АРХЕОЛОГИЈА

Q. in perpetuum hibernum:
И шта је лоше у томе што су написали?
Kliknite za proširenje...
У упоређењу са научним подацима, сензационални наслов тврди превише. Конкретно, наука није доказала да је то словенско насеље.

ПРОНАШЛИ НАСЕЉЕ СЛОВЕНА ИЗ 9. ВЕКА: Велико откриће археолога на локалитету "Арчиновица" између Крушевца и Трстеника (ФОТО/ВИДЕО)​

РАНОСЛОВЕНСКО насеље, за које археолози верују да датира из 9. и 10. века, нађено је у месту Селиште, недалеко од границе Крушевца и Трстеника, сазнају „Новости”.​

 
Pravi Vlah:
У упоређењу са научним подацима, сензационални наслов тврди превише. Конкретно, наука није доказала да је то словенско насеље.

ПРОНАШЛИ НАСЕЉЕ СЛОВЕНА ИЗ 9. ВЕКА: Велико откриће археолога на локалитету "Арчиновица" између Крушевца и Трстеника (ФОТО/ВИДЕО)​

РАНОСЛОВЕНСКО насеље, за које археолози верују да датира из 9. и 10. века, нађено је у месту Селиште, недалеко од границе Крушевца и Трстеника, сазнају „Новости”.​

Kliknite za proširenje...
Sad i ti cjepidlačiš, garant su našli sunken floor kuće, fibule i/ili ručno radjenu keramiku, čim to vide, odmah je slavensko :)
 
zvaljko:
Sad i ti cjepidlačiš, garant su našli sunken floor kuće, fibule i/ili ručno radjenu keramiku, čim to vide, odmah je slavensko :)
Kliknite za proširenje...
Јел ти озбиљно говориш?

Pit-houses were built in many parts of northern Europe between the 5th and 12th centuries AD. In Germany they are known as Grubenhäuser, and in the United Kingdom, they are also known as grubhuts, grubhouses or sunken featured buildings.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pit-house
 
302417496_3184464668531937_6325928023808782911_n.jpg

Сјајно археолошко откриће – средњовековна српска надгробна плоча исклесана од мермера на којој је урезан грб, 14-15. век, пронађена у остацима средњовековне цркве на археолошком локалитету Метаљка у Заграђу на планини Рудник у централној Србији.
Грб се састоји од шлема са круном који је постављен изнад троугластог штита, а читава композиција је окружена звездастим оквиром. Лево и десно од шлема налази се ћирилични натпис „Жарко“, и највероватније означава име племића који је подигао ову цркву.
Црква је откривена 2020. године, када су археолози откопали њене темеље. Потиче из 14. или 15. века ii мала је димензије 11.3 x 6.7 метара. Тада је истражен само мали део унутрашњости, олтар и део уз јужни зид, где су пронађени бројни уломци, односно фресака које су прекривале унутрашњост богомоље. Око храма регистрована је некропола са више гробова.
Пре неколико седмица започета су истраживања унутрашњости цркве, и пронађене су полиране плоче од црвено-белог камена којима је био прекривен под цркве, кости, метални предмети…
По мом мишљењу, овај надгробни споменик је један од најлепших археолошких налаза у Србији у последњих неколико година, када је у питању српски средњи век. Налаз је посебно значајан јер су хералдичке представе ретке када је у питању наш средњи век, нарочито на простору данашње централне Србије.
Црква на Метаљци се налази испод врха Острвица, који представља остатак разорене вулканске купе, на којем се налазило утврђење чија је основна улога била заштита рудника и трговачких путева са северне стране планине Рудник.
Планина Рудник је била значајно урбано, трговачко и рударско средиште средњовековне српске државе. Археолози су до сада на више локалитета пронашли остатке многих насеља, раскошних палата, православних цркава које је користило локално становништво и римокатоличких цркава саграђених за потребе страних трговаца, рудара и дипломата, као и остатке кућа, радионица, и бројне примерке оружја, накита и предмета за свакодневну употребу.
Предмети пронађени на тамошњим локалитетима потичу из локалних радионица, али много је и оних пореклом из западне Европе и других удаљених области. Донели су их бројни странци који су посећивали или живели на Руднику, ради трговине и дипломатских активности.
301851541_534079661853237_781502357563203387_n.jpg

archeoserbia · Историјски музеј​

​
 
Evo nastavka priče o Žarku i mestu gde je sahranjen....

