АРХЕОЛОГИЈА

[Bajo Pivljanin]

Prvi srpski kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo​

Бувкално друга објава изнад твоје

 

[Видак]

Бувкално друга објава изнад твоје

У праву си, нисам обратио пажњу јер је дат само линк а не и текст. Ако смета уклонићу?

 

[Видак]

Информације су штуре и логика климава, али занимљиво за прочитати. Ако неко има истраживање/расправу, можда је боље образложено:

http://sveoarheologiji.com/prvi-srp...a-veka-stariji-nego-sto-se-to-ranije-mislilo/

Да ли си мислио на оригинални рад на ову тему Рашка Рамаданског:

наставак:

https://www.academia.edu/65804720/Н...n_Medieval_Coinage_Hereticus_3_4_2021_111_117

 

[Bajo Pivljanin]

Да ли си мислио на оригинални рад на ову тему Рашка Рамаданског:

Pogledajte prilog 1077783
Pogledajte prilog 1077784
Pogledajte prilog 1077785

наставак:
Pogledajte prilog 1077787
Pogledajte prilog 1077788

https://www.academia.edu/65804720/Новац_Владимира_и_нови_поглед_на_српско_средњовековно_новчарство_The_Coin_of_Vladimir_and_the_New_Perspective_on_Serbian_Medieval_Coinage_Hereticus_3_4_2021_111_117

Љубим руке!

И даље сам подељеног мишљења, а могу се сложити са Рашком - независна потврда овог тумачења би отклонила било какву сумњу. До тада, ово је више смела интерпретација него ли доказ, али свако вредна пажње у будућим размишљањима.

 

[NickFreakyrgios]

 

[NickFreakyrgios]

 

[Лекизан]

Да ли су на локалитету Петров крш изнад манастира Градац пронађени двори краљице Јелене Анжујске.

Прилог телевизије Краљево.

 

[Видак]

Skeleti zmija u grobovima ljudi na nekropoli Ravna-Slog u blizini Knjaževca​

Pre manje od 30 godina arheolozi su, tokom arheoloških iskopavanja nekropole Ravna-Slog u blizini Knjaževca, naišli na skelete zmija u grobovima ljudi. Pažnja zmijskim skeletima nije previše pridavana, jer se mislilo da se tu radi o prirodnoj pojavi. Međutim, nove analize su pokazale da je položaj zmija u grobovima bio nameran i da je reč o nekom pogrebnom ritualu. Skeleti zmija su inače retki u arheološkim kontekstima, a još ređi u grobovima.


Jedna od najbolje istraženih nekropola nalazi se u istočnoj Srbiji, nedaleko od Knjaževca. Reč je o lokalitetu Ravna–Slog, 300 m jugozapadno od antičkog utvrđenja Timacum Minus.

Na ovoj nekropoli je zabeležena zanimljiva pojava-pohranjivanje zmija sa ljudima. U sedam rimskih i srednjovekovnih grobova otkriveni su životinjski ostaci zmija zajedno sa ljudskim ostacima.

Skeleti zmija u grobovima su bili zanemareni​

Otkriveni skeleti zmija su zabeleženi između 1994. i 1996. godine, ali im tada nije pridavana pažnja. Istraživači su mislili da su zmije grobove koristile kao svoja staništa. Možda je bilo otkriveno i više skeleta zmija, ali su odbačeni.

Grob br. 4, sahrana žene i zmije obmotane oko njene desne ruke (Петковић и Миладиновић-Радмиловић 2013, таб. I)

Novije analize pokazale su da ipak, položaj zmijskih skeleta u grobovima ukazuje da je reč o nekom pogrebnom ritualu. Naravno, nije ni isključeno da je pojava zmija u grobovima slučajna. Ali položaj u kome su zmije pronađene govori da su neke bile namerno stavljene u grobove.


Iako su skeleti zmija bili zanemarni, od arheološke dokumentacije su odrađeni samo crteži, bez fotografija. U svakom slučaju, ovaj fenomen, sahrane zmije i čoveka je važan za proučavannje odnosa čoveka i životinje u arheologiji – ističe u svom radu dr Milosavljević.

Arheološki lokalitet Ravna-Slog​

Arheološki lokalitet Ravna-Slog nalazi se u blizini rimskog kastruma Timacum Minus koji je kasnije postao ranovizantijsko utvrđenje. Iskopavanja na ovom lokalitetu tokom 1990-ih otkrila su 72 kasnorimska groba od 4. do 5. veka. Na nekropoli su otkrivena i 65 srednjovekovna groba, od 9. do 11. veka.


Sketni ostaci zmija pronađeni su u 4 ženska srednjovekovna i jedan dečiji grob. Kao i u dva groba, za koje se pretpostavlja da su iz rimskog perioda.

Položaj zmija u grobovima (Milosavljević 2021, fig. 6.1)

Sahrana zmija i ljudi​

Na osnovu očuvane arheološke dokumentacije primećeno je da položaj zmija ukazuje da je njihovo postavljanje u grobove ljudi bilo namerno.

Kod tri srednjovekovne žene zmije su bile omotane oko struka, kao “pojas”. Kod dečijih grobova iz rimskog i srednjeg veka, zmija je bila u ispruženom položaju, sa leve ili desne strane pokojnika. Kod jedne žene (grob br. 4) iz rimskog perioda, zmija je bila obmotana oko ruke u visini lakta, poput narukvice. Ova narukvica podseća na one sa otvorenim krajevima u obliku zmije, koje su bile omiljene među ženama iz bronzanog doba Balkana. Ova “tradicija” se nastavlja kod žena iz rimskog perioda (naslovna fotografija).

Sahranjivanje ljudi sa životinjama ili delovima životinja na ovom mestu tumačeno je kao znak lokalne paganske prakse. I ti grobovi se tumače kao prehrišćanski.


Njihovo postavljenje u grobove, da li u ispruženom položaju u blizini ljudskog tele ili obmotane oko tela, ruku, je bilo namerno.


Izvori:


Milosavljević, M. 2021. Always angular and never straight: Medieval snakes in human graves?, in Laszlo, B. and Alice, M. C. (eds.), Medieval animals on the move. Between body and mind, (pp. 95-120). Cham: Palgrave Macmillan.


Петковић, С., и Миладиновић-Радмиловић, Н. 2013. Неки примери погребног култа на касноантичкој некрополи у Равни (Timacum Minus) код Књажевца. Етно-културолошки зборник за проучавање источне Србије и суседних области XVII: 47–60.


Špehar, P. 2017. Centralni Balkan od 7. do 11. veka, arheološka svedočanstva. Beograd: Booka.

https://sveoarheologiji.com/skeleti...-na-nekropoli-ravna-slog-u-blizini-knjazevca/

 

[Видак]

Можда није строго говорећи археологија али ми је занимљива тема и нова сазнања до којих се дошло о распрострањености Црне смрти (куге) у 14. веку(1346-1353). Нажалост подаци са наших простора нису узимани али се ипак доста тога може закључити из околиних налаза.

