AU pair in USA

[ever]

Drage devojke i momci,

evo i ja konacno da se oglasim sa konacnim novostima! Danas sam dobila vizu! Osecam se fantasticno i ne znam kako cu izdrzati jos mesec dana do polaska. :-D

Posto sam imala zakazno odmah na 8:30h ujutru, bila sam deveta po redu i iz ambasade sam izasla vec u 9h. Spetljala sam se nesto oko ona prva dva saltera, ali na trecem najbitnijem, bilo je sve gotovo savrseno. Pitanja koja su mi bila postavljena su: zasto zelim biti au pair, da li sam cuvala vec decu do sada, koliko dece cu cuvati u USA, sta radim ovde (posto sam zaposlena) i sta cu raditi kada zavrsim program. To bi bilo to...

Imala sam uzasnu tremu, medjutim kada sam stala pred nju, sve je bilo kao rukom odneseno. Zato, sve devojke koje cete ici u ambasadu, nemojte da se brinete i imate jaku tremu jer vi zastupate sami sebe. Zelite u USA, imate dokaze, imate iskustva, znate sta radite. Pravo u oci gledas i samouvereno govoris.

Ako neko ima bilo kakva pitanja, moze na pp ili ovde, rado cu odgovoriti. Ali vise toga, za nekih mesec dana ;-)

CESTITAM
Sada fino provedi ovaj mjesec dana, a on ce proletjeti jaako brzo, i ti vec kreces

Pozdrav

 

[Nataly_B]

CESTITAM
Sada fino provedi ovaj mjesec dana, a on ce proletjeti jaako brzo, i ti vec kreces

Pozdrav

Hvala ti puno! Nadam se da hoce jer sam vec jako nestrpljiva! Ove neorganizacije drustva, drzave i ljudi, kao i mentaliteta sam sita i zelim promenu. Ne mogu reci da sve sto sam zamislila, to i ostvarila, da, jesam, ali uz puno prepreka, borbe i nepravde. I bez obzira na to, bila tu ili tamo, ja cu se uvek nadati boljem sutra. Posto cu za mesec dana biti tamo, nadam se da cu imati visestruke dobiti, siri pogled na to sto sam imala i sta mogu da imam, i naravno veliko iskustvo. To je jedino sto za sada, sa ovog stanovista ocekujem.

Nadam se da ces i ti uskoro odabrati porodicu i krenuti putem Amerike. Ko zna sta donosi novi dan

Osmeh na lice i pozitivno mislimo!!!

 

[Sport_Billy]

Sto se organizacije drzave, ljudi i drustva, kao i mentaliteta tice....nije bas sve tako sjajno, uostalom videces i sama...
...tokom godina sam (kao i drugi ljudi sa kojima sam razmenio misljenja) uvideo da sto se mentaliteta ljudi tice, americki mi nikako ne odgovara...mnogo bolje se osecam u drustvu drugih doseljenika, narrocito evropljana nego u drustvu amera.... (cast izuzecima)
...sto se standarda i organizacije drustva i drzave tice, postoji dosta stvari koje su bolje nego kod kuce, ali neces verovati, postoji i onih koje su mnogo gore....nisam mogao cudom da se nacudim moje prve godine ovde...(npr ako dodjes u NY videces da su im ulice u mnogo gorem stanju nego beogradske, djubre u crnim dzakovima mozes da vidis na svakom cosku, naslagano na gomilu, pacovi i buba-svabe svuda, stanovi sa "kartonskim" zidovima u uzasnom stanju, itd...)
...nekada pozelis da su neke stvari koje su ovde dobro regulisane (dok kod kuce nisu uopste), malo manje krute nego sto jesu...(npr pozelim nekada da kao kod kuce odem na izlet, u park, na plazu, popijem pivo sa drugarima, otvorim flasu vina na pikniku.....e, pa ne moze - protivzakonito! ..osim na vrlo retkim mestima u US....zato u dobrom broju drzava npr mozes da opases pistolj oko pojasa i setas se gradom tako, udjes u pozoriste, u javni prevooz, bilo gde....)
...tako da...lagano....ne ocekuj veliku promenu na bolje...velikih promena ce svakako biti ali ne ocekuj da ces ih sve doziveti kao pozitivne...sa druge strane, novo i veliko zivotno iskustvo ti ne gine.

