Antropologija: Kastaneda

bodyexumf:
\ovde oko primene rekapitulacije ...nemam pojma kako da pilikom iste zaustavim unutrasnji dijalog ...stalno nesto psiho-analiziram ...ako postoji neki savet bio bih veoma zahvalan ...

Pozz
Kliknite za proširenje...

Nemaš potrebe da se ustručavaš od psihoanaliziranja, niti bilo čega što ti padne na pamet. Pa zar psihoanalitički metodi ne podrazumevaju objašnjavanje onoga što baš ne želimo da čujemo i budemo svesni? Budi svestan razmene energije i njenog povratka. Psihoanaliza neće smetati rekapitulaciji. Volim da kažem :" Diram tamo gde najviše boli" kad rekapituliram. I to mi je orjentir da radim dobro.
Što se tiče zaustavljanja unutrašnjeg dijaloga prilikom rekapitulacije, pokušaću to ovako: Ako si nekad pevao pesmu ili si poznavalac sviranja nekog instrumenta onda si sigurno bio u prilici da i pored nota, tonova u toku njihovog pravilnog izvodjenja razmišljaš još i o spisku za kupovinu npr. ( razmišljaš o bilo čemu drugom) i to ti ne kvari muzičku harmoniju. Kada se oduševiš: kako je to moguće. Pokvari ti se pesma.
E tu negde stanuje unutrašnja tišina, :rumenko: tek je naslućujem .
Neka ti rekapitulacija bude pesma a izbegavaj spisak za kupovinu:).
 
Šri Šrimad A. C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada
„filozofija doktora žapca" - žablja filozofija....
Bio jednom jedan žabac, koji je sav svoj život proveo u bunaru.
Jednoga dana posjetio ga je prijatelj i obavijestio o postojanju Atlantskog oceana.
„Što je Atlantski ocean?", upitao je žabac iz bunara.
„Velika vodena površina", odgovorio je njegov prijatelj.
„Koliko velika? Dvaput veća od mog bunara?"
„Oh, ne, mnogo, mnogo veća", odgovorio je njegov prijatelj.
„Koliko veća? Deset puta?"
Tako je žabac nastavio računati.
Ali kako je mogao na taj način shvatiti veličinu ogromnog oceana?
Naše sposobnosti, iskustvo i moć spekulacije uvijek su ograničeni.
Žabac je uvijek razmišljao u okvirima svog bunara...
 
ZAKON VIŠE SVESTI : Voli svakoga bezuslovno – uključujući i sebe samog.

Pet metoda I trenutni dvojnik svesti:
1.Naučite napamet dvanaest pravila i primenite ih na svoje probleme
2.Budite svesni sve vreme Centra svesti koji koristite za shvatanje svog sveta
3.Postanite SVESNIJE svesni uzročne veze izmedju svojih zavisnosti I ostvarenih nezadovoljstava
4.Koristite slogan MI SVI UVEK ŽIVIMO LJUBAV kao sredstvo za svesnu koncentraciju
5.Koristite metod fokusiranja svesti za ubrzano reprogramiranje jakih zavisnosti i trenutnog dvojnika svesti – Uvecajte svoju ljubav,svest,saosecajnost tako sto cete da dozivite sve sto bilo ko kaze ili uradi , kao da ste to sami rekli ili uradili
DVANAEST PRAVILA:

Oslobađanje Sebe
1.Oslobađam se osecanja zavisnosti prema sigurnosti, uzbudjenju i moći, jer pokusavaju nasilno da kontrolisu moje zivotne situacije I tako uniste spokojnost I mogucnost da volim sebe I druge

2.Otkrivam kako zavisnosti koje vladaju mojom svescu stvaraju iluziju da ja menjam svet ljudi I dogadjaja oko mene

3.Raduje me prilika da uz svakodnevno iskustvo ( makar I bolno ) shvatim koje zavisnosti moram izmeniti kako bih se oslobodio svojih automatskih reagovanja

Biti Ovde i Sada
4.Stalno se podsecam da imam SVE sto je potrebno za uzivanje ovde I sada – osim ako ne dopustim da mojom svescu vladaju zahtevi i iscekivanja zasnovani na pokopanoj prošlosti ili izmišljenoj budućnosti

