Sve u svemu, rekao bih da si pravi igrač Karti-jahaču, potpuno i celim bićem predan cilju u koji veruješ. Prateći tvoja pisanja ovde, osetio sam da imaš hrabrost i posvećenost. To je ono kad don Huan kaže da treba davati sve od sebe u svakom trenutku. To PRAVILO važi za svakoga, bez obzira da li neko generalno teži ka svetlu ili pak stremi ka tami. Ono što svi cene i poštuju je "petlja" da se ide do kraja pa šta bude da bude. To je ono "moranje da se veruje" o kome priča Huan. Ili, to može biti poput nekog kockara koji uloži sav novac na jedan broj. Na engleskom se verovati kaže "belive". BE LIVE. "BUDI ŽIV" - u prevodu.
Što bi rekao Huan, “Težak je to posao”. Najgore je što nam vreme ističe a odviše smo tupi i glupi da uhvatimo suštinu, pa i ono malo vremena što imamo, rasipamo uludo.
Ono što većina u ovakvim forumskim i drugim raspravama ne shvata je da nije bitno ko je u pravu a ko je u krivu, jer um koji je zasnovan na pokretanjima malog mišića zvanog jezik uopšte ovde nije u igri. Čovek koji je u mraku i čiji duh (posmatrač) spava, nema drugog izbora nego da ka buđenju krene od tog malog i vrlo dinamičnog organa koji je preuzeo komandu nad celim ljudskim bićem. Ono što ja mislim da je bitno je pokazati istinsku snagu duha a to je spremnost da se trpi bol i čak umre ako je to potrebno, za svoja ubeđenja. Naglašavam da u mom slučaju to nije spremnost da se čini zlo zarad ubeđenja jer ja pripadam snagama svetla. To je univerzalni zakon Duha. To je VERA o kojoj priča Isus. Ali taj Isus je takođe rekao: "Kada ponovo dođem, da li ću naći VERU na zemlji?"
Ovo je kompleksno i tanano.
Teško se razumeti i u živom govoru, kamoli preko foruma, 95% od onoga šta se priča na formu otpada na međusobno pogrešno razumevanje (što je gore i od ne razumevanja)
U yogi se smatra da je, od 5 čula najteže ovladati jezikom (teže od toga je samo ovladati umom) . Ko ovlada jezikom automatski vlada i drugim čulima.
Iako je transcendentalna spoznaja nad-razumna (ne i ne-razumna), ona nikada nije i bez-umna. Um je uvek tu i ima šta da kaže sa svoje strane. On predstavlja fragment naše sveukupnosti, inherentan i neophodan, ne može se um nikada izbaciti, može se samo skinuti sa onog trona koji je neopravdano zaposeo i koji mu ne pripada, no, neko sekundarno mesto um uvek ima i PUNA spoznaja nije moguća bez njega, budući da on otkriva i omogućuje da se u našoj svesti osvetli jedan od aspekata stvarnosti – racionalni deo stvrnosti, koji se može otkriti samo uz njegovu pomoć, problem je samo što su savremeni ljudi svu stvarnost sveli na taj ne toliko sveobuhvatan i značajan deo stvarnosti, al da je i on neophodan – jeste, al nit je dovoljan nit je jedini.
Naravno da će se svako složiti sa tim da ne treba činiti zlo. Problem nastaje kada mi koji biramo (srcem), a ‘duh nas uvek stavlja u strašan položaj da biramo ‘ počnemo iz naše pozicije neznanja procenjivati šta je dobro šta li zlo! To pitanje na najgrubljim fizičkim nivoima često nije toliki problem, problem je kada se počne zalaziti u sve suptilnije i kompleksnije sfere stvarnosti, onda postaje teško rastabiriti tanane i kompleksne razlike, bilo da se razabiru razumom, bilo srcem… i to može postati osnov za razne manipulacije i marifetluke, plodno tlo za demone. Dobro opisano u knjizi Sergeja Kara-Murze “Manipulacije svešću”, suprostavljanjem razloga i zbunjivanjem koje nastaje iz tog suprostavljenja između leve i desne svesti.
http://www.ruslania.com/pictures/big/9785699108268.jpg
Najpre imamo onaj najgrublji telesno-čulni nivo koji delimo sa životinjama, potom imamo ekonomski razvoj sa svojim pravilima i propisima, zamršenostima, za kojeg životinje ne znaju, onda ide pravda i pravo, kultura, običaji, tradicije, etika i moral, metafizika (mistika), transcendencija i konačno čista duhovnost. Zlo i dobro se procenjuje na svim tim nivoima unutar njih samih a i u sadejstvu, interakciji tih aspekata života međusobno.
