AZBUKA OD 33 SLOVA!!!

[Pumpaj Dinstanović]

Не буди ситничар, они су најстарији народ на свијету, имају времена да чекају, шта је њима 2 ипо године, кад је васцијела историја пред њима?

Него, како 33, зар није 32?
Биће, ,,спала књига на два слова''...

32 službeno, 33 nezvanično.

 

[Ванда]

32 službeno, 33 nezvanično.

Ма, не сумњам ја да ће они догурати и до више!

Него се питала на једној теми, како ће при писању разликовати српски од црногорског језика ако у речима нема нових слова? ( Не добих одговор...)
Хоће ли акцентовати сваку реч?

( Није питање Славену упућено, него хипотетички питам, мада бих волела да ми неки Црногорац одговори)

 

[Azathoth]

Dvi i po godine hitno?

Ipak su to Crnogorci.

 

[ljuba miljkovic]

Uh, što mi je em milo, em i drago...

... da neko sjebe Adelungovo pravilo, Kopitareva slovenačko-švapska nemerenija...

... i "genijalnost" onog šupka, špijunčine i lopuže sa sve štulom!!!

Samo tako, braćo Crnogorci... dosta su nama matere do skapavanja trtili, dok su nas, jadne, začinjale...

 

[FORMICA]

Не буди ситничар, они су најстарији народ на свијету, имају времена да чекају, шта је њима 2 ипо године, кад је васцијела историја пред њима?

Него, како 33, зар није 32?
Биће, ,,спала књига на два слова''...

Nije nego 33. I nijesu Crnogorci najstariji narod pogledaj na forumu koji je narod najstariji
Inače se glasovi za ś, ź i dz koriste u govoru isto kao i svi drugi i ne znam zašto ne bi postojala i slova za njih, ili se radi o izrazima bratske ljubavi

 

[ljuba miljkovic]

Nije nego 33. I nijesu Crnogorci najstariji narod pogledaj na forumu koji je narod najstariji
Inače se glasovi za ś, ź i dz koriste u govoru isto kao i svi drugi i ne znam zašto ne bi postojala i slova za njih, ili se radi o izrazima bratske ljubavi

Saglasan apsolutno!

Ako normalni ljudi budu shvatili da nije reč ni o kakvoj politici, već o vraćanju znakova koje smo mi imali pre reformatora sa sve štulom, koji su nam itekako potrebni...

... i ako se ta azbuka bude "primila" kod književnih stvaralaca koji su od ugleda, osim ako im sujeta ne bude povredjena...

... naša deca neće imati problema sa zapisivanjem mnogih reči u kojima postoje glasovi koji nemaju svoje slovne znakove.

 

[Bogart]

Зар Сарајлије, на пример, не би онда требале да избаце из азбуке слова Š и Ž и замене их са баш та два Ś и Ź?

Зар онда ни у српском не би требало да се пише, на пример, liśće, а не lišće?

Да ли је у Црној Гори говор толико хомоген, да се свугде баш стварно говори шутра, шећи, шести итд.?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Зар Сарајлије, на пример, не би онда требале да избаце из азбуке слова Š и Ž и замене их са баш та два Ś и Ź?

Зар онда ни у српском не би требало да се пише, на пример, liśće, а не lišće?

Да ли је у Црној Гори говор толико хомоген, да се свугде баш стварно говори шутра, шећи, шести итд.?

Да ти одговорим на прво питање, на forum.hr види/ео сам да много неки куде Вука Караџића, тврдећи да је он учинио ужасну ствар и наметнуо 30 гласова Србима, Хрватима и осталима који чак толико гласова ни немају, већ имају или више или мање (тј. да је то случај код већине). И да напонем, ув(иј)ек ме је интересовало зашто су српски Чичи и Чирибири, на хрватском ипак "Ћићи" и "Ћирибирци".

Наравно да не. То се не чини код фонема.

Не, али када смо већ код тога, у с(ј)еверној Далмацији сви сељаци (па претпостављам и градско становништво онедавно, старински говор се ув(иј)ек чувао на селу) говоре и пишу "шутра".

