Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Brđanin]

Voja Tankosić je rukovodio obučavanjem ljudi iz Mlade Bosne, a oružje im je dao Milan Ciganović, pred odlazak u Bosnu, u slučaju da im zatreba za neku buduću akciju (ne da sa njim ubiju Franca). Niko od njih nije pominjao ubistvo prestolonasljednika.

Rat sa Austrougarskom nije odgovorao Crnoj ruci. Tako da je moguće da su austrijski obaveštajci pasivno učestvovali u atentatu. Odnosno, moguće je da su dozvolili da prestolonasljednik bude ubijen. A rat velikih razmjera je odgovarao najviše Njemačkoj, najmanje Rusiji.

 

[Statler and Waldorf]

Када ке у питању атентат у Сарајеву, ту смо имали читав низ несхватљивих безбједносних пропуста, брљотина током тог дана, према аустријском филму "Sarajevo (2014)", сам атентат је епилог завјере високих кругова у Аустро-Угарској, а српски родољуби су само искориштени зарад интереса играча који су вукли конце иза завјесе.

Када је у питању илтиматум Аустро-Угарске упућен Србији 23.јула. 1914.године, британски државни секретар спољних послова Едвард Греј читајући ултиматум, изјавио је аустроугарском амбасадоруду да је то најужаснији документ који је једна држава икада упутила другој.

Ултиматум је написан тако да се одбије, форме ради, да би био изговор за рат који је након тог ултиматума постао неизбјежан, но остаје ? ко је саставио ултиматум. Ту мислим у којем кабинету је писан, аустроугарском или њемачком? Превладава мишљење, њемачком.

Након тога слиједи још један шок. Ми данас читамо у различитим изворима, како одговор Србије бјеше достојанствен, пажљиво састављен, како је дјелимично одбијен, но то није тачно.

Србија је, на опште запрепаштење, прихватила све захтјеве овог ужасног документа. Ако би гледали из данашње визуре и захтјев 6 гдје се обавезује изручити страном суду проказане кривце, и више него је у захтјеву тражено.
Одговор бјеше капитулација. Да ли је то био панични покушај да се избјегне катастрофа? Јок, она бјеше неизбјежна. Након таквог ултиматума, слиједи агресија, шта год ти одговорио, одговор нико неће ни примити "к знању".

Тада није било војно политичких савеза, те велике силе су биле повезане споразумима, Велика Британија се обавезала Француској, Француска Русији, Русија се поставила заштитником Србије, и код такве судбоносне одлуке било каква назнака ароганције (рецимо да тако неко протумачи одговор Србије) може поколебати те велике силе, јер одлука бјеше претешка. Сви су знали да ће тај рат бити ужасан, али нико није могао претпоставити колико.
И ту је одговором (капитулацијом) Србије ("ето прихватили смо и тај најужаснији ултиматум, па шта још?") отклоњена било каква могућнст да се нека од великих сила поколеба.
Тадашња српска влада је добро одиграла, катастрофа је неибјежна, ако рат мора бити у дилеми са савезницима или без њих (што би се могло десити арогантним ставом), и није тешко коју опцију одабрати. Одговор и тако бјеше форме ради.

ово звучи као кад се основац правда родитељима зашто је на контролном добио кеца из математике. "кец је био неизбежан". наравно. јер цело тромесечје ниси ништа учио, надајући се да ћеш преписати. али ниси.

 

[Khal Drogo]

ово звучи као кад се основац правда родитељима

Конташ ти.

 

[Statler and Waldorf]

Конташ ти.

нама прија (јер тако умирујемо своју "националну савест" пред судом историје и стравичним жртвама које су поднете) да кажемо како смо урадили апсолутно све, па и више од тога, да спречимо догађаје и избегнемо рат. али, ето, све је било узалуд- и огроман труд Пашићеве владе и надљудска настојања наше политичке елите .. а ова тема управо показује колико то нема везе са истином.

 

[Khal Drogo]

нама прија (јер тако умирујемо своју "националну савест" пред судом историје и стравичним жртвама које су поднете) да кажемо како смо урадили апсолутно све, па и више од тога, да спречимо догађаје и избегнемо рат. али, ето, све је било узалуд- и огроман труд Пашићеве владе и надљудска настојања наше политичке елите .. а ова тема управо показује колико то нема везе са истином.

Како си ово "дубокоумно" сконтао. Јеси то све сам "из своје главе"?

 

[Statler and Waldorf]

Како си ово "дубокоумно" сконтао. Јеси то све сам "из своје главе"?

шеф војне обавештајне службе наше државе учествује у организацији атентата на високог званичника друге државе, и обезбеди логистику за његово извођење, а влада наше државе све време има тачне информације шта се спрема, ко су учесници и какве су им намере. и ти кажеш- баш смо послали леп одговор на тај дрски ултиматум и ја не верујем шта читам.

