Asocijalna, ili socijalno selektivna?!

[DUH]

štas smeješ M4J4 ne zezam se

Pa smejem se jer sam objašnjenje što se kaže "nacrtala", ja bolje od ovoga ne umem da objasnim, a inače uopšte nije primarna tema.

 

[pura moca]

što se tiče primarnog
ako ti se niko na fakin svetu ne sviđa ok je da ni sa kim nemaš nikakvog dodira

 

[DUH]

Nemoj samo ko ovaj barisca da skapira kako sam tebi to rekao,nekima ovde treba tutorijal za upotrebu neta

A kako leba ti JA da utičem na to kako će barisca da skapira
Vidiš da ni mn ne kapiraju

 

[DUH]

što se tiče primarnog
ako ti se niko na fakin svetu ne sviđa ok je da ni sa kim nemaš nikakvog dodira

Sviđaju mi se mnogi ljudi sa kojima vise nemam fizički kontakt (žive daleko)
Da mi se niko na svetu ne sviđa to bi značilo da sa mnom nešto nije u redu

 

[DUH]

Jedna od osnovnih odlika srpskog mentaliteta je da pljuje po srpskom mentalitetu

E, baš to!

 

[pura moca]

Sviđaju mi se mnogi ljudi sa kojima vise nemam fizički kontakt (žive daleko)
Da mi se niko na svetu ne sviđa to bi značilo da sa mnom nešto nije u redu

ma shvatio sam, bilo ih je i daleko su
kažem ako ih je sada u tvom gradu nula onda je ok da imaš drugara prijatelja ljubavnika nula

 

[DUH]

ma shvatio sam, bilo ih je i daleko su
kažem ako ih je sada u tvom gradu nula onda je ok da imaš drugara prijatelja ljubavnika nula

Aaaaa, razumem konačno šta si mislio, DA, pa to!

 

[Џорџи]

Aj majo spremaj se pa veceras kod moce na zakusku

 

[Neistrazena]

Nije stvar u "šta će svet reći" nego u "šta će reći odnosno misliti taj sa kojim bih eventualno imala seks. Ne mora da me poštuje , ali makar da me ne prezire .
Jer ako me prezire, u tom seksualnom činu neće me ljubiti ni maziti, paziti, neće voditi ljubav, neće biti čak ni "predigre", ako me prezire, u startu ne poštuje itd, biće fazon "Hoćeš da svratiš na jedan "na brzaka""? - čim ti tako u startu kaže, ne možeš očekivati respekt.
Ako odeš možeš samo da dobiješ iebacinu otpozadi i aj' ćao. Probala, pre 6 godina.
Zato menjam sebe, prosto se prilagođavam vremenima. Tako je kako je.
@georgejune je lepo (dobro, nije LEPO, on ne može da kaže lepo, ali JASNO) jednom rekao da je on u fazonu "Ćao, oš daš đanu? Nećeš, aj' ćao".
Tako da ja 6 godina nemam seks, ne mogu očekivati romantiku i nežnost od nekoga ko mi je u startu stavio do znanja ovako nešto.

Sudeci po tome sto pises, prilagodjavas se upravo tim muskarcima koje ne zelis.

 

[barisca]

O, konačno neko da razdvoji mene i Georgea na "nebo i zemlju"

Ti si super, uvek pricas na sav glas

 

[hirajgoagain]

Jel' sve ovo mene pitaš?
Pretpostavljam...vidi, sve ovo nema veze jer varira iz godine u godinu, znači sve se menja, samo ja konstantno ne mogu da nađem ljude sa kojima bih bila radije nego sama.
Ako i naletim, ta osoba obavezno ode kući u drugu državu, tako da se ponekad pitam sto ja nemam "srpski mentalitet", ili baš imam klasični srpski mentalitet ili mentalni sklop, "tuđe i tamo negde uvek bolje".

a forumski drugari
dosta ljudi vuče poznanstva iz škola, mada ima nas valjda da ih baš ne vučemo osim npr facebook
možda bi i bila ti s njima nego vam nekako ne ide
ne znam ... a kako ti je s kolegama

 

[DUH]

Sa kolegama skoro nikad u životu nisam što se kaže "mešala posao i zadovoljstvo"
Uglavnom zato što sam i od njih drugačija.
Jesam imala na 2-3 radna mesta koleginice sa kojima sam bila nerazdvojna, znači "našle se", al' jbg firme prsle i prosto- raziđosmo se.
Iskreno, da mogu da vratim vreme, neke ljude ne bih tako lako pustila da odu ali sa druge strane i to je izbledelo obostrano, niko nije kriv, događa se...Kad imaš puno posla, sve nekako govoriš "Ne mogu sad, zvacu te..." I onda shvatiš posle 15 godina da si sam na bazenu
Nije smešno, malo sam iskarikirala i pojednostavila ali shvataš suštinu.

