Proevropski kandidat u vođstvu u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji

Ko je Nikušor Dan, novi predsednik Rumunije?​

S. D.danas 09:48
Ko je Nikušor Dan, novi predsednik Rumunije? 1
Foto: EPA-EFE/BOGDAN CRISTEL

Proevropski gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan pobedio je danas u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, prema gotovo konačnim rezultatima.

Kandidat ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Rumuniji Đorđe Simion, priznao je kasno sinoć poraz u drugom krugu izbora.

„On (Dan) je pobedio na izborima, rumunski narod je izrazio svoju volju“, rekao je Simion koji je obećao da će „nastaviti borbu“.

Ko je Nikušor Dan?​

Nikušor Dan pažljivo bira reči dok govori, kao da sudbina civilizacije zavisi od svake izgovorene rečenice.

Ali možda je upravo on najbolja nada Zapada da zadrži Rumuniju, piše Politico.

Gradonačelnik Bukurešta, borac protiv korupcije, 55. godišnji Nikušor Dan, kandidovao se za predsednika šeste najmnogoljudnije zemlje Evropske unije – izbore koji su već izazvali ustavnu krizu i žestoke reakcije istaknutih figura iz administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Predsednički izbori u Rumuniji, zakazani za decembar prošle godine, otkazani su usled tvrdnji o ruskom mešanju, sumnjivom finansiranju i veoma spornoj kampanji na TikToku, koja je navodno nepošteno izbacila u prvi plan slabo poznatog krajnje desničarskog autsajdera – Kalina Đorđeskua – naklonjenog Moskvi.

Potpredsednik SAD-a Džej Di Vens i Trampov saveznik Ilon Mask iskoristili su Rumuniju kao studiju slučaja za, po njihovom mišljenju, zlo evropske politike, osuđujući zabranu kandidature Đorđeskua kao karikaturu demokratije.

U intervjuu za Politico u martu ove godine, Dan se odlučuje da ne uzvrati žestoko na američke intervencije, za koje je rekao da su rezultat neinformisanosti.

Vens i Mask, kaže on, jednostavno nemaju dovoljno informacija o onome što se dogodilo da bi mogli da sude objektivno i to, dodaje, nije u potpunosti njihova krivica.

Prema njegovim rečima, na njih je uticala bučna medijska kampanja Đorđeskua, koji je protestovao zbog odluke da se izbori ponište i da mu se zabrani kandidatura – delom i zato što rumunske vlasti nisu javno iznele dovoljno dokaza da objasne šta je pošlo po zlu.

„To ne izgleda dobro za imidž Rumunije i mislim da sve moramo da razjasnimo“, istakao je Dan, odgovarajući na pitanje da li američke kritike štete zemlji.

Slobodni su, dodao je, da izraze svoje mišljenje.

„Mislim da su Rumuni mnogo više zainteresovani za to šta kandidati govore o budućnosti Rumunije“, naglasio je Dan.

Na konstataciju Politico-a da je krajnja desnica u usponu u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Italiji, među ostalim zemljama, te da li je Rumunija sledeća na redu, Dan je ponovo zastao pre nego što ponudio svoju analizu.

„Mislim da u rumunskom društvu postoji nezadovoljstvo koje je dugo bilo uspavano“, poručio je iz svoje kancelarije u Bukureštu, gradom kojim upravlja od 2020. godine.

„Imamo veliku masu ljudi koja uviđa i izražava da stvari ne mogu da idu ovako dalje. Postoje ljudi koji kažu da je bilo koja alternativa bolja od trenutnog sistema“, istakao je novi rumunski predsednik.

Dan je po obrazovanju matematičar, koji je dva puta osvojio maksimalan broj poena na prestižnoj Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.

Strastveni je ljubitelj filozofije.

Dan se jasno izjašnjava u podršci Ukrajini protiv Rusije i za očuvanje rumunskih savezništava sa Zapadom, uključujući punu posvećenost NATO-u i EU. Ameriku i Evropu vidi kao prirodne saveznike.

