Quantcast

Arapsko proleće u Minsku?

SSSR_

Ističe se
Poruka
2.056
Arapsko proleće u Minsku?

Piše Bogdan Đurović
http://www.pecat.co.rs/2011/03/arapsko-prolece-u-minsku/



Zašto u Belorusiji već 16 godina, i pored uloženih ogromnih sredstava, ne uspevaju zapadni pokušaji rušenja predsednika Aleksandra Lukašenka po modelu obojenih revolucija?

Kako su se iznenada pokvarili, tako su se iznenada i popravili odnosi između Minska i Moskve, izjavio je nedavno beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i tako samo dodatno raspalio maštu brojnih analitičara koji pokušavaju da dokuče šta se to dešavalo između dve bratske zemlje poslednjih meseci. Lukašenko je ponovo uspostavio dobre radne odnose sa ruskim sagovornicima, pre svega sa predsednikom i premijerom, Dmitrijem Medvedevim i Vladimirom Putinom. Samim tim, mada je bio prilično uzdrman letošnjom negativnom kampanjom koja je krenula iz Rusije, ako ništa drugo – pokazao je da na njega uvek treba računati.
Sa druge strane, Zapad ne može očima da ga vidi, pošto su propali pokušaji Brisela i Vašingtona da potpuno razdvoje Rusiju i Belorusiju. U Minsk su tokom 2009. godine dolazili redom komesari EU, pa čak i Havijer Solana, a Lukašenko im je davao vrlo primamljiva obećanja. Počeo je deo njih da sprovodi i u jednom trenutku je izgledalo da beloruski režim postaje neprijatelj Moskve. Posebno je to postalo vidljivo kada je Lukašenko odbio da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, što je bilo njegovo javno obećanje. A sa druge strane, preko medija je poručivao Rusiji da mora više da daje Belorusiji…

ARAPSKI SCENARIO

Međutim, posle razbijanja opozicionih demonstracija u centru Minska, u izbornoj noći 19. decembra prošle godine, Lukašenko ponovo postaje neprijatelj Zapada. Parlamentarna skupština OEBS-a zbog toga sada planira osnivanje međunarodne komisije za rasvetljavanje događaja od 19. decembra, kada su povređene desetine ljudi, a petorica predsedničkih kandidata završili iz rešetaka. I pokazalo se ponovo: ogroman novac koji Zapad 16 godina ulaže u rušenje Lukašenka i jačanje njegove opozicije, ne pomaže u ovom slučaju.
Što ga više ruše, izgleda, beloruski Baćka je sve jači! U čemu je njegova tajna? Zanimljive odgovore na ovo pitanje ponudio je beloruski politikolog Dmitrij Rodin, on spada u grupu onih koji podržavaju beloruskog predsednika. Pa i više od toga, Rodin se pojavljuje među analitičarima koji smatraju da bi Lukašenko trebalo da se kandiduje za predsednika Rusije! Utoliko su njegova svedočenja zanimljivija i podrobnije ćemo ih predstaviti u narednim redovima. Takođe, Rodinov stav je da su minski događaji od 19. decembra bili pokušaj revolucionarnog prevrata, po modelu koji je proteklih nedelja viđen u arapskim zemljama. Ali, Rodin podvlači da „arapsko proleće“ u Minsku neće proći.
Sve metode koje Zapad koristi ne bi li jače zaljuljao Lukašenka nemaju efekta. Najviše što bi Brisel mogao da učini, jeste uvođenje embarga na isporuke naftnih derivata iz Belorusije u EU, pre svega dizela u Holandiju i Veliku Britaniju. U tom grmu, međutim, i leži zec – belorusko gorivo po kvalitetu nije lošije od zapadnog, ali je dvostruko jeftinije, pa bi štetu pretrpeli i evropski uvoznici! Protiv toga se bune i baltičke zemlje jer ubiraju velike dažbine od tranzita venecuelanske nafte za Belorusiju, koja se potom prerađuje i istim putem vraća nazad za Evropu u vidu derivata. Bio bi to dvostruki gubitak, pre svega za Letoniju i Litvaniju koje teško pogođene finansijskom krizom popunjavaju veliki deo državnog budžeta od ovih poslova.
Rodin smatra da u Belorusiji ne postoje uslovi za „arapski scenario“. Jer, beloruski narod nije gladan i to je zalog Lukašenkove sigurne budućnosti. Plate nisu visoke u poređenju sa evropskim, ali su i cene značajno niže za svu robu, a posebno cene hrane. Zato veliki broj Letonaca i Litvanaca masovno kupuju hranu u Belorusiji. Isto tako, beloruski seljak je taj koji najviše glasa za Lukašenka i to najbolje pokazuje kakvu vrstu politike on vodi. Treba znati da Belorusija ne samo da nije ukinula besplatnu dodelu državnih stanova, već je to još više pojačala poslednjih godina. Besplatne stanove dobijaju svi oni koji rade u budžetskim ustanovama i javnim preduzećima, porodice sa više dece i druge povlašćene socijalne kategorije.
I iz ovoga se vidi da je državno ustrojstvo Belorusije u najvećoj meri socijalno orijentisano i Lukašenko ne beži od reči „socijalizam“, što u ovoj zemlji nema nimalo pogrdan prizvuk. Tako je Belorusija zadržala plansku privredu i model po kojem uspešni deo svog profita prelivaju onima u težoj situaciji, od čega najviše koristi imaju poljoprivrednici koji nisu prepušteni sami sebi kao u nekim drugim zemljama. Takođe, na ovaj način izbegava se situacija da izumiru neka velika i važna, ali manje „tržišna“ preduzeća. Tako beloruska privreda u praksi demantuje osnovni postulat „liberalnog kapitalizma“ – da su najvažniji produktivnost i profit, pa makar svi drugi pocrkali, uključujući i same radnike! Kod Baćke je najvažnija solidarnost i pomoć slabima da prežive.Mnogi će nazvati ovo utopijom, ali to zaista funkcioniše i Belorusija postiže bolje rezultate od svojih suseda u mnogim oblastima. Lukašenkov recept je jednostavan – što manje nezaposlenih, to više zadovoljnih građana. Što više nezavisne i nacionalne politike, to manje strepnje i laganja uoči svakih izbora.

