Antropologija: Kastaneda

Kartiikeya,ne moras ni da se mucis,pogledao sam cd ...prvo sam mislio da su ga mozda napravili rusi koji su bili na tansegriti seminarima u Americi...medjutim ovo nema veze s vezom,vezbe radi neki rahiticni lik koji nabada pokrete kako bi ih i ja nabadao...u nekim pokretima nema pojma sta radi...nije vredno download-a ...sto se mene tice ja cu raditi samo onaj prvi cd cleergreena(Unbending Intent) jer mi te vezbe najvise leze ...mozda je samo vredan download-a lik koji izvodi seriju muzevnosti ali to sam pogledao na brzaka a i on ih izvodi u nekom ultra brzom martial arts stilu ...

pozz
 
Poslednja izmena:
“Glavni pokretači naših misli su nerazrešene stvari, iščekivanja i odbrana ega. Veoma je teško pronaći osobu čiji je unutrašnji dijalog iskren; obično krijemo svoje nezadovoljstvo i idemo u drugu krajnost: sadržaj našeg uma je pretvoren u hvalospev našem “ja”.”
“Rekapitulacija stavlja tačku na sve to. Nakon perioda istinskog napora, nešto se iznutra razjasni. Uobičajeni dijalog postaje nerazgovetan, neprijatan; jedini lek je da se zaustavi.”
“U toj fazi, normalno je da učenik sebe zatiče suočenog sa nevoljama. S jedne strane je homogenizacija njegove skupne tačke; a sa druge nekakav ogromni sadržaj tišine koji pritiska njegov um lomeći ga na deliće.”
“Kada je slomljena inercija unutrašnjeg dijaloga, svet se menja i postaje nov. Talas energetskih osećaja poput nekog nepodnošljivog vakuuma se otvara pod njegovim nogama. Zbog toga ratnik može da provede godine u nestabilnom stanju uma. Jedina stvar koja ga ohrabruje u takvoj situaciji je ako zadrži cilj svog puta jasno pred sobom i ne izgubi, ni pod kojim uslovima, svoju težnju za slobodom. Besprekorni ratnik nikad ne gubi pamet.”
“Ako, dok primenjuju neke od ovih tehnika, ratnici osete da njihov um treperi i glas koji nije uobičajen počne da im šapuće stvari, to je normalno i oni ne treba da se plaše. Oni nisu poludeli, oni su ušli u čarobnjačku saglasnost.”

K.Kastaneda
 
freedomseeker:
Nakon perioda istinskog napora, nešto se iznutra razjasni. Uobičajeni dijalog postaje nerazgovetan, neprijatan; jedini lek je da se zaustavi.”
“U toj fazi, normalno je da učenik sebe zatiče suočenog sa nevoljama. S jedne strane je homogenizacija njegove skupne tačke; a sa druge nekakav ogromni sadržaj tišine koji pritiska njegov um lomeći ga na deliće.”
“Kada je slomljena inercija unutrašnjeg dijaloga, svet se menja i postaje nov. Talas energetskih osećaja poput nekog nepodnošljivog vakuuma se otvara pod njegovim nogama. Zbog toga ratnik može da provede godine u nestabilnom stanju uma. Jedina stvar koja ga ohrabruje u takvoj situaciji je ako zadrži cilj svog puta jasno pred sobom i ne izgubi, ni pod kojim uslovima, svoju težnju za slobodom. Besprekorni ratnik nikad ne gubi pamet.”

K.Kastaneda
Kliknite za proširenje...

To je jako zajeban osecaj. Ne bih ga opisao bas kao Karlos, ali istina je da je tesko za opisivanje. Ne bih to nazvao vakuumom, pre je kao neki potres iz temelja, i istina je da se otvara ispod nogu, kao da neko izvuce tepih ispod stvarnosti na kojoj si do juce cvrsto stajao. Ali koliko je zaprepascujuce, isto toliko je i jako mocno i osecaj je skoro euforican. Znas da se desilo nesto ogromno.
Jos jedna stvar je da je Karlos ovde bio "fin" sa citaocima ne zeleci da ih uplasi, i rekao da ratnik "moze" da provede godine u nestabilnom stanju uma, ali ja bih bio iskren i rekao da nije da "moze", nego da mora. To je jednostavno tako. Koliko ce trajati je individualno.
 