5.Preuzimam punu odgovornost ovde I sada za sve sto prozivljavam jer su to moji programi iz kojih proisticu moji postupci, a koji dalje uticu na postupke ljudi oko mene

6.Prihvatam sebe u potpunosti ovde i sada, i svesno dozivljavam sve sto mislim,osecam,govorim I radim (ukljucujuci zavisnosti pracene pojacanim emocijama ) jer je to sastavni deo mog razvoja ka visoj svesti


Odnosi sa drugima
7.Otvaram se iskreno prema svim ljudima spreman za potpunu razmenu najdubljih osecanja ,jer me zatvaranje u bilo kom vidu drzi zarobljenog u osecanju prividnog izdvajanja od drugih ljudi

8.Osecam sa blagonaklonim saosecanjem probleme drugih,ali ne dozvoljavam da budem emotivno uhvacen u klopku njihovih nevolja iz kojih proisticu poruke potrebne njihovom razvoju

9.Ponasam se slobodno kada sam smiren,koncentrisan I ispunjen ljubavlju ,ali se,ako je moguce ,povlacim kada sam uznemiren I lisen mudrosti koji mi pritice iz ljubavi I prosirene svesti

Otkrivanje svesnosti o sebi
10.Neprestano smirujem nemirni rad svog racionalnog uma,kako bih osetio priliv finijih energija koje me sjedinjuju sa svim sto me okruzuje

11.Neprestano sam svestan koji od sedam centara svesti koristim I osecam kako moja energija, svesnost,ljubav I unutarnji mir rastu sa otvaranjem svih centara svesti

12.Prihvatam svakog,ukljucujuci i sebe,kao svesno bice koje je ovde da svoja rodjenjem stecena prava trazi u visim ravnima svesti bezuslovne ljubavi I jedinstva

Skala za prepoznavanje vaseg Centra Svesti svakog trenutka

1.Centar Sigurnosti
2.Centar Uzbudjenja
3.Centar Moci
4.Centar Ljubavi
5.Centar Izobilja
6.Centar Svesnosti o Sebi
7.Centar Kosmicke Svesti

Smisao naših života :
Smisao nasih zivota je da se oslobodimo svih zamki zavisnosti, i tako postanemo Jedno sa Okeanom Života i Ljubavi
 
Kartiikeya:
Ne baš tako. Naime, i u logici, negacija negacije je (doduše ne uvek apodiktički) pozitivnost. Negiranje zla je - dobro, iako su iz zlo i negiranje negativnog "naelektrisanja" :)



Verovatno, samo te teme, kao i sve druge, kada malo dublje zakopa u njih naulazi se na zamršenosti u kojima se um sve teže snalazi što dublje zalazi u njih, jer razlike postaju sve tananije i teže uočljive. Tu mi (ljudi) gubimo u sukubu sa demonima - oni imaju puno veću tehničku inteligenciju, ali duhovni potencijal im je u donosu na ljude mizeran.



Moraš ga osetiti, ono što ne smeš dopustiti jeste da ovlada tobom pa te mimo tvoje volje ponese i natera da učiniš neko zlo.Jer mržnja je osećaj (veoma jak osećaj odbojnosti), ona nije delatnost. Između osećaja i delatnosti, akcije, dela, stoji volja, ona daje dopust da se učini neko delo. E tu treba paziti, jer je jakim osećajima i umom generalno teško vladati; ne treba dopustiti da negativan osećaj navede na neko zlo delo. Osećaj treba da je usmeren na fenomen, ne na nosioca fenomena, nosioc fenomena ako je zahvaćen nekim zlom, treba gledati načina da mu se pomogne da se tog zla oslobodi, ako je baš nepopravljiv (ako je u srcu sklon i namerno, svesno čini zlo) najgore što se može uraditi je da se bude indiferentan prema njemu, ali to ne znači biti indiferentan prema zlu koje ga je obuzrelo. Zavidni se ignorišu, s međusobno ravnima se sarađuje na prijateljskoj osnovi a uzvišeniji se služe i odaje im se poštovanje. Ako sveta osoba nekoga ignoriše - to jenajgore što može da mu se desi, to znači da je beznadežan slučaj. Ako je neko glup ili ako je jako tašt to su dve velike prepreke za duhovni napredak. Ali pojedinačno nisu nepremostive. Ako je neko glup a ponizan za njega imašanse, jer ikao sam ne shvata rado će prihvatiti savet i biti vođen od negog inteligentijeg. Ako je tašt, to je teži slučaj, al čak i tada sa dobrom i oštrom inteligencijom (pod uslovom da su mu u srcu sklonosti generalno dobro usmerene) ono sam može prilično dogurati, možda zahvljujući generalno dobrom usmerenju srca i jakom inteligencijom uspe shvatiti svoju taštinu i osloboditi se je.