Нова студија: Куга заправо није убила пола Европе​

© Фото : Public domain

Популарно је мишљење да је куга најразорнија пандемија која је икада погодила Европу. Верује се да је између 1346. и 1353. куга захватила скоро, ако не и сваки угао континента, убијајући 30-50 процената становништва.
Овај извештај је заснован на текстовима и документима које су написали државни или црквени званичници и други писмени сведоци. Али као и код свих средњовековних извора, географска свеобухватност ове документације је неуједначена. Док се неке земље, попут Италије или Енглеске, могу детаљно проучавати, за друге, попут Пољске, постоје само нејасни трагови.
Истраживачи су радили на исправљању ове неравнотеже и откривању различитих начина за утврђивање степена смртности од црне смрти. У новој студији коришћено је 1.634 узорка фосилног полена из 261 језера и мочваре у 19 европских земаља.
Ова огромна количина материјала је омогућила да да се процени утицај црне смрти широм континента на демографију.

Резултат? Учинак пандемије није био тако универзалан као што се тренутно тврди, нити је свуда био катастрофалан.

Природни архив​

Језера и мочваре су дивни архиви природе. Они непрестано чувају остатке живих организама, земље, камења и прашине. Ове наслаге могу садржати трагове промена животне средине током стотина или хиљада година.

У студији су се научници ослањали на анализу полена. Пошто су зрна полена изграђена од издржљивог полимера и разликују се по облику међу биљкама, могу се пребројати и идентификовати у сваком узорку седимента. Ова зрна нам омогућавају да реконструишемо одређени предео и промене током времена. Она бацају светло на коришћење земље од стране људи и историју пољопривреде.
Више од једног века палеоеколози – који проучавају прошле екосистеме – прикупљају податке. У неколико региона на свету, количина доступних доказа је огромна и свакако довољна да се постављају питања о великим историјским догађајима, попут црне смрти. Да ли је смртност утицала на коришћење земљишта? Да ли су оранице претворене у пашњаке или напуштене и остављене да поново дивљају?
Да је трећина или половина европског становништва умрла у року од неколико година, десио би се колапс средњовековног пољопривредног пејзажа. Применом напредних статистичких техника на доступне податке о полену, тестиран је овај сценарио, регион по регион.

Екологија црне смрти​

Откривено је да заиста постоје делови Европе у којима се предео који су обрађивали људи значајно смањио након доласка црне смрти. То је био случај, на пример, у јужној Шведској, централној Италији и Грчкој. У другим регионима, попут Каталоније или Чешке, међутим, није било видљивог смањења утицаја на пољопривредни пејзаж.

У другим земљама, као што су Пољска, балтичке земље и централна Шпанија, култивација се чак повећала, јер су колонизација и пољопривредна експанзија биле непрекидне током касног средњег века.
То значи да смртност од црне смрти није била ни универзална ни универзално катастрофална. Да јесте, записи о седиментима европског пејзажа би то говорили.

Демографски утицај куге​

Овај нови наратив о регионално променљивој црној смрти добро се уклапа са оним што знамо о томе како се куга може проширити на људе и између њих и како може да циркулише међу урбаним и дивљим глодарима и њиховим бувама. Да пошаст није подједнако опустошила сваки европски регион, не треба да нас изненади.

Не само да друштва буду погођена другачије и да другачије могу да одговоре на пандемеију, већ не треба очекивати да се куга увек шири на исти начин или да се пандемије куге лако одржавају.
Људи се најчешће могу заразити уједом бува, али када дође до успешних преношења с врсте на врсту, вишеструки начини преношења могу играти улогу, па ће људско понашање, као и услови живота, начин живота и локално окружење, утицати на способност ширења куге.
Али пошто су научници поново осмислили мапу и временску линију пандемије, морамо поново да размотримо како се она ширила. Локални услови би утицали на ширење куге кроз регион, а тиме и на њену смртност и утицај на пољопривреду.
Како су људи живели – 75 до 90 одсто Европљана је живело на селу – или колико су се, колико далеко и на који начин кретали, могло је да утиче на ток пандемије. Обрасци трговине житом, који би помогли пацовима да се крећу, могли су бити још један важан фактор, као и време и клима када је куга почела.
Здравље жртава и регионално оптерећење болестима биле су друге варијабле, такође делимично обликоване временским приликама, а да не помињемо исхрану, укључујући саму доступност хране и начин на који је она дистрибуирана.

Лекције о пандемији​

Откриће запањујуће регионалне варијабилности у црној смрти би требало да нас спречи у брзим закључцима о ширењу и утицају најозлоглашеније пандемије у историји.
Такође би требало да промени начин на који се црна смрт користи као модел за друге пандемије. Можда је и даље „мајка свих пандемија“, али оно што мислимо да је црна смрт се мења.
Ово откриће би нас такође могло спречити да извучемо лаке закључке о другим пандемијама, посебно онима мање проучаваним и са наративима заснованим на фрагментарним доказима.
Контекст је битан. Економска активност може одредити путеве ширења, густина насељености може утицати на то колико се брзо и широко шири болест, а „понашање“ патогена може да се разликује у зависности од климе и поднебља, наводи се у студији, преноси портал „Сајенс алерт“.

https://rs.sputniknews.com/20220214/nova-studija-kuga-zapravo-nije-ubila-pola-evrope-1134257108.html

Ако некога детаљније занима, линк на оригиналну студију и пар дијаграма из ње:
https://www.nature.com/articles/s41559-021-01652-4

Colours reflect centennial-scale changes in the cereal pollen indicators from Fig. 2. Background map with political borders of fourteenth-century Europe. Credit: Hans Sell, Michelle O’Reilly and A.I.

a–d, Cereal (a), herding (b), fast succession (c) and slow succession (d). Based on results from Supplementary Fig. 3.

 

[Banbanovan]

Interesantno otkriće, deluje kao nešto što bi moglo interesovati članove foruma

https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/burial-mounds-serbia-0016456

https://naukawpolsce.pl/aktualnosci...opy-prawie-5-tys-lat-temu-osiedli-na#expanded

I prevod sa poljskog na srpski

https://105.rs/narod-jamnaja-izmedu-kaca-i-sajkasa

 

[Берекин]

Уништено непроцењиво благо: Тврђава ћерке Ђурађа Бранковића одолела багерима​

13:42 07.03.2022

Сенка Милош

Током радова на магистралном путу Куршумлија-Мердаре, багери су срушили део брда са археолошким налазиштем, на коме је тврђава Марина кула из 15. века, под заштитом Србије као културно добро од великог значаја. На срећу, тврђава Маре Бранковић остала је нетакнута, али је уништен део подграђа које археолози никада више неће моћи да реконструишу.
Тврђава коју је подигла ћерка деспота Ђурђа Бранковића, српска принцеза Мара удата за султана, налази се на узвишењу два километра источно од Куршумлије код села Кастрата. И поред архитектонских остатака и познатих историјских података, законом заштићен значајан споменик никада није заиста истражен.
На највишем врху тешко приступачног брда су остаци Горњег Града, поред њега остаци цркве и рушевине донжон куле, куле последње одбране. На обронцима назиру се темељи још једне куле, а на другом делу били су остаци неколико грађевина. Могли су да се виде са пута, а недавно су и публиковани.
Председник Српског археолошког друштва Др Адам Црнобрња запањен је рушењем дела брда. Багери су узвишење које крије археолошко благо готово преполовили.
Налази са порушене падине изнад пута указују да су ту постојали ранији слојеви, трагови праисторијског живота из разни доба, пронађени су и касноантички трагови Византије. Црнобрња каже да би читав комплекс налазишта, према недавно измењеном Закону о културном наслеђу, требао да се назове "Археолошко подручје".
"Марина кула је на нашој листи кандидата за заштиту УНЕСКО-а. Са друге стране пута се такође налази културно добро, Маркова црква, базилика где такође има налаза из ранијег периода. Ранијим пробијањем тог магистралног пута практично је један локалитет пресечен на два дела, разбијена је целина", каже Црнобрња и додаје да је брдо срушено и прекопано без знања археолога.