 

[Shiv Ji Gongzi]

Voja Tankosić je rukovodio obučavanjem ljudi iz Mlade Bosne, a oružje im je dao Milan Ciganović, pred odlazak u Bosnu, u slučaju da im zatreba za neku buduću akciju (ne da sa njim ubiju Franca). Niko od njih nije pominjao ubistvo prestolonasljednika.

Početkom 1916. sve do juna meseca te godine, Principa u zatvoru posećuje u četiri navrata psihijatar Martin Pappenheim. 18. maja 1916. Princip kaže* Pappenheimu, kako je pred polazak za Sarajevo rekao Ciganoviću na koga se spremaju da izvrše atentat i da je Ciganović obećao da će od Tankosića tražiti i revolvere za tu akciju, što je i uradio.

* Gavrilo Princips Bekenntnisse (Ispovesti Gavrila Principa), Beč 1926, izdanje R. Lechner & Sohn

 

[Shiv Ji Gongzi]

A rat velikih razmjera je odgovarao najviše Njemačkoj, najmanje Rusiji.

Dana 30. juna 1914. Arthur Zimmermann, nemački podsekretar spoljnih poslova, dao je srpskom otpravniku poslova u Berlinu savete u cilju sprečavanja ozbiljnih komplikacija nakon atentata u Sarajevu:

U ministarstvu inostranih dela se nadaju da Srbija sada neće ništa zanemariti da bi pozvala na odgovornost krivce za zaveru. Gospodin Cimerman je odmah i ozbiljno skrenuo pažnju lokalnom otpravniku poslova Srbije na posledice do kojih bi srpsko odbijanje u ovom pravcu moglo da dovede i, štaviše, zatražio od ruskog ambasadora da pruži isti savet od svoje vlade Beogradu. Gospodin Zimmermann je ovaj savet dao zbog toga što niko ne može da kaže šta će se dogoditi ako srpska vlada ne ispuni svoje obaveze, sa obzirom na gnev koji je u Austrougarskoj izazvan onim što se desilo u Sarajevu.*

* Prema depeši koju 2. jula 1914. Hugo von Lerchenfeld, bavarski poslanik u Berlinu, šalje u Minhen premijeru Bavarske Georg von Herlingu

 

[Shiv Ji Gongzi]

I Apis je isto upozoravao austrijske obaveštajce.

Koji je tačno izvor za to?

 

[Khal Drogo]

шеф војне обавештајне службе наше државе учествује у организацији атентата на високог званичника друге државе, ...

То су измишљотине и тадашња аустро-угарска пропаганда. И измишљотине које су здраво за готово прихватили аутошпвинисти а вогами и неки савремени потурице међу Србљем.

...и ти кажеш- баш смо послали леп одговор на тај дрски ултиматум ...

Немаш ти појма шта ја кажем а изгледа да си запео код читања моје објаве. Сам ће га ђаво знати шта си исконтруисао да су моје ријечи

 

[Statler and Waldorf]

Rat sa Austrougarskom nije odgovorao Crnoj ruci

занимљиво.. нису хтели рат, а наоружавали и обучавали терористе, које су пребацили у Босну да би ови тамо извели атентат на Престолонаследника државе која само тражи повод та објави рат Србији.

 

[Statler and Waldorf]

Пашић сасвим сигурно није хтео рат. али није ни учинио довољно да спречи атентат и, кад се већ десио, да се одговорно суочи са његовим последицама. Пашић је вагао и гледао како, у тим околностима, да сачува главу (од Аписових бандита) и некако отклони опасност од могућег рата са Аустријом. на крају се прерачунао, а тај рачун је коштао Србе милионе живота.

црнорукци су хтели рат, у то нема никакве сумње. вероватно су, идиоти, мислили како је Аустро-Угарска на ивици унутрашњих превирања и грађанског рата. и кад опали прва пушка, има да се та трула Монархија распадне у свеопштој револуцији поробљених народа. Аустрија ће пасти ко гнила крушка, тако су веровали. данас је граница и даље на Дрини, Србија је изгубила своје јужне области, а све то плаћено је милионима српских жртава. а та стравична серија поражавајућих неуспеха почела је пуцњима у Сарајеву.

 

[Scott Isle]

занимљиво.. нису хтели рат, а наоружавали и обучавали терористе, које су пребацили у Босну да би ови тамо извели атентат на Престолонаследника државе која само тражи повод та објави рат Србији.

Ti ljudi su teroristi vama franackim agentima. Nama su oslobodioci i heroji i Sveci, od vas terorista.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti ljudi su teroristi vama franackim agentima. Nama su oslobodioci i heroji i Sveci, od vas terorista.

Da, to vrlo dobro znamo. Ti stalno priželjkuješ rat, ubistva i kolektivna istrebljenja ljudi.