 

[ever]

Hvala ti puno! Nadam se da hoce jer sam vec jako nestrpljiva! Ove neorganizacije drustva, drzave i ljudi, kao i mentaliteta sam sita i zelim promenu. Ne mogu reci da sve sto sam zamislila, to i ostvarila, da, jesam, ali uz puno prepreka, borbe i nepravde. I bez obzira na to, bila tu ili tamo, ja cu se uvek nadati boljem sutra. Posto cu za mesec dana biti tamo, nadam se da cu imati visestruke dobiti, siri pogled na to sto sam imala i sta mogu da imam, i naravno veliko iskustvo. To je jedino sto za sada, sa ovog stanovista ocekujem.

Nadam se da ces i ti uskoro odabrati porodicu i krenuti putem Amerike. Ko zna sta donosi novi dan

Osmeh na lice i pozitivno mislimo!!!

Znam tacno o cemu govoris i na sto mislis, i ja zelim nesto novo, dosta mi je mnogo stvari koje me okruzuju, primitivizma i slicno. Osjecam da trebam promjenu i da zasluzujem bolje, ako nista barem negdje gdje cu ostvarivati onoliko koliko sam zasluzila, na razlicitim poljima u zivotu.

Sport Billy je sigurno upravu, ima puno toga sto ce nam ustvari nedostajati, i sto cemo shvatiti tek kasnije, ali ja mislim da bez toga mogu, uostalom lakse je izdaleka govoriti da ti nesto nedostaje, kao i svi koji ne zive u svojoj domovini, ali se nikad ne bi vratili, to je dovoljan pokazatelj da ako moras vagati i odluciti sta ce da ti nedostaje, uvijek ces izabrati ovo nase od cega odlazimo..
ovo je nasa prilika okustiti nesto drugacije, pa ko zna sta nas ceka, mozda razocarenje, mozda lud provod, lijepo vrijeme, uvijek se mozemo vratiti nazad sto je najvaznije.

pozdrav

 

[aMilica]

Hvala ti puno! Nadam se da hoce jer sam vec jako nestrpljiva! Ove neorganizacije drustva, drzave i ljudi, kao i mentaliteta sam sita i zelim promenu. Ne mogu reci da sve sto sam zamislila, to i ostvarila, da, jesam, ali uz puno prepreka, borbe i nepravde. I bez obzira na to, bila tu ili tamo, ja cu se uvek nadati boljem sutra. Posto cu za mesec dana biti tamo, nadam se da cu imati visestruke dobiti, siri pogled na to sto sam imala i sta mogu da imam, i naravno veliko iskustvo. To je jedino sto za sada, sa ovog stanovista ocekujem.

Nadam se da ces i ti uskoro odabrati porodicu i krenuti putem Amerike. Ko zna sta donosi novi dan

Osmeh na lice i pozitivno mislimo!!!

Ja ti zelim srecu i svakok ti cestitam, i ono najbitnije, ovih mjesec dana ce da proleti dok trepnes okom, zato uzivaj sa porodicom i prijateljima, ali prvenstveno porodicom, jer to je jedini oslonac svih nas, oni ce ti biti jedina podrska i naravno njihovo odsustvo ce ti najvise nedostajati...Gdje ti ides, vjeruj mi da sam zaboravila gdje ko ide, ali bitno je da dolazis

 

[Nataly_B]

Sasvim se slazem sa Sport Billy-jem oko toga da ce nam puno toga nedostajati i da cemo puno toga novog iskusiti. Bas kao sto "ever" kaze, moramo izvagati nase potrebe, ambcije, ciljeve i odluciti gde pripadamo.

Sto se tice Srbije, mislim da mi apsolutno nista nece nedostajati. Zasto kazem to? Jednostavan i prost je odgovor -- ovu dozu arogancije, primitivizma i opet neke doze buntovnickog ponasanja NE trpim! Ovde ljudi jedva cekaju da te postave u podredjeni polozaj, da podcene to sto radis, to sto stvaras, da te ponize. Ljudi su svakim danom sve vise i vise povrsniji, ne okrecu se ka sebi unutra, vec ka sebi spolja, sto je opet odraz koliko smo optereceni i iskompleksirani. Ne mogu da odem u restoran da me neko ne skenira i posle komentarise. Drugo, drustvo kao celina, ovde je haoticno. U prevodu, nismo homogeni i mislim da nikada necemo ni biti. I tako, da sada ne nabrajam itd. itd.

Poenta i jedina istina je to da ja SADA imam iskustva u Srbiji. Kako cu se ja uklopiti u americko drustvo, obicaje i uslove, na meni je da vidim. Ali da ocekujem SAMO pozitivne dogadjaje od tog iskustva, definitvno ne. Zapravo, ne ocekujem nista. Samo se nadam najboljem jer mislim da pozitivan stav, intuicija moze jako puno da pomogne.

