АРХЕОЛОГИЈА

У Церници је у два мушка скелета из 14-ог/15-ог века нађена хаплогрупа N2-Y6503, а у једном из истог периода дробњачка/новљанска I1-FGC22045 (ради се о скелету кнеза Николе Рашковића Дробњака). Прва хаплогрупа је пореклом са североистока Европе а друга са севера Европе тј. из Скандинавије, тако да није чудно што тај стећак из Цернице подсети на Рунски камен. :)

@sumljiv_tip

Pretpostavljam da se vise zezas, ali msm da nisu bas sigurno odakle je dosla N2-Y6503 dosla.

Ali svakako zanimljivi nalazi. Nadam se da ce neko konacno pokusati da testira ostarke nase nekadasnje aristokratije.
 
У Церници је у два мушка скелета из 14-ог/15-ог века нађена хаплогрупа N2-Y6503, а у једном из истог периода дробњачка/новљанска I1-FGC22045 (ради се о скелету кнеза Николе Рашковића Дробњака). Прва хаплогрупа је пореклом са североистока Европе а друга са севера Европе тј. из Скандинавије, тако да није чудно што тај стећак из Цернице подсети на Рунски камен. :)

@sumljiv_tip
Али понављам, ако то икакве везе има. :)

Нисам могао да одолим, па сам прошао пејнтовом четкицом кроз линије видљиве на слици. У доњем десном углу може се приметити људска фигура у хаљини с крстом на грудима. Чак би се могло рећи да та фигура стоји у неком броду с издигнутим прамцем. И као да се цртеж састоји из више слојева.

viber-image-2021-07-05-09-17-11.jpg
 
Mislim da je Krišna na dobrom tragu. Ovaj jedan deo (u levom donjem uglu Amicusove slike) podsetio me na Yggdrasil, stablo života u nordijskoj mitologiji. Da li se zna nešto više o samom mestu gde je pronađen spomenik, da li je u pitanju grob ili nešto slično?
Средњовековна некропола уз коју је пре десетак година откривена и црква. На истом месту налази се и савремено православно гробље.

184061.jpg


viber_image_2021-07-05_09-17-13.jpg


viber_image_2021-07-05_09-17-112.jpg
 
Mislim da je u ovom slučaju sve organizovala ekipa iz Porekla, plus da su rezultati radjeni u BG, Krtinic je pričao o ovome prije koju godinu, ima na YT

EDIT

Sad vidjeh da je @Krishna već u postu to rekao, pa da paste-ujem još jednom

Под иницијативом Друштва српских родословаца "Порекло" покренут је у сарадњи са Музејом Херцеговине у Требињу истраживачки подухват у којем су секвенционирани геноми посмртних остатака у некрополи стећака у Церници код Гацка у источној Херцеговини. Након тестирања узорака у лабораторији Биолошког факутлета из Београда је у два мушка скелета датираним у 14.-15. стољеће утврђена хаплогрупа N-P189.2 односно њена динарска мутација N-Y6503>Y6542>P189.2>Y6467>Y6516>Y7310>Y7313>FT182494.

Крајишки Срби су најтипичнији представници хаплогрупе N2-Y6503 на свијету.
 
Иначе, у Церници је недавно ископан и овај необичан стећак.

viber_image_2021-07-05_09-17-11.jpg

https://www.citajfilter.com/2021/07/код-гацка-пронађени-остаци-цркве-коју/?script=cir

Искрено, иако сам прелистао доста литературе о украсима и симболима на стећцима, никад раније нисам видео овако нешто.

Мало подсећа на runastones, али опет, чини ми се да ту нема никаквог текста.
Da slučajno ne znaš, da li su radjene antropološke analize ovih skeleta?

Bilo bi zanimljivo i to vidjeti, tražio sam po netu, išao i na forum Porekla ali ništa ne nadjoh...
 
Da slučajno ne znaš, da li su radjene antropološke analize ovih skeleta?

Bilo bi zanimljivo i to vidjeti, tražio sam po netu, išao i na forum Porekla ali ništa ne nadjoh...
Ово је релативно ново откриће. Вест је из прошлог месеца. Тако да уколико се и има у плану радити генетичка анализа, резултате можемо очекивати тек наредне године. А било би интересантно, не само овај гроб да се ради, већ цела некропола. Кад се већ почело са гробницом у којој је био сахрањем кнез Никола Рашковић Дробњак.
 
