Asocijalna, prezauzeta ili prosto nije do mene?

[Mali čičak]

Tema je o meni.

Mama mi se uvredila kad je u petak uvece saznala da sam ja u Bg. Sok! Mogla sam joj bar reci... kad se vracam... Napisah joj da nemam 7 godina...

Drugarica koja insistira da se vidimo, ja ne uspevam da organizujem vidjenje jer sam ceo dan na predavanju, od 9-18h... uvredjena... tesko... a ja citam i sve mislim kako ona hoce sa mnom da se svadja i nadgornjava i ne nasednem...

Kad izadjem sa mm i decom u setnju, ja volim da smo sami, jer mm i ja i dok smo s decom jedva dodjemo do reci i uspemo da se ispricamo i razmenimo sve, kazemo jednom drugom sve sto zelimo... kad nekog sretnem usput ja se najezim... mogu Cao cao i nastavljam... iako mi radimo zajedno, iako smo stvarno dobar deo dana zajedno, imam osecaj da mi uvek fali jos par sati dnevno samo sa njim da razmenimo sve sto imamo na umu...

I sad ja stvarno ne znam da li sam ja asocijalna?
Jer necu da ginem da sa nekim pijem kafu i time ugrozavam svoju koncentraciju na projekat?

Da li sam luda sto sa 33 godine se ne javljam mami da idem par dana negde? Zasto bi ona to trebala da zna? Zasto bi trebala da zna svaki moj korak?

Da li sam ja sebicna sto mi fali vreme u kojem smo samo mm i ja i deca, i sto mi smeta svako narusavanje naseg vremena i sto mastam kako se selimo na Novi Zeland, i kad izadjemo u setnju, odemo u market, na pijacu, u soping, tu smo samo mi i masa nepoznatih ljudi kojima nisi u nikakvoj obavezi da se javis i cavrljas?

Jel do mene?
Ili do godina u kojima svi oko tebe traze i ocekuju nesto od tebe?

Da li ste vi osecali nekad potrebu da budete asocijalni?

Opustanje tokom cetiri dana setajuci ulicama a da nikog ne znam, tako mi je prijalo...

 

[gost 423947]

Otvaraš temu o sebi?

 

[Susan Sto Helit]

Tema je o meni.

Mama mi se uvredila kad je u petak uvece saznala da sam ja u Bg. Sok! Mogla sam joj bar reci... kad se vracam... Napisah joj da nemam 7 godina...

Drugarica koja insistira da se vidimo, ja ne uspevam da organizujem vidjenje jer sam ceo dan na predavanju, od 9-18h... uvredjena... tesko... a ja citam i sve mislim kako ona hoce sa mnom da se svadja i nadgornjava i ne nasednem...

Kad izadjem sa mm i decom u setnju, ja volim da smo sami, jer mm i ja i dok smo s decom jedva dodjemo do reci i uspemo da se ispricamo i razmenimo sve, kazemo jednom drugom sve sto zelimo... kad nekog sretnem usput ja se najezim... mogu Cao cao i nastavljam... iako mi radimo zajedno, iako smo stvarno dobar deo dana zajedno, imam osecaj da mi uvek fali jos par sati dnevno samo sa njim da razmenimo sve sto imamo na umu...

I sad ja stvarno ne znam da li sam ja asocijalna?
Jer necu da ginem da sa nekim pijem kafu i time ugrozavam svoju koncentraciju na projekat?

Da li sam luda sto sa 33 godine se ne javljam mami da idem par dana negde? Zasto bi ona to trebala da zna? Zasto bi trebala da zna svaki moj korak?

Da li sam ja sebicna sto mi fali vreme u kojem smo samo mm i ja i deca, i sto mi smeta svako narusavanje naseg vremena i sto mastam kako se selimo na Novi Zeland, i kad izadjemo u setnju, odemo u market, na pijacu, u soping, tu smo samo mi i masa nepoznatih ljudi kojima nisi u nikakvoj obavezi da se javis i cavrljas?