https://www.novosti.rs/drustvo/vest...osli-senzacionalnih-otkrica-lazarevog-vremena

Hipotetički, prema analogijama iz poznoantičkih gradova Viminacijuma i Naisa, gde postoje ovakve grobnice, ona može pripadati periodu ranog hrišćanstva - kaže dr Dejan Radičević, iz Odeljenja arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu.

- Ako bi se ova pretpostavka potvrdila, to bi istoriju Ostrvice pomerilo mnogo dalje u prošlost i otvorilo pitanje kontituiteta civilizacije. Ako je ovo staro kultno mesto, moramo se pitati ko je tu bio sahranjen i kako je to predanje preneseno. Da je ovo veoma dugo bilo izuzetno poštovano "posvećeno tlo" svedoči i što se na prostoru crkve obavljaju sahrane i u osmansko vreme, kada je ona već bila do temelja srušena i nevidljiva.

Čini mi se da ćemo uskoro dobiti odgovor na pitanje ko je bio ludak, Đorđe Janković ili njegovi dželati?
 

Fenomenalna genetička studija u kojoj su učestvovali i srpski arheolozi otkrila je poreklo indoevropskog jezika​

Srpski arheolozi su obezbedili i uzorkovali skeletne ostatke praistorijskih ljudi iz Srbije za studiju koja se bavi paleogenetikom Evroazije u poslednjih 10.000 godina. Neočekivani rezultati otkrili su poreklo indoevropskog jezika, izgled, kretanje i mešanje drevnih ljudi.

Reč je o tri naučna rada istovremeno objavljena u prestižnom časopisu “Science”. U kreiranju studije učestvovalo je 206 istraživača! Sve tri studije se bave paleogentikom Evroazije u poslednjih 10.000 godina, od neolita, preko metalnih doba, rimskog perioda i sve do migracije Slovena na Balkan. Naučnici su saznali poreklo indoevropskog jezika, boju kože drevnih ljudi i boju očiju i kose, kako su se kretali tokom neolita i mlađih perioda i koliko su se mešali, i da li su se mešali sa starosedeocima.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Археолошка ископавања локалитета Митрополија, манастирског комплекса средњовековног града Ждрело​


Маја Миљевић-Ђајић 15/10/2022

310280528_525494259585145_6008905894202539240_n_1200x800.jpg

Археолошка истраживања локалитета Митрополиија (фото: РТВ Млава)


На локалитету Митрополија у Горњачкој клисури археолози спроводе ископавања манастирског комплекса који је припадао средњовековном граду Ждрело. Циљ истраживања јесте да се у наредних 5 година систематски истраже остаци овог средњовековног града.
Археолошка истраживања спроводи Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, у оквиру пројекта који финансира Министарство културе и информисања Републике Србије, преноси РТВ Млава.
Партнери на пројекту су Општина Петровац на Млави, Завичајни музеј Петровац на Млави, Завичајни музеј из Жагубице и Туристичка организација Петровац на Млави.

Истраживање угрожених делова Ждрела​

Предвиђено је да се систематским археолошким истраживањима у наредних пет година истраже најважнији и најугроженији делови средњовековног града Ждрела. Да би се поред стицања целовитог увида у структуру и диспозицију архитектонских остатака и степена очуваности културних слојева, његову хронологију, начин функционисања и реконструисање живота кроз време, након истраживања приступило изради пројеката њихове конзервације, рестаурације и презентације.
310671820_525488742919030_395617381171554305_n.jpg


