Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Софија]

па шта су постигли са Марчом? осим насилно поунијаћеног Жумберка, ништа. а и то им је донело више штете него користи, јер је искуство са Марчом Србе учинило још неповерљивијим, опрезнијим и на крају- отпорнијим.

Нисмо се разумели.
Ја сам мислила на општи учинак тихог покатоличавања.
Не само на Марчу и Жумберак.

 

[Statler and Waldorf]

Нисмо се разумели.
Ја сам мислила на општи учинак тихог покатоличавања.
Не само на Марчу и Жумберак.

општи учинак код Хабзбурга, што се тиче нас, по том питању је врло танак. други су имали много више успеха од Хабзбурга.

 

[Statler and Waldorf]

Софи, ти имаш приступ изворима, или бар приступ онима који имају приступ молим те, провери нам да ли је аустроугарски фелдмаршал Светозар Боројевић од Бојне прешао на католичку веру. и ако јесте, кад је то учинио.

 

[Софија]

општи учинак код Хабзбурга, што се тиче нас, по том питању је врло танак. други су имали много више успеха од Хабзбурга.

Све у свему, општи учинак католичења, солидан.

 

[Софија]

Софи, ти имаш приступ изворима, или бар приступ онима који имају приступ молим те, провери нам да ли је аустроугарски фелдмаршал Светозар Боројевић од Бојне прешао на католичку веру. и ако јесте, кад је то учинио.

Није то била никад тема анализе детаљне.
Питала сам неке људе читајући вас на теми и нико не зна.
Једини коментар је био да су сви високи официри морали бити католици.
Али то није доказ .

 

[Statler and Waldorf]

Све у свему, општи учинак католичења, солидан.

да, наравно! особито у она тмурна времена турских освајања и великих бежанија, кад се све распадало и у мутном ловило. али то није тема. тема је уско постављена- учинак Хабзбурга.

 

[Statler and Waldorf]

Није то била никад тема анализе детаљне.
Питала сам неке људе читајући вас на теми и нико не зна.
Једини коментар је био да су сви високи официри морали бити католици.
Али то није доказ .

молим те, потруди се па нам то провери

 

[Софија]

да, наравно! особито у она тмурна времена турских освајања и великих бежанија, кад се све распадало и у мутном ловило. али то није тема. тема је уско постављена- учинак Хабзбурга.

Ја мислим да је до сукоба мишљења управо дошло због приче о различитим стварима.
Ти си се сконцентрисао на учинак Хабзбурга, а Обзервер на општи учинак.

 

[Софија]

молим те, потруди се па нам то провери

Логика налаже да је морао бити.
Јер како си сам рекао, католичанство је била државна религија, а он високи државни службеник монархије.
Не обећавам али ако налетим, јављам свакако. :грл:

 

[Statler and Waldorf]

Логика налаже да је морао бити.
Јер како си сам рекао, католичанство је била државна религија, а он високи државни службеник монархије.
Не обећавам али ако налетим, јављам свакако. :грл:

логика налаже да шизматички Митрополит карловачки не може у пештанском парламенту да седи међу угарским великашима. па је ипак седео, и он и све његове владике.

 

[Amelica]

логика налаже да шизматички Митрополит карловачки не може у пештанском парламенту да седи међу угарским великашима. па је ипак седео, и он и све његове владике.

Da, samo što se tu može govoriti o nekoj vrsti crkvene autonomije.
Borojevic je bio oficir, šraf u vojnoj mašineriji, pojedinac koji je djelić šireg sistema.
On je vrlo vjerovatno veći dio života bio katolik.
Po kom obredu je kao mali kršten...ne zna se ali vjerovatno kao pravoslavac.

 

[Statler and Waldorf]

Da, samo što se tu može govoriti o nekoj vrsti crkvene autonomije.
Borojevic je bio oficir, šraf u vojnoj mašineriji, pojedinac koji je djelić šireg sistema.
On je vrlo vjerovatno veći dio života bio katolik.
Po kom obredu je kao mali kršten...ne zna se ali vjerovatno kao pravoslavac.

баш зато и настојим да се из сфере "могуће и вероватно" преселимо у сферу "овако пише у изворима".

 

[Софија]

логика налаже да шизматички Митрополит карловачки не може у пештанском парламенту да седи међу угарским великашима. па је ипак седео, и он и све његове владике.

Е, али није то баш исто.
Митрополит представља Србе, а федералмаршал представља Монархију.

 

[Statler and Waldorf]

Е, али није то баш исто.
Митрополит представља Србе, а федералмаршал представља Монархију.

не. Митрополит у Пешти представља сталеж угарских магната. ту седи заједно са католичким колегама. сви они заједно су племство Краљевине Угарске.

 

[Софија]

не. Митрополит у Пешти представља сталеж угарских магната. ту седи заједно са католичким колегама. сви они заједно су племство Краљевине Угарске.

Да, а криомице и иза леђа му покатоличавају паству и слабе његову позицију.

Формално племство.
Срећом па су то наши митрополити знали.
Као што су и они знали да Светозар служи њима, а Митрополит своме и својима.

 

[Pumpaj Dinstanović]

баш зато и настојим да се из сфере "могуће и вероватно" преселимо у сферу "овако пише у изворима".

Borojević se nikada nije pokatoličio, do kraja života; to je urbana legenda.

Car Karlo, poslednji austrijski car, jednom pitom ga je upitao koje je narodnosti, zato što mu je sumnjivo bilo da ima jednog Srbina toliko visoko rangiranog, u vreme rata protiv Srbije, odnosno upravo zbog njegove veroispovesti.