No, ako je neko istovremeno glup a tašt - to je nagori slučaj. Glup pa ne može sam ništa pravilno shvatiti, a tašt pa ne prihvata savet i pouku od drugih. Izgubljen slučaj. :( Takvom pomaže samo neki indirektni način.... :roll:

Pakost je jedini osećaj koji nam nije inherentan. A on je još osećaj za pozitivnim predznakom!!! :eek: naime - to je osećaj sreće! Jel, pakost je kada je neko srećan zato što je neko drugi nesrećan. Kad neko uživa i nalazi zadovoljstvo u tuđem jadu i unsrećenosti. Za šta se to pozitivno može iskoristiti?! Nizašta, to je najbednije stanje "sreće". :dash:

Zavist je opet negativan osećaj (zavist je kada je neko nesrećan zato što vidi kako je neko drugi srećan).Ali zavist se može pozitivno iskoristiti, a pakost - ne (ne postoje nikakve okonosti pod kojima bi tuđa nesreća trebala u nečijem srcu izazvati osećaj sreće, - esencija zla.)




Da, dovije se odgovarajuća reakcija datoj akciji. No nije srećan kada to čini, ne uživa u kažnjavanju niti ga sprovodi zlonamerno ili neovladano.



Nisam siguran da ovo razumem.



Gomilanje potisnutih osećaja od od čoveka pravi nečoveka (neutoričnog, impulsivnog, bezosećajnog čoveka) . Naši osećaji nas, izvorno, nikada ne lažu, uvek postoji valjan razlog za njih, ono što nas zbini i zavede jeste kada počnemo da potiskujemo osećaje i onda nagomilana sila osećaja čini da delujemo impulsivno jer ne možemo vladati tolikom pritiskom potisnutih osećaja. To je način na koji smo zavrnuti u detinjstvu. Ima bezbroj primera i svi su jedinstveni za svaku pojedinu osobu, nekih su grubi i opčiti a neki tanani i suptilni као:
Kliknite za proširenje...

Vidi, svako bice u sebi, tako i covjek ima izvor u sebi, ono bozje sto je stvarno i cisto, potom nije potrebno da koristis osjecaj mrznje da bi imao jak osjecaj odbojnosti.
Ako je nesto po krivom, nesto sto nije u redu, nesto sto po tvojem nije ok, mozes to mrziti i imati osjecaj pod kontrolom i tad odluciti pravo i dovesti sve u dobro. Ili uopce ne osjetis takav osjecaj mrznje koji ti pokaze odbojnost prema toj nepravdi ili sta vec, vec znas vec od srca, iz izvora, vec instinktivno znas da to nije u redu i pomognes tad od cjelog srca, s ljubavi da se taj problem rjesi, zato ti nije potrebna mrznja ili takvi nepotrebni osjecaji da ti pokazu sta je krivo ili ne, vec bog u nama nam govori kako da postupas, bog ne govori preko mrznje, samo preko ljubavi, a ne preko sljepe ljubavi, one koja ima samosazaljenje s situacijom, s osobom pa donodi odluke koje nisu dobre za nikog.
Ljubav bozja je nemilosrdna i cisti sve sto nije u bozjemzakonu. To je bolje nego sva mrznja i samosazaljenje, opakost i sve ostala osjecaja koja nisu nasa.

Isto tako ona prica o slobodi i zatvoru, koju nemozes da razumijes je ista stvar. Ja uzimam sve sto mi je dato, a sve je od boga, i sve sto dobim uzecu kao lekciju i ucit cu od nje. Ako mi je sad tesko, jer se osjecam neslobodno, u zatvoru, tad necu mrzit tu situaciju da dobim odbojnost od nje i tako da se je rjesim, vec kazem hvala ti boze sto me tako volis i dajes takve zadatke u zivotu, ja se pomirim s situacijom i zahvalan sam za nju, bez mrznje i tad se uvjek nadje izlaz, samo s ljubavi, sve drugo je laz.
 