Mislim da si ti bukvalno jedini čovek na čitavoj planeti zemlji koji je ludilo Deneris Targerijan iz one očajne završnice serije Igre prestola glorifikovao kao nešto lepo i pravedno tj. ono što je učinila Kraljevoj luci; dok je palila i žarila po čitavom gradu bespotrebno.

Verujem da bi, da si ti odlučivao kojim će se smerom istorija razvijati na čelu Srba, Srbi verovatno i pre XV veka u potpunosti izumrli kao kultura s tvojim pristupom.

 

[Brđanin]

Dana 30. juna 1914. Arthur Zimmermann, nemački podsekretar spoljnih poslova, dao je srpskom otpravniku poslova u Berlinu savete u cilju sprečavanja ozbiljnih komplikacija nakon atentata u Sarajevu:

U ministarstvu inostranih dela se nadaju da Srbija sada neće ništa zanemariti da bi pozvala na odgovornost krivce za zaveru. Gospodin Cimerman je odmah i ozbiljno skrenuo pažnju lokalnom otpravniku poslova Srbije na posledice do kojih bi srpsko odbijanje u ovom pravcu moglo da dovede i, štaviše, zatražio od ruskog ambasadora da pruži isti savet od svoje vlade Beogradu. Gospodin Zimmermann je ovaj savet dao zbog toga što niko ne može da kaže šta će se dogoditi ako srpska vlada ne ispuni svoje obaveze, sa obzirom na gnev koji je u Austrougarskoj izazvan onim što se desilo u Sarajevu.*

* Prema depeši koju 2. jula 1914. Hugo von Lerchenfeld, bavarski poslanik u Berlinu, šalje u Minhen premijeru Bavarske Georg von Herlingu

Sporiš li ti da je rat širih razmjera najviše odgovorao Njemcima, koji su se bojali ruske industrijalizacije i vojne reforme?

 

[Brđanin]

Početkom 1916. sve do juna meseca te godine, Principa u zatvoru posećuje u četiri navrata psihijatar Martin Pappenheim. 18. maja 1916. Princip kaže* Pappenheimu, kako je pred polazak za Sarajevo rekao Ciganoviću na koga se spremaju da izvrše atentat i da je Ciganović obećao da će od Tankosića tražiti i revolvere za tu akciju, što je i uradio.

* Gavrilo Princips Bekenntnisse (Ispovesti Gavrila Principa), Beč 1926, izdanje R. Lechner & Sohn

Za ovaj izvor nisam čuo, ali treba biti oprezan pri istom. Ipak je svašta Princip mogao priznati usled torture austrijske policije.

 

[NickFreakyrgios]

Јопет нема први светски рат везе са убиством Франца Фердинанда.
Наши завереници су били део оних агентура где су се образовали у иностранству и њихову политику спроводили.
Апис је стрељан после Солунског процеса са речима "Живела Југославија" Мустафа Голубић заточен је рекао краљу Александру да ће наћи начин и да убије њега он завршио у коминтерни.
Заправо као што данас још горе имсмо у домаћим масонским ложама аутомеханичаре , пекаре и тд назови успешне бизнисмене тако и тад.
Црнорукци су у тој хијерархији били топовско месо најнижи слој који је извршавао директиве изманипулисан неким патриотским осећањима и нису ни имали појма за кога раде они су мислили да раде за српске интересе али су радили против њих.

 

[NickFreakyrgios]

Мсм Апис бик човек би помислио Алберт Пајк масон 33 степена а он држи шачицу официра и прави срања.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Niko ne govori da je Gavrilo Princip odgovoran za izbijanje Prvog svetskog rata, sem nekih ludaka koji žele od Srba da naprave dežurnog krivca za bukvalno sve. To ne tvrdi čak ni Kristofer Klark, čije su izjave i pojedini citati toliko izdvajani i predstavljani od strane domaćih medija, najčešće istegnuti iz konteksta i u pogrešnom svetlu.

Tako da je o tome potpuno bespredmetno i razgovarati. To uopšte nije istorijsko pitanje.

Ono o čemu se ovde diskusije jeste o kupovini vremena. Nemcima se jako žurilo u rat. Oni nisu imali vrwme; vreme je radilo protiv njih. I vreme je bilo preko potrebno nekima; Rusima pre svega, pa čak i Italijanima. Prihvatanje austrougarskog ultimatuma i odlaganje rata za, neku 1915. ili možda čak nekim ludilom i 1916. godinu, dovelo bi Saveznike u značajno bolju poziciju od one u kojoj su istorijski bili da se suprotstave Švabama.