Poslednja izmena:
bodyexumf:
Kartiikeya,ne moras ni da se mucis,pogledao sam cd ...prvo sam mislio da su ga mozda napravili rusi koji su bili na tansegriti seminarima u Americi...medjutim ovo nema veze s vezom,vezbe radi neki rahiticni lik koji nabada pokrete kako bi ih i ja nabadao...u nekim pokretima nema pojma sta radi...nije vredno download-a ...sto se mene tice ja cu raditi samo onaj prvi cd cleergreena(Unbending Intent) jer mi te vezbe najvise leze ...mozda je samo vredan download-a lik koji izvodi seriju muzevnosti ali to sam pogledao na brzaka a i on ih izvodi u nekom ultra brzom martial arts stilu ...

pozz
Kliknite za proširenje...

Pa ako nije vredno...
 
Nikko:
To je jako zajeban osecaj. Ne bih ga opisao bas kao Karlos, ali istina je da je tesko za opisivanje. Ne bih to nazvao vakuumom, pre je kao neki potres iz temelja, i istina je da se otvara ispod nogu, kao da neko izvuce tepih ispod stvarnosti na kojoj si do juce cvrsto stajao. Ali koliko je zaprepascujuce, isto toliko je i jako mocno i osecaj je skoro euforican. Znas da se desilo nesto ogromno.
Jos jedna stvar je da je Karlos ovde bio "fin" sa citaocima ne zeleci da ih uplasi, i rekao da ratnik "moze" da provede godine u nestabilnom stanju uma, ali ja bih bio iskren i rekao da nije da "moze", nego da mora. To je jednostavno tako. Koliko ce trajati je individualno.
Kliknite za proširenje...

Vidim da si i ti spoznao to stanje. Kad nisi, da kažem, ni tamo ni 'vamo...
Iako nestabilno, to je i dobro stanje samo ako čovek ne uzima sebe i svoju situaciju previše ozbiljno...

 
freedomseeker:
ako čovek ne uzima sebe i svoju situaciju previše ozbiljno...
Kliknite za proširenje...

Mislim da "ne uzimati sebe previše ozbiljno" jedna od osnovnih niti don Huanovog učenja. Na takav način doživljavam borbu protiv ega i tog opterećavajućeg efekta na saznavanje i upotrebu znanja. Bez toga ne bih mogao ni uvideti da je ego mnogoglavo čudovište.
Zamolio bih za širi opis "tog stanja" o kome govorite. Svestan sam, naravno, da reči nisu dovoljne i da slepom je teško dočarati boje. Mene vaš opis podseća da definiciju reči "limb" i uptrebu iste u literaturi. :)
 
Evo odličnog primera ljubaznosti, gde li je sada Ans da se osvedoči? Ako se ne varam, onomad ti je zamerio neljubaznost. A ti si sada baš lepo uspeo da kažeš neznalici kako nije vredno odgovarati na pitanja koja ne zna ni postaviti .:) I u pravu si . Mene jedino teši što tome mogu da se smejem :hahaha:.
 
Kastanedino antropologstvo je ilustrativno isto kao Biblija za djecu .Antropolog koji ne izlazi iz svog Toposa je domorodac i moze samo pusiti svoj kalumet i sanjati da snovi postoje...Don Huan je izvor koji presusuje i sta cemo onda...a tamo gdje stize K.L.Stros, Elijade...tamo gdje je otkriveno da pleme Hopi lako moze shvatiti ili se prenijeti najlakse kvantna mehanika , tamo je antropologija ...Antropologija je velika suma i za najvece...postoje samo nestale i bitisajuce civilizacije a nikako primitivne i rangirajuce...
Antropologija nije nauka koja je pomodarna i nikad nece preci na stranicama crtaca jer smo svakako na nivou crtaca,- cast pojedinima koji se odozgo smiju !!!

Faraonn, tako danas misli...
 
"Sreo sam naučnika na žurci - poznatog čoveka. Čuvenog. Prosvetljujućeg. "Dr X". Hteo je da me pokopa, baš žestoko.

Rekao je: "Čitao sam vašu prvu knjigu; ostale su dosadne. Vidite, mene ne interesuju anegdote. Mene zanimaju dokazi."