Jel do mene?
Ili do godina u kojima svi oko tebe traze i ocekuju nesto od tebe?

Da li ste vi osecali nekad potrebu da budete asocijalni?

Opustanje tokom cetiri dana setajuci ulicama a da nikog ne znam, tako mi je prijalo...

Ti si savršeno normalna. Svet je lud.

 

[Tonci Provala]

Otvaraš temu o sebi?

pa o cemu drugom, pobogu

 

[jolemisa]

Uctivo je i prirodno da se javis nekome da neces da dodjes na vreme.Nije tu u pitanju samo tvoj osecaj,vec i osecaj majke,koja se brine za svoje dete.Stalno je dolazila na vreme,sta moze sad biti.Znas da roditelji uvek pomisle na najgore stvari

 

[sasasta]

https://vidovdan.org/info/svetu-se-ne-moze-ugoditi/

 

[gost 360768]

Dg. Hronicna dosada i s izolacijom inducirana asocijalnost..

 

[BAMBINO_NEGRO]

Tema je o meni.

Mama mi se uvredila kad je u petak uvece saznala da sam ja u Bg. Sok! Mogla sam joj bar reci... kad se vracam... Napisah joj da nemam 7 godina...

Drugarica koja insistira da se vidimo, ja ne uspevam da organizujem vidjenje jer sam ceo dan na predavanju, od 9-18h... uvredjena... tesko... a ja citam i sve mislim kako ona hoce sa mnom da se svadja i nadgornjava i ne nasednem...

Kad izadjem sa mm i decom u setnju, ja volim da smo sami, jer mm i ja i dok smo s decom jedva dodjemo do reci i uspemo da se ispricamo i razmenimo sve, kazemo jednom drugom sve sto zelimo... kad nekog sretnem usput ja se najezim... mogu Cao cao i nastavljam... iako mi radimo zajedno, iako smo stvarno dobar deo dana zajedno, imam osecaj da mi uvek fali jos par sati dnevno samo sa njim da razmenimo sve sto imamo na umu...

I sad ja stvarno ne znam da li sam ja asocijalna?
Jer necu da ginem da sa nekim pijem kafu i time ugrozavam svoju koncentraciju na projekat?

Da li sam luda sto sa 33 godine se ne javljam mami da idem par dana negde? Zasto bi ona to trebala da zna? Zasto bi trebala da zna svaki moj korak?

Da li sam ja sebicna sto mi fali vreme u kojem smo samo mm i ja i deca, i sto mi smeta svako narusavanje naseg vremena i sto mastam kako se selimo na Novi Zeland, i kad izadjemo u setnju, odemo u market, na pijacu, u soping, tu smo samo mi i masa nepoznatih ljudi kojima nisi u nikakvoj obavezi da se javis i cavrljas?

Jel do mene?
Ili do godina u kojima svi oko tebe traze i ocekuju nesto od tebe?

Da li ste vi osecali nekad potrebu da budete asocijalni?

Opustanje tokom cetiri dana setajuci ulicama a da nikog ne znam, tako mi je prijalo...

Loše vreme za nas rajske ptice

 

[Tonci Provala]

Dg. Hronicna dosada i s izolacijom inducirana asocijalnost..

kako je to uopce moguce?
tako se pravi onaj sousal baterflaj
tj dosadna komsinica, a ne asocijalna gospodza s mackama

 

[Mali čičak]

Ti si savršeno normalna. Svet je lud.

Jaooooo
Tema moze da se zatvori
Gde si bio celog mog zivota?

Uctivo je i prirodno da se javis nekome da neces da dodjes na vreme.Nije tu u pitanju samo tvoj osecaj,vec i osecaj majke,koja se brine za svoje dete.Stalno je dolazila na vreme,sta moze sad biti.Znas da roditelji uvek pomisle na najgore stvari

Ne zivim sa majkom.
I uvek dolazim na vreme.

Dg. Hronicna dosada i s izolacijom inducirana asocijalnost..