Najvise ce mi nedostajati familija, a od njih svih, najmladji, a to su sestric i sestricina. I to je to. Pravi prijatelji mi staju na prste jedne ruke, leve ili desne, prema tome, jasno je...

Idem u Georgiju, Roswell udaljeno pola sada od centra Atlante. Cuvacu dvoje dece, devojcicu od 11 godina i decaka od 5. Oboje su van kuce pre podne, tj. u skoli i u zabavistu. Jako se radujem jer su malo stariji i nadam se da cemo se dobro uklopiti. Ja poznajem sebe, urdicu ovaj posao najbolje sto mogu, kao i sve do sada. Ozbiljno shvatam program, ne idem da se zezam itd. Idem da radim, da provdem godinu dana, da naucim jezik, da prozivim to iskustvo na moj nacin i naravno, ukoliko budem zadovoljna, i pronadjem nacina da se legalno zadzim. Da li magistarskim studijama, da li poslom, ne znam... Ali znam da, SVE STO HOCES TO I MOZES!!!

 

[aMilica]

Sasvim se slazem sa Sport Billy-jem oko toga da ce nam puno toga nedostajati i da cemo puno toga novog iskusiti. Bas kao sto "ever" kaze, moramo izvagati nase potrebe, ambcije, ciljeve i odluciti gde pripadamo.

Sto se tice Srbije, mislim da mi apsolutno nista nece nedostajati. Zasto kazem to? Jednostavan i prost je odgovor -- ovu dozu arogancije, primitivizma i opet neke doze buntovnickog ponasanja NE trpim! Ovde ljudi jedva cekaju da te postave u podredjeni polozaj, da podcene to sto radis, to sto stvaras, da te ponize. Ljudi su svakim danom sve vise i vise povrsniji, ne okrecu se ka sebi unutra, vec ka sebi spolja, sto je opet odraz koliko smo optereceni i iskompleksirani. Ne mogu da odem u restoran da me neko ne skenira i posle komentarise. Drugo, drustvo kao celina, ovde je haoticno. U prevodu, nismo homogeni i mislim da nikada necemo ni biti. I tako, da sada ne nabrajam itd. itd.

Poenta i jedina istina je to da ja SADA imam iskustva u Srbiji. Kako cu se ja uklopiti u americko drustvo, obicaje i uslove, na meni je da vidim. Ali da ocekujem SAMO pozitivne dogadjaje od tog iskustva, definitvno ne. Zapravo, ne ocekujem nista. Samo se nadam najboljem jer mislim da pozitivan stav, intuicija moze jako puno da pomogne.

Najvise ce mi nedostajati familija, a od njih svih, najmladji, a to su sestric i sestricina. I to je to. Pravi prijatelji mi staju na prste jedne ruke, leve ili desne, prema tome, jasno je...

Idem u Georgiju, Roswell udaljeno pola sada od centra Atlante. Cuvacu dvoje dece, devojcicu od 11 godina i decaka od 5. Oboje su van kuce pre podne, tj. u skoli i u zabavistu. Jako se radujem jer su malo stariji i nadam se da cemo se dobro uklopiti. Ja poznajem sebe, urdicu ovaj posao najbolje sto mogu, kao i sve do sada. Ozbiljno shvatam program, ne idem da se zezam itd. Idem da radim, da provdem godinu dana, da naucim jezik, da prozivim to iskustvo na moj nacin i naravno, ukoliko budem zadovoljna, i pronadjem nacina da se legalno zadzim. Da li magistarskim studijama, da li poslom, ne znam... Ali znam da, SVE STO HOCES TO I MOZES!!!