Пут који је пробијен пре 50 година пресекао је археолошку целину, са леве стране је Маркова црква
© Фото : Спутњику уступила Љиљана Даниловић
У надлежном Заводу за заштиту споменика културе у Нишу још нема званичних вести о рушењу налазишта. Незванично сазнајемо да је информација о рушењу брда до њих дошла случајно. Стручњаци су одмах обишли локалитет, служба заштите културног наслеђа одмах је покренула поступак интерне истраге.

Радови без пријаве​

Завод је по захтеву извођача прописао услове по којима може да се ради око археолошког налазишта, али у захтеву није било говора о томе да ће да се изводе баш на том месту, у близини непроцењивог блага, тај део радова није покривен његовим условима.
Црнобрња објашњава да се у ситуацијама када се наиђе на археолошке остатке радови моментално обустављају и спроводе археолошка истраживања, процењује шта даље може да се ради. У овом случају, археолог је морао да буде присутан.
"Требало је водити рачуна и о томе да геометри изађу на терен и провере колико се ушло у ужу зону културног добра. Ако је уништено културно добро или добро које ужива претходну заштиту, то је кривично дело по нашем Кривичном законику, Члан 212. који јасно каже да, без обзира на висину причињене штете, када се оштети културно добро, а то су и локалитети у зонама које нису званично проглашене за културно добро, следи кривично гоњење по службеној дужности", истиче први човек Археолошког друштва Србије.

Део посуде пронађен на градилишту , важни артефакти буквално су преорани
© Фото : Спутњику уступио Ненад Ђурђевић

Уништено археолошко благо​

Он се нада да ће колеге из Ниша покренути поступак и каже да је овај случај наук за друге, посебно за локалне самоуправе, које врло често и не знају да треба да се обрате Заводу за заштиту споменика културе пре него што започну радови у зони заштите. Нови оштећени објекат могуће је поправити, новцем надокнадити штету, али слојеви богате историје око Марине куле поправку немају, заувек су уништени.

"Када померите археолошки контекст, макар пронашли све предмете и распоредили их по ливади, нама то више ништа не значи. Оног тренутка када се наруши примарни археолошки контекст, готово, такнуто - макнуто, нема назад, нема враћања у првобитно стање. Те предмете не можемо да испитујемо, као да сте извукли предмете из куће, разбацали их и рекли, а сад види како су ови људи живели", објашњава Црнобрња.
Поред стручњака из Ниша, на локалитет Марина кула изашли су и људи из Републичког завода за заштиту споменика културе, како би проценили стање и одлучили шта даље чинити.

Журба због Приштине​

У ЈП "Путеви Србије" за Спутњик кажу да радове изводи "Србијааутопут" д.о.о. Београд, али да није реч о реконструкцији, већ о појачаном одржавању државног пута ИБ 35, деоница Мерошина - Прокупље и Белољин - Куршумлија – Рударе, укупне дужине 36 км.
"Уговор вредан милијарду и 695 милиона динара се спроводи кроз Пројекат рехабилитације путева и заједнички финансира од стране Европске инвестиционе банке и Републике Србије. Набавка је спроведена у складу са правилима и процедурама ЕИБ-а. Рок за завршетак радова је 18 месеци", стоји у одговору на наша питања.
У Нишу сумњају да се намерно ишло на формулацију "одржавање пута", да се не би улазило у поступак добијања грађевинске дозволе, јер то би потрајало, пут је у лошем стању, сада једини води до Приштине и зато је важан страном инвеститору. Али и у том случају не би требало да се избегне археолошко праћење. Оно је у сваком случају морало да буде обезбеђено.

Подграђе Марине куле, заувек уништено вредно археолошко налазиште
© Фото : Спутњику уступио Ненад Ђурђевић

Цеви и далеководи на споменицима културе​

Црнобрња наводи и друге примере немара према благу које Србија има, а које не умемо да ценимо. Смедеревска тврђава има мали и велики град. Мали је реконструисан, промовисан захваљујући серији "Немањићи", али у Великом граду, где се одвијао живот, где су биле трговине, занатске радње, црква, касније џамија, откривена су само два објекта.
"Црква је откривена тако што је фудбалски клуб копао водоводну цев за свлачионице, наишли су на зидове 80-тих година. Наравно да су нашли на зидове, када раде у средњовековном граду! У међувремену је Смедеревска тврђава стављена на прелиминарну листу заштите УНЕСКО-а, на чекању је да се уради елаборат и стекну услови да уђе на листу светске културне баштине. Али онда је ту изграђена атлетска стаза. То је велики пропуст државе, уопште помислити да се на таквом месту гради, иако УНЕСКО даје јасне прописе шта урадити са тим простором".
Страдало је и римско утврђење Ледерата код тврђаве Рам на Дунаву, које је кандидат за стављање на највећу збирну листу УНЕСКО-а чија је израда у току. То је листа "Граница римског царства" која се простире од Британије, преко Рајне, целим током Дунава до северне Африке.
Свака држава треба да покаже да се достојно односи према културном добру Лимеса, али сада је питање шта ће бити са Ледартом која датира са краја 1. века.
"У јеку те кампање и рада више институција, Републичког Завода, Археолошког института који се боре да обезбеде податке и доказе за свако место у Србији које би могло да се нађе на тој листи, на самој кули утврђења подигнут је огромни црвени стуб Електропривреде Србије. То нису била мала копања, 10 са 10 метара, требало је да се укопа конструкција далековода. Машине су прошле кроз добар део утврђења да утабају приступни пут, тако да је Ледарата коју су деценијама масакрирали дивљи трагачи за археолошким благом тиме поприлично дотучена", каже Црнобрња.

Споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију претворен је у градилиште
© Фото : Спутњику уступио Ненад Ђурђевић
Он подсећа да када се приступи великим структурним пројектима, који се углавном финансирају међународним кредитима, наша држава апсолутно мора да поштује студију о утицају на животну средину.
"Најчешће се заборави на то да по међународним конвенцијама и правилима Светске банке, морате да урадите и студију утицаја на културно наслеђе и план његовим управљањем, онда не долази до оваквих грешака", каже Црнобрња у нади да ће Европску инвестициону банку занимати шта се десило са Марином кулом.

