АРХЕОЛОГИЈА

zvaljko:
Moram ovdje iznijeti jedno lično razmišljanje vezano za ovu temu.

Radi se o pominjanju i citiranju pokojnog Đorđa Jankovića u pozitivnom kontekstu u navedenom radu. Nikad ga u životu nisam ni sreo ni upoznao. Pročitao sam većinu njegovih radova, pogledao na YT skoro sve što je izašlo a da je on s tim imao neke veze i, moram priznati, sa velikim dijelom njegovih zaključaka se nisam slagao, smatrao sam ih presmjelim, nedovoljno potkrijepljenim dokazima. Razlog zbog koga nikad ništa ružno o njemu nisam rekao je taj što sam ga gotivio, bio mi je jedna od najdražih osoba koje sam ikad slušao i iščitavao vezano za istorijsku tematiku.

Iskreno se nadam da će ovo biti podstrek da se bar neke njegove ideje i kvalitetni arheološki radove vrate u okrilje srpske nauke.
Kliknite za proširenje...
Враћени су на срећу јер причу о пореклу Вишеславове крстионице на Михољској превлаци код Тифта која је тада припадала Травунији не одбија археолог Марко Алексић као могућност као ни Коматина уз признање да је то била предаја српске науке на јако очигледну коинциденцију да је Вишеслав један једини познат у то време архонт Срба.

Претпоставка Тибора Живковића да Порфирогенит пише родослов крштених краљева или архонта. Период пре су покушали објаснити са 4 немилостива краља која код Попа Дукљанина су прогонитељи хришћана тим пре их Порфорогенит у својој политићкој идеји не би ни помињао.

Међутим крштење Хрвата у време Поргиног оца па затим долазак франачког мисонара у време архонта Порге алудира на почетак државе продором франака на неким деловима још у доба Порфирогенита он даје податак о потчињености Хрвата Францима.
Дакле враћа се у садшњост или блиско време где каже да су Хрвати под својим кнезом Коцељем независни од Франака.
Он вешто прави сеобу да се део Хрвата населио у Панонију у сред аварског каганата.
Овде се ради о нитринском кнезу Прибини који је добо своју маркгрофовију од немачког грофа Блатонску кнежевину данас у Мађарској који покушава савез са Бугарима за борбу против Франака а онда ступа у блиске контакте са Хрватима у Далмацији.
Међутим он Коцеља смешта у северну Далмацију.

На Јанковића је утицало откриће Срејовића о хумкама код села Љутића у Пљевљима. То је уједно служило као потврда ДАИ и да се Срби нису населили кад и Југословени већ касније и да се другачије сахрањују. Југословени се спаљују а Срби су вероватно већ у 7. веку христијанизовани или неке елите.(О овом инсистирању на ДАИ нароћито од Словенаца за време Тита је говорио :@Slaven777 у оквиру друге теме во откиће се десило негде 70-их прошлог века)
Подсећало је тада на неке Балто групе. Јанковић је позван у својсву историчара јер код археолога нема антике , средњег века , праисторије јер те промене на терену у људском друштви нису уопште исечене годинама 700. и тд већ настају постепено и природно зато се у том делу археологија прилагођава историји што и мора.

Дакле он је знао за специгичне српске грудобране и керамику која стиже Дунавом и Савом која нема франачка обележја која је помогла при идентификацији Срба на Орловини код Малог Зворника

Наравно да није све што је претпоставио тачно и јасно али ја сам јако против етикетирања људи и вређања који су бар остали посвећени науци читав живот и као преогоњени и неподаштавани.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Pa niko ih nije ni isterao. Slika o cenzuri stvara se zbog toga što je bio uklonjen iz nastave. I tu su kružile velike dezinformacije, jerbo se predstavljalo, pa se predstavlja i dan-danas kao da je bio otpušten sa fakulteta i ostao bez primanja, a to je sve bila laž.

Nije se bežalo od citiranja Jankovićevih radova koji imaju naučne kvalitete; ljudi citiraju i radove Srboljuba Živanovića, iako je čovek potpuno poludeo i izmišlja doslovno levo i desno. Citiraju se čak i rani radovi Dragan Jacanovića, iako 90% stvari koje taj čovek priča nema veze sa arheologijom i iako se rad tu i o arheološkom kriminalcu sa dosijeom.