Dr X se konfrontirao sa mnom. Možda je mislio da sam isto toliko značajan kao i on. Rekao sam: "Ako ja želim da dokažem zakon gravitacije, zar vi ne bi trebalo da imate određeni stepen obučenosti da me pratite? Trebalo bi vam "članstvo" - možda čak i oprema. Morali biste da učite fiziku l, 2,16, možda čak i fiziku 23. Već ste podneli ogromne žrtve studirajući, odlazeći u školu, učeći po celu noć. Možda ste čak prestali i da izlazile sa devojkama."

Rekao sam mu da ako hoće dokaz, mora da uči čarobnjaštvo 101. Ali nije hteo da to učini; za to su potrebne pripreme. Naljutio se i napustio sobu.

Čarobnjaštvo je tok, proces. Kao što vam je u fizici potrebno određeno znanje da pratile tok jednačina, dr X-u bi trebalo da zna neke osnovne stvari da bi bio u poziciji da ima dovoljno energije da razume tok čarobnjaštva. Morao bi da "rekapitulira" svoj život I lako, naučnik je želeo dokaz, ali nije hteo da se pripremi. Takvi smo mi. Ne želimo da se prihvatimo posla - hteli bismo da nas helikopterom prebace u svest, bez blata na cipelicama. I ako nam se ne svidi ono što vidimo, da nas helikopter vrati."
:kafa:
 
AkoSretnesTerzu:
Evo odličnog primera ljubaznosti, gde li je sada Ans da se osvedoči? Ako se ne varam, onomad ti je zamerio neljubaznost. A ti si sada baš lepo uspeo da kažeš neznalici kako nije vredno odgovarati na pitanja koja ne zna ni postaviti .:) I u pravu si . Mene jedino teši što tome mogu da se smejem :hahaha:.
Kliknite za proširenje...

Ja te nikako ne bih nazvao neznalicom, ali si nešto lepo zapazio, a ja bih to izrazio ovako:

Ne vredi čoveku odgovor ako pitanje ne nosi u sebi.
 
faraonn:
Kastanedino antropologstvo je ilustrativno isto kao Biblija za djecu .Antropolog koji ne izlazi iz svog Toposa je domorodac i moze samo pusiti svoj kalumet i sanjati da snovi postoje...Don Huan je izvor koji presusuje i sta cemo onda...a tamo gdje stize K.L.Stros, Elijade...tamo gdje je otkriveno da pleme Hopi lako moze shvatiti ili se prenijeti najlakse kvantna mehanika , tamo je antropologija ...Antropologija je velika suma i za najvece...postoje samo nestale i bitisajuce civilizacije a nikako primitivne i rangirajuce...
Antropologija nije nauka koja je pomodarna i nikad nece preci na stranicama crtaca jer smo svakako na nivou crtaca,- cast pojedinima koji se odozgo smiju !!!

Faraonn, tako danas misli...
Kliknite za proširenje...


"Antropologstvo" : Kakva suptilna kritika Kastanedinog dela? Skoro pesnička, i zašto da ne ? Pesnička. Nailazili smo i na mnogo gore!
Mirča Elijade mi je sa svojim "Šamanizmom" podario duge i predivne momente proučavanja. Nagovorio me da istražujem i drugu , srodnu literaturu, i da se zapitam ko je taj odlični naučnik i šta je još napisao. I čitao sam njegove pripovetke. Tu sam jasno mogao da steknem uvid u odvajanje egzaktnih naučnih postulata od umetničke fikcije. Dobar je Mirča ali je deluje kao mnogo bolji naučnik nego umetnik. Svojom antropologijom mi je približio "antropologstvo" a ne svojom umetničkom fikcijom. To ,naravno, nije jedino što se od njega može doživeti i naučiti ali je odličan motiv da malo branim"antropologstvo" i da te potsetim na činjenicu velike muke koju je Kastaneda podneo, da bi u cilju saznavanja i prenošenja znanja, udaljio se od egzaktnosti. Koliko li mu je smetala činjenica da će u budućnosti svaki nadubudni insistiratelj na egzaktnosti nauke ćuškati njegovo delo iz sveta nauke u ,eventualno, svet književnosti?:)

Tako razmišlja AST danas, u svetu crtaća kojima, takodje, ne bih osporavao pravo i mogućnost vidjenja.:guza:
 