Остаци на локалитету Митрополија који се истражују (фото: РТВ Млава)
“Због скученог простора у клисури није било погодних простора за формирање већих насеобина осим дубоко усечене амфитеатралне увале где је формиран и манастирски комплекс Митрополија, седиште браничевских епископа и митрополита у другој половини 14. века”, рекао је Д. Радовановић за Новости (10.08.2022). Тада су се археолози спремали да започну истраживања.
“Септембарску кампању започињемо баш у Митрополији јер је најугроженија бујицама и нелегалним ископавањима, а то је само почетак вишегодишњих систематских истраживања, први пут на великом простору клисуре где се налази мноштво засебних целина са археолошким остацима. Оне су великим делом тешко приступачне и примењиваћемо различите методе да би стекли целовит увид у стање, хронологију и начин функционисања налазишта, с циљем да реконструишемо живот на овом простору кроз време. Централно место комплекса Митрополија заузимају делимично очувани остаци “Велике цркве” најсличнију црквеним грађевинама моравског типа. Остаци фресака у шуту сведоче да је била живописана, а претпоставља се да је била посвећена Св. Николи”.

“Северно од ње су остаци манастирских конака, делимично очувани у висини првог спрата, а комплексу је припадала и “Мала црква Богородице Пречисте” саграђена стотинак метара источно на мањем вештачки заравњеном платоу”, наставио је Радовановић за Новости.

Локалитет Митрополија или Велика црква​

Митрополија или “Велика црква” је триконхоналне основе са касније дозиданом спољном припратом, пише на сајту Завичајног Музеја Жагубица. Црква је имала монументални правоугаони конак, а читав простор је био ограђен бедемом. Благовештење, Мала црква и Митрополија, подигнуте на скученом простору, чине манастирски комплекс средњовековног града Ждрела, који се први пут помиње у мађарским изворима као „Цаструм Izzdril“. Био је седиште бугарске браће Дрмана и Куделина који су одавде владали Браничевом и Кучевом крајем 13. века, све док их Драгутин и Милутин нису покорили 1291. и припојили ове крајеве Србији.
Screenshot_1-1024x501.jpg


Основа Велике цркве (извор: Завичајни музеј Жагубице)

Град Ждрело је настајао постепено, развивши се од Дрманове и Куделинове куле на врху неприступачног гребена Вукана до утврђења бедемима и кулама обронцима Великог и Малог Вукана и Јежевца. Не зна се поуздано када су ови бедеми настали, али свакако постоје већ од половине 14. века када почиње и грађење цркава. Ждрело, поред свог карактера војне тврђаве, постаје и религијски центар. Један од најзначајнијих градова средњовековног Браничева губи значај у другој половини 15. века.
https://sveoarheologiji.com/arheolo...GEshUrnNQ5t66keMhWgOD4bLZ-3AoypSzoUVJxO3VzkQ0
 

Откривено шта је писало у првој икада исписаној реченици, и то на чешљу​


Археолози су превели можда најстарију људску реченицу, откривену на древном чешљу од слоноваче и написану феничанском абецедом.
10.11.2022.

Фото: Исраел Antiques Society
Чешаљ
Screenshot 2022-11-13 at 14-09-59 Otkriveno šta je pisalo u prvoj ikada ispisanoj rečenici i t...png

Чешаљ је ископан пре неколико година у Тел Лалишу, старом канаанском граду у подножју брдовитог вентралног Израела. Канаанци су народ који се спомиње у Старом завету. Велики део њихове земље, зване Канаан, касније ће постати познат под називом Израел.

Научници су тек недавно приметили да је на чешљу угравирано 17 ситних слова.

Иако су једва уочљива, та слова чине засебне речи чији превод отприлике значи: "Нека ова кљова искорени ваши са косе и браде".

Сматра се да је реченица угравирана око 1700. године пре Христа, те да је то прва поуздана реченица коју су археолози пронашли на канаанском дијалекту.

Реч је о заправо великом открићу, јер је канаанско писмо, познато и као Феничанска абецеда, најранији познати пример абецеде, који су касније усвојиле и прилагодиле многе културе широм света.

Већина модерних абецеда потиче од ових изворних, старих слова, укључујући арапску, грчку, хебрејску, латинску и руску.


Постоје и бројни други примери изолованих слова која представљају рано канаанско писмо, али ниједан не представља смислен или читљив низ. Натпис на чешљу је директан доказ за употребу абецеде у свакодневним активностима прије неких 3.700 година.
- Ово је прекретница у историји људске способности писања - објашњава археолог Јосеф Гарфинкел са Хебрејског универзтета у Јерусалиму.