„Sjedinjene Države i Evropa deo su istog modela civilizacije koji je u suprotnosti sa drugim modelima civilizacije. Zato moramo da budemo zajedno u ovom sukobu civilizacija“, naglašava Dan.

Navodi da u Rumuniji postoje jaka sećanja šta znači Rusija.

All is well in Romania — Bucharest mayor Nicușor Dan wins presidential election with confidence

Pro-Russian far-right populist George Simion, who opposed aid to Ukraine, loses with 46% — despite heavy efforts from Kremlin bot farms.

55-year-old mathematician Nicușor Dan ran… pic.twitter.com/taoeDFEuEQ

— NEXTA (@nexta_tv) May 19, 2025
Kliknite za proširenje...

„Mislim da je režim Putina pokušao da destabilizuje demokratski sistem u Rumuniji, kao i u ostatku ovog dela Evrope. To je deo njegovog hibridnog rata koji vodi protiv Evrope“, ističe Dan.

Stekao je reputaciju borca protiv korupcije i čoveka koji je vratio kredibilitet administraciji glavnog grada Rumunije.

Ali izražava zabrinutost da Tramp olakšava poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina u potrazi za mirom u Ukrajini i poziva američkog predsednika da izbalansira svoj pristup pregovorima.

„Pokušaj da se postigne mir u Ukrajini je sasvim legitiman. Svi to žele. Posmatrajući reakciju američke administracije, vidimo veliki pritisak na ukrajinsku stranu, ali ne vidimo sličan pritisak na rusku stranu. Ako ste američka administracija i želite da pritisnete rusku stranu, možete govoriti o finansijskim kaznama, o ceni nafte i svim tim stvarima – a to nismo videli“, smatra Dan.

Ističe da će način na koji se rat u Ukrajini završiti biti veoma važan za buduću bezbednost Rumunije i Evrope.

Za sebe kaže da je antisistemski političar.

„Mislim da ljudi u meni vide kritičara aktuelnog političkog sistema, ali i iskrenost koju ne prepoznaju kod drugih političara. Po mom mišljenju, ličnost je važnija od programa“, kaže Dan.

On zapravo nikada nije želeo da bude političar, ali je na kraju osnovao stranku Savez za spas Rumunije (USR) – iz osećaja da je zemlji potreban novi pravac. Stranku je napustio kako bi postao nezavisni kandidat.

„Da ne radim u politici, bio bih matematičar. Mnogi ljudi ne razumeju da je bavljenje matematikom veoma blisko nekoj vrsti umetnosti, nekoj vrsti književnosti. To je proces otkrivanja i građenja nečega unutar sebe. Naravno da je veoma racionalan, ali proces otkrivanja često uključuje rad sa podsvešću. Ono što me definiše jeste velika radoznalost da spoznam sebe, svet i svoju zemlju“, kaže Dan za Politico.

Osim u Bukureštu, studije matematike izučavao je i u Francuskoj gde odlazi 1992. i pohađa prestižnu École Normale Supérieure, jednu od najuglednijih francuskih grandes škola, gde stiče master diplomu.

Doktorat iz matematike završio je 1998. na Univerzitetu Pariz 13, s tezom „Courants de Green et prolongement méromorphe“ („Grinove struje i meromorfno proširenje“), stoji u zvaničnoj biografiji.

Te godine se vratio u Bukurešt, navodeći kao razloge kulturološke razlike i želju da doprinese promenama u Rumuniji.

Dan je bio jedan od osnivača i prvi administrativni direktor škole zasnovane po modelu francuske École Normale Supérieure, koji funkcioniše u okviru Instituta za matematiku Rumunske akademije. Od 2011. godine bio je profesor matematike na tom institutu.

Godine 1998, Dan je osnovao asocijaciju „Tinerii pentru Acțiune Civică“ („Mladi za građansku akciju“), sa ciljem da okupi hiljadu mladih ljudi koji su želeli da menjaju Rumuniju, što je bio njegov izričit cilj prilikom povratka u zemlju.

Iako nije ostvario sve ciljeve, asocijacija je organizovala dva foruma za mlade koji su studirali u inostranstvu, 2000. i 2002. godine, na koje je došlo nekoliko stotina ljudi. Kao rezultat ovih foruma, osnovana je Asociația „Ad Astra“ (Asocijacija rumunskih istraživača) 2000. godine.