To vladaju razni stereotipi, ali postoje i mnogi ljudi koji vrlo pogrešno tumače onu staru narodnu nije bitno ko kaže, već šta kaže. A u većini slučajeva ljudi to uopšte ne kapiraju i bukvalistički primenjuju (mnogi i na ovom forumu). Pa i mene napadaju zašto podržavam neku osobu ako nešto pametno kaže, ili napadam ako lupa, a ima kvalitete. Razni ljudi, nažalost, posmatraju stvari prilično crno-belo. Neko može biti dobar ili loš i ništa između.
Kliknite za proširenje...
Јој друже прекини толико да користиш реч ЛАЖ јер се излизати као и реч ИСТИНА код политичара.
Имаш своју тему о Ђорђу Јанковићу коју си отворио тамо може свако да прочита шта си мисло о њему.
Мени си рекао да нису морали да га истерају пред саму пензију.

Ја кад погрешим кажем не отпадне од тога језик и не осуше се уста почни и ти то да примењујеш.
Рекао си да научна заједница није брутална ако се оградиш од своје грешке ки не прихватеш је онда нису анатемисан.
Почни и ти то да примењујеш.
 
NickFreak:
Јој друже прекини толико да користиш реч ЛАЖ јер се излизати као и реч ИСТИНА код политичара.
Имаш своју тему о Ђорђу Јанковићу коју си отворио тамо може свако да прочита шта си мисло о њему.
Мени си рекао да нису морали да га истерају пред саму пензију.

Ја кад погрешим кажем не отпадне од тога језик и не осуше се уста почни и ти то да примењујеш.
Рекао си да научна заједница није брутална ако се оградиш од своје грешке ки не прихватеш је онда нису анатемисан.
Почни и ти то да примењујеш.
Kliknite za proširenje...

Ja sam nisam znao dosta stvari tu ranije. Primera radi, samo zato što su svi pričali o tome, i ja sam mislio - nekritički upijajući - da je on zaista stvarno bio otpušten sa fakulteta, pred penziju. Pod tom impresijom su bili i moji raniji stavovi, odnosno stvari koje sam nekada pisao. Baš zato što sam i povodom toga nekritički upijao stvari.

Kasnije sam dosta saznao da to što nije bio reizabran, ne znači da je bio udaljen i sa fakulteta, niti da je izgubio primanja. U skladu sa tim, zato što zaista jesam pogrešio, promenio sam i svoje mišljenje o tome što se dogodilo Jankoviću, zato što sam kasnije saznao da je ono što sam isprva čuo neistina.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ja sam nisam znao dosta stvari tu ranije. Primera radi, samo zato što su svi pričali o tome, i ja sam mislio - nekritički upijajući - da je on zaista stvarno bio otpušten sa fakulteta, pred penziju. Pod tom impresijom su bili i moji raniji stavovi, odnosno stvari koje sam nekada pisao. Baš zato što sam i povodom toga nekritički upijao stvari.

Kasnije sam dosta saznao da to što nije bio reizabran, ne znači da je bio udaljen i sa fakulteta, niti da je izgubio primanja. U skladu sa tim, zato što zaista jesam pogrešio, promenio sam i svoje mišljenje o tome što se dogodilo Jankoviću, zato što sam kasnije saznao da je ono što sam isprva čuo neistina.
Kliknite za proširenje...
Добро у ком смислу си променио мишљење према Ђорђу Јанковићу?
Или шта сад мислиш о Јанковићу?
 
Да овде бар изнесем једну похвалу у вези крсионице "из времена српског кнеза Вишеслава" за покојну хрсватску историчарку Наду Клајић која се никад није улагивала хрватском јавном мнењу нити политици републике Хрватске њен коментар је био "Вишеслав није хрватски кнез!"
 
NickFreak:
Добро у ком смислу си променио мишљење према Ђорђу Јанковићу?
Или шта сад мислиш о Јанковићу?
Kliknite za proširenje...

Pa napisao sam u objavama iznad. Saznao sam da nije oteran u penziju. Nije prošao u reizbor u zvanje, ali je ostao na fakultetu. Prešao je u Arheološku zbirku fakulteta. Pozamašni broj nastavnika ne prolazi na glasanjima za reizbor u zvanja.