Sve ovo sto si ti napisala i stoji i jeste tako, samo najbolje ti je da nista ne ocekujes, i to ti govorim iz licnog iskustva, pa nek te sve iznenadi, pozitivno ili negativno, ali ono budi spremna...Mene je Amerika za mojih 8 mjeseci boravka ovdje naucila zlatno pravilo OD SVIJU OCEKUJ SVE I NI NA KOGA NE RACUNAJ i vjeruj mi da se svaki dan ta teza potvrdjuje i potvrdjuje, pogotovo kad su Au Pair cure upitanju, sa kojima se ja naravno i ne druzim jer su egoisticne, sebicne i cak i ne pokusavaju da ti pomognu-citaj prvenstveno Njemice
Druga stvar, nasi ko nasi u BELOM SVETU isti kao i dolje, samo sto su ovdje za mrvicu "napuhaniji" valjda od kreditnih kartica sa kojima kupuju ono sve cime se "kite" misle da su i bolji od nas koji smo dosli na taj nacin na kojim smo dosli, ima i izuzetaka ali veoma veoma rijetkih...ja volim u Americi kad izadjem nepocesljana jer sam apsolutno zaboravila na taj "modni" detalj u svom zivotu i niko ali bas niko ne obraca paznju na mene, zasto?? Pa vjerovatno zato sto svi ostali "nemaju" vremena da sebe pogledaju u ogledalo pa im nisam toliko ni ja interesantna, dok u Bosni ili opcenito na BRDOVITOM Balkanu je to apsolutno nemoguce- skeniraju te kao u tom restoranu
Jos sam nesto zeljela da kazem, ali vjeruj mi da toliko toga ima, da ne bude da ja solim pamet svi se mi uvjerimo sami, sve sam ja ovo prije cula od ljudi, i sve isto i ja dozivjela...
I da, najvaznije,preko trnja do zvijezda uvijek bilo, sa dna je lakse nekako doci do vrha, kad se sam moras boriti za sve, a ne kad ti je na tanjuru servirano....
Stvarno ti zelim srecu, da se sto bolje prilagodis i adaptiras na novi zivot, okolinu i sve ostalo sto ide s tim....

 

[Nataly_B]

Sve ovo sto si ti napisala i stoji i jeste tako, samo najbolje ti je da nista ne ocekujes, i to ti govorim iz licnog iskustva, pa nek te sve iznenadi, pozitivno ili negativno, ali ono budi spremna...Mene je Amerika za mojih 8 mjeseci boravka ovdje naucila zlatno pravilo OD SVIJU OCEKUJ SVE I NI NA KOGA NE RACUNAJ i vjeruj mi da se svaki dan ta teza potvrdjuje i potvrdjuje, pogotovo kad su Au Pair cure upitanju, sa kojima se ja naravno i ne druzim jer su egoisticne, sebicne i cak i ne pokusavaju da ti pomognu-citaj prvenstveno Njemice
Druga stvar, nasi ko nasi u BELOM SVETU isti kao i dolje, samo sto su ovdje za mrvicu "napuhaniji" valjda od kreditnih kartica sa kojima kupuju ono sve cime se "kite" misle da su i bolji od nas koji smo dosli na taj nacin na kojim smo dosli, ima i izuzetaka ali veoma veoma rijetkih...ja volim u Americi kad izadjem nepocesljana jer sam apsolutno zaboravila na taj "modni" detalj u svom zivotu i niko ali bas niko ne obraca paznju na mene, zasto?? Pa vjerovatno zato sto svi ostali "nemaju" vremena da sebe pogledaju u ogledalo pa im nisam toliko ni ja interesantna, dok u Bosni ili opcenito na BRDOVITOM Balkanu je to apsolutno nemoguce- skeniraju te kao u tom restoranu
Jos sam nesto zeljela da kazem, ali vjeruj mi da toliko toga ima, da ne bude da ja solim pamet svi se mi uvjerimo sami, sve sam ja ovo prije cula od ljudi, i sve isto i ja dozivjela...
I da, najvaznije,preko trnja do zvijezda uvijek bilo, sa dna je lakse nekako doci do vrha, kad se sam moras boriti za sve, a ne kad ti je na tanjuru servirano....
Stvarno ti zelim srecu, da se sto bolje prilagodis i adaptiras na novi zivot, okolinu i sve ostalo sto ide s tim....

Hvala ti puno! Bas tako, ne mozes da se uputis u USA, a da prethodno ne cujes sve i svasta, pa tako sam i ja nacula kako su nasi ljudi u USA neradi da pomognu. Naravno, cast izuzetcima kao sto je i Sport Billy koji je lepo ponudio pomoc oko snalazenja u New Yorku. I naravno svim curama koje su u USA i koje ostavljaju komentare na ovom forumu i pomazu drugim curama sa ovog podneblja. I ja se ovim putem zahvaljujem!

Uvek sam se oslanjala na samu sebe i po prirodi sam vrlo samostalna jer znam da ono sto sama uradim, sama razumem, prihvatim i bio to matematicki zadatak ili neko novo iskustvo, to je i zaista u meni zapecaceno. Nekome treba vise nekome manje vremena da se adaptira, ali sve je to normalno. Tako da, zaista ne ocekujem nista od drugih ljudi.