Сам чешаљ израђен је од слонове кљове и дугачак је само 3,66 центиметара и широк 2,51 центиметар.

На једној страни чешља налазе се остаци шест великих зубаца, вероватно за чешљање косе, док се на другој страни виде остаци 14 финих зубаца, највјеројатније за уклањање вашки и гњида у коси и бради - преноси портал "Сајенс алерт".
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/...utm_medium=social&utm_campaign=dino-page-post
(Срна)
 

Истраживање пољских археолога: Дошљаци из источне Европе настанили се у данашњој Србији прије скоро пет хиљада година ​


By Стање ствари on 9. децембра 2022. • ( 1 )


Налази археолошких ископавања Института за археологију и етнологију Пољске академије наука извршених између 2016. и 2018. у Жабљу, Војводина


sajkas-5.jpg

Фото: П. Влодарчак




(Science in Poland, 24. 2. 2022)


Кости високих мушкараца, прекривене окером, које су археолози, међу њима и пољски, открили у двије хумке у Жабљу, у Војводини (сјеверна Србија), вјероватно су припадале људима који су ту дошли прије скоро пет хиљада година из степа у данашњој јужној Русији и Украјини.


sajkas-8.jpg

Фото: П. Влодарчак

Предмет истраживања биле су двије велике хумке пречника четрдесет и висине три до четири метра у Шајкашкој области у Војводини на доњој Тиси, на западном ободу евроазијске степе. У свакој су биле по двије широке дрвене коморе.


Хумке су првобитно, приликом првих сахрана, око три хиљаде година прије наше ере, биле знатно мање. Сто или двјеста година потом, приликом сљедећих сахрана, пречник и висина знатно су проширени.


„Гробови нису били спектакуларно опремљени, али смо примијетили црвену боју на појединим костима, усљед коришћења окера“, рекао је један од руководилаца ископавања др Пјотр Влодарчак из Института за археологију и етнологију Пољске академије наука. Према његовим ријечима тада је то била „света боја“ коришћена приликом ритуала сахране. Остаци су припадали високом човјеку, висине преко метар и осамдесет сантиметара.

„Употреба окера и натпросјечна висина сахрањених (људи из овог дијела Европе на прелазу четвртог у трећи миленијум прије нове ере обично су били висине око метар шездесет) указују да је ријеч о дошљацима. Ритуал с употребом окера и сахрањивање у великим јамама повезује се са заједницама из источноевропских степа, објашњава Влодарчак.


Старинари су тиме „ставили тачку на и“. ДНК анализа остатака сахрањених показује да су или потицали с истока или били непосредни потомци дошљака. Узети су и узорци из костију ради изотопске анализе исхране.


„Није изненађујуће што су у исхрани користили много меса, јер су у питању заједнице које су се бавиле сточарством“, додаје др Влодарчак.


sajkas-2.jpg

Фото: М. Подсјадло

Ископавања су вршена између 2016. и 2018. године, али су стручне анализе завршене тек сада. Пројекат је финансирао Пољски национални научни центар, а спроведен је у сарадњи с Музејом Војводине из Новог Сада.


Према ријечима др Влодарчака, на прелазу из четвртог у трећи миленијум прије наше ере дошло је до прилива номада у Европу из данашње јужне Русије и Украјине, које археолози повезују с Јамном (од јама, на руском), односно Степском културом, која је битно утицала на европску културу.


„Почели су ницати центри прото-држава и њихове елите, што се види по огромним хумкама у којима су сахрањивани појединци“, додаје Влодарчак. Археолози сматрају да су у питању вође заједница. Неки гробови били су раскошно опремљени оружјем, накитом и украшеним посуђем. Хумке откривене у Војводини су најзападнији гробови номадске заједнице Степске културе.


Дошљаци су доспјели и до области данашње Пољске. Археолози су у трећем миленијуму прије наше ере забиљежили културолошке промјене у погребним ритуалима и начину израде керамичких посуда. На основу ДНК анализа истраживачи сматрају да су припадници Културе врпчасте керамике потицали и од потомака степских номада.