Na pr. Ekonomski gledano steći ekonomski razvoj, profit, je vrhunski cilj (ono na šta se sveo cilj ove svetski zavedene savremena civilizacija) . Ali gledano sa višeg nivoa od ekonomskog razvoja prava, a i etike i morala nije svejedno KAKO steći profit, al sa ekonomskog nivao to pitanje se ne postavlja, bitno je samo steći profit (kako je to danas lako i primetiti, usled pravnog i moralnog posrnuća čovečanstva). Mafijaši, kriminalci, prevaranti, zelenaši su naročito vešti u sticanju “profita”… čisto ekonomski to nije zlo, ali pravno, društveno, moralno-etički….jeste i tek kakvo!
Slično tome, moral etika i mudrost su iznad prava, prekršiti pravo je zlo, ali prividno prekršiti pravo da bi se ispunila moralna ili etička norma – nije zlo! Zato jer su moral i etika predpostavljeni pravu (pravo je propisano i postoji za one koji nemaju morala i etike, ko ima moral i etiku, on automatski nosi pravo u sebi, ne treba mu spoljašnja sila prava da ga kontroliše! Da su svi moralni i etični ne bi bilo ni potrebe za pravom). Zamršenosti oko sukoba moralnog i pravnog se najlakše vide u savremenoj zavedenoj civilizaciji koju vode kojekakve belosvetske zamlate prizemnih (a bome i podzemnih) ciljeva. Vele, u suštini, - da homoseksualci imaju pravo da budu nemoralni! Da je pravo na izopačenost, devijantnost iznad prirode, mudrosti i morala! Po njima, ne da su mudrost i moral predpostavljeni pravu, već da je pravo predpostavljeno njima!? A nije. Jer čim se u državi uvećavaju pravne norme, to je znak da se zlo umnožava pa se pokušava obuzdati polugama prava i zakonodavstva, a da je morala za tim ne bi bilo ni potrebe!
Međutim, transcendentalno i duhovno je čak IZNAD svetovnog morala i etike!!! Ono nije ne-moralno, ali je nad-moralno! Nešto što je transcendentalno i duhovno, može, sa svetovnog stanovišta, izgledati ne-moralno, iako je u zbilji nad-moralno - ono je iznad toga, predpostavljeno mu je, iako oboje postoji istovrmeno i neophodni su za sveukupnost !
“И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.” (1 Moj 22.2)
Jel pravo, jel svetovno prirodno, jel moralno da otac zakolje i spali svog sina!? Svako će reći da nije. A šta je predpostavljeno čemu: Bog svetovnoj etici i moralu ili moral i svetovna etika Bogu? Jel Bog podređen svetovnoj etici i moralu? Jel On podređen ikom i ičem? Nije! On je svemu predpostavljen, iznad svega i pre svega!
E, tu nastaje taj problem kada neko iz položaja svog neznanja zađe u tako suptilne i kompleksne sfere kao što su moral, etika, metafizika, transcendencija i duhovno, pa među njima nastoji iz svog položaja neznanja rastabiriti šta je dobro što li zlo. Definitvno je zlo ubiti vlastitog sina, ali vidimo ne uvek i ne apsolutno! Neznanje je zlo (ne jedino, ali veliko), ako se još udruži s gordošću, duša je izgubljena (glupa da sama shvati, odveć gorda da prihvati dobru pouku sa strane, te nema kud).
A najviši zakon je zakon ljubavi. Ko je pod tim “zakonom” on automatski ispunjava sve ostale zakone, telesne, ekonomske, pravne, moralno-etičke, metafizičke…
Hvala ti otvorila si mi oči. 
Od sad slušam samo tebe umesto Hrista, jer tvoje reči i slavna mudrost opstaju već hiljadama godina, zar ne?