 

[Лекизан]

Arheolozi su upravo otkrili SARKOFAG ISPOD PODA NOTR DAMA! Nisu znali ni da postoji, a pravo iznenađenje je TEK SLEDILO

Godine 2019. razorni požar zahvatio je Notr Dam u Parizu. Ali, sada su radovi na iskopavanju na tom mestu, da bi se pripremili za restauraciju otkrili zapanjujući nalaz - dobro očuvan olovni sarkofag.

---

U saopštenju francuskog ministarstva kulture kažu da izgleda da sarkofag datira iz 14. veka a, s obzirom na njegove “karakteristike i lokaciju”, verovatno je da se u njemu nalaze ostaci “visokog dostojanstvenika”. Istoričari trenutno znaju za oko 400 ljudi, uključujući biskupe i nadbiskupe, koji su sahranjeni u Notr Damu.

Ko je to?​

Sarkofag je otkriven ispod sloja kamena koji datira iz 18. veka. Međutim, dublji slojevi datiraju iz 14. pa čak i iz 13. veka.
Zahvaljujući tome što je sarkofag malo napukao, arheolozi su mogli da ubace malu kameru unutra. Snimak je pokazao “ostatke tkanine, organske materije kao što su kosa i ostaci biljaka i malo lišća... gde je glava”.

Listovi, koji izgledaju kao da potiču od drveta šimšira, mogu biti veoma značajni. Kristof Benijer iz francuskog Nacionalnog arheološkog instituta objasnio je da su društvene elite i verske vođe često sahranjivani sa takvim lišćem oko glave.
“To nije balzamovanje, već način da se telo što bolje očuva. Dakle, činjenica da su ove biljke još uvek tu ukazuje na to da je sadržaj veoma dobro očuvan“, rekao je on.

​

Sarkofag nije bio jedino što su arheolozi pronašli!​

Tokom iskopavanja, koje je Ministarstvo kulture definisalo kao “preventivno arheološko iskopavanje” pre postavljanja skela, arheolozi su naišli i na veći broj skulptura. One su verovatno bile deo paravana iz 13. veka, pregrade koja je odvajala pevnicu, prostor blizu oltara, od naosa i centralnog dela crkve.
Značajno je da su fragmenti paravana takođe otkriveni u Notr Damu u 18. veku prilikom rekonstrukcije crkve. Tadašnji majstori nisu se zamarali "preventivnom arheologijom" i verovatno su tada uništene brojne grobnice dok je rađeno na dodavanju cevi ispod objekta. Delovi koji su tada otkriveni sada su u Luvru.

Simbol Pariza​

Notr Dam, formalno nazvana Notre Dame de Paris ili Gospa od Pariza, ima bogatu istoriju koja se proteže unazad preko 800 godina. Papa Aleksandar III položio je temelje za Notr Dam 1163. godine, a izgradnja je završena više od 180 godina kasnije 1345. godine.
Impresivna katedrala, sa gargojlima, letećim podupiračima i drugim gotičkim detaljima, bila je pozornica za niz važnih istorijskih događaja. Engleski Henri VI postao je tamo kralj Francuske 1431. godine, a Napoleon Bonaparta se krunisao za cara u katedrali 1804. godine.
Katedrala je postala trajni simbol Pariza i Francuske, posebno nakon prikaza u romanu Viktora Igoa iz 1831. “Zvonar bogorodičine crkve”. Zbog toga je požar iz 2019. godine na tom mestu bio još užasniji.

Dan kada je Pariz goreo​

Razorni požar zahvatio je Notr Dam 15. aprila 2019. užasujući lokalno stanovništvo i turiste u francuskoj prestonici.
Požar u Notr Damu izbio je oko 18 časova. 15. aprila 2019. godine, verovatno zbog renoviranja katedrale koja je bila u toku. Goreo je više od pet sati, zacrvenevši parisko nebo, dok su se meštani i turisti okupljali da gledaju. Tragično, kultni toranj katedrale srušio se tokom požara.
Restauracija je u toku i očekuje se da će biti završena početkom 2024. Do tada, ko zna koje bi druge zadivljujuće nalaze ova drevna katedrala mogla da ponudi.
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/otkriven-sarkofag-u-notr-damu
Ето у свакој несрећи постоји и мало среће.

 

[Видак]

Šta su dosadašnja arheološka istraživanja otkrila o srednjovekovnoj crkvi u srcu Šumadije​

Maja Miljević-Đajić

Ostaci srednjovekovne crkve na Dvorinama (izvor: Narodni muzej Aranđelovac)


U srcu Šumadije, na lokalitetu Dvorine u selu Banja, kod Aranđelovca, arheolozi su pre više od 15 godina započeli istraživanja u želji da pronađu ostatke kuće poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića. Međutim otkrili su nešto sasvim drugo, znatno impozantnije i misterioznije. Detaljnim arheološkim iskopavanjima otkriveni su ostaci monumentalne srednjovekovne crkve koja je bila ukrašena freskama, a za koju nema pisanih izvora. Što je jako čudno, budući da se radi o jedinstvenom tipu građevine koji nije zabeležen u ovim delovima srpske zemlje.
Na severnoj padini Venčaca, u selu Banji, nalazi se lokalitet Dvorine, poznat i pod imenom Madžarsko groblje. Dvorine (Madžarsko groblje) je lokalitet odavno poznat u stručnoj literaturi. Predanje ga povezuje sa Pavlom Bakićem, poslednjim srpskim despotom, koji je 1525. godine napustio Tursku i prebegao u Ugarsku.

Počeci arheoloških istraživanja​

Arheološka iskopavanja na Dvorinama započeta su 2004. godine, a potom nastavljena 2007., u organizaciji Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja u Aranđelovcu. Istraživana je građevina na severozapadnom obodu platoa. Na istom objektu su arheološki radovi nastavljeni i 2011. godine, u organizaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca, u saradnji sa Narodnim muzejom u Aranđelovcu. Ustanovljeno je da se radi o većoj građevini pravougaone osnove.
Međutim, Jovan Mišković je zabeležio postojanje crkve na Madžarskom groblju, ali i jedan tesanik od sige na kome je bila očuvana freska unutar građevine. Što je navelo istraživače da posumnjaju da se tu nalazi crkva, a to je dalje bio povod za arheološka istraživanja gde je izabran centralni deo groblja na uzvišenju. Arheolozi su već tada počeli da otkrivaju delove zidova sa očuvanim freskama. Potom su se arheološka istraživanja obnovila 2016. godine sa ciljem da se utvrdi izgled građevine i njeno vreme izgradnje.

Ostaci živopisa in situ (izvor: Narodni muzej Aranđelovac)
Ubrzo je istraživačima bilo jasno da se tu radi o izuzetno velikoj crkvi. S obzirom da iskopavanja traju godinama, tek su nedavno arheolozi iskopali čitavu osnovu crkve. Još onda se sumnjalo na to da dimenzije crkve prelaze 20 m u dužini.
„Ona nas je iznenadila svojom veličinom, načinom gradnje i ukrašavanja. Radi se o srpsko-vizantijskom tipu građevine kao što je recimo Gračanica ili Sveti Arhangeli kod Prizrena, a takvih crkava u okolini Šumadije i uopšte na severu Srbije do sada nije bilo“, rekoa je Vladan Milivojević, kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu za RTS 2020. godine.
Danas znamo da je crkva 27 m u dužini i 14 m u širini.