Ово је релативно ново откриће. Вест је из прошлог месеца. Тако да уколико се и има у плану радити генетичка анализа, резултате можемо очекивати тек наредне године. А било би интересантно, не само овај гроб да се ради, већ цела некропола. Кад се већ почело са гробницом у којој је био сахрањем кнез Никола Рашковић Дробњак.
Могуће је да је ту нешто ново откривено скорије али та вест је само поновоно објављивање старе вести из 2014.

Ево га рад на ту тему у коме се анализира нешто од проналазака
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2014/0354-32931401371P.pdf
 
Могуће је да је ту нешто ново откривено скорије али та вест је само поновоно објављивање старе вести из 2014.

Ево га рад на ту тему у коме се анализира нешто од проналазака
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2014/0354-32931401371P.pdf
Локалитет је постао тема кад су мештани откопали средњовековну цркву. Затим је вршено ископавање гроба кнеза Николе Рашковића Дробњака 2018. године. И сада 2021. настављена су ископавања око цркве и у цркви. Тако да конкретно овај стећак је резултат најновијих ископавања.
 

Праисторијски рударски центар у Србији - једини у југоисточној Европи који је приступачан за посете​


1104611742_0:0:3041:1711_1280x0_80_0_0_bba7b2b8478668bc9601a5febe8bc307.jpg.webp


На стрмој падини Малог Штурца, најнижег врха планине Рудник, налази се један од највећих и најбогатијих праисторијских локалитета рударског карактера у југоисточној Европи на коме се у периоду енеолита до бронзаног доба експлоатисала карбонатна руда бакра – малихит.

Приликом првих истраживања осамдесетих година 20. века, овај локалитет је препознат као потенцијално богат праисторисјки рударски центар, а обновљена истраживања започета 2011. године оправдала су такво мишљење указујући на грандиозност овог рударског комплекса како по броју, сложености и величини окана, тако и по броју рударских камених батова који су током истраживања пронађени.

„Делимично је истражено неколико мањих окана, а још увек се истражује једно велико окно на врху падине Прљуша које је експлоатисано до краја трећег миленијума старе ере (до око 2100 г. п. н. е.). Истраживања недвосмислено показују да је рударство од праисторије била основна привредна грана на Руднику. До сад истражене галерије јасно су указале и на технологију рударења која је примењивана током експлоатације руде, а количина пронађених рударских камених батова превазилази број батова на много већим и познатијим праисторијским рудницима у Европи“, рекла је за РИНУ, др Драгана Антоновић научни саветник у Археолошком институту у Београду.

Током археолошких истраживања која су спроведена ове године, пронађена је и прва типична рударска шахта, са два уска улаза и вентилационим отвором уклесаним у стену. Досадашња ископавања на Прљуши изнедрила су на дестине научних радова и презентација на различитим домаћим и међунардним конференцијама, а овај локалитет последњих година је постао и изузетно занимљив посетиоцима и заљубљеницима у археологију.

„Сви планинари и самостални излетници ово место сада користе за редовни одмор на свом успону ка врху Рудника. У истом духу урадиће се, наредних година, презентација и осталог дела локалитета. Треба нагласити да је ово једини праисторијски рудник у југоситочној Европи који је приступачан за посете. Такве туристичке дестинације постоје свуда у свету и имају велику посету. Надамо се да ће уређени локалитет утицати на даљи развој туризма на Руднику, а наставак археолошких истраживања планирана су и следеће године“, рекла је др Антоновић.

Све радове - археолошка истраживања, израду пројекта и само уређење простора на врху Прљуше највећим делом је финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије, уз помоћ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и значајном донацијом компаније Рудник и флотација "Рудник" из Рудника чија је механизација извела све радове око уређења.
 


Foto: RINA



Foto: RINA​


Jedinstveno arheološko bogatstvo čuva se na planini Rudnik

/ ponedeljak, 13.09.2021. Izvor: RINA


Priča o planini Rudnik datira još iz preantičkog doba kada su rudna okna privukla Kelte na osvajačke pohode, a eksploataciju srebra, olova i bakra nastavili su Rimljani o čemu svedoče rudna okna, kao i kamena ploča pronađena na istočnim obroncima ove planine.
Pretpostavlja se da je pripadala rimskom imperatoru Luciju.