PRAVO NA PUN STOMAK

Poseban deo je kriminal. Za razliku od Rusije, koja kuburi sa raznovrsnim mafijama, od kojih su one sa Kavkaza najozloglašenije, u Belorusiji gotovo da ne postoji ni etnički, ni organizovani kriminal. Ili, bar ne postoji u tom ekstremnom obliku. Godinama beloruske službe, ukazuje Rodin, vode rat do istrebljenja protiv organizovanog kriminala, primenjujući poseban recept: zakazuju „poslovne“ sastanke sa mafijašima, gde ih jednostavno likvidiraju bez milosti. Tako preostalima šalju demorališuću poruku – da je bolje da se okanu takvog zanata ili da napuste zemlju. Mnogi su se tako i vratili u „legalne tokove“.
Sa druge strane, Belorusija ne dopušta dolazak inostrane radne snage kao Rusija, preplavljena imigrantima iz Gruzije, Azerbejdžana, Kazahstana, Kirgizije i svih ostalih sovjetskih republika. Jer, mnogi od njih čim se dokopaju Rusije, počinju da se uvezuju sa svojim etničkim kriminalnim grupama, koje su veoma zatvorene i konspirativne. Toga u Belorusiji nema, što donosi i više posla za sopstvene državljane. Stoga ne čudi što je Belorusija zemlja u kojoj gotovo i nema kriminala. A tome doprinosi i stroga kaznena politika. Za gram droge u džepu dobija se i do osam godina zatvora, a za teška krivična dela – streljanje. Ipak, građani nemaju strah od milicije i ona je mnogo manje korumpirana nego u zemljama u okruženju. Beloruski milicioner odgajan je na vrednostima patriotizma i služenja narodu.
Takođe, u ovoj zemlji je gotovo nezamislivo da se državni funkcioneri, sadašnji ili bivši, razmeću luksuzom. Poznat je slučaj kada je Lukašenko „nagazio“ neke policijske generale, jer su zidali velike kuće. Pitao je odmah – kako ti imaš toliku kuću, veću od moje, a imaš manju platu od mene? I smenio ih je, a imovina im je bila zaplenjena. Uveo je pravilo da svako mora da dokaže odakle mu sredstva. Ili drugi primer, kada je javno pozvao saradnike u obilazak zatvora, gde im je pokazao da ima još praznih ćelija… A u te ćelije je trpao i lekare koje prime mito od 20 dolara, a za krupniju korupciju u državnoj upravi sleduje – doživotna robija.
Imaju i Belorusi tajkune, ali kako kaže Rodin, ruski oligarsi takvim „siromasima“ ne bi ni ruku pružili da se pozdrave. Tako u Belorusiji nema preterano izraženih kontrasta između bogatih i siromašnih, kao u drugim zemljama. Ali, zato je država glavni poslodavac. Lukašenko ne dozvoljava da najveća beloruska preduzeća dospeju u ruke stranaca, čime omogućava da on odlučuje o svim važnijim ekonomskim pitanjima. Recimo, izgradnja jednog kilometra puta u Belorusiji košta mnogo manje nego u drugim državama, a po kvalitetu su ovi drumovi na evropskom nivou.
Svi ovi primeri koje navodi Rodin, jesu dobra ilustracija stanja u Belorusiji danas. Verovatno bi to stanje bilo i bolje, da ova zemlja nije već dugo pod zapadnom blokadom. Navodno zbog demokratije i ljudskih prava, a suštinski zbog nezavisne i proruske spoljne i unutrašnje politike. Međutim, Rusija kompenzuje ove gubitke svom savezniku, sa oko šest milijardi dolara godišnje, u vidu bespovratnih donacija. A što se ljudskih prava tiče, u Belorusiji se striktno poštuje ono najvažnije – pravo na pun stomak. Dokle god su Belorusi siti i Baćka će biti na broju.
 