Zanimljivo

 

[Tonci Provala]

laze te cana, cicak
nije ti nista

 

[Susan Sto Helit]

Jaooooo
Tema moze da se zatvori
Gde si bio celog mog zivota?

Bila.

 

[**Freya**]

Čičak, sa 33 godine ljudi mahom žive samostalno...neretko ta samostalnost kreće mnogo ranije...nepojmljivo mi je da prijavljujem svaki korak...to od mene ovakve kakva sam niko i ne očekuje, ljudi znaju krupne, načelne stvari ali ne znaju šta mi je u tanjiru bilo za ručak...od deteta tako ne umem i ne mogu. Doduše, niti tražim bilo šta, možda ima i do toga...ako nemam vremena za drugaricu ne bih joj ni rekla da sam u Beogradu, mami bih rekla da putujem jer se na putu svasta može desiti ali bih se čula sa njom jedanput ili bih joj samo javila da sam stigla kući nazad...a za muza, otkud znam, ne mogu ni sa njim da razgovaram po ceo dan...razgovaram svaki dan ali ne po ceo dan da mi smetaju ljudi...mi ionako najlepše razgovaramo uveče kada ostanemo sami..

 

[gost 360768]

Nije da joj nije nista, al cim ima 15 min da iskuca temu, prezauzeta nije sigurno...

 

[Јагода]

Tema je o meni.

Mama mi se uvredila kad je u petak uvece saznala da sam ja u Bg. Sok! Mogla sam joj bar reci... kad se vracam... Napisah joj da nemam 7 godina...

Drugarica koja insistira da se vidimo, ja ne uspevam da organizujem vidjenje jer sam ceo dan na predavanju, od 9-18h... uvredjena... tesko... a ja citam i sve mislim kako ona hoce sa mnom da se svadja i nadgornjava i ne nasednem...

Kad izadjem sa mm i decom u setnju, ja volim da smo sami, jer mm i ja i dok smo s decom jedva dodjemo do reci i uspemo da se ispricamo i razmenimo sve, kazemo jednom drugom sve sto zelimo... kad nekog sretnem usput ja se najezim... mogu Cao cao i nastavljam... iako mi radimo zajedno, iako smo stvarno dobar deo dana zajedno, imam osecaj da mi uvek fali jos par sati dnevno samo sa njim da razmenimo sve sto imamo na umu...

I sad ja stvarno ne znam da li sam ja asocijalna?
Jer necu da ginem da sa nekim pijem kafu i time ugrozavam svoju koncentraciju na projekat?

Da li sam luda sto sa 33 godine se ne javljam mami da idem par dana negde? Zasto bi ona to trebala da zna? Zasto bi trebala da zna svaki moj korak?

Da li sam ja sebicna sto mi fali vreme u kojem smo samo mm i ja i deca, i sto mi smeta svako narusavanje naseg vremena i sto mastam kako se selimo na Novi Zeland, i kad izadjemo u setnju, odemo u market, na pijacu, u soping, tu smo samo mi i masa nepoznatih ljudi kojima nisi u nikakvoj obavezi da se javis i cavrljas?

Jel do mene?
Ili do godina u kojima svi oko tebe traze i ocekuju nesto od tebe?

Da li ste vi osecali nekad potrebu da budete asocijalni?

Opustanje tokom cetiri dana setajuci ulicama a da nikog ne znam, tako mi je prijalo...

Сви причмао како треба поштовати родитеље, а ја питам колико деце су родитељи покварили ?
И свакако требаш да се јавиш мами, дете си јој. Стави се у њен положај. Ако не можеш да одвојиш минут да јој напишеш онда стварно не знам како успеваш писати на форуму.

 

[Mali čičak]

Bila.