Dan je 2006. godine osnovao asocijajaciju „Spasimo Bukurešt“ kao reakciju na rušenje arhitektonskog nasleđa i izgradnju visokih zgrada u zaštićenim bukureštanskim naseljima, kao i smanjenje broja zelenih površina u Bukureštu.

Asocijacija je bila uključena u mnoge sudske procese, pobedivši u 23 slučaja protiv lokalnih vlasti Bukurešta.

Asocijacija je takođe uspela da izvrši neke promene 2009. godine u zakonu o urbanističkom planiranju.

Dan je 2000. objavio članak u časopisu Dilema u kojem je izrazio svoje odbacivanje „homoseksualnog ponašanja na javnim mestima u Rumuniji“, opisujući to kao „napad na tradicionalne vrednosti“ i „legitimni kolektivni identitet“.

Ove izjave su ponovo postale tema nakon što je njegova politička karijera uzletela, posebno tokom njegovog vrlo medijski praćenog napuštanja USR-a. D

an se nekoliko puta distancirao od svojih prethodnih stavova, tvrdeći da nije homofob i da se njegovo mišljenje o tom pitanju promenilo u narednim godinama.

U maju 2024. godine, uoči lokalnih izbora, pojavio se navodni dokument Securitate-a iz jula 1988. godine, koji detaljiše Danovu saradnju sa tajnom policijom režima Nikolaea i Elene Čaušesku.

Dokument je sadržavao informacije koje je Dan pružio o svojim školskim kolegama koji su učestvovali na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi 1987. i 1988. godine.

Dan je negirao autentičnost dokumenta, tvrdeći da je imao minimalne kontakte sa vlastima tog vremena.

Nacionalni savet za istraživanje arhiva Securitate-a (CNSAS) proglasio je dokument falsifikatom, navodeći netačne datume, neuobičajene izraze i stil pisanja koji nije bio u skladu sa pisaćim mašinama koje je koristila Securitate, uključujući i odsustvo dijakritičkih znakova koji su bili karakteristični za autentične dokumente tog perioda.

Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom, Mirabelom, koja je izvršna direktorka u kompaniji Renault.

Par je dobio ćerku u maju 2016. godine i sina u maju 2022. godine.
 
Straks92:

Ko je Nikušor Dan, novi predsednik Rumunije?​

S. D.danas 09:48
Ko je Nikušor Dan, novi predsednik Rumunije? 1
Foto: EPA-EFE/BOGDAN CRISTEL

Proevropski gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan pobedio je danas u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, prema gotovo konačnim rezultatima.

Kandidat ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Rumuniji Đorđe Simion, priznao je kasno sinoć poraz u drugom krugu izbora.

„On (Dan) je pobedio na izborima, rumunski narod je izrazio svoju volju“, rekao je Simion koji je obećao da će „nastaviti borbu“.

Ko je Nikušor Dan?​

Nikušor Dan pažljivo bira reči dok govori, kao da sudbina civilizacije zavisi od svake izgovorene rečenice.

Ali možda je upravo on najbolja nada Zapada da zadrži Rumuniju, piše Politico.

Gradonačelnik Bukurešta, borac protiv korupcije, 55. godišnji Nikušor Dan, kandidovao se za predsednika šeste najmnogoljudnije zemlje Evropske unije – izbore koji su već izazvali ustavnu krizu i žestoke reakcije istaknutih figura iz administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Predsednički izbori u Rumuniji, zakazani za decembar prošle godine, otkazani su usled tvrdnji o ruskom mešanju, sumnjivom finansiranju i veoma spornoj kampanji na TikToku, koja je navodno nepošteno izbacila u prvi plan slabo poznatog krajnje desničarskog autsajdera – Kalina Đorđeskua – naklonjenog Moskvi.

Potpredsednik SAD-a Džej Di Vens i Trampov saveznik Ilon Mask iskoristili su Rumuniju kao studiju slučaja za, po njihovom mišljenju, zlo evropske politike, osuđujući zabranu kandidature Đorđeskua kao karikaturu demokratije.