"Rimska ploča iz drugog veka nove ere pronađena je u blizini sadašnje crkve. Bila je ugrađena u Hram boginje Majke Zemlje na ulazu u rudarska okna gde su se rimski rudari molili svojim bogovima da živi i zdravi izađu iz jame”, rekao je za RINU Momčilo Paunović, direktor Doma kulture na Rudniku.

Duže od jednog veka ovo arheološko blago čuvano je u depou Narodnog muzeja u Beogradu, da bi pre četiri godine bilo preneto u Dom kulture na ovoj planini.

"Ploču je našao 1865. godine Janko Šafarik, tadašnji čuvar Narodnog muzeja u Beogradu, odneo je tamo i ona je negde 130 godina bila u depou u Beogradu", rekao je Paunović.

Ono što je Rudniku potrebno jeste izdvojeno odeljenje muzeja rudničko-takovskog kraja kada bi svaki pronađeni artefakt bio sačuvan upravo u ovoj varošici i dostupan za sve posetioce.


Foto: RINA



Foto: RINA​


"To će biti sjajan doprinos da se naša, pre svega arheološka zbirka rudničko-takovskog kraja proširi kvalitetnim materijalom i da naši sugrađani u Gornjem Milanovcu, dok ne uradimo nešto konkretno ovde na Rudniku, vide deo postavke koja je posvećena tim nalazima, upravo ovde na prostoru planine Rudnik", rekao je Aleksandar Marušić, direktor muzeja rudničko-takovskog kraja.

Rimsku ploču koja je samo sto godina mlađa od Trajanove table čuva rudar, a ukoliko vas put nanese u ovu varošicu pored netaknute prirode Rudnik vam nudi i veliki broj arheoloških nalazišta koja možete posetiti.
 

ДРЕВНА ФИГУРИНА СА ЦРВЕНИМ ЧИЗМИЦАМА: Још једно сензационално археолошко откриће на локалитету Витковачко поље, у Жупи

С. БАБОВИЋ
27. 10. 2021. у 11:00

ПРАИСТОРИЈСКА фигурина висока шест центиметара нађена је на археолошком локалитету Витковачко поље код Александровца, а прве процене стручњака указују на то да је настала око 4.800 година пре нове ере!​

Археолози кажу и да такав артефакт до сада није био познат, јер је фигурина обојена у зелено и црвено, а има и стилизоване чизмице - у црвеној боји!
Подсетимо, на овом локалитету је у августу 2019. забележено сензационално откриће једног од најмонументалнијих примерака винчанске фигуралне пластике - фигурине под именом "Вита", из периода између 5.500 и 4.750 године пре нове ере. Заслуге за то припадају археологу Сањи Црнобрњи Красић, а Витковачко поље је поново добило на значају, па је Министарство културе и информисања финансијски помогло прва системска истраживања. И, она већ дају импозантне резултате...
- Пронашли смо још петнаестак фрагмената неких других, великих фигурина, а ова најновија, коју зовемо и "шарена" је, нажалост, затечена без главе. Иначе, пре две године је праћен само канал који је још централни део наших сонди и сада је дошло време да сазнамо шири контекст, јер је било много индиција да је у питању читава неолитска кућа, а ископавања су показала да се, највероватније, ради о комплексу неолитских пећи и огњишта, што је прилично загонетна ситуација - објашњава руководилац истраживања др Адам Црнобрња.
153255_aleksandrovac-arheoloska-istrazivanja-vitkovackog-polja-foto-s.babovic_iff.jpg

Фото С. Бабовић
Удруженим археолозима народних музеја у Београду и у Крушевцу, те из Завичајног музеја Жупе у Александровцу, међутим, подземне воде из канализационих колектора непрестано пуне сонде. Ипак, дошли су до великог слоја заравњавања из праисторијског периода, који је покривен жутом глиновитом земљом...
153257_aleksandrovac-dr-adam-crnobrnjarukovodilac-istrazivanja-foto-s.babovic_iff.jpg

Др Адам Црнобрња, Фото С. Бабовић
- Тренутно чистимо поднице пећи која је делимично пресечена ископом канала из 2019, али се већ виде остаци са јаком супструкцијом од керамичког материјала, па ћемо после реконструкције моћи да лоцирамо њену првобитну позицију и дефинишемо намену - истиче археолог - музејски саветник Аца Ђорђевић из Народног музеја у Београду.