Misteriozna crkva velikih dimenzija​

Iznenađenje predstavlja činjenica da je građena u arhitektonskom stilu koji do sada nije zabeležen u ovim delovima srednjovekovne Srbije, već je karakterističan za znatno južnije srpske oblasti.
Veliki broj fragmenata fresaka ukazuje da je unutrašnjost crkve bila raskošno ukrašena fresko živopisom visoke umetničke vrednosti
„Radi se o izuzetnom živopisu, to su ocenili naši stručnjaci, istoričari umetnosti, koji ne zaostaje za zidnim slikarstvom Dečana, Gračanice, što je još jedan od dokaza da se zaista radi o vladarskoj zadužbini jer je samo vladar mogao da podigne jednu tako moćnu zadužbinu“, rekao je kustos V. Milivojević za RTS.

Zadužbina ovakvih dimenzija, mogla je biti samo vladarska, pa se za sada pretpostavlja da pripada lozi Nemanjića i da ju je podigao car Dušan, sredinom 14. veka u doba najvećeg procvata svoje vladavine. Arheološka istraživanja donela su saznanja koja govore da je crkva u drugoj polovini 15. veka najverovatnije bila razrušena, a jedno vreme pre toga i napuštena. O načinu života tog doba govore i tragovi zidnog slikarstva.
Tokom svih ovih godina istraživanja prikupljen je veliki arheološki materijal u crkvi i na nekropoli.
Zanimljivo je da ovoj crkvi nema tragova u pisanim izvorima, što je neobično imajući u vidu njenu veličinu, jer su sve druge crkve i manastiri iz srednjeg veka uglavnom dokumentovani.

Istraživanje grobova na lokalitetu Dvorine (izvor: Rina rs: s leva na desno-arheolog M. Vasiljević i kustos u Narodnom muzeju Aranđelovac V. Milivojević)

Vladari iz dinastije Nemanjića bili su najpoznatiji ktitori u srpskoj istoriji, ali za sve njihove građevine postoje pisani dokazi, dok jedino za crkvu pronađenu u Dvorinama kod Aranđelovca ne postoji nikakav trag, niti objašnjenje, i zato je ona za sada jedina nepoznata zadužbina ove loze.
Lokalitet Dvorine u Mesnoj zajednici Banja, Aranđelovac, proglašen je za najbolje ocenjen arheološki projekat za 2019. godinu u Republici Srbiji na konkursu za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja. Koliko je značajan lokalitet, pokazuje činjenica da za ovogodišnja istraživanja Dvorina Narodni muzej u Aranđelovcu dobija 2 miliona dinara.

Извор: https://sveoarheologiji.com/sta-su-...rila-o-srednjovekovnoj-crkvi-u-srcu-sumadije/

Кога интересује детаљније нека погледа, странице 135-158 : https://www.academia.edu/41800450/РУДНИК_И_ВЕНЧАЦ_СА_ОКОЛИНОМ_У_СРЕДЊЕМ_ВЕКУ_И_РАНОЈ_МОДЕРНИ_RUDNIK_AND_VENČAC_MOUNTAINS_WITH_THEIR_SURROUNDINGS_IN_THE_MIDDLE_AGES_AND_THE_EARLY_MODERN_AGE

Мој мали коментар око локације, на врху Градина Мали Венчац, на дну Дворине Мађарско гробље, непроцењиви археолошки и историјски локалитети, а у средини, између њих каменолом, гледам и не верујем...

 

[Лекизан]

Археолошка истраживања средњовековног града Козник донела су занимљива и ретка открића

Маја Миљевић-Ђајић 08/05/2022

Средњовековни град Козник (извор: Wikipedia)

Током археолошких истраживања средњовековног града Козник откривен је редак налаз. Реч је о кожним средњовековним ципелама које су чекале 400 година да буду пронађене. Такође, пронађени су и други занимљиви предмети од органског материјала који су се сачували у бунару.

У току су археолошка истраживања средњовековног града Козника, 10 km од Бруса. Циљ овогодишњих истраживања јесте дефинисање спољних бедема, а пре тога су обављена снимања утврђења.

Занимљиво откриће јесу делови кожних ципела које су откривене у бунару. Такође, археолози су нашли и на целе керамичке посуде, металну кофу и неколико дрвених предмета који чекају конзервацију. Предмети од органских материјала сачували су се јер су били у бунару у муљу где није било кисеоника.

Саговорници су за портал Новости истакли да су археолошка ископавања тек започела, и да је током овогодишњег рада на терену било предвиђено коначно дефинисање спољних бедема.

“Пронашли смо источни бедем, који смо очекивали, са пратећим утврђењима и одбрамбеним објектима: још једном кулом која је повезивала источни и јужни бедем”, рекао је за Новости руководилац археолошких истраживања Козника др Дејан Булић, археолог Историјског института у Београду.

“Радовима су претходила истраживања пет бунара у оквиру цитаделе. У том петом, недирнутом, имали смо занимљиве налазе и куриозитет: проналазак бар два пара ципела, њихових кожних делова. То је редак и необичан налаз, јер у нормалним околностима, временом пропада. У овом бунару је био нанос муља, није било кисеоника, па су се у таквим околностима органски материјали, попут ових кожних ципела, сачували”.

Историјат средњовековног града Козник

Иако је Козник подигнут на месту античких грађевина, “живео” је за време владавине Стефана Немање и шесте деценије 12. века, а процват је доживео у 14. веку. Када је реч о управо откривеним налазима, за сада се претпоставља да су бар 300 година млађи, из 17. века.

Делови кожних ципела и дрвета (фото: С. Бабовић/Новости)

“Знамо поуздано да је Козник био на територији средњовековне жупе Расине, која је обухватала територију на југу до северних обронака Копаоника, на северу до долине Западне Мораве, на истоку до Рибарске реке и Расине, а на западу до обронака Жељина и Гоча “, објашњава историчар Дејан Радисављевић.

“Процват доживљава у другој половини 14. века, оснивањем Крушевца као престонице Моравске Србије, са врло значајним сакралним споменицима, међу којима је оближњи манастир Милентија код Бруса. Највероватније, био је летња резиденција владарске куће кнеза Лазара Хребељановића и његових наследника”.

Средњовековни град подигнут на 922 метра надморске висине, лоциран око осам километара од Бруса, односно 11 од Копаоника, помиње се као “племенити Козник” 1381. године у повељи кнеза Лазара, а верује се да га је користио Радич Поступович, господар жупе Расина у време деспота Стефана Лазаревића, у епици познат под именом Облачић Раде. Козник је и под османлијском влашћу био стратешки значајно утврђење које је средином 15. века враћено деспоту Ђурђу Бранковићу.

Високо уздигнута грађевина један је од пет најочуванијих средњовековних градова у Србији, с јаким бедемом и осам кула. У доњем граду одвијали су се трговина и занатство, док су у горњем делу града биле куле за становање, двор са донжон кулом. Током претходних археолошких истраживања, реконструисани су и бројни драгоцени елементи града, попут цркве. Легенда каже да су камен уграђен у Козник носиле козе, па је отуда и добио име.