Prošlo je već mnogo vremena otkako sam napustio grad u kojem sam proveo djetinstvo i dio mladosti. Vremenom sam sve rjeđe navraćao i na kraju prekinuo sve kontakte s ljudima koji su mi bili dragi. Tek ponekad me posao odnese natrag. Šuljam se ulicama moje mladosti kao sjena izgubljena u sjećanjima i događajima koji se ponovo odvijaju pred mojim očima. Žudno upijam miris prošlosti. Žestoki momci iz mog sjećanja, koji su prijetili da će razoriti svijet i sve promijeniti, sada su srednjovječni trbušasti muškarci izgubljenog, umornog pogleda koji nesigurna koraka polupijani izlaze iz gradskih birtija. Prekrasne dugonoge mačke, su umorne srednjovječne žene tužna lica omeđenog trajnama. Izbjegavam svaki kontakt. Lako izmičem ljudima izgubljenim u teškim mislima.
Sjedim na tribinama gradske sportske dvorane u kojoj sam proveo mnogo vremena. Termin zauzima svih šest klubova borilačkih sportova koji postoje u gradu, svaki u svom dijelu velike dvorane. Neposredno ispred mene sjedaju majka i sin. Dijete velikih očiju punih snova dlanova zgrčenih i znojih od žudnje, nade i straha. Prepoznao sam ga. Pa to sam ja, ja od prije stotinu godina! Biće snova!
Gledaju dvadesetak minuta u potpunoj tišini. Dječak teško, žudno diše, širom otvorenih očiju, sav u plamenu. Ona počinje da govori. Pogledaj onu grupu, trenera nije briga, ne gleda šta oni rade, pogledaj onog drugog, nervozan je, viče, gdje je tu pedagogija, odgojni pristup, duhovna nadgradnja, bla,bla,bla,.... Dijete se grči, na rubu je plača, oči mu se gase.
Prepoznao sam te, prokleta bila, ti si biće razuma, nikada nisi kročila dolje, nikada se nisi znojila, krvarila dok si s mukom učila, a ipak sve, kao, znaš! Na trenutak, u meni se diže val, prošlost se miješa sa sadašnjošću, želim da ga spasim i zaštitim, njega!?, sebe!?
Duboki udah, mora se spasiti sam, ja sam promatrač, sjena izgubljena u vremenu.
Ne, nije to to, nećeš trenirati s takvim ljudima, idemo ... Ali mama ... Odlaze.
Ispraćam njega-sebe dugim pogledom. Da, mali prijatelju moj, ugasili su te. Jednog dana, kada potrošiš svijet koji su za tebe stvorili, ne pitajući te ništa, morat ćeš ponovo naučiti da sanjaš. Kada shvatiš da si mrtav, da ne možeš postojati bez snova, sakupit ćeš hrabrost i vratiti se u ovu dvoranu. Mukotrpno učeći shvatit ćeš da jedna vrata samo vode do drugih ...
Možda ćeš, jednog dana, kada budeš umoran i ugašen, otkriti autogeni trening, Slavinskog, Kastanedu, ...
Možda, jednog dana, kao sjena, izbjegavajući svaki kontakt, sjedneš ...
 