Od uraslog nokta, pravi se kancer. Viktimizuje se nenormalno Janković, sve sa ciljem stvaranja slike o progonu novoromantičara i opravdavanja teorija zavere koje kruže o tome. Iliti, kao i sa interpretacijom drugih stvari — romantizuje se to što se njemu dogodilo, u tendenciozne svrhe.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Pa napisao sam u objavama iznad. Saznao sam da nije oteran u penziju. Nije prošao u reizbor u zvanje, ali je ostao na fakultetu. Prešao je u Arheološku zbirku fakulteta. Pozamašni broj nastavnika ne prolazi na glasanjima za reizbor u zvanja.

Od uraslog nokta, pravi se kancer. Viktimizuje se nenormalno Janković, sve sa ciljem stvaranja slike o progonu novoromantičara i opravdavanja teorija zavere koje kruže o tome. Iliti, kao i sa interpretacijom drugih stvari — romantizuje se to što se njemu dogodilo, u tendenciozne svrhe.
Kliknite za proširenje...
Ахам у Јасеновцу је побијено 1000 Срба а не 10000 како сви причају.
У Сребреници вероватно између 40-5000 цивила.
Међутим злочин је злочин био 1 човек или 1000.
Убица је убица убио 1 или 10.
Лопов је лопов украо динар или 100000е.

Вертикално гледано мутна вода се не мења.
 
@Slaven777 заборавио сам да те питам да ли си проверио да ли је Ђорђе Јанковић жив?

Пошто си ми причао да си комуницирао са Флоријсном Куртом лично ја сам му се обратио рече ми да Ђорђе Јановић заправо живи у Аргентини под другим идентитетом у богатој вили и богатсву и да се намлатио пара од књига и прављења лажне теагедије драме и да је постао милијардер од АУТОХТОНИСТА и српских идијота.

Провери ти ово да ли је истина ако не имаш материјал за неку занимљиву фанариотску причу.
 
NickFreak:
Ахам у Јасеновцу је побијено 1000 Срба а не 10000 како сви причају.
У Сребреници вероватно између 40-5000 цивила.
Међутим злочин је злочин био 1 човек или 1000.
Убица је убица убио 1 или 10.
Лопов је лопов украо динар или 100000е.

Вертикално гледано мутна вода се не мења.
Kliknite za proširenje...

Lako je svaku manipulaciju i dezinformaciju odbraniti relativizacijom i tvrdnjom da je suština nešto drugo, a da je to što je reč o neistini, navodno, manje bitno.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Lako je svaku manipulaciju i dezinformaciju odbraniti relativizacijom i tvrdnjom da je suština nešto drugo, a da je to što je reč o neistini, navodno, manje bitno.
Kliknite za proširenje...

Обзиром да си ти дошао овде у сличну ситуацију виртуално и не без кривице. Кукао си и жалио се и модераторима и свима.

Могао би имати мало више поштовања и емпатије према људима који су то доживели у реалном животу изгубили привилегије , поштовање , ознсчени као непоуздан извор готово луди чак и од тебе!

Сад ти седиш на радном месту где си на компу 00 24 можеш да пишеш читаш делиш правду по крстарици пишеш о коме хоћеш шта хоћеш а лоше ти је било и жалио се јер су те људи овде шиканирали?

Замисли сад да је Јанковић седео у некој фотељици у музеју и кукао по алтернативним медијима и медијима да је угрожен на форуму крстарици и моралисао оптиживао и делио правду ко лаже ко не лаже?

Ја не знам да ли си ти икад видео лопату камо ли ископао ров.
А ловиш лажове удараш на велика имена без имена и презимена и потписа?
 
Poslednja izmena:

Najraniji materijalni trag na kome piše Srbija je pečat Petra, upravitelja i arhonta Srbije, koji je prodat na aukciji u Švajcarskoj​


03629q00.jpg


Na aukciji Leu Numismatik u Švajcarskoj nedavno je prodat olovni viseći pečat Petra, upravitelja i arhonta Srbije. Ovaj pečat je izuzetno bitan za srpsku srednjovekovnu istoriju jer predstavlja trenutno jedini i najraniji materijalni dokaz, izuzev pisanih izvora, na kome je ispisano Srbija.

Na pečatu se nalazi poprsje Sv. Petra a na naličju pomenuti natpis +KЄR ΠЄTPOK MICTHKЄ ARX’CEP BHAC (Bože pomozi Petru upravitelju i arhontu Srbije). Arheolog i numizmatičar Raško Ramadanski je na svom internet blogu Numizmatički pregled objavio ovaj olovni viseći pečat i tom prilikom ga je uporedio sa sličnim pečatima iz istog perioda i regiona.