Mislim da o ovome mozemo polemisati do sutra jer su ukusi razliciti. Ja takodje, svima zelim da postignu sve sto su zamislili i da ne odustaju. Jer, kako glasi ona stara, 100 puta padni, 101 ustani. I uci...

Veliki pozdrav za sve!

 

[deutscher90]

Nataly_B CESTITAM!!! Sada jos samo da sednes u avion i odletis .. Proci ce i tih mesec dana za cas. Pozz

 

[ever]

Pozdrav svima, evo imam potrebu da podijelim ovo sa cijelom forumskom nacijom

Ja sam u programu preko AuPairCare agencije, sve je super, bilo je dosad 5 porodica, sve sam ih odbila, sad cekam dalje. Medjutim, uskoro ce mjesec dana od javljanja zadnje porodice, znaci, nestasica je velika. i nisam jedina, cujem se sa jos nekoliko djevojaka koje idu preko moje agencije, a i dobila sam obavijest iz USA, iz agencije, da porodica ima jako jako slabo, i da ocekuju da ce tako biti do januara, i da je veliki problem za djevojke koje su rematchu isto, jer je jako malo porodica u programu trenutno..

dalje, imam prijateljicu koja je u culturalcare, isto smo pocele, sve isto, i u zadnjih mjesec dana, kod nje je takva navala, porodica za porodicom, a sve se cini odlicne. jedini je problem sto su joj zadnje 3 porodice otisle sa profila bez javljanja juce je otisla jedna, danas vec ima novu na profilu, sa long islanda, 2 djece, drzimo fige da se ovi jave.. nebitno, poenta je da je porodica stvarno jako puno.

sad se ja razmisljam sta da radim, da li bi mi se isplatilo da se prebacim u culturalcare, jeste da bih izgubila 100 eura sto sam vec platila agenciji, ali nebitno, ili da cekam svoju "nafaku", pa makar do februara-marta?

sta vi misliste o ovome svemu?

 

[Nataly_B]

Nataly_B CESTITAM!!! Sada jos samo da sednes u avion i odletis .. Proci ce i tih mesec dana za cas. Pozz

Hvala ti puno!!! Stizu izvestaji, fotkice i sve ostalo cim stignem! Puno pozdrava za tebe!!!

 

[Nataly_B]

Pozdrav svima, evo imam potrebu da podijelim ovo sa cijelom forumskom nacijom

Ja sam u programu preko AuPairCare agencije, sve je super, bilo je dosad 5 porodica, sve sam ih odbila, sad cekam dalje. Medjutim, uskoro ce mjesec dana od javljanja zadnje porodice, znaci, nestasica je velika. i nisam jedina, cujem se sa jos nekoliko djevojaka koje idu preko moje agencije, a i dobila sam obavijest iz USA, iz agencije, da porodica ima jako jako slabo, i da ocekuju da ce tako biti do januara, i da je veliki problem za djevojke koje su rematchu isto, jer je jako malo porodica u programu trenutno..

dalje, imam prijateljicu koja je u culturalcare, isto smo pocele, sve isto, i u zadnjih mjesec dana, kod nje je takva navala, porodica za porodicom, a sve se cini odlicne. jedini je problem sto su joj zadnje 3 porodice otisle sa profila bez javljanja juce je otisla jedna, danas vec ima novu na profilu, sa long islanda, 2 djece, drzimo fige da se ovi jave.. nebitno, poenta je da je porodica stvarno jako puno.

sad se ja razmisljam sta da radim, da li bi mi se isplatilo da se prebacim u culturalcare, jeste da bih izgubila 100 eura sto sam vec platila agenciji, ali nebitno, ili da cekam svoju "nafaku", pa makar do februara-marta?

sta vi misliste o ovome svemu?

Evo, sada cu ti ja reci ukratko moju pricu. Ja sam bila prijavljena preko Interexchange-a od juna iako sam sve predala u aprilu. Buduci da mi je trebalo puno vremena da udjem u proces i da je kod Interexchange-a tako da te moze posmatrati samo jedna porodica, trajalo je i trajalo dok mi se neko nije javio. Do sada gledalo me je manje od 10 porodica (jun-oktobar) i samo mi se jedna javila koju sam ja odbila. Zatim, shvatila sam kakva je situacija i bila sam prinudjena da se prijavim i kod druge agencije. Izabrala sam Au pair in America. Tu sam usla u proces za manje od 2 meseca i javljala mi se jedna porodica svakih nedelju i pol dana u proseku. Sve koje su me gledale, javile su se. Mada, kod njih je bila i mogucnost za video prezentaciju koju sam ja uradila prilicno dobro i sto mi je bio veliki plus. Medjutim, bez obzira na to, niko iz Atlante nije se javio, a ja sam dalje cekala.