plavi zid:
Prošlo je već mnogo vremena otkako sam napustio grad u kojem sam proveo djetinstvo i dio mladosti. Vremenom sam sve rjeđe navraćao i na kraju prekinuo sve kontakte s ljudima koji su mi bili dragi. Tek ponekad me posao odnese natrag. Šuljam se ulicama moje mladosti kao sjena izgubljena u sjećanjima i događajima koji se ponovo odvijaju pred mojim očima. Žudno upijam miris prošlosti. Žestoki momci iz mog sjećanja, koji su prijetili da će razoriti svijet i sve promijeniti, sada su srednjovječni trbušasti muškarci izgubljenog, umornog pogleda koji nesigurna koraka polupijani izlaze iz gradskih birtija. Prekrasne dugonoge mačke, su umorne srednjovječne žene tužna lica omeđenog trajnama. Izbjegavam svaki kontakt. Lako izmičem ljudima izgubljenim u teškim mislima.
Sjedim na tribinama gradske sportske dvorane u kojoj sam proveo mnogo vremena. Termin zauzima svih šest klubova borilačkih sportova koji postoje u gradu, svaki u svom dijelu velike dvorane. Neposredno ispred mene sjedaju majka i sin. Dijete velikih očiju punih snova dlanova zgrčenih i znojih od žudnje, nade i straha. Prepoznao sam ga. Pa to sam ja, ja od prije stotinu godina! Biće snova!
Gledaju dvadesetak minuta u potpunoj tišini. Dječak teško, žudno diše, širom otvorenih očiju, sav u plamenu. Ona počinje da govori. Pogledaj onu grupu, trenera nije briga, ne gleda šta oni rade, pogledaj onog drugog, nervozan je, viče, gdje je tu pedagogija, odgojni pristup, duhovna nadgradnja, bla,bla,bla,.... Dijete se grči, na rubu je plača, oči mu se gase.
Prepoznao sam te, prokleta bila, ti si biće razuma, nikada nisi kročila dolje, nikada se nisi znojila, krvarila dok si s mukom učila, a ipak sve, kao, znaš! Na trenutak, u meni se diže val, prošlost se miješa sa sadašnjošću, želim da ga spasim i zaštitim, njega!?, sebe!?
Duboki udah, mora se spasiti sam, ja sam promatrač, sjena izgubljena u vremenu.
Ne, nije to to, nećeš trenirati s takvim ljudima, idemo ... Ali mama ... Odlaze.
Ispraćam njega-sebe dugim pogledom. Da, mali prijatelju moj, ugasili su te. Jednog dana, kada potrošiš svijet koji su za tebe stvorili, ne pitajući te ništa, morat ćeš ponovo naučiti da sanjaš. Kada shvatiš da si mrtav, da ne možeš postojati bez snova, sakupit ćeš hrabrost i vratiti se u ovu dvoranu. Mukotrpno učeći shvatit ćeš da jedna vrata samo vode do drugih ...
Možda ćeš, jednog dana, kada budeš umoran i ugašen, otkriti autogeni trening, Slavinskog, Kastanedu, ...
Možda, jednog dana, kao sjena, izbjegavajući svaki kontakt, sjedneš ...
Kliknite za proširenje...


Veoma dobro, palvi zide, veoma dobro :super:
 
Mislim da je mama ipak bila u pravu :)
Možda je mama jednostavno svojom ženskom intuicijom osetila da malo šta dobro može da proizađe iz učenja od neodgovarajućeg učitelja.
nije toliko važno trenirati, učiti generalno koliko je važno pronaći pravog učitelja (nije važno ni šta se uči)
.u tom smisliu dečak bi bolje prošao učeći balet kod nekog mudrog učitelja nego učeći karate kod nekog lošeg čoveka.
isto tako postoje ljudi koji su majstori neke borilačke veštine i umeju čak da prenesu tu veštinu na učenika ali nisu u stanju da ga učine boljim čovekom(što bi trebala da bude suština borilačkih veština)
Mama je osetila istinu a deca su najčešće nezahvalna.

Moje lično iskustvo:
Dok sam se zanosio nagualizmom gledao sam na roditelje upravo kao i ovaj dečak.Video sam u njima ljude koji su me sputali, "ugasili me" ko što reče plavi zid.video sam u njima letače, ne "bića razuma" nego bića nerazuma, nekoga ko želi da mi uzme energiju i ko mi je uzimao energiju ceo moj život.
Imam jednog druga koji je uveren da je njegova majka kriva za ono što on smatra svojim promašenim životom.Svoju majku zove energetskim vampirom .
Istu sam priču čuo i od jednog "ratnika" bivšeg "saborca" :hahaha: na putu nagualizma.rečeno mi je od treće osobe kako ćemo ja i on videti da smo jako slični kada se budemo upoznali uživo s obzirom da smo isti tip ratnika.
.i zaista je i bilo tako.U njegovoj priči o majci vampiru potpuno sam prepoznao svoju priču.I ja sam smatrao da mi je majka vampir.

Danas shvatam koje su to gluposti, koliko dugujem svojim roditeljima a majci naročito.Svako radi onako kako najbolje ume , da su roditelji znali bolje bolje bi i radili.Isto tako pojedine stvari koje roditelji pričaju deca u svojoj oholosti često odbacuju kao gluposti da bi kasnije shvatila kako su roditelji bili u pravu.roditelje treba poštovati čak i kada greše.
Ko nije zahvalan roditeljima i ko se ne pomiri sa roditeljima neće biti zahvalan nikome jer svi prave greške.Ako nismo u stanju da oprostimo greške našim roditeljima kako ćemo onda oprostiti greške ženi, mužu, drugu bilo kome?
 