„Radi se o vladarskom visećem pečatu, sa neke važne povelje ili prepiske, sličnog poznatim primercima koje vezujemo za Duklju” kaže Ramadanski.
„Prema analogijama iz korpusa vizantijske sfragistike, predmet se može datovati u vreme 10. ili ranog 11. veka. Inače, najstariji poznati srpski pečat, i jedno od najranijih konkretnih svedočanstava srpske političke ustrojenosti u ranom srednjem veku, jeste zlatni pečatnjak kneza Strojimira iz 9. veka” dalje objašnjava.

Pomenuti pečatnjak ili tipar kneza Strojimira je izgleda imao sličnu sudbinu kao pečat Petra. Međutim, naša država ga je otkupila i danas se čuva u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu.

Petar je imao dve intrigantne titule​

Iz teksta sa stranice pomenute Aukcijske kuće saznajemo da na ovom pečatu Petar nosi dve intrigantne titule. Prvo, čini se da izraz „komistes” nema paralela u sigilografiji. Ovde se koristi da opiše Petra kao „čuvara” teme Srbije, koja je uspostavljena nakon potčinjavanja prvog Bugarskog carstva od strane cara Vasilija II, posle bitke kod Drača 1018. godine. Ramadanski smatra da se iz zvanja upravitelja, ili zaštitnika, jasno vidi da se radi o vizantijskoj tradiciji iz 11. veka. A kada govorimo o zvanju arhonta, setimo se da je arhont Srbije bio i Petar Gojniković (892-917), tako da nije isključeno da je ovaj olovni pečat pripadao njemu.

„Pečati, kao i novac, predstavljaju veoma važan sekunardni istorijski izvor i često nam otkrivaju ono što pisani izvori ne spominju. Arheološkim istraživanjima naših ranosrednjovekovnih lokaliteta, ukazuje nam se mogućnost da napokon sagledamo izvorne istorijske konture prvih srpskih država od 7. do 11. veka. Ne možemo ni da naslutimo koliko nas još nalaza očekuje, sličnih ovome. Međutim, bili bismo kratke pameti ako se ne bismo služili i predmetima koji osvanu na aukcijama, naravno ne bez podrazumevane provere autentičnosti” rekao je Ramadanski za Sve o arheologiji.

https://sveoarheologiji.com/najrani...bije-koji-je-prodat-na-aukciji-u-svajcarskoj/
 

Prvi srpski kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo​


Maja Miljević-Đajić 29/12/2021 2 min read


image01439-1024x490-1.jpg


Prvi srpski kovani novac (foto: Roma Numismatics Ltd)


Poznato je da prvi srpski vladar koji je kovao novac bio kralj Stefan Radoslav (1228-1233), sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk župana Stefana Nemanje. Kovanice su bile od bakra i srebra, a reč je o čankastom novcu. Međutim, nedavno je arheolog-numizmatičar R. Ramadanski objavio rad u kojem navodi da je srpski kovani novac ipak stariji dva veka (iz XI veka) nego što se to ranije mislilo.
Do otkrića ovog bakarnog srednjovekovnog novca saznalo se na aukciji londonske kuće Roma Numismatics Ltd. Ova kovanica je zanimljiva jer ima vizantijske stilske karakteristike sa istaknutim natpisom na latinskom. Autor teksta je iz natpisa saznao da je ime emitenta ovog novca Vladimir (nalsovna fotografija).

Izgled kovanice​

Kovani novčić je od bakra ili legure bakra, otkovan na ravnoj ploči ili rondeli. Njegov prečnik prečnik iznosi 2 cm, a težina mu je 2,59 g. Na aversu se nalazi poprsje vladara okrunjenog i u odori, koji drži šar i žezlo. Na reversu se nalazi motiv upisanog jednokrakog ili grčkog krsta oko kojeg je kružni natpis BLADIMIRVS, kao latinski oblik slovenskog ličnog imena Vladimir.