Kada sam se prijavila u drugu agenciju Au pair in America, stupila sam sa dosta devojaka iz Evrope npr. iz Nemacke koje su se match-ovale za manje od 2 meseca! I to samo zato sto su one birale. A za ta 2 meseca javile su se jednoj curi, npr. 8 porodica, sto je odlican prosek. Poenta jeste da ima porodica, ali kako je kriza nastupila, samo najbolje agencije su opstale. Sta to znaci za americke uslove, nije mi jasno, jer je recimo Interexchange jeftiniji, a opet ima manje porodica. Ne znam gde je logika, ali ja ti savetujem ako zuris i ako mozes to priustiti finanskijiski, prijavi se kod jos jedne agencije. Ipak na dva fronta nije kao na jednom. Ali samo ako ti se zuri. Kada su u pitanju odlasci, nasla sam negde na netu da su u najvecem broju od aprila do juna, nesto manje preko zime, i opet u januaru ih je vise. Ne mogu sada da nadjem opet tu statistiku, ali tako je nekako. I da... Recimo, za Interexchange pouzdano znam da rade na principu "nabacivanja", znaci lokalni koordinatori znaju nase profile i preporucuju nas porodicama.

Da ne dodje do zabune, na kraju sam ipak otisla preko Interexchange-a jer se tu pojavila ova porodica u koju idem...

Na kraju, mozda bi ti bilo pametno da se nekome obratis u slucaju da te neko naredih dana ne kontaktira. Pisi ili lokalnom koordinatoru, ili agenciji u USA ili u tvojoj zemlji, ali obrati se nekome.

 

[ever]

Nataly_B, hvala ti.

Razmislicu jos malo o svemu, sta dobijam sta gubim, pa odluciti. Da sam dobra sa novcima, ne bi se dvoumila uopste, ali..

 

[nina beograd]

Dragi moji, evo i ja konacno da se javim!!!
Stigla sam ziva, zdrava, pomalo tuzna, ali najvise uzbudjena
Prezivela sam orjentaciju, koja je zanimljiva, ali jako zamorna.. Previse informacija u premalo vremena, dovoljno..
Sada sam u porodici i moram priznati da mi je jako lepo..

 

[nina beograd]

Drage devojke i momci,

evo i ja konacno da se oglasim sa konacnim novostima! Danas sam dobila vizu! Osecam se fantasticno i ne znam kako cu izdrzati jos mesec dana do polaska. :-D

Posto sam imala zakazno odmah na 8:30h ujutru, bila sam deveta po redu i iz ambasade sam izasla vec u 9h. Spetljala sam se nesto oko ona prva dva saltera, ali na trecem najbitnijem, bilo je sve gotovo savrseno. Pitanja koja su mi bila postavljena su: zasto zelim biti au pair, da li sam cuvala vec decu do sada, koliko dece cu cuvati u USA, sta radim ovde (posto sam zaposlena) i sta cu raditi kada zavrsim program. To bi bilo to...

Imala sam uzasnu tremu, medjutim kada sam stala pred nju, sve je bilo kao rukom odneseno. Zato, sve devojke koje cete ici u ambasadu, nemojte da se brinete i imate jaku tremu jer vi zastupate sami sebe. Zelite u USA, imate dokaze, imate iskustva, znate sta radite. Pravo u oci gledas i samouvereno govoris.

Ako neko ima bilo kakva pitanja, moze na pp ili ovde, rado cu odgovoriti. Ali vise toga, za nekih mesec dana ;-)

SVAKA CAST!!!!
ZNALA SAM!!! Rekla sam ti da nije strasno..
Sada se lagano pripremaj za put..
Pozdravljam te puno!!!

 

[Nataly_B]

SVAKA CAST!!!!
ZNALA SAM!!! Rekla sam ti da nije strasno..
Sada se lagano pripremaj za put..
Pozdravljam te puno!!!

Hvala ti puno! Jako se radujem zbog tebe! Zelim da ti tako bude svo vreme!

Puno pozdrava!!!!

 

[lino lada]

Heeeellooooo!!!

Evo i mene!!!! Proslo je caaak 14 dana od kad sam dosla u ovaj, potpuno drugaciji svijet.
ne znam uopce sto da kazem... Na orijentaciji mi je bilo predivno, da mogu, provela bih tamo svih 12 mjeseci. Predavanja su dosadna, al su zato cure super. Naravano njemice, svedanke i takve slicne su totalno bezveuzne, al zato tajlandanke, latino amerikanke i cunga lunge (kina) rasturaju! Cure za 10! ostale smo u kontaktu! to je ono najvaznije!