Napasnik:
Mislim da je mama ipak bila u pravu :)
Možda je mama jednostavno svojom ženskom intuicijom osetila da malo šta dobro može da proizađe iz učenja od neodgovarajućeg učitelja.
nije toliko važno trenirati, učiti generalno koliko je važno pronaći pravog učitelja (nije važno ni šta se uči)
.u tom smisliu dečak bi bolje prošao učeći balet kod nekog mudrog učitelja nego učeći karate kod nekog lošeg čoveka.
isto tako postoje ljudi koji su majstori neke borilačke veštine i umeju čak da prenesu tu veštinu na učenika ali nisu u stanju da ga učine boljim čovekom(što bi trebala da bude suština borilačkih veština)
Mama je osetila istinu a deca su najčešće nezahvalna.

Moje lično iskustvo:
Dok sam se zanosio nagualizmom gledao sam na roditelje upravo kao i ovaj dečak.Video sam u njima ljude koji su me sputali, "ugasili me" ko što reče plavi zid.video sam u njima letače, ne "bića razuma" nego bića nerazuma, nekoga ko želi da mi uzme energiju i ko mi je uzimao energiju ceo moj život.
Imam jednog druga koji je uveren da je njegova majka kriva za ono što on smatra svojim promašenim životom.Svoju majku zove energetskim vampirom .
Istu sam priču čuo i od jednog "ratnika" bivšeg "saborca" :hahaha: na putu nagualizma.rečeno mi je od treće osobe kako ćemo ja i on videti da smo jako slični kada se budemo upoznali uživo s obzirom da smo isti tip ratnika.
.i zaista je i bilo tako.U njegovoj priči o majci vampiru potpuno sam prepoznao svoju priču.I ja sam smatrao da mi je majka vampir.

Danas shvatam koje su to gluposti, koliko dugujem svojim roditeljima a majci naročito.Svako radi onako kako najbolje ume , da su roditelji znali bolje bolje bi i radili.Isto tako pojedine stvari koje roditelji pričaju deca u svojoj oholosti često odbacuju kao gluposti da bi kasnije shvatila kako su roditelji bili u pravu.roditelje treba poštovati čak i kada greše.
Ko nije zahvalan roditeljima i ko se ne pomiri sa roditeljima neće biti zahvalan nikome jer svi prave greške.Ako nismo u stanju da oprostimo greške našim roditeljima kako ćemo onda oprostiti greške ženi, mužu, drugu bilo kome?
Kliknite za proširenje...

Nije poenta uopšte na tome. Ono što je on opisao je tipična traumatična scena. Ona nema veze ni sa poštovanjem ni sa nepoštovanjem roditelja kao roditelja, to je prosto ono šta se zbilo i kako se ko osećao u tom trenutku, bez laži i izmišljanih šema "poštovanja" nastalih socijalizacijom. Sledeća scena bi mogla značiti rekapitulaciju događaja iz perspektive njegove majke, i to bi pokazalo jednu drugačiju, širu, sliku istog događaja. Ne možeš lagati svoja osećanja a ne izgubiti ih! Ili osećaš to što osećaš (bilo to u datom društvu ili socijalnom kodeksu prihvatljivo ponašanje il ne prihvatljivo) il potiskuješ sebe kakav jesi i događa ti se ono što on lepo opisa sa "Da, mali prijatelju moj, ugasili su te.". To je ono što se desilo i to nema veze sa socijalnim kodeskom i razumevanje potrebe i neophodnosti poštovanja roditelja - to je jednostavna i bolna istina, sećanje na ono što se JESTE desilo. Kako smo mi uhvaćeni u tu neurotičnu zamku tako su i naši roditelji uhvaćeni i tu svoju neurozu preneli na nas. Žrtve smo i mi i oni, svako na svoj način. Pretvaranjem da to nije tako ništa se neće postići osim ostanka i obitavanja u neistini.

Problem je što kojekakvi ratnici "glume" kao da rekapituliraju a zapravo iz glave izvleče zaključke koji ih neoslobađaju niodčega već samo predstavljaju nepotrebne izlive negativnih emocija, koje nerazrešavaju ništa, već ih drže i dalje u kavezu neurotičnosti.
 