Srpski knez Vladimir​

Ramadanski dalje u svom radu ističe da istorija poznaje još dva slovenska Vladimira. Jedan je bugarski, a drugi ruski. Međutim, obojica su koristili ćirilični opis na svojim kovanicama sa kraljevskim referencama, a bugarski vladar je bio protiv hrišćanstva. Onda ostaje da se ova kovanica pripiše srpskom vladaru.
Knez ili kralj Jovan Vladimir bi bio taj srpski vladar Duklje iz ranog XI veka (1000-1016). Ovaj srpski knez ili arhont (u pojedinim izvorima kralja), na presto je stupio mlad, kao naslednik oca Petrislava.
Untitled-1-1-768x361-1.jpg
Crtež kovanice kneza Jovana Vladimira (izvor: Ravnoplov)
Jovan Vladimir je potencijalno kovao prve srpske novčiće i prvi je Srbin koji je postao svetac u katoličkoj crkvi i prvi svetac u srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Upravljao je kneževinom Dukljom, koja je zauzimala prostor oko Skadarskog jezera, doline reke Zete i morskog zaleđa od Bojane do Boke Kotorske, sa sedištem najverovatnijeg kod Svača. Njegova značajna zadužbina je trobrodna bazilika posvećena Sv. Trojici ili Sv. Bogorodici u Elbasanu.
S obzirom da se za početak srpskog, ali i bugarskog novčarstva smešta u prve decenije XIII veka, onda je jasno zašto je značajan ovaj novac. Ramadanski u svom radu zaključuje “Konačno, potkrepi li se ova interpretacija novim, dodatnim nalazima, to će ujedno predstavljati i pravu prekretnicu – prvi novac nekog srpskog i južno-slovenskog vladara uopšte”.
 
Kole11:
Ovo ne moze biti istina. Monoksile su izmislili Sloveni u 7.veku kada su videli more. Tako bar tvrdi uceni naucnik imena perpetum.
Kliknite za proširenje...

Ne, ovo je samo još jedna u (izuzetno dugačkom) nizu tvojih laži na ovom forumu.

Toliko si za svoj boravak ovde mnogo slagao, da bi ti sasvim solidno mogao promeniti svoj nick u DUKLJANIN MkII. :lol: Bukvalno nemaš niti jednog konkurenta.
 
Kole11:
Pogledajte prilog 1321600

Transfer blama, po ko zna koji put.....:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

To što sam napisao odnosi se na Carigrad. Iz njihove vizure, oni su novina. Ti si napisao sledeće:

Kole11:
Monoksile su izmislili Sloveni u 7.veku kada su videli more.
Kliknite za proširenje...

Ti ovde podmećeš da su izmišljeni u VII veku. To ja nisam nikada izjavio i bilo bi apsolutno besmisleno. A i u kontradikciji sa svim što sam pisao i ranije, jerbo sve ukazuje da su Stari Sloveni bili u pravom smislu značeja te reči „rečni narod“.

Jedino što jeste tačno je da se blamiraš.
 

Велико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији​

07.04.2023
Редакција
Печат великог жупана Стефана Немање.

Печат великог жупана Стефана Немање. Печат великог жупана Стефана Немање стављен је на продају на сајту аукцијске куће Артемиде асте. Аукција ће трајати 6. и 7. маја.

Печат Стефана Немање​

Печат Стефана Немање је направљен од олова, тежак је скоро 21 грам, а пречника је 35 милиметара.
Аверс печата великог жупана Стефана Немање.

Аверс печата великог жупана Стефана Немање.
На аверсу печата је Свети Стефан, који стоји и који у рукама држи мали ковчег и кандило.
На реверсу печата је натпис на грчком језику, који у преводу на српски гласи: Печат Стефана великог жупана Немање.
Реверс печата великог жупана Стефана Немање.

Реверс печата великог жупана Стефана Немање.
Печат потиче из друге половине 12. века, односно најраније из 1166. године када је Немања постао велики жупан.
Печати српски средњовековних владара су веома ретки и представљају право културно-историјско богатство. Сличан печат Стефана Немање овоме печату који је на аукцији чува се у Народном музеју Србије.

Република Србија мора да купи печат Стефана Немање​

Позивамо Министарство културе и Народни музеј Србије да искористе ову прилику, организују се и купе печат великог жупана Стефана Немање. Има довољно времена да се обезбеде средства за поменути печат и да се организује његова куповина.
Не сме се поново пропустити прилика да се у Србију врати предмет од изузетне историјске и културне вредности, као пре неколико месеци када Република Србија није купила печат Петра, архонта и управитеља Србије, већ је он отишао у руке приватног колекционара.
https://srpskasrednjovekovnaistorij...o-ClHEXbupWvqKMiD5Egb-1qDgdFhPjZnRFXaP8KJj0ZU
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top