 

[Лички гусар]

Мислим да је код тебе најмањи проблем "асоцијалност". Пронађи саму себе најприје па онда крени даље. Од пробирљивости друштва па до пушења и Јутуба да простиш далек је пут.

 

[Susan Sto Helit]

To kad mi kažu "Nisi se našla u životu".
Ja jednostavno ne mogu sa svakim/ svakom.
A gledam oko sebe desetine primera, ne podnose se a svaki dan zajedno, aj' da se samo druže u smislu piju kafu ili igraju basket, ili barem ako je moguće ogovaraju bez posljedica, ali oni smeštaju jedni drugima.
I posle JA prsnem što sam sama na bazenu.
Pitanje:
Lako je reći da je bolje biti sam nego sa bilo kim/ svakim, ali ja VIDIM da su ti ljudi nekako srećniji od mene...
(Ja sam plus izabrala samoću jer su muškarci što reče jedan forumaš "pustili mudašca", ponižavajuće žene i ako sa njima spavam- ***** sam. Nekada jesam sa njima spavala i radila svašta nešto, ali u ovim vremenima da nekome popuš.im, i juuuu naopako, pa na YouTube bih završila (ja kad sam horny, trpim i čekam da prođe...jer jedino tako i takvu me iole poštuju)).
Od tolike izolacije ja više ne umem da se družim. Kako ponovo da naučim, i treba li?

Ne treba. Ali, to je samo moje mišljenje.
Neko je jednom rekao da postoji raazlika između osame i usamljenosti, parafraziram. Verovatno će se već naći neko sa tačnim rečima Ali poenta je sledeća: možeš biti sama a ne biti usamljena. Jer su to dve različite stvari. Naravno, masa ljudi, ogromna većina, ne podnosi usamljenost, poistovećujući je sa oni "biti sam" - u njihovom kanonu to je jedno te isto. A nije.

Ne znam šta je tebe nateralo da uvidiš da više nisi zadovoljna. Početak tvog posta je nešto što bih mogla da potpišem. Međutim, zaista me zanima (ako želiš da mi pojasniš, naravno) šta se to dogodilo da ti ljudi koji su "zajedno", "u društvu" ili kako već - počnu delovati od tebe srećniji. I da počneš preispitivati sopstvene vrednosti i, na neki način, zavideti njima na njihovim.

Da li je moguće da se radi o tome da nisi pronašla "svoje krdo"? Jer, ljudi su ipak socijalna bića, čak i oni naj antisocijalniji od nas. Da li bi mislila isto da si se uspela naći s ljudima koji su ti slični, koji dele tvoje stavove i tvoj pogled na svet - ili misliš da to nema veze, da je problem u nedostatku socijalizacije ma kakva ona bila? Jer, ja ne mislim tako. Masa tih ljudi koji ti izgledaju srećni, daleko su od sreće. Čak i veze imaju svoju hijerarhiju, da ne pričam o grupi. Tu uvek neko izvuče kraću šibicu. E sad, to ti ne mora biti problem, jer hijerarhija sama po sebi nije obavezno loša nit kontraproduktivna. Međutim, ono što sam ja naučila, jeste da kod većine ljudi - jeste. Mislim, problem i kontraproduktivna. Zato sam odabrala da se ne socijalizujem, jer mi je to izgledalo ko manje zlo, i nikad nisam pomislila da sam pogrešila. Zašto ti jesi?

 

[DUH]

@Susan Sto Helit
Hvala na postu, ali da bih odgovorila na sve što si ti započela, trebalo bi knjigu da napišem (i opet možda ne bih uspela sve da objasnim)
Ja jesam otvorila ovu temu, ali trebalo je da napišem samo prvu rečenicu i onda svi da diskutujemo o razlici "biti asocijalan ili socijalno selektivan" a da ne budem JA u fokusu non stop, i to mi je takođe problem, prosto nekad želim o nečemu da razgovaram nebitno da li lično prolazim kroz to.
OK, ovog puta jeste lično, da, prolazim kroz ovo, i hvala bukvalno svima koji su pisali na ovoj temi, od svakoga po malo i otvoriste mi oči

 

[DUH]

P.S. nešto mi sad prođe kroz glavu, internet je sve "jači", DM, a RL postade sekundarni, nešto što istrpimo 8 sati dnevno, npr.
Neko reče da ima bolje prijatelje online i svet ide ka tom pravcu, već ljudi misle (rekli ste mi) da ni ne treba da se trudim da se družim "uživo", maltene koji će mi k.u.rac "pravi ljudi".
Moguće...ja sam malo staromodna, a i bole me leđa, a ne može laptop da me izmasira
Nedostaje mi izlazak tipa "pivo i bilijar", ali kako neko reče "Ne može od babe devojka" a vala nzm ni gde više ima lokala tipa bilijar, fliper itd. U svakom slučaju, problem predstavljaju i moje godine (44), i navike, potrebe i okolina. U gradu u kom ja živim nemaju ni mladi gde da izađu, a ako imaš preko 4 "banke" možeš samo preko dana na kafu, sok ili u neki restoran na večeru i to je sve.
J e b o t e, zavidim Latinosima, na sred ulice u San Huanu matorci igraju salsu (e, u Srbiji matorci mogu kolo da igraju, vidiš to sam zaboravila... al' nemam nikoga na selu)
Jbte gde ja odoh.