E jbg...
A mislila sam da te zenim

Čičak, sa 33 godine ljudi mahom žive samostalno...neretko ta samostalnost kreće mnogo ranije...nepojmljivo mi je da prijavljujem svaki korak...to od mene ovakve kakva sam niko i ne očekuje, ljudi znaju krupne, načelne stvari ali ne znaju šta mi je u tanjiru bilo za ručak...od deteta tako ne umem i ne mogu. Doduše, niti tražim bilo šta, možda ima i do toga...ako nemam vremena za drugaricu ne bih joj ni rekla da sam u Beogradu, mami bih rekla da putujem jer se na putu svasta može desiti ali bih se čula sa njom jedanput ili bih joj samo javila da sam stigla kući nazad...a za muza, otkud znam, ne mogu ni sa njim da razgovaram po ceo dan...razgovaram svaki dan ali ne po ceo dan da mi smetaju ljudi...mi ionako najlepše razgovaramo uveče kada ostanemo sami..

Pa zivim samostalno.
Ne znam sta im je kliknulo, kakva potreba da su sa mnom u svakodnevnom kontaktu, “Sta radis? Jel imas rucak? Imas posla? Sta kuvas? Sta radis poslepodne?” Mene to uzasava... necu da nikome polazem racune... nisam ni sa 19 kad sam otisla od roditelja da studiram...
Pricam sa prijateljicama i kod njih je ista situacija, sve zive samostalno ali ih roditelji(obicno majke) zovu svaki dan sa istim pitanjima... samo meni ne deluje da njima to tesko pada... pa se pitam da nije do mene?

 

[Јагода]

Глупо је не одговарати на поруке,позиве. Ако си у журби , био би ред да напишеш поруку да ниси у могућности да се јавиш,ако неко настави да те смара онда немаш потребе да одговараш поново .

 

[Mali čičak]

Сви причмао како треба поштовати родитеље, а ја питам колико деце су родитељи покварили ?
И свакако требаш да се јавиш мами, дете си јој. Стави се у њен положај. Ако не можеш да одвојиш минут да јој напишеш онда стварно не знам како успеваш писати на форуму.

Zasto bi osoba od 30+ godina koja je samostalna i ima svoju porodicu, zivi i radi sama od 19 godine trebala da se SVAKI dan javlja mami/tati?
Koji je poriv?

 

[Јагода]

Zasto bi osoba od 30+ godina koja je samostalna i ima svoju porodicu, zivi i radi sama od 19 godine trebala da se SVAKI dan javlja mami/tati?
Koji je poriv?

А питање је ко је тебе уздигао до твоје 19 године ? Њима није било тешко да трче стално око тебе ?

 

[**Freya**]

Samostalnost je možda nešto drugo...ne znam, meni deluje da na mahove ljudima odgovara pa im na mah ne odgovara...samostalnost je zauzeti stav i držati taj stav, i kada hocu i kada neću, i kada mi odgovara i kada mi ne odgovara, ne pozvati pomoć i kada je lakše pozvati pomoć...kada čovek završava svoje bez da upliće druge...ja to tako vidim ali prihvatam da su ljudi drugačiji.

 

[Mali čičak]

А питање је ко је тебе уздигао до твоје 19 године ? Њима није било тешко да трче стално око тебе ?

I to daje za pravo da su deca obavezna da nam se javljaju svaki dan?

 

[Јагода]

I to daje za pravo da su deca obavezna da nam se javljaju svaki dan?

А што ти некад не оставиш њима прва поруку ујутру и будеш мирна цео дан ? Родитељи се брину, то је нормална ствар. Није битно колико имаш година ти ћеш увек бити њихово дете.
Донети одлуку да створиш дете је пресудна. То значи одлучити да ће до краја живота твоје срце ходати ван твог тела

 

[doppler]

Ako ides na put.
Jedan sms, i nema agonije.

 

[smokva]

Sacuvaj me boze da dozivim da me deca ovako dozivljavaju kao sto ti dozivljavas majku

 

[kichbran]

Meni se čini da ti je u koži tesno i to nema nikakve veze sa ovim što si nabrojala. Tu se samo ispoljava tegoba. To su previše banalne i lako rešive stvari da bi ih ti tako jako doživljavala i davala im na značaju.