Poslednja izmena:
Kartiikeya:
Ne baš tako. Naime, i u logici, negacija negacije je (doduše ne uvek apodiktički) pozitivnost. Negiranje zla je - dobro, iako su iz zlo i negiranje negativnog "naelektrisanja" :)
Kliknite za proširenje...

Logika je je sva od nas i zato:

Minus i minus daju samo zato plus jer su skupa jaci.
Od dvije slabosti nastaje veca slabost, koja se kad su skupa jace osjeca, u plusu je.

Minus i plus daju minus, jer slabiji nemoze voditi jaceg, zato su oboje slabiji, zapravo njihov rezultat je minus.

Plus i minus daju plus, jednostavno jer jaci vodi slabijeg, zato su u plusu.

Plus I plus daju minus, samo zato jer kad se dvije pozitive sretnu, odbijaju se, odbijaju se jer oboje su jaki i ni jedan od njih dvoje nece da popusti, oboje pokazuju kako su jaki i potom gube snagu, i rezultat im je negativan, znaci minus.

Ovo je vise zajebancija:);):p
 
Vag:
Vidi, svako bice u sebi, tako i covjek ima izvor u sebi, ono bozje sto je stvarno i cisto, potom nije potrebno da koristis osjecaj mrznje da bi imao jak osjecaj odbojnosti.
Ako je nesto po krivom, nesto sto nije u redu, nesto sto po tvojem nije ok, mozes to mrziti i imati osjecaj pod kontrolom i tad odluciti pravo i dovesti sve u dobro. Ili uopce ne osjetis takav osjecaj mrznje koji ti pokaze odbojnost prema toj nepravdi ili sta vec, vec znas vec od srca, iz izvora, vec instinktivno znas da to nije u redu i pomognes tad od cjelog srca, s ljubavi da se taj problem rjesi, zato ti nije potrebna mrznja ili takvi nepotrebni osjecaji da ti pokazu sta je krivo ili ne, vec bog u nama nam govori kako da postupas, bog ne govori preko mrznje, samo preko ljubavi, a ne preko sljepe ljubavi, one koja ima samosazaljenje s situacijom, s osobom pa donodi odluke koje nisu dobre za nikog.
Kliknite za proširenje...

To su su stvari posmatrane iz različitih uglova. Ako posmatraš to iz stanja postojanja u duhovnom svetu - apsolutnog stanja, onda to što govoriš možeš da sagledavaš na taj način. Međutim mi smo u uslovljenom stanju, stanju relativnosti-dualnosti, pa iz te perspektive i govorim. Nije reč o nama u besmrtnosti i Apsolutnom svetu, već o nama ovde, u smrtnosti i relativnom svetu dualnosti. Tu osećaš mržnju i to ima svoju dobru svrhu ako je na pravilan način upotrebiš.
 
Kartiikeya:
To su su stvari posmatrane iz različitih uglova. Ako posmatraš to iz stanja postojanja u duhovnom svetu - apsolutnog stanja, onda to što govoriš možeš da sagledavaš na taj način. Međutim mi smo u uslovljenom stanju, stanju relativnosti-dualnosti, pa iz te perspektive i govorim. Nije reč o nama u besmrtnosti i Apsolutnom svetu, već o nama ovde, u smrtnosti i relativnom svetu dualnosti. Tu osećaš mržnju i to ima svoju dobru svrhu ako je na pravilan način upotrebiš.
Kliknite za proširenje...

Uvjek je rjec o nama u besmrtnosti i Apsolutnom svetu, jer i ovaj svjet je isto tako u Apsolutnom svjetu.

I posto covjek zivi u takvom svjetu dualnosti, tad mu je cilj da se potrudi da dodje u Apsolutni svjet i da isto tako moze s tog ugla posmatrati svjet.

Mrznja kaze jedino jednu istinu, da dok se osjeti, to tad nesto nestima, tad je cilj da se osjeti ljubav, i mir da se moze sve vidjeti.