Sad sam u obitelji... obitelj mi je divna, s mamom imam divan odnos, djeca su ok, ALI... PRLJAVI SU ZA POLUUUDIT! Znam da je to za ocekivat, al brate mili ovo se samo moze vidjeti u americkim emisijama... Bitku vodim samo sa psom, kojeg ne podnosim!

Danas sam imala prvi meeting, isli u kino... Jedino me dojmio film!!! zalosno! Couples retreat! )))
Cure uopce nisu za akciju! Nitko nigdje ne zeli ici, samo kuci zabit se u sobu! Znam da je ovo tek pocetak i da ce biti bolje, al ono... ja nestrpljiva!

Dakle tek sam tjedan dana u obitelji a vec imam iskustva sa americkom policijom - zaustavili su me! i to su me pratili sa rotacijom )))) to se samo meni moze dogoditi! Al moj sarm je opet odigrao ulogu!!! rekli su mi da krivudam cestom, jesam li pila ista, pa sam morala izac iz auta, puhnut policajcu u ruku, ma ziva komedija! )))
A ja sam samo vozila, nemam pojma gdje i usput fotografirala! Pa mi je volan malo pobjegao, a nisam ni primjetila da me oni prate u crnom dzipu! )))

eto to je moja prica! ukratko! pozdrav svima!

 

[Nataly_B]

Lino lada, fantasticne vesti!!! Jako se radujem!! Bas gledam forum, nema tebe da nam preneses utiske. Ali, eto, bas mi je drago da to cujem. Bitno je da se ti osecas dobro...

Bas sam se nasmejala ovome za policiju i fotografisanje Kada bi tako nesto uveli i u Srbiji, bilo bi manje nesreca. Bas mi se desila pre par dana jedna takva situacija. Vozim i u susret mi dolazi motor koji ide po sredini puta. PRESTRAVILA SAM SE! Sviram ja njima i kada sam im se priblizila vidim da su decki TOTALNO pijani. Sutradan sam cula kako je jedan od njih u komi i zivotnoj opasnosti. Razara me misao da sam ja i auto koji sam vozila mogla biti meta u koju su pijanci udarili... Znaci, ludilo!

Meni je ostalo jos 3 nedelje... Nekako mi se cini puno, ali znam da nije. Sutra cu poceti sa ispakivanjem ormana i kupovinom onoga sto mi jos nedostaje. Nosicu 2 kofera, odlucila sam. I tako... Pozdravljanje sa prijateljima, porodica i tako to... Pa, videcemo.

 

[Nataly_B]

Vreme prolazi i moj polazak se priblizava. Jos 2 nedelje... Mnogo sam nestrpljiva!

Nina beograd i lino lada, dajte malo utisaka, please. :-)

Veliki pozdrav!

 

[Sport_Billy]

...tako brzo porastu, odu od kuce, i posle ni da se jave.....

 

[Nataly_B]

Verujem da su prezauzete, ali meni i recenica puno znaci! Nadam se da je sve uredu, narocito sa lino ladom koja nije znala da je pas u kuci. Ja cu imati i psa i macku, takodje u kuci. Meni je to super jer i macke i pse obozavam, a jednu macku imam i ja u svojoj kuci. Tako da mi to nije strano.

 

[Nataly_B]

Cure i momci, kakav je provod bio za Halloween?

 

[ever]

Cure i momci, kakav je provod bio za Halloween?

To je pitanje za nase uspavane za forum Amerikanke
Kod mene nista posebno, dobar provod ali jako malo maski, kao i svake godine.

Nataly_B, htjela sam te pitati u vezi tvoje porodice u USA, da li ces imati svoje auto da ga koristis kad si bez obaveza, tj. u slobodno vrijeme?

Ja se trenutno dopisujem sa jednom finom porodicom, bar se tako cine, treba da me nazovu, nadam se da cu biti dobra, strah me telefonskog razgovora jer sam ogranicena i ne mogu se izraziti kako znam. A moram i njih naravno sve da ispitam da vidim kakvi su uslovi i ostalo..
Javljam novosti vrijedne spomena.

Pozdrav

 

[Nataly_B]

To je pitanje za nase uspavane za forum Amerikanke
Kod mene nista posebno, dobar provod ali jako malo maski, kao i svake godine.