Poslednja izmena:
Kartiikeya:
Nije poenta uopšte na tome. Ono što je on opisao je tipična traumatična scena. Ona nema veze ni sa poštovanjem ni sa nepoštovanjem roditelja kao roditelja, to je prosto ono šta se zbilo i kako se ko osećao u tom trenutku, bez laži i izmišljanih šema "poštovanja" nastalih socijalizacijom. Sledeća scena bi mogla značiti rekapitulaciju događaja iz perspektive njegove majke, i to bi pokazalo jednu drugačiju, širu, sliku istog događaja. Ne možeš lagati svoja osećanja a ne izgubiti ih! Ili osećaš to što osećaš (bilo to u datom društvu ili socijalnom kodeksu prihvatljivo ponašanje il ne prihvatljivo) il potiskuješ sebe kakav jesi i događa ti se ono što on lepo opisa sa "Da, mali prijatelju moj, ugasili su te.". To je ono što se desilo i to nema veze sa socijalnim kodeskom i razumevanje potrebe i neophodnosti poštovanja roditelja - to je jednostavna i bolna istina, sećanje na ono što se JESTE desilo. Kako smo mi uhvaćeni u tu neurotičnu zamku tako su i naši roditelji uhvaćeni i tu svoju neurozu preneli na nas. Žrtve smo i mi i oni, svako na svoj način. Pretvaranjem da to nije tako ništa se neće postići osim ostanka i obitavanja u neistini.

Problem je što kojekakvi ratnici "glume" kao da rekapituliraju a zapravo iz glave izvleče zaključke koji ih neoslobađaju niodčega već samo predstavljaju nepotrebne izlive negativnih emocija, koje nerazrešavaju ništa, već ih drže i dalje u kavezu neurotičnosti.
Kliknite za proširenje...

Uspešna rekapitulacija dogadjaja bi morala da ima za rezulatat naučenu lekciju.A lekcija iz ovog odgađaja je da je dečak osudio majku rečima "prokleta bila".
Isto tako lekcija je i da događaj uopšte nije morao da bude traumatičan , traumatičnim ga je napravio dečak ili nešto u njemu .Ista priča mogla je da ima i potpuno drugačiji završetak u kojem bi dete poslušalo majku .Dečak se "ugasio" sam , to se JESTE desilo kao što ti kažeš ali nije moralo da se desi da je dečak bio svestan da je u jednom trenutku dopustio nečem u sebi da preuzme glavnu ulogu:

Dijete se grči, na rubu je plača, oči mu se gase
Kliknite za proširenje...

baš zanimljiva reakcija deteta jel to reakcija njega kao "bića snova" kako ga Plavi zid naziva ili reakcija nečeg drugog?

Znam da se od deteta ne može očekivati mnogo kao ni od nesvesnog čoveka uostalom.Ja dete ne osuđujem jer ono nije znalo šta mu se u tom trenutku dešavalo i zašto je tako reagovalo( a reakcija nije morala i nije trebala da bude takva).
Uspešna rekapitulacija ovakvog događaja trebala bi onom eko rekapitulira da da upravo to znanje.
Što se tiče onoga što ti kažeš da je poštovanje prema roditeljima "izmišljena šema nastala socijalizacijom" ja se ne bih složio.Poštovanje prema roditeljima je kao što već rekoh prirodna posledica ljubavi prema njima.Poštovanje prema bilo kome je prirodna posledica ljubavi prema njemu.Ljubav ili imaš ili nemaš pa je tako i poštovanje može da bude odglumljeno ili stvarno.
Znanje koje bi dečak mogao da izvuče rekapitulacijom ovog događaja je it o da ono u tom trenutku jednostavno nije imalo ljubavi prema majci .
Kao što rekoh ja dečaka ne osuđujem jer nije znao bolje uostalom ni ja nisam bio ništa bolji a i sad još uvek ne znam da volim kako treba ali eto bar sam svestan toga i pokušavam da se promenim.
I još nešto..i dalje mislim da bi rekapitulaciju trebalo praktikovati obavezno bez nameravanja da vratimo svoju energiju a damo tuđu.to je možda i osnovna ideja Don huanove rekapitulacije ali čini mi se da u takvom nameravanju ne može biti prave ljubavi prema drugim bićima.
Ako mislimo u terminima "moja" energija i "njihova" energija tu ne može biti ljubavi , mislim da ljubav ne poznaje "moje" i "njihovo" .
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top