Mrznja nema mira.
Pozdrav
 
Vag:
Uvjek je rjec o nama u besmrtnosti i Apsolutnom svetu, jer i ovaj svjet je isto tako u Apsolutnom svjetu.

I posto covjek zivi u takvom svjetu dualnosti, tad mu je cilj da se potrudi da dodje u Apsolutni svjet i da isto tako moze s tog ugla posmatrati svjet.

Mrznja kaze jedino jednu istinu, da dok se osjeti, to tad nesto nestima, tad je cilj da se osjeti ljubav, i mir da se moze sve vidjeti.

Mrznja nema mira.
Pozdrav
Kliknite za proširenje...

Ovaj svet je kao predeo pod oblakom. On je deo sunčanog sveta, ali je sunce u njemu zaklonjeno oblakom. Materijalni svet je oblakom iluzije zaklonjeni deo duhovnog sveta.

Naravno da je cilj da se iz dualnosti pređe u jednotu, ali dok si u dualnosti moraš se ponašati u skladu sa pravilima kojima si u dualnosti uslovljen. Dok sanjaš - to jeste samo san, ali tvoja svest to doživljva kao da je stvarnost, sve dok se nivo svesti koji je u sanjanju ne promeni na drugi nivo svesti. Mržnja je tu hteo je ili ne, ostajeti samo da je iskoristiš na dobro, jer to je moguće.
 
Kad smo već kod buđenja budilnika i sličnih stvari. Znameniti vaišnava i pesnik iz Gaudiya sampradaje, Bhaktivinod Thakur (September 2, 1838 – June 23, 1914), autor velikog broja knjiga vaišnavske filosofije istine, izuzetne vrednosti, je još davno napisao pesmu Arunodaya Kirtana ili ti "Jiv Jago" - "Probudite se uspavane duše" sa refrenom

"Probudite se uspavane duše! Probudite se uspavane duše!" Koliko još dugo ćete spavati na krilu veštice zvane Ilizija (Maya)"


Tako da pohitajmo, vreme je kratko. ;)
 
Kartiikeya:
Kad smo već kod buđenja budilnika i sličnih stvari. Znameniti vaišnava i pesnik iz Gaudiya sampradaje, Bhaktivinod Thakur (September 2, 1838 – June 23, 1914), autor velikog broja knjiga vaišnavske filosofije istine, izuzetne vrednosti, je još davno napisao pesmu Arunodaya Kirtana ili ti "Jiv Jago" - "Probudite se uspavane duše" sa refrenom

"Probudite se uspavane duše! Probudite se uspavane duše!" Koliko još dugo ćete spavati na krilu veštice zvane Ilizija (Maya)"


Tako da pohitajmo, vreme je kratko. ;)
Kliknite za proširenje...

Tik, tak, tik, tak....

Kako se to, po tvom shvatanju devocijske duhovnosti, hita ka budjenju Karti?
 
AkoSretnesTerzu:
Nemaš potrebe da se ustručavaš od psihoanaliziranja, niti bilo čega što ti padne na pamet. Pa zar psihoanalitički metodi ne podrazumevaju objašnjavanje onoga što baš ne želimo da čujemo i budemo svesni? Budi svestan razmene energije i njenog povratka. Psihoanaliza neće smetati rekapitulaciji. Volim da kažem :" Diram tamo gde najviše boli" kad rekapituliram. I to mi je orjentir da radim dobro.
Što se tiče zaustavljanja unutrašnjeg dijaloga prilikom rekapitulacije, pokušaću to ovako: Ako si nekad pevao pesmu ili si poznavalac sviranja nekog instrumenta onda si sigurno bio u prilici da i pored nota, tonova u toku njihovog pravilnog izvodjenja razmišljaš još i o spisku za kupovinu npr. ( razmišljaš o bilo čemu drugom) i to ti ne kvari muzičku harmoniju. Kada se oduševiš: kako je to moguće. Pokvari ti se pesma.
E tu negde stanuje unutrašnja tišina, :rumenko: tek je naslućujem .
Neka ti rekapitulacija bude pesma a izbegavaj spisak za kupovinu:).
Kliknite za proširenje...