Шимон Жђебловски


С енглеског посрбило: Стање ствари
https://stanjestvari.com/2022/12/09...se-u-danasnjoj-srbiji-pre-pet-hiljada-godina/
https://stanjestvari.com/wp-content/uploads/2022/12/BARROW_OF_THE_YAMNAYA_CULTURE_IN_ZABALJ.pdf

Прочитајте још​


BARROW OF THE YAMNAYA CULTURE IN ŽABALJ, DISTRICT OF SOUTH BAČKA, SERBIA (PDF)


(Извор)

Сажетак: Пољско-српска истраживања хумки у oкoлини Шајкаша и Жабља дала су прве свеобухватне податке о обредима сахрањивања Jамнаjа културе у Војводини. „Медисова хумка”, истражена у 2017–2018, подигнута је у две фазе. У њој су откривене две гробнице, обе датиране 2800–2600 година п. н. е. Припадају типичним обредима сахрањивања Jамнаjа културе, са добрим аналогијама у источноевропској зони. Гроб бр. 4 из Жабља је први пример сахрањивања мешовитих и непотпуних људских остатака у Војводини (између осталог недостајале су дуге кости). Овакав ритуал је познат из хумки Jамнаjа културе у северозападном понтском региону.


Гласник српског археолошког друштва, бр. 37, 2021.
 
Poslednja izmena:

Nova studija potvrdila srpsko poreklo krstionice kneza Višeslava​

MAJA MILJEVIĆ-ĐAJIĆ 12/01/2023 3 MIN READ

Viseslavova_krstionica2-Roberta-F.-Wikipedia.jpg

Krstionica kneza Višeslava (izvor: Wikipedia, foto: Roberta F.)
Krstionica kneza Višeslava, s kraja 8. i početka 9. veka, ima sprsko poreklo. O Višeslavovoj krstionici se raspravlja od njenog otkrića. Ona budi znatiželju arheologa, istoričara, drugih istraživača, ali i šire javnosti.
U naučnim krugovima dugi niz godina se vodi rasprava o tome da li se na krstionici spominje hrvatski ili srpski knez Višeslav.
Hrvati veruju da je ona preneta iz Nina 1746. godine u Veneciju, gde je i otkrivena 1853. godine. Međutim, arheoloških i drugih dokaza nije bilo da se krstionica nalazila u Ninu. Danas se nalazi u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika.


Sa druge strane, sprski istoričari i arheolozi veruju da je reč o srpskom knezu Višeslavu poznatom iz spisa De administrando imperio vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita iz 10. veka. Dok se nigde u istorijskim ili bilo kojim drugim izvorima ne spominje hrvatski knez Višeslav.

O krstionici​

Krstionica kneza Višeslava
otkrivena je u Gradskom muzeju Korer Veneciji 1853. godine. Na njoj se nalazi natpis koji svedoči da ju je naručio sveštenik Jovan u vreme kneza Višeslava. U natpisu se govori o nameni krstionice da se u njoj kršteni očiste od grehova i spasu ispovedajući Svetu Trojicu, a sveštenik Jovan je u vreme vladara Višeslava („DVCI VVISSASCLAVO“), posvećuje Svetom Jovanu Krstitelju.

Prema stilskim odlikama datuje se u kraj 8. i početak 9. veka.

Poreklo krstionice kneza Višeslava​

U najnovijem radu istoričar Predrag Komatina razmatra epigrafske karakteristike natpisa na krstionici i iznosi pretpostavke da bi se krstionica mogla pripsati „kotorskoj klesarskoj radionici iz vremena episkopa Jovana“.

logo_1622673_web-2.jpg
Krstionica kneza Višeslava (Јанковић 2007, сл. 90)
Autor se u radu osvrnuo i na pretpostavke arheologa Đ. Jankovića, a koji je delio isto mišljenje o poreklu krstionice. Pokojni profesor je ukazao na epigrafsku sličnost krstionice sa onim ukrasima u ruševinama Manastira Sv. Arhanđela na Svetomiholjskoj Prevlaci kod Tivta u Boki Kotorskoj. Janković je na taj način hteo da locira prvobitnu lokaciju krstionice u ovom manastiru. Što je verovatno i uspeo.