Poslednja izmena:

turcin

Ističe se
Poruka
2.289
Iz iskustva koliko sam pricao,sa Rusima,obicnim gradjanima,njihovo misljenje o belorusiji je jako pohvalno,pricaju da su im gradovi jako cisti,da imaju posla i slicno,cak sta vise kukaju na svoje politicare.Zanimljiva tema i jos zanimljivija jer je sam lukasenko na Kopaoniku porucio preko nasih medija da je vreme da Srbi sami resavaju svoje probleme i da ne ocekuju da ce neko treci da ih resi,sto je ustvari direktna poruka srpskom narodu a ne politicarima.Tuzna strana svega je sto Lukasenko nije znao da mi imamo RTS i pravo da znamo sve,te nas seljak kao i obican gradjanin nije dobro ni cuo istu poriuku,jer nije ponovljena nekoliko puta.
 

Lepi Bora

Buduća legenda
Poruka
37.881
Iz iskustva koliko sam pricao,sa Rusima,obicnim gradjanima,njihovo misljenje o belorusiji je jako pohvalno,pricaju da su im gradovi jako cisti,da imaju posla i slicno,cak sta vise kukaju na svoje politicare.Zanimljiva tema i jos zanimljivija jer je sam lukasenko na Kopaoniku porucio preko nasih medija da je vreme da Srbi sami resavaju svoje probleme i da ne ocekuju da ce neko treci da ih resi,sto je ustvari direktna poruka srpskom narodu a ne politicarima.Tuzna strana svega je sto Lukasenko nije znao da mi imamo RTS i pravo da znamo sve,te nas seljak kao i obican gradjanin nije dobro ni cuo istu poriuku,jer nije ponovljena nekoliko puta.


Tacno . Imaju najcistiju drzavu u Evropi , a ta izjava naseg prijatelja Lukasenka je samo ovlas pomenuta na morbidnom RTSu .

Ovaj zimski odmor proveo je u Olimpijskom Sociju
... :per:
 

SSSR_

Ističe se
Poruka
2.056
Zanimljiva tema i jos zanimljivija jer je sam lukasenko na Kopaoniku porucio preko nasih medija da je vreme da Srbi sami resavaju svoje probleme i da ne ocekuju da ce neko treci da ih resi
Ovo ja neprestano ponavljam priglupim liberalima,koji se nadju da diskutuju samnom o drustvenom uredjenju koje bi odgovaralo Srbiji,a oni se zalepe k'o muve na go*no za EU! Tuzno je ali i istinito da postoje nesposobni pojedinci u nasem drustvu koji cekaju da im probleme resi neko drugi (u ovom slucaju EU),sto ih svrstava u parazite i degenerike.
 

turcin

Ističe se
Poruka
2.289
Zapadu niko ne odgovara ko svoju drzavu uredi i sredi,ili ko je na putu to da uradi,jer je ostalo usadjeno u genima i filozofiji zapada,kolonijalizam,koji se sada naziva neokolonijalizam,sustinski on je samo promenio oblik postojanja a namenu nije kao i svrhu,to preoblicavanje kolonijalizma je bilo neophodno u jednom trenutku,a to je razmimoilazenje sa SSSR-om,kome je nejvise doprineo cercil,koji je ujedno i najvise usadio degenericku ideju o neophodnosti postojanja istog,Stvaranjem Varsavskog ugovora,zapad je dosao u manijacno panicni strah od istoka,sto je izrodilo decenijsko istrazivanje ne samo kako srusiti istocni sistem vrednosti,vec sta uraditi kad se srusi da se nikad vise ne vrati,naravno odgovor je pronadjen u tzv.neokolonijalizmu koji pokazuje retoricke tendencije ka vracanju izvornom kolonijalizmu setimo se samo izjave kondoliza u vezi Rusije ,da jedna drzava nema pravo na posedovanje 1/3 prirodnih resursa planete naftom a da ne kazemo koliko gasa,ili u prakticnoj primeni na sopstvenoj kozi,okupacijom suverenog dela teritorije republike Srbije.Cak se i Ukrajina izgleda polako doziva pameti,jedino jos uvek niko od vecih zemalja clanica ZND nije pokazao vece interesovanje za postojecu zajednicu u vojnopolitickom obimu u ekonomskom donekle i funkcionise,ali razvojem dogadjaja kako idu u sprovodjenju Ruske spoljne politike koja se zasniva na jednoj misli,a to je pusticemo Amerikance i Nato da nastave sa kampanjama i okupiraju manje zemlje ne bi li istrosili sopstvene resurse,ali takodje sam misljenja da ce taj pristup vrlo brzo da se menja jer Rusiju ocekuje ista sudbina kao i SRJ,trenutnio jedino sto ih cuva od toga je nuklearni arsenal,postoje tendencije i ulaganje u naoruzanje zadnjih par godina ali potrebno je daleko vise od toga da bi se moglo parirati zapadu.Lukasenko je odlucio da moze i uspesno to radi,Za sada koliko zakljucujem situacija u vezi svega navedenog ce se jako promeniti na sveopste iznenadjenje u naredno relativno kratkom periodu.Mislim da cemo uskoro gledati veliki come basck istocnog medveda,hteli neki ili ne to da priznaju ali tako ce biti.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.