 

[Bogart]

Па добро, ја сам чуо и да не кажу нож него нуш, смоква него смуква, понијет' него пуњет', али тако ако ћемо ићи, свако село би требало да пише сопствену граматику.

 

[Ванда]

Па добро, ја сам чуо и да не кажу нож него нуш, смоква него смуква, понијет' него пуњет', али тако ако ћемо ићи, свако село би требало да пише сопствену граматику.

Код нас у Банату се не каже ,,где'' него ,,ди''. Или дигоћ ( био...)

Али, то није књижевни језик, у неким местима се јако отеже, у неким местима се ,,гутају'' самогласници, и што рече Богарт, зар би свако село требало да има своју гаматику и свој правопис?

 

[Bogart]

То ја рекао оном "Старом Црногорцу", па ме је оптужио да сам сноб што сам му рекао да говори као црногорска баба, а не као Црногорац... и што сам сличну замерку дао и рекао да свако тако на основу говора своје бабе може да прави не само различите граматике, него и различите ортографије.

Ето, моја бака је говорила "дигођ" а не "дигоћ", већ бисмо по томе могли да правимо два банатска језика која ће се разликовати по тој веома битној речи... као што уводе слово ЖЈ да би могли да пишу коЖЈетина.

А тек наша дзова, дзврдов, дзиндзов... шта још имамо са ДЗ? Па онда што не пишемо овде по форуму пево, слушо, пеко, реко, него певао, слушао, пекао, рекао... итд. И сад је неко "еманципован" тиме што пише пјева, река, слуша, без апострофа на крају речи, да макар означи да се ради о неком завичајном скраћивању речи.

 

[Ванда]

То ја рекао оном "Старом Црногорцу", па ме је оптужио да сам сноб што сам му рекао да говори као црногорска баба, а не као Црногорац... и што сам сличну замерку дао и рекао да свако тако на основу говора своје бабе може да прави не само различите граматике, него и различите ортографије.

Ето, моја бака је говорила "дигођ" а не "дигоћ", већ бисмо по томе могли да правимо два банатска језика која ће се разликовати по тој веома битној речи... као што уводе слово ЖЈ да би могли да пишу коЖЈетина.

А тек наша дзова, дзврдов, дзиндзов... шта још имамо са ДЗ? Па онда што не пишемо овде по форуму пево, слушо, пеко, реко, него певао, слушао, пекао, рекао... итд. И сад је неко "еманципован" тиме што пише пјева, река, слуша, без апострофа на крају речи, да макар означи да се ради о неком завичајном скраћивању речи.

Па меленачко матјер, а тарашко матр, кад се псују мајке, па, мислим, стварно је смешно причати даље...

А ја упорно питам, на две теме, треба ли да Црногорци при писању акценутју сваку реч, не би ли се разликовала од српског?
Јер се ради о ,,два језика'', а не само о две граматике.

 

[Ванда]

П.С. Богарт, није теби било упућено моје питање, него не знам зашто Црногорци одбијају да ми одговоре, а волела бих!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па добро, ја сам чуо и да не кажу нож него нуш, смоква него смуква, понијет' него пуњет', али тако ако ћемо ићи, свако село би требало да пише сопствену граматику.

Није, то је више између "о" и "у". Отприлике када бисмо читали старе српско-словенске текстове буквално, добили бисмо тај глас. Али са језичком еволуцијом још одатле има везе.

Није ништа обичајено. 1890. године је један Босански Муслиман написао "Босанску граматику", али притом није то разумео као да постоји босански језик. Почетком 21. века једна жена је написала "Граматику златиборског језика". Постоји и нека нишка граматика ако се не варам...има ли у Банату тако нечег? Ништа није неуобичајено у жељи да се аутохтони локалитет у говору забележи, па да за један милениј буде невероватно интересантно проучавати све у детаље.