Takođe, autor je u radu prihvatio i mišljenje arheologa M. Aleksića da je reč o srpskom knezu Višeslavu koga spominje Konstantin VII Porfirogenit.

Prema istoričaru Komatinu
krstionica pokazuje sličnosti i podudarnosti sa natpisom kotorskog episkopa Jovana na arhitravu u kotorskoj Katedrali Sv. Trifuna iz 805. godine. Prema tome krstionica se može pripisati klesarskoj radionici kotorskog episkopa Jovana. Istovremeno ovoj radionici je savremena i splitska.

“Epigrafske sličnosti između natpisa na dva pomenuta spomenika su dovoljne da navedu na pretpostavku da su ih klesali majstori školovani u istoj klesarskoj školi. Izvesno je da krstionica ne potiče iz samog Kotora, jer bi u tom slučaju natpis na njoj bio datiran vladavinom savremenog vizantijskog cara, kao i drugi kotorski i južnojadranski natpisi, ali je nesumnjivo da potiče iz Boke Kotorske, a da li se prvobitno zaista nalazila u benediktinskom Manastiru Sv. Arhanđela na Svetomiholjskoj prevlaci kod Tivta, prvobitno podignutom upravo početkom 9. veka, ostaje da se potkrepi novim nalazima”, zaključuje autor u svom radu.

Линк за

"O natpisu na krstionici iz vremena kneza Višeslava. Neka epigrafska zapažanja (On the inscription on the baptismal font from the time of Prince Višeslav. Some epigraphic remarks) Predrag Komatina":​



https://www.academia.edu/94762334/O...e_of_Prince_Višeslav_Some_epigraphic_remarks_
 
Видак:

Nova studija potvrdila srpsko poreklo krstionice kneza Višeslava​

MAJA MILJEVIĆ-ĐAJIĆ 12/01/2023 3 MIN READ

Viseslavova_krstionica2-Roberta-F.-Wikipedia.jpg

Krstionica kneza Višeslava (izvor: Wikipedia, foto: Roberta F.)
Krstionica kneza Višeslava, s kraja 8. i početka 9. veka, ima sprsko poreklo. O Višeslavovoj krstionici se raspravlja od njenog otkrića. Ona budi znatiželju arheologa, istoričara, drugih istraživača, ali i šire javnosti.
U naučnim krugovima dugi niz godina se vodi rasprava o tome da li se na krstionici spominje hrvatski ili srpski knez Višeslav.
Hrvati veruju da je ona preneta iz Nina 1746. godine u Veneciju, gde je i otkrivena 1853. godine. Međutim, arheoloških i drugih dokaza nije bilo da se krstionica nalazila u Ninu. Danas se nalazi u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika.


Sa druge strane, sprski istoričari i arheolozi veruju da je reč o srpskom knezu Višeslavu poznatom iz spisa De administrando imperio vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita iz 10. veka. Dok se nigde u istorijskim ili bilo kojim drugim izvorima ne spominje hrvatski knez Višeslav.

O krstionici​

Krstionica kneza Višeslava
otkrivena je u Gradskom muzeju Korer Veneciji 1853. godine. Na njoj se nalazi natpis koji svedoči da ju je naručio sveštenik Jovan u vreme kneza Višeslava. U natpisu se govori o nameni krstionice da se u njoj kršteni očiste od grehova i spasu ispovedajući Svetu Trojicu, a sveštenik Jovan je u vreme vladara Višeslava („DVCI VVISSASCLAVO“), posvećuje Svetom Jovanu Krstitelju.

Prema stilskim odlikama datuje se u kraj 8. i početak 9. veka.

Poreklo krstionice kneza Višeslava​

U najnovijem radu istoričar Predrag Komatina razmatra epigrafske karakteristike natpisa na krstionici i iznosi pretpostavke da bi se krstionica mogla pripsati „kotorskoj klesarskoj radionici iz vremena episkopa Jovana“.

logo_1622673_web-2.jpg
Krstionica kneza Višeslava (Јанковић 2007, сл. 90)
Autor se u radu osvrnuo i na pretpostavke arheologa Đ. Jankovića, a koji je delio isto mišljenje o poreklu krstionice. Pokojni profesor je ukazao na epigrafsku sličnost krstionice sa onim ukrasima u ruševinama Manastira Sv. Arhanđela na Svetomiholjskoj Prevlaci kod Tivta u Boki Kotorskoj. Janković je na taj način hteo da locira prvobitnu lokaciju krstionice u ovom manastiru. Što je verovatno i uspeo.