У доњем делу ископа, где се налазила друга пећ, стручњаци очекују и делове друге скулптуре, али је - због временских (не)прилика - неизвасно када ће моћи да се похвале новим сензацијама. Јер, археолози немају тенду која би их заштитила од падавина, па посао за ову годину морају да заврше најкасније до 10. новембра. У међувремену, упозоравају да је Витковачко поље, због непрестане градње у првом "комшилуку", већ подоста изгубило од презентационог потенцијала.
153258_aleksandrovac-obojena-figurina-2foto-s.babovic_iff.jpg

Фото С. Бабовић

Енигма​

ЈОШ се не зна због чега су се људи упорно задржавали у насељу на овом локалитету, иако се не налази на узвишењу, карактеристичном за позни винчански период. Није искључено да су разлог томе рудна богатства у око 40 километара удаљеном Плочнику, а могуће је и да Витковачко поље у целини не представља само насеље или сакрални комплекс, већ и - прозводно средиште.

Lаdy of Аleksandrovac, па "Вита"​

НА 47 хектара заштићене површине локалитета Витковачко поље, око три километра од Александровца, шездесетих година прошлог века су пронађене светски значајне статуе Lady of Aleksandrovac, "Мадам де Витково" и "Венус де Жупа". Откриће "Вите", 2019. - која је с 54 центиметра највиша статуа овог типа косовске варијанте винчансе културе - покренуло је нова истраживања и геофизичким снимањем терена је откривено на десетине праисторијских кућа...
Археолог крушевачког музеја Марин Бугар каже да и нова открића указују на изузетан значај овог налазишта, те представљају увод у права, системска истраживања.
 

ФИГУРИНА СТАРА 7000 ГОДИНА - АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ВИТКОВАЧКО ПОЉЕ​


Данас ћу вам говорити о Витковачком пољу, то је археолошко налазиште винчанске културе које се налази 3 km од Александровца и 25 km од Крушевца, у атарима села Витково и Венчац. Локалитет је смештен на падинама Витковачког поља и простире се на десетак хектара, југозападно од главног пута Крушевац- Александровац. Средином шeздсетих година XX века, археолошкој јавности на локалитет скренуо пажњу професор историје у Александровцу Милосав Бонџић. Том приликом као случајни налази на овом налазишту су пронађене три винчанске фигурине, већих димензија. Рекогносцирања терена су изведена 1968. и 1969.године, а прва сондажна ископавања обављају Регионални завод за заштиту споменика културе из Краљева и Народног музеја из Крушевца 1969. и 1971. године. Материјал пронађен овим ископавањима је 1970. године приликом жупске бербе у Александровцу представљен на мањој изложби. Прва ископавања 1969. године дала су одломке винчанске керамике, фигурине, кремене и коштане алатке. Наредним ископавањима 1971. године пронађене су керамичке посуде већих димензија, рађене грубљим техникама. Финије посуде су глачане, бојене и биле су украшене различитим геометријским облицима (спирала, меандар, сноповима урезаних линија, троугловима и ромбовима). Савремена градња на Витковачком пољу 2001.године подстакла је заштитна археолошка истраживања Народног музеја из Крушевца. Током заштитних ископавања 2001. године у сондама при Кожетинској реци нађени су трагови надземног објекта и укопане јаме у којој је одлаган отпад. У самој јами нађени су различити предмети, фрагменти керамичких посуда, жртвеника, пехара, амулета и фигурина. Измешани са овим предметима били су трагови пепела и животињске кости. На основу типа, облика и начина израде и украшавања керамичких посуда, установљено је да налази припадају млађој фази винчанске културе (Винча-Плочник). У делу Витковачког поља ка Стубалској реци, 2001. године, нису пронађени значајнији трагови архитектуре, али су нађене керамичке посуде , жртвеници, кремене и коштане алатке. Уједно су овом приликом пронађене и три антропоморфне фигурине. На основу керамичких посуда сматра се да ови налази припадају старијој винчанској фази (Винча – Тордош). Археолошке (археозоолошке) анализе вршене су само на материјалу пронађеној у јами ископаној 2001. године. Унутар јаме пронађени су животињски остаци рогова, зуба и костију сисара, домаћих и дивљих врста, неколико примерака шкољки, као и фрагменти костију птица. На основу детаљне анализе установљено је да су људи овог насеља претежно гајили животиње, а да је лов био споредна активност. Узгајане су у највећем броју овце и козе, па потом и говеда и свиње . Ловљени су пре свега јелен и срна , а нађени су и остаци зечева , беле кунице и лисице. Остатке птица није било могуће одредити, док су шкољке припадале речни и морским шкољкама, које су честе на налазиштима винчанске културе. На основу уреза на костима установљено је да су животиње пре свега гајене због меса. Жртвеници су налажени и у млађој и у старојој фази винчанске културе на налазишту Витковачко поље. Ови предмети у основи личе на керамичке посуде са ногарама. А на овом локалитету пронађени су керамички жртвеници округли или четвртасти са три или четири ноге. Поред жртвеника од карактеристичних предмета посебно се издвајају и просопоморфни поклопци. На Витковачком пољу налажени су испод кућног прага и у основи јама. Били су израђени од добро пречишћене земље и били су црно печени. Имали су косо постављене очи и пластично додат нос, као и бела удубљена која су уоквиравала очи и нос. На овом налазишту нађене су и статуете, фигурине, од печене земље различитих облика и величина, које су рађене у различитим техникама. На овом локалитету августа месеца 2019. године, откривена је фигурина 7000 година стара која је добила назив Вита.
 