U intervjuu za Politico u martu ove godine, Dan se odlučuje da ne uzvrati žestoko na američke intervencije, za koje je rekao da su rezultat neinformisanosti.

Vens i Mask, kaže on, jednostavno nemaju dovoljno informacija o onome što se dogodilo da bi mogli da sude objektivno i to, dodaje, nije u potpunosti njihova krivica.

Prema njegovim rečima, na njih je uticala bučna medijska kampanja Đorđeskua, koji je protestovao zbog odluke da se izbori ponište i da mu se zabrani kandidatura – delom i zato što rumunske vlasti nisu javno iznele dovoljno dokaza da objasne šta je pošlo po zlu.

„To ne izgleda dobro za imidž Rumunije i mislim da sve moramo da razjasnimo“, istakao je Dan, odgovarajući na pitanje da li američke kritike štete zemlji.

Slobodni su, dodao je, da izraze svoje mišljenje.

„Mislim da su Rumuni mnogo više zainteresovani za to šta kandidati govore o budućnosti Rumunije“, naglasio je Dan.

Na konstataciju Politico-a da je krajnja desnica u usponu u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Italiji, među ostalim zemljama, te da li je Rumunija sledeća na redu, Dan je ponovo zastao pre nego što ponudio svoju analizu.

„Mislim da u rumunskom društvu postoji nezadovoljstvo koje je dugo bilo uspavano“, poručio je iz svoje kancelarije u Bukureštu, gradom kojim upravlja od 2020. godine.

„Imamo veliku masu ljudi koja uviđa i izražava da stvari ne mogu da idu ovako dalje. Postoje ljudi koji kažu da je bilo koja alternativa bolja od trenutnog sistema“, istakao je novi rumunski predsednik.

Dan je po obrazovanju matematičar, koji je dva puta osvojio maksimalan broj poena na prestižnoj Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.

Strastveni je ljubitelj filozofije.

Dan se jasno izjašnjava u podršci Ukrajini protiv Rusije i za očuvanje rumunskih savezništava sa Zapadom, uključujući punu posvećenost NATO-u i EU. Ameriku i Evropu vidi kao prirodne saveznike.

„Sjedinjene Države i Evropa deo su istog modela civilizacije koji je u suprotnosti sa drugim modelima civilizacije. Zato moramo da budemo zajedno u ovom sukobu civilizacija“, naglašava Dan.

Navodi da u Rumuniji postoje jaka sećanja šta znači Rusija.



„Mislim da je režim Putina pokušao da destabilizuje demokratski sistem u Rumuniji, kao i u ostatku ovog dela Evrope. To je deo njegovog hibridnog rata koji vodi protiv Evrope“, ističe Dan.

Stekao je reputaciju borca protiv korupcije i čoveka koji je vratio kredibilitet administraciji glavnog grada Rumunije.

Ali izražava zabrinutost da Tramp olakšava poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina u potrazi za mirom u Ukrajini i poziva američkog predsednika da izbalansira svoj pristup pregovorima.

„Pokušaj da se postigne mir u Ukrajini je sasvim legitiman. Svi to žele. Posmatrajući reakciju američke administracije, vidimo veliki pritisak na ukrajinsku stranu, ali ne vidimo sličan pritisak na rusku stranu. Ako ste američka administracija i želite da pritisnete rusku stranu, možete govoriti o finansijskim kaznama, o ceni nafte i svim tim stvarima – a to nismo videli“, smatra Dan.

Ističe da će način na koji se rat u Ukrajini završiti biti veoma važan za buduću bezbednost Rumunije i Evrope.

Za sebe kaže da je antisistemski političar.

„Mislim da ljudi u meni vide kritičara aktuelnog političkog sistema, ali i iskrenost koju ne prepoznaju kod drugih političara. Po mom mišljenju, ličnost je važnija od programa“, kaže Dan.

On zapravo nikada nije želeo da bude političar, ali je na kraju osnovao stranku Savez za spas Rumunije (USR) – iz osećaja da je zemlji potreban novi pravac. Stranku je napustio kako bi postao nezavisni kandidat.