Takođe, autor je u radu prihvatio i mišljenje arheologa M. Aleksića da je reč o srpskom knezu Višeslavu koga spominje Konstantin VII Porfirogenit.

Prema istoričaru Komatinu
krstionica pokazuje sličnosti i podudarnosti sa natpisom kotorskog episkopa Jovana na arhitravu u kotorskoj Katedrali Sv. Trifuna iz 805. godine. Prema tome krstionica se može pripisati klesarskoj radionici kotorskog episkopa Jovana. Istovremeno ovoj radionici je savremena i splitska.

“Epigrafske sličnosti između natpisa na dva pomenuta spomenika su dovoljne da navedu na pretpostavku da su ih klesali majstori školovani u istoj klesarskoj školi. Izvesno je da krstionica ne potiče iz samog Kotora, jer bi u tom slučaju natpis na njoj bio datiran vladavinom savremenog vizantijskog cara, kao i drugi kotorski i južnojadranski natpisi, ali je nesumnjivo da potiče iz Boke Kotorske, a da li se prvobitno zaista nalazila u benediktinskom Manastiru Sv. Arhanđela na Svetomiholjskoj prevlaci kod Tivta, prvobitno podignutom upravo početkom 9. veka, ostaje da se potkrepi novim nalazima”, zaključuje autor u svom radu.

Линк за

"O natpisu na krstionici iz vremena kneza Višeslava. Neka epigrafska zapažanja (On the inscription on the baptismal font from the time of Prince Višeslav. Some epigraphic remarks) Predrag Komatina":​



https://www.academia.edu/94762334/O_natpisu_na_krstionici_iz_vremena_kneza_Višeslava_Neka_epigrafska_zapažanja_On_the_inscription_on_the_baptismal_font_from_the_time_of_Prince_Višeslav_Some_epigraphic_remarks_
Kliknite za proširenje...

@zvaljko @suave
 
О НАТПИСУ НА КРСТИОНИЦИ ИЗ ВРЕМЕНА КНЕЗА ВИШЕСЛАВА. НЕКА ЕПИГРАФСКА ЗАПАЖАЊА Предраг Коматина


Епиграфска обележја су насличнија као на саргофагу епископа Јована у Котору ради се вероватно о Которској радионици и подежа на најстарије украсе из 9. века из цркве светог Петра и Павла у Расу. Разичити од истовремених епиграфских обележја саргофага из Сплита.

Вредност тога је јако велика не само по Србе већ цели свет јер је то први крштени словенски владар икад.
 
Манастир Студеница, Краљева црква (1314), Радови 2022. године.
У јужном делу порте манастира Студенице завршени су радови на постављању дренажног система око Краљеве цркве из 1314. године. Радови су подразумевали копање канала и постављање дренажних цеви под надзором стручњака. Паралелно су текла заштитна археолошка истраживања под ингеренцијом Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд. Простор око Краљеве и цркве Светог Јована делимично обухвата монашке некрополе. Иначе је досадашњим археолошким истраживањима утврђено постојање четири хоризонта сахрањивања на овом простору, током периода од XIV до XIX века. Пре радова на постављању дренажног система на Краљевој цркви је промењен оловни кровни покривач, као и спољашњи малтер. Одвод и заштита од влаге веома су битни за ову задужбину Светог краља Милутина јер се у њој налази изузетно вредно зидно сликарство настало непосредно по њеном подизању 1314. године. Ово сликарство убраја се у најбоља остварења прве четвртине 14. века и дело је сликарске радионице на чијем је челу био Михаило Астрапа.
 
zvaljko:
Veliki palac gore za srpski istoriografiju 👍

i arheologiju 👍
Kliknite za proširenje...