Nataly_B, htjela sam te pitati u vezi tvoje porodice u USA, da li ces imati svoje auto da ga koristis kad si bez obaveza, tj. u slobodno vrijeme?

Ja se trenutno dopisujem sa jednom finom porodicom, bar se tako cine, treba da me nazovu, nadam se da cu biti dobra, strah me telefonskog razgovora jer sam ogranicena i ne mogu se izraziti kako znam. A moram i njih naravno sve da ispitam da vidim kakvi su uslovi i ostalo..
Javljam novosti vrijedne spomena.

Pozdrav

Sto se tice kola, u jednom od prethodnih razgovora sam pitala porodicu za njih. Rekli su, aspolutno, naravno, u tvoje slobodno vreme. Medjutim, poslednji put kada smo razgovarali, pitala sam ih ponovo za kola jer je Atlanta vise prilagodjena za voznju nego za javni prevoz. Prva autobuska stanica mi je na 5 km sto je previse daleko. Ovaj put nisu pomenuli to tako, vec kako njihove au perke nisu nikada imale problema sa prevozom, posto devojke medjusobom koriste auto i voze jedna drugu. To me je malo zabrinulo, ali ne previse jer zaista ako mi ih ne budu dali, ja necu moci mrdnuti, a to nece biti uredu. Znaci, ako su rekli prvi put, da, ok, dobices, onda ocekujem to. Ako su pak lagali, onda to sto necu dobiti kola nije problem, vec ce biti problem oni koji su slagali. Mislim da se pomalo plase jer se razne price o au perkama cuju svakog dana. Ali kada budu videli da ja nisam jedna od tih, mocice mi verovati. Dok recimo, ako si u NY nije ni problem da nemas kola, jer je sve super organizovano. Tako da, zavisi...

Ispitaj ih sve, ali prati i intuiciju. Mislim da je ovo jako nezahvalno, da biramo porodice, kao i oni devojke na osnovu samo par telefonskih razgovora. Tako da je to veliki rizik u koji svi upadamo.

Drzim ti palceve!!

 

[ever]

Sto se tice kola, u jednom od prethodnih razgovora sam pitala porodicu za njih. Rekli su, aspolutno, naravno, u tvoje slobodno vreme. Medjutim, poslednji put kada smo razgovarali, pitala sam ih ponovo za kola jer je Atlanta vise prilagodjena za voznju nego za javni prevoz. Prva autobuska stanica mi je na 5 km sto je previse daleko. Ovaj put nisu pomenuli to tako, vec kako njihove au perke nisu nikada imale problema sa prevozom, posto devojke medjusobom koriste auto i voze jedna drugu. To me je malo zabrinulo, ali ne previse jer zaista ako mi ih ne budu dali, ja necu moci mrdnuti, a to nece biti uredu. Znaci, ako su rekli prvi put, da, ok, dobices, onda ocekujem to. Ako su pak lagali, onda to sto necu dobiti kola nije problem, vec ce biti problem oni koji su slagali. Mislim da se pomalo plase jer se razne price o au perkama cuju svakog dana. Ali kada budu videli da ja nisam jedna od tih, mocice mi verovati. Dok recimo, ako si u NY nije ni problem da nemas kola, jer je sve super organizovano. Tako da, zavisi...

Ispitaj ih sve, ali prati i intuiciju. Mislim da je ovo jako nezahvalno, da biramo porodice, kao i oni devojke na osnovu samo par telefonskih razgovora. Tako da je to veliki rizik u koji svi upadamo.

Drzim ti palceve!!

Da, slazem se, nije nikako fer, i takodjer sve je na porodicama, mi smo kao radna snaga koja se nudi, sve su pogodnosti otisle njima.
Htjela sam te jos pitati, koliko telefonskih razgovora je bilo izmedju tebe i te porodice prije nego ste se spojili? I mozes li mi molim te napisati pitanja koja su ti postavljali tokom razgovora?
Mene su ovi veceras zvali, nenajavljeno, pomalo sam se izgubila, kao zaljubljena djevojcica sam bila
ali smo kratko pricali, samo su me pitali da li mi odgovara sutra u ovo vrijeme da me zovu, kada oboje budu zajedno, da me oboje cuju. uf
tako da, sutra cu biti ko zna kakva. ali necu da se zamaram, ni prvi ni zadnji, ne zuri mi se nigdje, barem cu se vjezbati i opustiti, ne mora se nista vise desiti, jer mi je ovo prvi put da pricam sa nekom porodicom.

Hvala za palceve