Tako kako ti savetuješ, niko i nikad neće zaustaviti unutrašnji dijalog i ući u unutrašnju tišinu. Unutrašnje brbljanje i haos misli se zaustavljaju samo na jedan način. Posmatraj sve svoje misli nemilosrdno i totalno. Dok posmatraš taj "koncert", probaj da predvidiš koja će se sledeća misao pojaviti posle ove koja je sada... To će dovesti do zatišja. Uz to, treba upotrebiti disanje.

Udahni malo dublje pa izdahni vazduh i dok izdišeš umiri misli tako da kad se izdah završi i nastane pauza u disanju, ta pauza će ujedno biti i pauza u tvojim mislima. Pazi, ovo što sam rekao o disanju je veoma važna stvar, jer disanje je ključ za upravljanje svešću i energijama. Udah je aktiviranje, podsticanje energije na pokret a izdah je njeno usporavanje i zaustavljanje. Kad znaš ovo pravilo, onda možeš upotrebiti izdisanje vazduha da zaustaviš bilo kakav energetski tok u sebi ali i van sebe. I obrnuto, Udisanjem vazduha možeš pokrenuti svaku energiju koja je stagnirala i umrtvila se. Simbolički, udah je rađanje, eksplozija, inicijacija a izdah je umiranje, stagnacija, sabijanje. Ovo je vrhunska tajna disanja.


Mnoge osobe koje pohađaju razne kurseve meditacije i razne spiritualne radionice budu tamo obaveštene da trebaju zaustaviti misli, ući u tišinu uma i smirenost ali im niko ne kaže kako tačno to da izvedu. Evo, ja ti kažem da je jedini način da se to izvede pomoću svesne i pravilne upotrebe disanja. Dakle udahneš duboko i svu pažnju usmeriš na svoje misli koje su kod većine osoba kao roj pčela, a onda pomoću snage izdaha ih zaustaviš. Kad prestane izdah, u trenutku dok ne dišeš, prestale su i misli, u glavi nastupa tišina. Zanimljivo je da ovaj postupak čine sva ljudska bića kada se nađu u kritičnoj situaciji, životnoj opasnosti, ali to rade NESVESNO. A naš cilj je da preuzmemo svesnu kontrolu nad svojom svešću i mislima tako da ne moramo čekati da nas velika nevolja ili strah natera da to spontano uradimo.

ETO, TAKO SE TO RADI. A ne čitanjem spisa i pevanjem mantri. :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Kartiikeya:
Uopštene kritike su su omiljena smicalica um nih spekulatora.;) Ako niko ne poštuje to pravilo to znači da postojineki opšti mehanizam u ljudima koji ih onemogućuje da ga ispoštuju.
Kliknite za proširenje...

Lele, :eek: ti zaista nemaš blage veze sa duhom ili se samo praviš... :think:

Ne postoji nikakav mehanizam koji onemogućava ljude da poštuju Zlatno Pravilo, već ljudi jednostavno NE ŽELE da ga poštuju iako SVI znaju za njega. Mnogi više vole da egomaniju i osećanje nepostojeće mudrosti i veličine. Ljudske nevolje i duhovni mrak su posledica slobode izbora.

:whistling:
 
Kartiikeya:
Ovaj svet je kao predeo pod oblakom. On je deo sunčanog sveta, ali je sunce u njemu zaklonjeno oblakom. Materijalni svet je oblakom iluzije zaklonjeni deo duhovnog sveta.

Naravno da je cilj da se iz dualnosti pređe u jednotu, ali dok si u dualnosti moraš se ponašati u skladu sa pravilima kojima si u dualnosti uslovljen. Dok sanjaš - to jeste samo san, ali tvoja svest to doživljva kao da je stvarnost, sve dok se nivo svesti koji je u sanjanju ne promeni na drugi nivo svesti. Mržnja je tu hteo je ili ne, ostajeti samo da je iskoristiš na dobro, jer to je moguće.
Kliknite za proširenje...

Hahaha, ispade po tebi da MORAMO mrzeti, da je to neka nepromenjiva uslovljenost. To je velika neistina, prekini obmanjivati ljude, Krišnin sine! Mržnja je jednostavno - nedostatak ljubavi, nedovoljno ljubavi. Ali, SVAKO ljudsko biće može ako to želi da uđe u stanje potpune ljubavi i mira gde nema ni trunke mržnje jer smo se SINHRONIZOVALI i poptpuno povezali sa svojim tvorcem koji je IZVOR LJUBAVI.