Како су изгледали људи који су живели у Виминацијуму /фото/

18:38 24.11.2021
Археолошки локалитет Виминацијум - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2021

CC BY-SA 4.0 / Wikipedia/Ванилица/Cropped photo /
Пратите нас
На подручју данашње Србије у време Римског царства, пре око 17 векова, живели су људи из различитих крајева света, далеких крајева и других континената. Потврда за то су и остаци тела нађени у Виминацијуму, а реконструисана су и лица неких од њих, која се могу видети у музеју тог налазишта.
Приказана су реконструисана лица одређених антрополошких типова житеља древног Виминацијума, римског града у источној Србији, пише Фејсбук страница ArcheoSerbia.
Реконстрисано је лице медитеранског антрополошког типа на основу лобање из гроба Г-343, са некрополе на локалитету Више гробаља у Виминацијуму.
Лице човека афричког порекла реконструисано је на основу лобање из гроба Г-595, такође са некрополе на локалитету Више гробаља у Виминацијуму.

Реконструкција изгледа жене медитеранског антрополошког типа урађена је на основу лобање из гроба Г-4661, са некрополе на локалитету Пећине у Виминацијуму.
Нордијски антрополошки тип реконструисан је на основу вештачки деформисане и издужене лобање из гроба Г-1318, са некрополе на локалитету Више гробаља у Виминацијуму.
Виминацијум је био утврђени римски град, центар провинције Горња Мезија и седиште једне од римских легија. Процењује се да је имао више од 30.000 становника.
Научници су у Виминацијуму открили преко 14.000 гробова, а међу остацима тела идентификовали су 10 антрополошких типова, међу којима је најзаступљенији медитерански.

Такође, пронађени су и остаци особа са вештачки деформисаним и издуженим лобањама, који су припадали германском племену Гепиди.
 
263806536_6492383827503647_1377685361349567553_n.jpg

Ове године археолози су на Руднику у централној Србији имали веома занимљиво откриће - хладњак из 14. века!

Ново археолошко откриће на Руднику у централној Србији – археолози пронашли хладњак из 14. века, највероватније коришћен од стране српског трговца који је имао домаћинство на локалитету Дрење-Којовача на планини Рудник, једном од најважнијих урбаних, трговачких и рударских центара средњовековне Србије.
Хладњак укопан под земљом у стени пронађен је међу остацима велике вишеспратне грађевине, резиденције трговца из прве половине 14. века.
Ископавања ове грађевине започета су прошле године, када су археолози пронашли камене зидове и потпуно очуван скелет коња.
Ове године пронађени су простори за складиштење озидани каменом, и подрумске просторије, вештачке пећине за засвођеним плафонима.
Ово је јединствен налаз у средњовековној српској археологији, и према речима Дејана Радичевића, руководиоца ископавања, подрум је највероватније коришћен за складиштење кварљиве робе, с обзиром на то да је дубина укопа омогућавала одржавање константне температуре и коришћење ових просторија као хладњака.
Зидови главне зграде овог домаћинства били су осликани фрескама, чији фрагменти су пронађени током ископавања. Такође, у зидовима централне просторије откривене су необичне инсталације, вертикални канали обложени водонепропусним малтером, који воде у сабирни хоризонтални канал у темељу зграде.
Не постоје сличне структуре у другим грађевинама српског средњег века, па стручњаци нису сигурни која је била њихова намена – да ли су биле део система зидног грејања, одводног система или нешто треће. Будућа истраживања и анализе би требало да открију праву сврху ових структура.
Планина Рудник је била значајно урбано, трговачко и рударско средиште средњовековне српске државе. Археолози су до сада на више локалитета пронашли остатке насеља, раскошних палата, православних цркава које је користило локално становништво и римокатоличких цркава саграђених за потребе страних трговаца, рудара и дипломата, као и остатке кућа, радионица, и бројне примерке оружја, накита и предмета за свакодневну употребу. Предмети пронађени на тамошњим локалитетима потичу из локалних радионица, али много је и оних западноевропског порекла. Донели су их бројни странци који су посећивали или живели на Руднику, ради трговине и дипломатских активности.
ArcheoSerbia
 