Inače, to se sada ne primećuje, ali čini mi se da se polako stvara utisak o tome da ulazimo u zlatno doba srpske medijevistike. I dalje se od Tiborove smrti osećaju izvesne slabosti po pitanju ranog srednjovekovlja, ali ova cela generacija koja je stasala sada, priređuje izvote i izbacuje kvalitetne radove kao nikada. Srednjovelovne povelje i hrisovulje se priređuju ogromnom brzinom; jedna za drugom izlaze radovi u Građi o prošlosti Bosne ANURS. Nikad u istoriji nismo imali ovako obrađene izvore i celine vezano za srpski srednji vek, i to vrlo dostupno svima i uz lakoću.

Ovo je posebno važno zato što se nalazimo u, generalno, eri posrnuća. Ali zaista mi se čini da ulazimo, ili će to biti primetno za oko 10-ak godina, epohu zlatnog doba po pitanju medijevistike.
 
Moram ovdje iznijeti jedno lično razmišljanje vezano za ovu temu.

Radi se o pominjanju i citiranju pokojnog Đorđa Jankovića u pozitivnom kontekstu u navedenom radu. Nikad ga u životu nisam ni sreo ni upoznao. Pročitao sam većinu njegovih radova, pogledao na YT skoro sve što je izašlo a da je on s tim imao neke veze i, moram priznati, sa velikim dijelom njegovih zaključaka se nisam slagao, smatrao sam ih presmjelim, nedovoljno potkrijepljenim dokazima. Razlog zbog koga nikad ništa ružno o njemu nisam rekao je taj što sam ga gotivio, bio mi je jedna od najdražih osoba koje sam ikad slušao i iščitavao vezano za istorijsku tematiku.

Iskreno se nadam da će ovo biti podstrek da se bar neke njegove ideje i kvalitetni arheološki radove vrate u okrilje srpske nauke.
 
zvaljko:
Moram ovdje iznijeti jedno lično razmišljanje vezano za ovu temu.

Radi se o pominjanju i citiranju pokojnog Đorđa Jankovića u pozitivnom kontekstu u navedenom radu. Nikad ga u životu nisam ni sreo ni upoznao. Pročitao sam većinu njegovih radova, pogledao na YT skoro sve što je izašlo a da je on s tim imao neke veze i, moram priznati, sa velikim dijelom njegovih zaključaka se nisam slagao, smatrao sam ih presmjelim, nedovoljno potkrijepljenim dokazima. Razlog zbog koga nikad ništa ružno o njemu nisam rekao je taj što sam ga gotivio, bio mi je jedna od najdražih osoba koje sam ikad slušao i iščitavao vezano za istorijsku tematiku.

Iskreno se nadam da će ovo biti podstrek da se bar neke njegove ideje i kvalitetni arheološki radove vrate u okrilje srpske nauke.
Kliknite za proširenje...

Pa niko ih nije ni isterao. Slika o cenzuri stvara se zbog toga što je bio uklonjen iz nastave. I tu su kružile velike dezinformacije, jerbo se predstavljalo, pa se predstavlja i dan-danas kao da je bio otpušten sa fakulteta i ostao bez primanja, a to je sve bila laž.

Nije se bežalo od citiranja Jankovićevih radova koji imaju naučne kvalitete; ljudi citiraju i radove Srboljuba Živanovića, iako je čovek potpuno poludeo i izmišlja doslovno levo i desno. Citiraju se čak i rani radovi Dragan Jacanovića, iako 90% stvari koje taj čovek priča nema veze sa arheologijom i iako se rad tu i o arheološkom kriminalcu sa dosijeom.

To vladaju razni stereotipi, ali postoje i mnogi ljudi koji vrlo pogrešno tumače onu staru narodnu nije bitno ko kaže, već šta kaže. A u većini slučajeva ljudi to uopšte ne kapiraju i bukvalistički primenjuju (mnogi i na ovom forumu). Pa i mene napadaju zašto podržavam neku osobu ako nešto pametno kaže, ili napadam ako lupa, a ima kvalitete. Razni ljudi, nažalost, posmatraju stvari prilično crno-belo. Neko može biti dobar ili loš i ništa između.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top