Mržnja se može apsolutno izbaciti iz našeg uma i duha. Pravedni bes nije mržnja. Pravedni bes je silovito i žestoko odbacivanje mržnje i zla. To je kao kad ispovraćaš otrov iz sebe, to je vrlo buran proces.
 
Kartiikeya:
Ima raznih načina. Naš narod bi rekao - Požuri-polako :mrgreen: (što će reći nit budi lenj, nit delaj usplahireno, nego u vrlini, tiha voda breg roni - postojano, uporno, redovno, ali ne i usiljeno, već blago kap-kap-kap.....;)
Kliknite za proširenje...

E baš ti hvala na objašnjenju, sad znam kako da se probudim! Odmah ću da se bacim na praksu vrline... Vrlo ću se bacim! Vrlina je izlaz, kakvo otkriće. Klanjam se vašoj mudrosti... :worth: Ali, šta je vrlina?? Moje vrline su za nekoga vrline a za nekoga najgori greh i zlo...
 
stalker1:
Tako kako ti savetuješ, niko i nikad neće zaustaviti unutrašnji dijalog i ući u unutrašnju tišinu. Unutrašnje brbljanje i haos misli se zaustavljaju samo na jedan način. Posmatraj sve svoje misli nemilosrdno i totalno. Dok posmatraš taj "koncert", probaj da predvidiš koja će se sledeća misao pojaviti posle ove koja je sada... To će dovesti do zatišja. Uz to, treba upotrebiti disanje.

Udahni malo dublje pa izdahni vazduh i dok izdišeš umiri misli tako da kad se izdah završi i nastane pauza u disanju, ta pauza će ujedno biti i pauza u tvojim mislima. Pazi, ovo što sam rekao o disanju je veoma važna stvar, jer disanje je ključ za upravljanje svešću i energijama. Udah je aktiviranje, podsticanje energije na pokret a izdah je njeno usporavanje i zaustavljanje. Kad znaš ovo pravilo, onda možeš upotrebiti izdisanje vazduha da zaustaviš bilo kakav energetski tok u sebi ali i van sebe. I obrnuto, Udisanjem vazduha možeš pokrenuti svaku energiju koja je stagnirala i umrtvila se. Simbolički, udah je rađanje, eksplozija, inicijacija a izdah je umiranje, stagnacija, sabijanje. Ovo je vrhunska tajna disanja.


Mnoge osobe koje pohađaju razne kurseve meditacije i razne spiritualne radionice budu tamo obaveštene da trebaju zaustaviti misli, ući u tišinu uma i smirenost ali im niko ne kaže kako tačno to da izvedu. Evo, ja ti kažem da je jedini način da se to izvede pomoću svesne i pravilne upotrebe disanja. Dakle udahneš duboko i svu pažnju usmeriš na svoje misli koje su kod većine osoba kao roj pčela, a onda pomoću snage izdaha ih zaustaviš. Kad prestane izdah, u trenutku dok ne dišeš, prestale su i misli, u glavi nastupa tišina. Zanimljivo je da ovaj postupak čine sva ljudska bića kada se nađu u kritičnoj situaciji, životnoj opasnosti, ali to rade NESVESNO. A naš cilj je da preuzmemo svesnu kontrolu nad svojom svešću i mislima tako da ne moramo čekati da nas velika nevolja ili strah natera da to spontano uradimo.

ETO, TAKO SE TO RADI. A ne čitanjem spisa i pevanjem mantri. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Evo recimo ova rečenica:

Pazi, ovo što sam rekao o disanju je veoma važna stvar, jer disanje je ključ za upravljanje svešću i energijama.
Kliknite za proširenje...

ono što mene zanima je: šta onda biva u snovima, ili posle smrti recimo kad disanja nema?
Ako je disanje " ključ za upravljanje svešću" onda šta ćemo kad ne budemo disali?
Za šta se mi pripremamo?Za večni život u materijalnim (dišućim) telima ili za život u telima koja ne dišu?
Moja poenta je..da je disanje opet samo jedan od načina da čovek spozna šta je unutrašnja tišina,kako izgledaju neka izmenjena stanja svesti i slično ali ne bih disanju pridavao neki veći značaj od toga..
Moguće da grešim, baš me zanima tvoj odgovor kao i odgovor bilo kog drugog sa ove teme ko ima neki stav o tom pitanju u ovom trenutku ..
 