Неопходна је конзервација тврђаве

На Кознику је рађена конзервација осамдесетих година прошлог века, али је због видљивих обрушавања зидина неопходна нова.

“Вероватно је да ће доћи до озбиљнијих рушења, ако не предуземемо неке озбиљније конзерваторске радове, а велики проблем може да буде и отварање каменолома”, каже др Дејан Булић.

“Последњих година смо видели, ЕУ је обновила Голубац, а Турска утврђење Рам, па било би добро да ми сами нешто урадимо за своју културну баштину, да обновимо један град, баш Козник, који је сигурно међу пет најбоље очуваних средњовековних градова у Србији”.
https://sveoarheologiji.com/arheolo...koznika-donela-su-zanimljiva-i-retka-otkrica/

 

[Берекин]

Велико археолошко истраживање у Србији: Тајне старе 8.000 година /фото/​

19:19 21.05.2022

© Sputnik / Виталий Тимкив
/
Уђи у фото-галерију


Нови ауто-пут открио је део прошлости. На локалитету Аџине њиве-Брајково 2, пронађени су бројни предмети, гробнице, остаци спаљених кућа. За осам месеци, прекопано је и истражено готово пет хектара.
Испод плодних ораница у атару Кленка, пронађени су делови кошница које припадају старчевачкој култури. То говори да је Срем пре 8.000 година био колевка пчеларства.

„Ово нам указује да су већ тада почели да припитомљавају пчеле. Осталих налаза је толико, да када дођете у онај стадијум да не можете да издвајате. Из Античког доба то су те оловне иконе подунавског коњаника, и наравно ти налази из бакарног доба које указује на ритуално похрањене лобање“, објашњава др Мирослав Кочић са Арехолошког института.

Налазиште на траси ауто-пута недалеко од реке Саве показало је да су се ту хиљадама година, континуирано смењивале различите културе.

„Уствари се налазимо усред једног економског комплекса, који је служио за прераду житарица и за њихово чување и складиштење. У исто време, на истом овом месту само много раније су становали Винчанци. На истом месту имамо остатке њихових кућа које су биле распоређене тик једна уз другу. Читав овај круг је ограђен заиста моћним, широким дубоким винчанским одбрамбеним системом који нам указује да тај период није био баш тако миран“, истиче др Драган Милановић са Археолошког института у Београду.

О историјском богатству у атару сремског села сведочи и пронађено оружје, оруђе, новац и различите фигуре. Део предмета биће изложен у румском Завичајном музеју.


„У првим нашим радовима, нађено је средњовековно насеље. Ми до сада у Србији немамо много таквих истражених насеља. Поготово не у оваквом обиму тих неких сеоских насеља. Оно што је занимљиво да су неке објекте који су коришћени у примарне сврхе чувања хране и депоновања предмета, касније користили за сузбијање болести, зато што смо нашли животиње које нису касапљене“, наводи Урош Николић из Завичајног музеја у Руми.
Археолошко налазиште је веће него што се у почетку мислило. Тренутно се истражује део који ће прекрити пут. План је да овај локалитет буде доступан и туристима, преноси РТС.

 

[Берекин]

Kако је пронађена остава са благом на скордијском утврђењу у близини Вршца /фото/​

19:40 31.05.2022 (Освежено: 19:47 31.05.2022)

CC0 / /


Најспектакуларнији налаз из периода келтске доминације потиче са скордијског утврђења Жидовар у североисточној Србији. Током археолошких истраживања 2001. године пронађени су вредни артефакти од различитог материјала. Оно што се посебно издвајало јесте остава или скривница предмета од сребра од 2 килограма из 2. и 1. века пре нове ере.

Вишеслојни археолошки локалитет Жидовар се налази недалеко од Орешца у јужном Банату.

Археолошка истраживања на Жидовару​

Прва археолошка ископавања на Жидовару обавио је професор Бранко Гавела 1948-1949. године. Још тада је Жидовар проглашен за келтско утврђење – опидум. Каснијим истраживањима до 1977. године, са повременим прекидима, откривени су остаци и из других периода. Нова систематска истраживања спроведена су од стране Градског музеја у Вршцу и Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду од 1996-2002. године.
Културни слој на овом вишеслојном локалитету износи 5, 6 м, од раног бронзаног доба (2.000 година пре нове ере) до касног латена са насељима Келта и Дачана од 1. века п.н.е. до 1. века н.е. На овом узвишењу су током бронзаног и гвозденог периода подизана стална насеља на површини од пола хектара, пише портал Све о археологији.

Скордисци – источни Келти​

Територију данашње Србије у прошлости насељавали су народи различитих етничких групација из разних области. Историјски и археолошки подаци нам осветљавају слику њихове краће или дуже присутности која се огледа у материјалним остацима и писаним изворима. Једно од владајућих племена које је насељавало наше просторе током гвозденог доба били су Скордисци (источни Келти).
Трагове њиховог насељавања највише проналазимо на северу Србије, а били су носиоци латенске културе. Током каснијих периода бивају познати по подизању келтских увтрђења-опидум у Посавини и Подунављу услед пораза које трпе од римских легија, јачања дачке превласти и потискивања панонских Келта. Једно такво утврђење откривено је на вишеслојном локалитету Жидовар у јужном Банату. Историјски се оснивање овог насеља може довести у везу са податком о великом поразу Скордиска од римских легија 84. године старе ере.

Изузетно откриће на Жидовару​

Поред бројних металних налаза, посебно место током археолошких истраживања 2001. године имало је откриће оставе раскошног сребрног накита у југоисточном делу најстаријег латенског насеља. Наиме, археолози су ретко у прилици да у току ископавања неког праисторијског насеља открију оставу драгоцених предмета. Богатији накит од злата и сребра, уз ћилибарске перле, налази се обично у кнежевским гробовима племенске аристократије из предримског периода. Велике праисторијске оставе металних предмета, укључујући и ретке делове накита од племенитог метала, у последње време се радо тумаче као заветни, вотивни дарови неком божанству.
Ово вредно благо је вероватно било сакривено од очију јавности. Стога су је истраживачи назвали скривницом. Породични накит сакупљен је на брзину у неку тканину и плитко закопан, највероватније у непосредној близини куће власника блага.

Део блага са Жидовара (24 сребрна предмета и 15 ћилибарских перли) дислоциран је и откривен је у мањим групама или су као појединачни налази били расути у близини оставе скривнице. Остава украсних предмета из Жидовара, укључујући и део растуреног блага, састоји се од 160 налаза од сребра (2,1 кг), 129 ћилибарских перли, два бронзана прстена и два привеска од очњака мрког медведа.

Сребрни предмети из скривнице​

У остави се налазио феноменално украшен сребрни накит. Међу њима је 8 фибула, ланац од уплетене сребрне жице, прстење, наруквице преко 100 привезака и перли у облику птица, одсечених људских глава и инсеката тврдокрилаца, сребрни бријачи и огледала. Најраскошнији део накита из жидоварске оставе представљају две мале цилиндричне кутије за чување драгоцености са поклопцем. Оне су израђене од дебљег сребрног лима украшене техником филиграна и гранулације. У жидоварској остави налази се и трећа кутијица овог типа, од које је сачуван само богато декорисани, фрагментовани поклопац.