Слободан Калезић је написао "Граматику црногорског језика", па су се после многобројни људи који нису ништа прочитали даље од наслова дичили како је то најбољи доказ постојања засебног црногорског језика, па та граматика постала и узор за многе новопечене лингвисте и основ оног што се учи у школама од касне 2007. године. Само ваљда је након његове смрти издато је ново издање, у којем је придев "српски" (у свим падежима) просто проскрибован.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije nego 33. I nijesu Crnogorci najstariji narod pogledaj na forumu koji je narod najstariji
Inače se glasovi za ś, ź i dz koriste u govoru isto kao i svi drugi i ne znam zašto ne bi postojala i slova za njih, ili se radi o izrazima bratske ljubavi

E nije nego 32. U stvari još nije odlučeno koji će od dva predloga Ministarstvo Prosvjete Crne Gore usvojiti, po jednom se finalno utvrđuju kao postojeći, a po drugom se priznaju dubleti, tj. dodatna 2 glasa ni ne moraju da se ikada uopšte i koriste. Е, 33. glas neće sigurno biti priznat za književni crnogorski jezik, već po jednom od ona dva predloga samo priznati da postoji u neknjiževnom crnogorskom, dok drugi ne želi ni to da prihvati.

To nisu nikakvi glasovi, to su samo njihove foneme. Slovo "N n" bi po sasvim istoj logici trebalo da se piše sa 2, a ne samo 1 slovom. Srpski, odnosno crnogorski, ili bolje pak srpsko-hrvatski jezik, nije fonetski jezik, već fonemski, a to pravilo Vuka Stefanovića Karadžića "Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano" je jedan popularizovan 'mit' koji je prvenstveno tu kako bi djeca u predškolskom i nižim razredima naučila da čitaju i pišu. Na neki način znači da brojni članovi Odbora za standardizaciju crnogorskog jezika na čelu sa dr Adnanom Čirgićem u svojoj struci i uopšte na lingvističkom nivou nisu mnogo dogurali dalje od 3. razreda osnovne škole*.

P. S. Može li jedna jedina tema da prođe a da ne spomenemo Deretića?

* za one koji ne znaju: u deklaraciji crnogorskog jezika piše nekoliko osnovnih tačaka, jedna od najbitnijih je da se poštuju Vuk S. Karadžić i pravila koje je on ustanovio, kako stvari stoje ne poznavajući Karadžića i njegovo djelo baš najbolje

 

[Bogart]

У праву си за "Н" јер имамо предњенепчано Н и оно задњенепчано тзв. НГ, и оба пишемо са Н.

Или је можда најбоље да сви уведемо ону ИПА-номенклатуру, па да сваки град има свој правопис...

 

[Pumpaj Dinstanović]

У праву си за "Н" јер имамо предњенепчано Н и оно задњенепчано тзв. НГ, и оба пишемо са Н.

Или је можда најбоље да сви уведемо ону ИПА-номенклатуру, па да сваки град има свој правопис...

Ма да је само Н, већ и М и Т и Р итд...

Одлична идеја. Можда треба направити ИПА ћирилицу, и "поједноставити" српски језик да буде "прилагодљивији" народу.

 

[Bogart]

Него нешто контам... па ово увођење графеме Ś је корак ка екавизацији!

śesti, pośeći, śekira...

Изгуби се Ј, и ко не зна да је Ś заправо "ШЈ" чита га као С, још нарочито када се куца "ошишаном латиницом" без дијакритика, па испадне екавско: сести, посећи, секира, уместо ијекавског сјести, посјећи, сјекира.

 

[Ванда]

Него нешто контам... па ово увођење графеме Ś је корак ка екавизацији!

śesti, pośeći, śekira...

Изгуби се Ј, и ко не зна да је Ś заправо "ШЈ" чита га као С, још нарочито када се куца "ошишаном латиницом" без дијакритика, па испадне екавско: сести, посећи, секира, уместо ијекавског сјести, посјећи, сјекира.

 

[Bogart]

Могли би да уведу и 34. графему јат ě, уместо (и)је... и кад човек лепо куца без дијакритика, да нема шансе да му одмах погодиш завичај.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Него нешто контам... па ово увођење графеме Ś је корак ка екавизацији!

śesti, pośeći, śekira...

Изгуби се Ј, и ко не зна да је Ś заправо "ШЈ" чита га као С, још нарочито када се куца "ошишаном латиницом" без дијакритика, па испадне екавско: сести, посећи, секира, уместо ијекавског сјести, посјећи, сјекира.

То је само за оне који ће примењивати дословице Вуково правило, тј. незналице. Ново слово "Ś" се неће читати као један глас, већ као нијансни двоглас.