Napasnik:
Moja poenta je..da je disanje opet samo jedan od načina da čovek spozna šta je unutrašnja tišina,kako izgledaju neka izmenjena stanja svesti i slično ali ne bih disanju pridavao neki veći značaj od toga..
Moguće da grešim, baš me zanima tvoj odgovor kao i odgovor bilo kog drugog sa ove teme ko ima neki stav o tom pitanju u ovom trenutku ..
Kliknite za proširenje...
Složio bih se s tvojom poentom ali ,znaš, moramo dozvoliti da to Stalk zaključi i biti zahvalni zbog toga. :hahaha:
 
Skoro sam na jednom forumu video primer jedne osobe koja se uvek zahvaljivala ljudima za ono što bi napisali.to ne znači da se ona uvek slagala sa tim što je napisano..mislim da je baš suprotno od toga..
Lepo kažeš čoveku (dakle čoveku ne nekom nečoveku koji su mnogo ređi nego što se misli) nešto tipa: " zahvalan sam ti za tvoje mišljenje mada se moje razlikuje " ..tako nekako..pošalješ tom sagovorniku poruku da ga privataš takvog kakav je u tom trenutku, bez obzira da li on prihvata da si ti sada u stanju u kom jesi ili ne..
 
AkoSretnesTerzu:
E svetli moj i pošteni poznavaoče :) . Jalovost je jedino što bodyexumf može dobiti iz naših odgovora! Ja pokušavam to da priznam i pozovem na saradnju a ti?
Kliknite za proširenje...

Eh, ako si ti jalov, to ne znači da su i svi ostali. To je "pogled žabe sa dna bunara" kao što prepisa medicinu Golubica. A JA, JA, JA, Jeremija sam artiljerija i još i Krstić. Ne sudi o drugima po sebi. I sad , kakve veze ima to sa temom o Kastanedi...? Slučajno "vidim" La Barbarin mač kako se kovitla nad našom glavom, i zato bi bilo dobro da nađete konkordance. A inače, i Karlitos je često pričao da nije bitan onaj koji priča već šta priča, u stvari, on je odlazio u bedne don Huanove kolibe da bi zaradio, steko , šta...?... Učitelj je ceo svet oko nas, samo kad bi prestali da gledamo taj film u SVOJOJ glavi koji nam puštaju i koji ne odgovara istini. Ali, ipak neki vole taj film i uživaju u njemu i neka im, svako dobija ono što voli i to je divno i Božanski. U filmu "Matriks" postoji lik koji je vrlo blizak sa Neom i ostalima i čak je izašao iz obmane uma ali, na kraju zabija im nož u leđa... On VOLI taj svet Matriksa... I onda, po kosmičkom pravu slobode, on je postupio ispravno. Odabrao je put srca o kome priča don Huan. Ne postoje pogrešni izbori. Besmislena odupiranja samom sebi postoje i to je teži put, put KRSTA. Postoji samo put. Put prihvatanja i put opiranja. A oba ne vode nigde ali je jedan od njih bolan.

VOLIM. :heart:
 
Napasnik:
Ono što mene zanima je: šta onda biva u snovima, ili posle smrti recimo kad disanja nema?
Ako je disanje " ključ za upravljanje svešću" onda šta ćemo kad ne budemo disali?
Za šta se mi pripremamo?Za večni život u materijalnim (dišućim) telima ili za život u telima koja ne dišu?
Moja poenta je..da je disanje opet samo jedan od načina da čovek spozna šta je unutrašnja tišina,kako izgledaju neka izmenjena stanja svesti i slično ali ne bih disanju pridavao neki veći značaj od toga..
Moguće da grešim, baš me zanima tvoj odgovor kao i odgovor bilo kog drugog sa ove teme ko ima neki stav o tom pitanju u ovom trenutku ..
Kliknite za proširenje...

Da, u svom sanjajucem/energetskom telu, ne moras da dises da bi postojao i bio svestan.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top