Svetozar Borojević mu je odgovorio, Vaše visočanstvo, ja sam pravoslavni Hrvat.

Dakle, Borojević nije promenio nikada veroispovest. Ali se jeste pohrvatio, što je tada bilo značajno bitnije.

 

[Ebisclaus]

Borojević se nikada nije pokatoličio, do kraja života; to je urbana legenda.

Car Karlo, poslednji austrijski car, jednom pitom ga je upitao koje je narodnosti, zato što mu je sumnjivo bilo da ima jednog Srbina toliko visoko rangiranog, u vreme rata protiv Srbije, odnosno upravo zbog njegove veroispovesti.

Svetozar Borojević mu je odgovorio, Vaše visočanstvo, ja sam pravoslavni Hrvat.

Dakle, Borojević nije promenio nikada veroispovest. Ali se jeste pohrvatio, što je tada bilo značajno bitnije.

Kako se Hrvat koji se nikad nije izjasnio kao nešto drugo može "pohrvatiti"?

 

[Statler and Waldorf]

Borojević se nikada nije pokatoličio, do kraja života; to je urbana legenda.

Car Karlo, poslednji austrijski car, jednom pitom ga je upitao koje je narodnosti, zato što mu je sumnjivo bilo da ima jednog Srbina toliko visoko rangiranog, u vreme rata protiv Srbije, odnosno upravo zbog njegove veroispovesti.

Svetozar Borojević mu je odgovorio, Vaše visočanstvo, ja sam pravoslavni Hrvat.

Dakle, Borojević nije promenio nikada veroispovest. Ali se jeste pohrvatio, što je tada bilo značajno bitnije.

код Боројевића се одредница Хрват може да односи на земљу порекла, јер он је био житељ Краљевине Хрватске. у том смислу означава његову националност, тј. правну везу са државом, а не народност, која је јасно српска.

 

[Софија]

Borojević se nikada nije pokatoličio, do kraja života; to je urbana legenda.

Car Karlo, poslednji austrijski car, jednom pitom ga je upitao koje je narodnosti, zato što mu je sumnjivo bilo da ima jednog Srbina toliko visoko rangiranog, u vreme rata protiv Srbije, odnosno upravo zbog njegove veroispovesti.

Svetozar Borojević mu je odgovorio, Vaše visočanstvo, ja sam pravoslavni Hrvat.

Dakle, Borojević nije promenio nikada veroispovest. Ali se jeste pohrvatio, što je tada bilo značajno bitnije.

Ако не верујемо другима на реч, нећемо ни теби.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ако не верујемо другима на реч, нећемо ни теби.

A o kojim drugima se to, tobože, radi? Nisam primetio da je iko doneo ikakvu informaciju.

 

[Bastiani]

Софи, ти имаш приступ изворима, или бар приступ онима који имају приступ молим те, провери нам да ли је аустроугарски фелдмаршал Светозар Боројевић од Бојне прешао на католичку веру. и ако јесте, кад је то учинио.

Nisam siguran da si u Austrougarskoj uopšte mogao biti aktivni oficir ako nisi katoličke vere. Rezervni da.

 

[Statler and Waldorf]

Nisam siguran da si u Austrougarskoj uopšte mogao biti aktivni oficir ako nisi katoličke vere. Rezervni da.

у Краљевини Угарској значајан део највишег племства били су калвинисти (реформистички протестанти). могли су бити дословно све, а камо ли официри.

 

[Pumpaj Dinstanović]

код Боројевића се одредница Хрват може да односи на земљу порекла, јер он је био житељ Краљевине Хрватске. у том смислу означава његову националност, тј. правну везу са државом, а не народност, која је јасно српска.

Ja mislim da se radilo o tome da su se po pravilu svi Srbi u tom periodu izjašnjavali kao Srbi. Ako je razgovor cara Karla i Svete baš tako išao, to deluje kao sumnjičavo propitivanje. U toj situaciji, Hrvat je jedini ispravan odgovor.

Tako da ne bih rekao nužno da je reč o zemaljskoj odrednici, već prosto, o činjenici da je bilo uobičajeno izjašnjavati se Hrvatom ako želiš da napreduješ, pa čak i preživiš, u određenim situacijama.

Ne samo zbog zbog Prvog svetskog rata, od još veleizdajničkog procesa bilo je jako problematično u takvoj situaciji izjašnjavati se drugačije. Tako da, ne radi se tu o identitetu koji je prosto, zemaljski, već i o nametnutom (ne znači da je reč nužno o nasilnoj asimilaciji, naravno, već o društvenom nametanju; sličnom koji postoji u ograničenom formatu kod Srba i Hrvatskoj i danas).

Ali tu se sve udaljavamo malo od suštine diskusije; poenta priče je, nema nikakvih dokaza o proveravanju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo, @Statler and Waldorf da citiram jedan izvor; prestolonaslednik cara Karl, glavom i bradom princ Oto fon Habzburg, Damals begann unsere Zukunft. Str. 199. izdanja iz 1971. godine:

Boroević de Bojna, der Sieger in zwölf Isonzo-schlachten, orthodoxer Konfession, aber ein leidenschaftlicher Kroate.​

 

[Софија]

A o kojim drugima se to, tobože, radi? Nisam primetio da je iko doneo ikakvu informaciju.

Читајући тему уназад схватићеш да је Статлер питао прво Личког Гусара па Обзервера па мене за потенцијални извор. Можда још неког, извињавам се ако сам прескочила.