Фибуле или копча је древна времена коришћена за придржавање одеће, на једном или оба рамена. Имале су декоративну улогу, а са тим у вези су биле израђиване од различитог материјала и у различитим облицима и величинама. Фибуле са Жидовара, су израђене ливењем и искуцавањем. Реч је о масивним сребрним фибулама са копљасто моделованим луком и проширеним горњим делом. Тежиле су од око 100 до 200 грама.
Бронзани прстен који је пронађен у једној цилиндричној кутији за чување накита био је декорисан. Средишњи део је плочасто искуцан и на њему су урезане три представе. У средини је приказана људска фигура сумарне стилизације са дугом косом, рукама уз тело и опруженим ногама. Изнад главе ове фигуре представљена је палмина гранчица, а испод ногу риба, највероватније делфин. Реч је о мотивима који су чести у грчким радионицама.

У остави је нађено 13 мањих тродимензионалних привезака од сребрног лима, у виду маски и људских глава, окренутих надоле. Мотив одсечених глава познат је у келтској уметности. У техници искуцавање преко матрице израђена су четири већа, шематизована привеска, са представом целог људског тела. На једном привеску од сребрног лима искуцаног у калупу, налазиле су се натуралистичке стилизације, са представом уназад зачешљане косе, очима изведеним у облику жљебова са истакнутом зеницом, наглашеним носом и устима.

Чије је благо?​

Верује се да су власници блага припадали некој водећој келтској породици, која је пред најездом дачке војске побегла са утврђења. Поседовање раскошног накита од сребра и ћилибара представља симбол моћи и угледа. Драгоцени предмети од ових материјала могу се наћи у старобалканским заједницама у предримском периоду.

 

[Берекин]

Најстарији пријатељ човека: Како је изгледао пас пре 7.600 година /фото/​

21:02 11.06.2022

Скелет једног од најстаријих пса на португалској територији откривен је 1880. године. Добро очувани скелетни остаци навели су научнике да реконструишу његово лице. Старост скелета износи 7.600 година, а пронађен је на локалитету Муге у Португалу.
С обзиром да су човек и пас најстарији пријатељи и да је та веза миленијумима нераскидива, научници су желели да данашњим људима приближе изгледа древног пса. Али и да на тај начин подигну свест о археологији, а тиме да она буде приступачнија и допадљивија јавности.
Резултате фацијалне реконструкције пса Муге аутори су објавили у часописуu Journal of Applied Science.

Доместикација паса​

Пси су прве доместиковане животиње. О њиховој популационој историји и у којој мери су били повезани са људима мало се зна. Научници сматрају да су пси припитомљени између 12.000 до пре више од 30.000 година. Верују да је до тога дошло негде на Блиском истоку, Африци, Евроазији и у источној Азији. За древни изглед паса спомиње се горњи палеолит пре 30.000 година, први остаци који се приписују доместикованим псима појављују се у Европи пре 15.000 година и у источној Азији пре више од 12.500 година.
Неки мисле да су вукови заједно еволуирали са ловцима-сакупљачима да би настали древни ловачки пси. Други сугеришу да је припитомљавање паса било олакшано настанком пољопривреде. Људи су гомилали отпад, а то је привлачило животиње. У овом случају, можда, вукове.
Иначе, пси су доместиковани током касног мезолита (7300-6200. г. п.н.е.) на Власцу и током периода трансформације на Лепенском виру, Хајдучкој Воденици и Падини.

Пас Муге из мезолита​

Ископавања у Мугеу започео је 1864. године Карлос Рибеиро, а пас Муге је откривен 1880. године. Остаци пса су пронађени на некрополи у Шел Мидену на дубини од 4 м. Шел мидени су вештачке творевине настале од морских животиња које су депоноване људском активношћу, нешто попут хумке од шкољки.
На овој некрополи откривен је и велики број људских скелетних остатака из мезолита.
Скелет пса Муге је веома добро очуван, вероватно да су га древни људи пажљиво закопали. Што се тумачи као снажна емоционална веза између људи и њихових паса. Реч је о одраслом мужјаку, средње величине старости преко две године.


„Реконструкција овог пса може користити нашем разумевању морфологије ових животиња и помоћи широј јавности да протумачи научне податке који су понекад загонетни”, навели су истраживачи у раду.
Научници су користили приступ анатомске деформације заснован на колекцији слика компјутерске томографије као покушај да реконструишу изглед главе пса. Суочили су се са неколико изазова због степена померања костију и одсуства неких анатомских делова лобање, као и тачних података о дебљини меког ткива за модерне псе. Ова мултидисциплинарна студија комбиновала је анатомске, ветеринарске, зооархеолошке, уметничке и графичке аспекте како би омогућила реконструкцију лица пса Муге. Реконструкција длаке и степен пигментације је сведен на минимум због недостатка ДНК података, преноси портал Све о археологији.
„Археологија и културно наслеђе морају бити разумљивији широј јавности како би били више цењени и подржани. Реконструкција древних кућних љубимаца може помоћи у овој намери. Будући да животиње, а посебно кућни љубимци, изазивају више емпатије и стога привлаче више пажње”, закључују аутори.

 

[Rogonos]

Uvek sam pratio vesti iz sveta arheologije sa velikim interesovanjem. Nedavno sam pročitao uzbudljiv izveštaj iz poznatih švajcarskih novina.

Dugo se pretpostavljalo da u prašumi nije bilo civilizacije pre dolaska Evropljana. Uz pomoć laserskog skenera, naučnici su sada po prvi put otkrili složenu strukturu naselja u regionu Amazona.

Poznati nemački naučnik i arheolog (zaboravio sam mu ime) je sada izračunao koliko bi vremena trebalo da su pregledali teren u prašumi Bolivije mačetom, lopatom i pijukom: više od 400 godina. Umesto toga, arheolog je pre tri godine pričvrstio laserski skener na helikopter. Pilotu je bilo potrebno samo pet dana da preleti područje od 200 kvadratnih kilometara u 200 metara širokim stazama. Naknadna obrada podataka ponovo je bila malo dosadnija - ali trud je vredeo s obzirom na rezultat.

Po prvi put su identifikovana složena naselja u amazonskoj niziji. Centar urbanih struktura čine dve velike piramidalne strukture napravljene od zemlje

Nalazi iz ovih poduhvata ukazuju na to da je kultura tamo morala postojati između 500. i 1400. godine. Međutim, dva veka pre dolaska Španaca i Portugalaca, izgleda da je "iznenada" nestao. Kultura je dobila ime po Casarebu, selu u sadašnjoj provinciji Beni. Ali do sada nije bilo dokaza o tome kako su Casarabe organizovani kao društvo.

U Meksiku i Centralnoj Americi, Šri Lanki i Kambodži, složena organizovana društva su takođe pronađena u gustoj prašumi - ali ne i u regionu Amazona. Ali ova do nedavna istraživanja sada pokazuju da su ljudi i tamo živeli u naprednom agrarnom društvu. Uspeli su da iskoriste redovno poplavljeno područje veličine Engleske za poljoprivredu, lov i ribolov. Mora da je postojalo nešto kao svakodnevni gradski život.