Екавизам је у Црној Гори доста стар, и може се пратити до средњег века. Једни примери су речи "предлог" и "престоница". Док видим да се у законској регулативи и даље користи 'предлог', радије него хиперијекавско 'приједлог', нови устав је 2007. године променио име у хиперијекавско "пријестоница".

А шта мислиш и о оном новом правилу по којем се "д" и "ј" где год су један поред другога стапају у један глас "ђ"? Мени је то мало нападање језика...треба га пустити да сам еволуира, а велика већина становништва користи мешано, у зависности од речи до речи (додуше многи користе и стару верзију искључиву, чак и знатно више него искључиво 'сједињено' слово).

 

[Mille Dragic]

Ова тема је од пре две године и пише да ће веома хитно да се уведу промене. Колико сам разумео овом реформом ће се дефинитивно одрећи ћирилице, а додаће нове куке на латинична слова. Шизоидно.
Не верујем да ће увести нова слова, пре свега због тастатура. И сад је сувише пренатрпано.

 

[Bogart]

Па, у принципу може. Језик је жива категорија и стално се мења, али ако је некад негде усвојен општи стандард да се каже где/гдје, не видим неку поенту да се у званичне регионалне новојезике и новоправописе на силу гурају де, ди, гди, гђе, ђе и остале варијанте. Мислим, наравно да може, и да је овај језик којим сада говоримо такође једно затечено стање у једном историјском моменту, али где повући црту и разликовати правилно од неправилног?

И то Ђ може у пар генерација да пређе у нешто друго. Могу чак и сви да крену да говоре грлено Р попут Ђукановића или Верице Радусиновић, или "непостојеће Р" попут Вујановића или Шешеља, али сад, хоћемо ли за све уводити фонему, или сваку промену стандардизовати? Поједина београдска насеља би могла са својим уличним жаргоном и/или шатровачки испретураним речима да буквално направе језик различитији од српског стандарда него што ће то иједна западна варијанта икада бити.

А Ś ипак јесте глас који постоји и који се може изговорити. Наспрам Ш стоји исто као и Ћ према Ч или Ђ према Џ. На пример, у говору га има у речи лишће.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па, у принципу може. Језик је жива категорија и стално се мења, али ако је некад негде усвојен општи стандард да се каже где/гдје, не видим неку поенту да се у званичне регионалне новојезике и новоправописе на силу гурају де, ди, гди, гђе, ђе и остале варијанте. Мислим, наравно да може, и да је овај језик којим сада говоримо такође једно затечено стање у једном историјском моменту, али где повући црту и разликовати правилно од неправилног?

И то Ђ може у пар генерација да пређе у нешто друго. Могу чак и сви да крену да говоре грлено Р попут Ђукановића или Верице Радусиновић, или "непостојеће Р" попут Вујановића или Шешеља, али сад, хоћемо ли за све уводити фонему, или сваку промену стандардизовати? Поједина београдска насеља би могла са својим уличним жаргоном и/или шатровачки испретураним речима да буквално направе језик различитији од српског стандарда него што ће то иједна западна варијанта икада бити.

А Ś ипак јесте глас који постоји и који се може изговорити. Наспрам Ш стоји исто као и Ћ према Ч или Ђ према Џ. На пример, у говору га има у речи лишће.

Зар не мислиш "гхђе"?

С последњим се не могу сложити са тобом. Фонеме ипак не иду тако. Ћ је просто утицало на Ш да се другачије изговара, што није ни сулудо за нов глас, исто као што ни ово сх научно и лингвистички није глас, ма колико неко желео да јесте.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ова тема је од пре две године и пише да ће веома хитно да се уведу промене. Колико сам разумео овом реформом ће се дефинитивно одрећи ћирилице, а додаће нове куке на латинична слова. Шизоидно.
Не верујем да ће увести нова слова, пре свега због тастатура. И сад је сувише пренатрпано.

Не, неће се одрећи ћирилице. На ћирилична слова с и з се исто додају акути (акутни акценти), а за треће слово се исто као и латиници, користи позајмица из оног другог писма, тј. пише се латиничним Z.