Prvi srpski kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo​





Prvi srpski kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo








Poznato je da prvi srpski vladar koji je kovao novac bio kralj Stefan Radoslav (1288-1233), sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk župana Stefana Nemanje. Kovanice su bile od bakra i srebra, a reč je o čankastom novcu. Međutim, nedavno je arheolog-numizmatičar R. Ramadanski objavio rad u kojem navodi da je srpski kovani novac ipak stariji dva veka (iz XI veka) nego što se to ranije mislilo.


Do otkrića ovog bakarnog srednjovekovnog novca saznalo se na aukciji londonske kuće Roma Numismatics Ltd. Ova kovanica je zanimljiva jer ima vizantijske stilske karakteristike sa istaknutim natpisom na latinskom. Autor teksta je iz natpisa saznao da je ime emitenta ovog novca Vladimir (nalsovna fotografija).


Izgled kovanice​


Kovani novčić je od bakra ili legure bakra, otkovan na ravnoj ploči ili rondeli. Njegov prečnik prečnik iznosi 2 cm, a težina mu je 2,59 g. Na aversu se nalazi poprsje vladara okrunjenog i u odori, koji drži šar i žezlo. Na reversu se nalazi motiv upisanog jednokrakog ili grčkog krsta oko kojeg je kružni natpis BLADIMIRVS, kao latinski oblik slovenskog ličnog imena Vladimir.


Srpski knez Vladimir​


Ramadanski dalje u svom radu ističe da istorija poznaje još dva slovenska Vladimira. Jedan je bugarski, a drugi ruski. Međutim, obojica su koristili ćirilični opis na svojim kovanicama sa kraljevskim referencama, a bugarski vladar je bio protiv hrišćanstva. Onda ostaje da se ova kovanica pripiše srpskom vladaru.



Knez ili kralj Jovan Vladimir bi bio taj srpski vladar Duklje iz ranog XI veka (1000-1016). Ovaj srpski knez ili arhont (u pojedinim izvorima kralja), na presto je stupio mlad, kao naslednik oca Petrislava.


Untitled-1-1-768x361-1.jpg
Crtež kovanice kneza Jovana Vladimira

Jovan Vladimir je potencijalno kovao prve srpske novčiće i prvi je Srbin koji je postao svetac u katoličkoj crkvi i prvi svetac u srpskoj pravoslavnoj crkvi.


Upravljao je kneževinom Dukljom, koja je zauzimala prostor oko Skadarskog jezera, doline reke Zete i morskog zaleđa od Bojane do Boke Kotorske, sa sedištem najverovatnijeg kod Svača. Njegova značajna zadužbina je trobrodna bazilika posvećena Sv. Trojici ili Sv. Bogorodici u Elbasanu.



S obzirom da se za početak srpskog, ali i bugarskog novčarstva smešta u prve decenije XIII veka, onda je jasno zašto je značajan ovaj novac. Ramadanski u svom radu zaključuje “Konačno, potkrepi li se ova interpretacija novim, dodatnim nalazima, to će ujedno predstavljati i pravu prekretnicu – prvi novac nekog srpskog i južno-slovenskog vladara uopšte”.


https://sveoarheologiji.com/prvi-sr...a-veka-stariji-nego-sto-se-to-ranije-mislilo/
https://rs.sputniknews.com/20220101...ka-ranije-nego-sto-se-mislilo-1132975812.html
 

Back
Top