Ono što me je oduševilo je otkriće da je sistem povezan sa satelitskim naseljima kanalima i nasipima dugim kilometrima, do kojih se moglo doći za najviše dva sata peške.

 

[Khal Drogo]

Интервју Миломира Марића са директором Археолошког института у Београду и руководиоцем пројекта Вимининацијум, Миомиром Кораћем

 

[Pumpaj Dinstanović]

Eksluzivno, otkriće novog rimskog logora kod Užica.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Предавање о словенским миграцијама и пореклу становништва на Балкану​

„Словенске миграције и генетичко порекло балканских народа” назив је предавања које ће проф. др Kарлес Лалуеза Фокс одржати у Свечаној сали САНУ, у уторак, 28. јуна, у 12 сати.

Вишегодишња студија о пореклу становништва на Балкану показала је да је око половине генома данашњег српског становништво аутохтоно, барем до бронзаног доба, а да је преостала половина словенског порекла која потиче од словенских миграната у 7. веку. Дакле, миграцијом Словена на Балкан није дошло до замене становништва, већ до мешања аутохтоног балканског генома и генома словенских миграната. Молекуларни маркери сугеришу да је миграција Словена на Балкан могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине. Ово су резултати истраживања неколико научних институција и то Универзитета у Београду – Биолошког факултета (проф. др Миодраг Грбић, гостујући професор и професор Геномике на Универзитету Western Ontario, Канада, проф. др Жељко Томановић, дописни члан САНУ, проф. др Душан Кецкаревић), Археолошког института (др Илија Микић, научни сарадник, др Миомир Кораћ, научни саветник и сарадници), Универзитета Барселона (проф. Карлес Лалуеза Фокс и сарадници), Универзитета Харвард, Медицинског факултета (проф. Дејвид Рајх и сарадници).

Ова вишегодишња студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду. Овај континуитет анализе је омогућио утврђивање континуитета популација на нашим просторима и удео ДНК у данашњем модерном становништву који води порекло из дубоке прошлости. Локалитети истраживања генетичких промена популација укључују Виминацијум, Медијану, Тимакум Минус и још неколико локација на Балкану, што даје основу за анализу каснијих словенских миграција и омогућује утврђивање генетичке структуре модерног српског становништва у ширем контексту осталих балканских народа. Део нашег аутохтоног генома чини геномски удео римске популације, која се између осталог састојала и од људи из Aнадолије, који су у време Римског царства мигрирали у Виминацијум и друге делове територија данашње Србије и оставили трага у модерном геному нашег становништва.

Запањујућа је мешавина популација у Виминацијуму. Тако је, на пример, утврђен први пут на територији Римског царства геном скелета који је припадао особи из подсхарске Африке (Судана), такође ДНК два близанца пореклом из Шпаније, као и присуство германских народа. Велика хетерогеност становништва је потврђена претходним антрополошким истраживањима, а што је била једна од полазних основа за спровођење пројекта који је путем анализа древне ДНК пружио одговор и о пореклу житеља античког Виминацијума. На Виминацијуму је из преко 14.000 гробова, откривено преко 20.000 скелета, тако да овај пројекат представља само добар почетак у даљим истраживањима древне ДНК. На овај начин се употпуњују и проширују већ добијена сазнања о овом граду који је био престоница римске провинције Горње Мезије и представљао је важно упориште римских легија на Дунаву.

https://www.sanu.ac.rs/predavanje-o-slovenskim-migracijama-i-poreklu-stanovnistva-na-balkanu/

 

[Rogonos]

Crna smrt je u 14. veku za osam godina ubila gotovo 60 odsto stanovnika zapadne Evrope. Gde se bakterija kuge prvi put proširila na ljude, bilo je nejasno - do sada. A naučnici predvođeni arheogenetičarkom iz Tibingena sada su ispitali genetski materijal iz grobova u današnjem Kirgistanu i pronašli dokaze da se bakterija kuge odgovorna za ovu epidemiju mogla prvo pojaviti kod ljudi tamo.

Svoje nalaze objavili su u časopisu Nature. Evo tu je i link

https://www.nature.com/articles/s41586-022-04800-3

 

[Pumpaj Dinstanović]

ПРОНАШЛИ НАСЕЉЕ СЛОВЕНА ИЗ 9. ВЕКА: Велико откриће археолога на локалитету "Арчиновица" између Крушевца и Трстеника (ФОТО/ВИДЕО)​

РАНОСЛОВЕНСКО насеље, за које археолози верују да датира из 9. и 10. века, нађено је у месту Селиште, недалеко од границе Крушевца и Трстеника, сазнају „Новости”.​

Цео локалитет под називом „Арчиновица” налази се на траси будућег Моравског коридора.

Стручњаци Археолошког института у Београду и Народног музеја у Крушевцу су већ током прелиминарних истраживања дошли до више великих открића.

Према речима археолога Марина Бугара из крушевачког музеја, ово је, након локалитета Конопљара (Читлук, Крушевац) и Бедем (Маскаре, Варварин), трећи локалитет који се истражује у задњих годину дана дуж прве деонице будућег ауто-пута Појате-Прељина.

- Открили смо два рана средњовековна објекта, која датујемо у 9. и 10. век и реч је о прилично ретко заступљеном периоду у Западном Поморављу, који је врло плитко на површини и ретко се налази у овако сачуваном облику - напомиње за „Новости” археолог Милица Радишић са Археолошког института у Београду.

- Радимо на томе да откријемо функцију објеката, што није једноставно док се не сагледа сав археолошки материјал.

У једном објекту археолози су наишли на простор за седење и отиске од стубова, док богатији налази у другом објекту указује на стални стамбени карактер. Осим керамике, стручњаци су пронашли и различите алатке и део рога од јелена.

Зона експропријације земљишта на чијој територији лежи, како се претпоставља, велико ранословенско насеље је на 3,5 хектара, а сам локалитет сигурно заузима половину те трасе.

https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...nik-krusevac-arcinovica-ranoslovensko-naselje

 

[Pravi Vlah]

ПРОНАШЛИ НАСЕЉЕ СЛОВЕНА ИЗ 9. ВЕКА: Велико откриће археолога на локалитету "Арчиновица" између Крушевца и Трстеника (ФОТО/ВИДЕО)​

РАНОСЛОВЕНСКО насеље, за које археолози верују да датира из 9. и 10. века, нађено је у месту Селиште, недалеко од границе Крушевца и Трстеника, сазнају „Новости”.​

Зона експропријације земљишта на чијој територији лежи, како се претпоставља, велико ранословенско насеље је на 3,5 хектара, а сам локалитет сигурно заузима половину те трасе.

https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...nik-krusevac-arcinovica-ranoslovensko-naselje

... како се претпоставља...

Како Флорин Курта стално истиче, археолошки остаци у себи не укључују етничке обелешке.

 

[Pumpaj Dinstanović]

... како се претпоставља...

Како Флорин Курта стално истиче, археолошки остаци у себи не укључују етничке обелешке.

И шта је лоше у томе што су написали?