 

[NickFreakyrgios]

Niko ne govori da je Gavrilo Princip odgovoran za izbijanje Prvog svetskog rata, sem nekih ludaka koji žele od Srba da naprave dežurnog krivca za bukvalno sve. To ne tvrdi čak ni Kristofer Klark, čije su izjave i pojedini citati toliko izdvajani i predstavljani od strane domaćih medija, najčešće istegnuti iz konteksta i u pogrešnom svetlu.

Tako da je o tome potpuno bespredmetno i razgovarati. To uopšte nije istorijsko pitanje.

Ono o čemu se ovde diskusije jeste o kupovini vremena. Nemcima se jako žurilo u rat. Oni nisu imali vrwme; vreme je radilo protiv njih. I vreme je bilo preko potrebno nekima; Rusima pre svega, pa čak i Italijanima. Prihvatanje austrougarskog ultimatuma i odlaganje rata za, neku 1915. ili možda čak nekim ludilom i 1916. godinu, dovelo bi Saveznike u značajno bolju poziciju od one u kojoj su istorijski bili da se suprotstave Švabama.

Па као што си видео на клипу који сам поставио Британији се јако журило више него Немцима.
Свима осталима наравно не.
Ј ст Протић је тврдио да је Србија испунила све услове ултиматума и била спремна на то.
Ковића кадасу питали није негирао али је рекао добро само Јован ст Протић мора ипак то да докаже.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To što Britanci nisu bili voljni da potpišu separatni mir, jer su znali da je ovo bio rat koji se može završiti samo porazom Nemaca, apsolutno ne znači da im se 'žurilo'.

Žurilo se Nemcima. Počeci ozbiljne industrijalizacije Rusije bili su najveći problem.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Crnorukaši nisu bili nikakvo topovsko meso pro dnu, već jako ozbiljna organizacija od koje su se vojska i policija plašile. Po mnogo čemu su bili iznad države, što je apsolutno nedopustivo.

@Statler and Waldorf je konkretno za njih većinu prilično lepo kazao. Ovih 100 godina jugoslavističke propagande je učinilo svoje i postoji i dan danas čak (!) njihova glorifikacija uopšteno u srpskoj javnosti, a radilo se o jednoj kako opasnoj i po sopstvene nacionalne interese štetnoj organizaciji, za koju je velika tragedija to što tada nije bilo odgovarajuće političke volje da se neko sa njima obračuna. Kamo te sreće da je bilo nekoga dovoljno hrabrog ko bi uklonio Apisa i njegove najbliže saradnike, pre nego što su bili postali toliko uticajni.

 

[Brđanin]

Crnorukaši nisu bili nikakvo topovsko meso pro dnu, već jako ozbiljna organizacija od koje su se vojska i policija plašile. Po mnogo čemu su bili iznad države, što je apsolutno nedopustivo.

@Statler and Waldorf je konkretno za njih većinu prilično lepo kazao. Ovih 100 godina jugoslavističke propagande je učinilo svoje i postoji i dan danas čak (!) njihova glorifikacija uopšteno u srpskoj javnosti, a radilo se o jednoj kako opasnoj i po sopstvene nacionalne interese štetnik organizaciji, za koju je velika tragedija to što tada nije bilo odgovarajuće političke volje da se neko sa njima obračuna. Kamo te sreće da je bilo nekoga dovoljno hrabrog ko bi uklonio Apisa i njegove najbliže saradnike, pre nego što su bili postali toliko uticajni.

Koliko god meni dragi bili Tankosić, Vojvoda Vuk i ostali, činjenica je da su Crnorukci bili štetni k'o koze. Aca pametno iskoristio priliku i počistio ih.

 

[Brđanin]

To što Britanci nisu bili voljni da potpišu separatni mir, jer su znali da je ovo bio rat koji se može završiti samo porazom Nemaca, apsolutno ne znači da im se 'žurilo'.

Žurilo se Nemcima. Počeci ozbiljne industrijalizacije Rusije bili su najveći problem.

 

[NickFreakyrgios]

Crnorukaši nisu bili nikakvo topovsko meso pro dnu, već jako ozbiljna organizacija od koje su se vojska i policija plašile. Po mnogo čemu su bili iznad države, što je apsolutno nedopustivo.

@Statler and Waldorf je konkretno za njih većinu prilično lepo kazao. Ovih 100 godina jugoslavističke propagande je učinilo svoje i postoji i dan danas čak (!) njihova glorifikacija uopšteno u srpskoj javnosti, a radilo se o jednoj kako opasnoj i po sopstvene nacionalne interese štetnik organizaciji, za koju je velika tragedija to što tada nije bilo odgovarajuće političke volje da se neko sa njima obračuna. Kamo te sreće da je bilo nekoga dovoljno hrabrog ko bi uklonio Apisa i njegove najbliže saradnike, pre nego što su bili postali toliko uticajni.

Били су озбиљни и опасни за нас шаку јада али да ли за неког другог?
Примера ради наш драги претседник овде бог изван Србије нико и ништа.