„Da ne radim u politici, bio bih matematičar. Mnogi ljudi ne razumeju da je bavljenje matematikom veoma blisko nekoj vrsti umetnosti, nekoj vrsti književnosti. To je proces otkrivanja i građenja nečega unutar sebe. Naravno da je veoma racionalan, ali proces otkrivanja često uključuje rad sa podsvešću. Ono što me definiše jeste velika radoznalost da spoznam sebe, svet i svoju zemlju“, kaže Dan za Politico.

Osim u Bukureštu, studije matematike izučavao je i u Francuskoj gde odlazi 1992. i pohađa prestižnu École Normale Supérieure, jednu od najuglednijih francuskih grandes škola, gde stiče master diplomu.

Doktorat iz matematike završio je 1998. na Univerzitetu Pariz 13, s tezom „Courants de Green et prolongement méromorphe“ („Grinove struje i meromorfno proširenje“), stoji u zvaničnoj biografiji.

Te godine se vratio u Bukurešt, navodeći kao razloge kulturološke razlike i želju da doprinese promenama u Rumuniji.

Dan je bio jedan od osnivača i prvi administrativni direktor škole zasnovane po modelu francuske École Normale Supérieure, koji funkcioniše u okviru Instituta za matematiku Rumunske akademije. Od 2011. godine bio je profesor matematike na tom institutu.

Godine 1998, Dan je osnovao asocijaciju „Tinerii pentru Acțiune Civică“ („Mladi za građansku akciju“), sa ciljem da okupi hiljadu mladih ljudi koji su želeli da menjaju Rumuniju, što je bio njegov izričit cilj prilikom povratka u zemlju.

Iako nije ostvario sve ciljeve, asocijacija je organizovala dva foruma za mlade koji su studirali u inostranstvu, 2000. i 2002. godine, na koje je došlo nekoliko stotina ljudi. Kao rezultat ovih foruma, osnovana je Asociația „Ad Astra“ (Asocijacija rumunskih istraživača) 2000. godine.

Dan je 2006. godine osnovao asocijajaciju „Spasimo Bukurešt“ kao reakciju na rušenje arhitektonskog nasleđa i izgradnju visokih zgrada u zaštićenim bukureštanskim naseljima, kao i smanjenje broja zelenih površina u Bukureštu.

Asocijacija je bila uključena u mnoge sudske procese, pobedivši u 23 slučaja protiv lokalnih vlasti Bukurešta.

Asocijacija je takođe uspela da izvrši neke promene 2009. godine u zakonu o urbanističkom planiranju.

Dan je 2000. objavio članak u časopisu Dilema u kojem je izrazio svoje odbacivanje „homoseksualnog ponašanja na javnim mestima u Rumuniji“, opisujući to kao „napad na tradicionalne vrednosti“ i „legitimni kolektivni identitet“.

Ove izjave su ponovo postale tema nakon što je njegova politička karijera uzletela, posebno tokom njegovog vrlo medijski praćenog napuštanja USR-a. D

an se nekoliko puta distancirao od svojih prethodnih stavova, tvrdeći da nije homofob i da se njegovo mišljenje o tom pitanju promenilo u narednim godinama.

U maju 2024. godine, uoči lokalnih izbora, pojavio se navodni dokument Securitate-a iz jula 1988. godine, koji detaljiše Danovu saradnju sa tajnom policijom režima Nikolaea i Elene Čaušesku.

Dokument je sadržavao informacije koje je Dan pružio o svojim školskim kolegama koji su učestvovali na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi 1987. i 1988. godine.

Dan je negirao autentičnost dokumenta, tvrdeći da je imao minimalne kontakte sa vlastima tog vremena.

Nacionalni savet za istraživanje arhiva Securitate-a (CNSAS) proglasio je dokument falsifikatom, navodeći netačne datume, neuobičajene izraze i stil pisanja koji nije bio u skladu sa pisaćim mašinama koje je koristila Securitate, uključujući i odsustvo dijakritičkih znakova koji su bili karakteristični za autentične dokumente tog perioda.

