepost koju bi joj on namenio a istovremeno je potiruci sa igrom macka cerekala koji svojim humorom daje atribut naivnosti i odbrambenog mehanizma autora tako da prosecan britanski citalac tog vremena ne bi naslutio duboki ponor njegove duse koja je zrela za tamnicu u tower-u.... virtuelna krepost tog dela je i u kritici monarhije i njene sklonosti ka svim porocima kao sto je prevashodno kocka koju osecamo u zadnjoj sceni kada naivnu mladu i neiskvarenu alisu u belim carapicama jure pohotne karte.... i ona naravno nalazi spas jedino u budjenju jer kuda bi drugo i mogla.... nesto kao sto je dosta kasnije radio david hamilton slikajuci devojcice u kojima se budi tek napupela seksualnost... mnogo prozaicnije i banalnije ali sa slicnom dozom ostrascenosti koju je lewis uspesno uvio u oblandu filozofije pod formom aprstraktne ekspresije.... ybg... sta sam teo da kazem nemam pojma. da... u toj formi moze svasta da prodje i dan danas... zato je lewis bio umetnik a ne bludnik i pre je mogao da prođe kao nastavnik katehizisa mozda rozenkrojcerovskog nacela nego neki pandan jack the ripperu tog vremena... virtuelni svet dozvoljava beg od svega i svachega.... najveci kompjuter je ljudski mozak i on dopusta rejmond kurcvelovske permutacije koje nijedan ibm ili hal savremenog sveta nikad nece biti u stanju da obradi tom brzinom kao sto je on u stanju da uradi ...
meni niko nije čitao prave bajketata mi je pukovnik avijacije i kao maloj mi je pokazivao slike nekih aviona sa topovima i stalno pričao o partizanima, nemcima, nekom slobi i amerikancima
i jedan davni tekst na slicnu temu o lewis carollu....
lewis caroll ... covek koji je bio danashnjim recnikom pedofil... covek koji je bio vanserijski talentovan za apstraktno razmisljanje sto je po meni nesto najuzvisenije.... ne bih se slozio da alisom manipulisu... jer ako je alisa odraz neispunjene lewisove infantilne seksualnosti onda alisa ima drugu ulogu a ne ulogu medija kakvog je vi predstavljate. alisa je znatizeljno dete koje voli da vidi sta ima iza druge strane ogledala... naivna i cedna istovremeno okruzena pohotom svih koji zele sto kazete da je zavedu a u stvari su svi zavedeni njenom nevinoscu.... dolazimo cak do vrha melodrame jer to je jedna melodrama sa okusom fantastike gde kraljica koja je ljubomorna na njenu mladost i nevinost mora da vara da bi pobedila... egzaltirana jurnjava tako mlade i neiskusne alise u potrazi, mozete misliti za virtelnim belim zecom sa leptir masnom koji ima jos i dzepni sat... mozemo naslutiti sta je lewis mislio pod pojmom belog zeca simbola cistote ali davanjem prekognicije odraslog muskarca koji voli brz sex....elem... pojavljivanje ludila zrelog muskraca za nedostiznim erosom kroz olicenje alisine cednosti je u u fantaziji ludog sesirdzije gde sesir simbolise falusoidnu svirepost koju bi joj on namenio a istovremeno je potiruci sa igrom macka cerekala koji svojim humorom daje atribut naivnosti i odbrambenog mehanizma autora tako da prosecan britanski citalac tog vremena ne bi naslutio duboki ponor njegove duse koja je zrela za tamnicu u tower-u.... virtuelna krepost tog dela je i u kritici monarhije i njene sklonosti ka svim porocima kao sto je prevashodno kocka koju osecamo u zadnjoj sceni kada naivnu mladu i neiskvarenu alisu u belim carapicama jure pohotne karte.... i ona naravno nalazi spas jedino u budjenju jer kuda bi drugo i mogla.... nesto kao sto je dosta kasnije radio david hamilton slikajuci devojcice u kojima se budi tek napupela seksualnost... mnogo prozaicnije i banalnije ali sa slicnom dozom ostrascenosti koju je lewis uspesno uvio u oblandu filozofije pod formom aprstraktne ekspresije.... ybg... sta sam teo da kazem nemam pojma. da... u toj formi moze svasta da prodje i dan danas... zato je lewis bio umetnik a ne bludnik i pre je mogao da prođe kao nastavnik katehizisa mozda rozenkrojcerovskog nacela nego neki pandan jack the ripperu tog vremena... virtuelni svet dozvoljava beg od svega i svachega.... najveci kompjuter je ljudski mozak i on dopusta rejmond kurcvelovske permutacije koje nijedan ibm ili hal savremenog sveta nikad nece biti u stanju da obradi tom brzinom kao sto je on u stanju da uradi ...