 

[Susan Sto Helit]

Nigde daleko, eto možemo užičko da opalimo)))

 

[AAnakonda]

evo me opet
samoca je ok u izvesnim periodima, fazama zivota, svakako bolja nego isprazno laprdanje reda radi
ono shto je neophodno je komunikacija u sferama gde morash da funkcionishesh tipa posao ili banalne stvari kao odlazak u prodavnicu, placanje rachuna etc
asocijalna osoba ne moze da funkcionishe , ne da ne zeli, nego ne moze chak i minimum snage da ulozi
selektivno socijalna je ona koja odredjuje tachno shta zeli a shta ne zeli od zivota , sebe i drugih
ispijanja kafe reda radi mi nikad nisu bila bliska, nemam potrebu nit razlog da tako truckam vreme
opet, neko ima, njemu to prija, ili ne moze da podnese samocu , tako da to radi
odlazak na bazen , shto si pomenula, ih , pa gde god hocu , ako mogu i imam sredstava, otici cu
ako cu da truckam vreme, pre cu ovde, nego da slusham nechije zivotne ispovesti u nedogled, ovde bar mogu da cutim ako mi se cuti i ne chujem nishta

 

[skriboman]

Vrijeme je novac covjek je lovac

 

[Songweaver]

Pre par godina sam procitao jednu objavu koje se drzim jos od pre nego sam je video, koja kaze ovako:

" Zašto se malo više ne družiš sa ljudima?
Prijatelja imam malo jer ne mogu da pijem kafu sa nekim pred kim moram da pazim šta govorim. Instant prijateljstva za trač partije i poneki selfie me ne zanimaju. Ne umem da se pravim da mi se dopadaš ako ne mogu da udišem vazduh u istoj prostoriji u kojoj si ti. Ne umem da sakrijem emociju, kakva god ona bila. Užasava me svaki oblik komunikacije sa nekim sa kim ne mogu da pričam otvoreno i šaljem mu svoje random misli, pesme koje u tom trenutku slušam i ostale nebuloze. Dakle, ne "družim" se jer se ne osećam prijatno u društvu ljudi. Retki su oni sa kojima se osećam slobodno da budem Ja. Prezirem sve što je isforsirano i iscenirano. "Prijateljstva" pogotovo! Život nije da se glumi, život je da se živi. Ako nisi ono što jesi, nisi uopšte. A ako nisi, ti i ja nemamo o čemu da razgovaramo. "

Kod mene je bas tako, i drzim se toga i dan danas. To je sto se tice generalno ljudi i random prijatelja.

 

[Susan Sto Helit]

Internet je tu čuda napravio, s jedne strane pozitivna, a s druge negativna.

 

[Araon]

Fina tema... Imam i kod sebe toga.

Ono zbog čega sam ja zabrinut je to da, moguće, usled stresa i ludila na poslu, koji sve manje zadovoljstva donosi, sam sebe nakon toga osudim na to da sedim kod kuće, ćutim i da mi prođe dan.

Često vidim ljude nasmejane na reci, na nekom alpinizmu, u nekoj šetnji pasa, vidim da oni, u Beogradu (ili nekom svom gradu) imaju to nešto što ih opušta, to neko "njihovo mesto", gde su nasmejani, gde vole da provode vreme.

Tu sam upao u problem jer nemam to mesto, jer nemam te ljude, čak i kada se sretnem sa nekim dugogodišnjim prijateljima, tu sedimo u društvu nekih poroka, pričamo priče, od kojih, suštinski, niko nema ništa... Često mi se desi da me neko pozove, a ja budem u fazonu "umoran sam, ne mogu, drugi put", pa čak i kada nisam nešto preterano umoran fizički, možda je stvar u psihi. Koliko god ljudi pričali "danas su ljudi pukli, bolje da sedim sam nego sa bilo kim", niko ne može da mi kaže da je normalno cele radne nedelje izaći iz kuće, ali samo na posao i nazad...

Kako to promeniti, još nisam dokučio, naročito budući da mi je sve ostalo osim posla u životu super, ali baš nemam zamerku na bilo šta drugo, deluje mi da sam prazan, očetkan.