Dan živi sa svojom dugogodišnjom partnerkom, Mirabelom, koja je izvršna direktorka u kompaniji Renault.

Par je dobio ćerku u maju 2016. godine i sina u maju 2022. godine.
Kliknite za proširenje...
Impresivno
 
fortes:
Čak i u raspaloj Vučićevoj Srbiji zapisnici sa biračkih mesta su javno dostupni.
Tako da sud nema šta tu da radi. Nego ovi Simionovi da malo sednu za kompjuter ili odu do izborne komisije pa ako je nekom deda Anton ili Vlad umro 2005-te a zaokružen da je glasao 2025 znači da se kralo.
Ako su dede tu jer su šalteruše balkanski ažurne i nisu dede vaskrsli juče na biračkom mestu , onda bukvalno nema veze sa izborima.
Kliknite za proširenje...

Да ли је имала странка Симиона покушај да се среди њихов бирачки списак или су покушали па им је одбијено не знам, јер пратим само основне вијести из Румуније. Сређивање спискова се обично ради у сарадњи МУП-а и ЦИК-а (Централне изборне комисије) јер они имају све податке, али претходно мора да постоји неки званичан захтјев Владе или Народне скупштине да се то уради. Крађа није само могућа на бирачком мјесту већ и на путу до ЦИК-а.
Не знам имају ли камере на гласачким мјестима? Код Бугара од како су уведене прије неколико година драстично је смањен број могућих превара. И Руси их имају одавно ал` су код њих КГБ-русо-диктаторско-шпијунске док су у Бугарској демократско-слободарско-европске! :)
Како су они замислили да неће бити пуно покрадени када се гради највећа Нато база у Европи баш у Румунији, и у Бриселу ће тек онако да пусте побједу онима који се томе противе?
 
Badabum:
Ako žele biti dio EU moraju uskladiti svoju vanjsku politiku s EU to je valjda jasno. Najbolje da će EU dopustiti da joj vanjsku politiku kroje bivši kadrovi slovačkih, mađarskih i rumunjskih komunističkih obavještajnih službi, kako da ne.
Kliknite za proširenje...

Ако Мађари и Словаци не желе рецимо велики број миграната јер виде какве они све проблеме праве у Њемачкој, Француској, Италији, како мислиш да их натјераш да свјесно одлуче да ударају главом у зид? То је исто спољна политика, улазе у великом броју а ти требаш да будеш опуштен у стилу нема везе то је супер.
 
Muad'Dib:
Zato što umesto da kritikuješ sramotu izrugivanja demokratiji u Rumuniji ti slaviš neku imaginarnu pobedu nad Putinom, pa bih da znam na čemu je zasnivaš?
Kliknite za proširenje...

Ставио сам неки шаљиви тњит у вези ове теме.

До сада и заборавио да сам га ставио.

иди на тњитер па се свађај са тњитерашем који је креирао тњит.
 
Alter_Ego_:
Баш је лепо кад народ изабере за председника човека који је господин. Па паметан, па образован. Тотално културишка.
Kliknite za proširenje...
Dan u dve recenice sam sebe demantuje,sto znaci da kao i Djure Mazut nije bas pametan,van svoje oblasti.Prvo kaze da je ovo sukob civilizacija,sto znaci da je nebitno ko je vlast na drugoj strani,on samo hoce da pripada varvarskoj civilizaciji jer su tu novac i krediti.Klasican populista i ucenjen covek.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

GigaMoravac
Djordje Simion trazi ponistavanje predsednickih izbora u Rumuniji zbog mesanja Francuske i Moldavije u izborni proces
Odgovora
17
Pregleda
313
ssmpmd
ssmpmd
Тихи
U Rumuniji otkriveno 4 miliona mrtvih birača!!! Čari Zapadne demokratije: Predsednički kandidat u Rumuniji otkrio milione mrtvih „glasača“
2 3
Odgovora
52
Pregleda
1.054
missortr
M
Schrodinger
  • Anketa Anketa
Izbori u Rumuniji - koga podržavate?
2 3
Odgovora
56
Pregleda
1.221
Schrodinger
Schrodinger

Back
Top