ја мачку јесам узела због свог задовољства, него због чега, јесам ја ј ебени азил.. Џесика или шта?

али мени је задовољство бити део неког процеса кроз који можеш да напредујеш. као - одрастање неког живог бића.
јер, због задовољства сам могла узети и плишану жирафу која сија у мраку, али сам ипак узела живо биће јер
а) сам је спасила са улице, при чему је то за њу ипак најбитније. била је напуштена са 1.5 месец, тако да... не би се десило неко чудо које би јој омогућило да изрази своју идеју на прљавим улицама Београда, једноставно не би. угинула би и њен леш би се распадао и то би било све од ње. али њена судбина је другачија била
изгубила сам је трећи дан, јер је било топло и прескочила је терасу у 3 у ноћ и комшије су је избациле напоље (сада је ситуација између нас конфликтна) и много сам патила и буљила у једну тачку, а кад нисам буљила у једну тачку, онда сам ишла свуда и тражила је, завлачила сам се у неке отпадне рупе гле блеје мачке, да видим да није ту, тражила кључеве подрума туђе зграде језиве као у хорор филмовима и завлачила се међу пацове, изигравала дебила по комшилуку толико да су се сви прикључили акцији, цео дан провела гледајући видео надзор да видим хоће ли нешто мало црно да искочи из жбуња. и на крају ју је донео неки дечко на кућна врата, прљаву и смрдљиву од аутумобилских гума, где се вероватно сакрила, љубила сам је пола сата док није потпуно престала да се тресе од страха
ето, толико је гостопримљива била улица за њу
то је запрааааво И било тако да схватим да је заиста желим и да желим да јој се посвестим, кроз све фазе њеног одрастања, а не само да је голицам и гњечим док је мала и слатка и после заборавим, препустим је себи самој да дане проводи у неком ћошку, гоји се од досаде и лагано умире итд итд
ај миииииииииииииииин
ко мисли да је забавно чистити њена говна сваки дан (у почетку и рибати тепих и празнити лејзи бег од урина, јер није још научила где то да ради), не бити бесан када случајно зарије канџе у типа... моју руку или моје уво! до крви, или купити котуре длака по кући сваки дан, чистити кад се исповраћа и све то, није забавно
давати огромне количине новца на супепремиум храну и све те додатке, стално бити у потрази за новим и ускуснијим јер ето... желим да ужива а не да једе било шта јер ето - мора, куповати светлеће играчке од 100.0000000000000000000000000 долара које се загубе испод кауча у року од одмах - НИЈЕ ЗаБаВНО
али опет, кад видим како други људе, кад скочи на судоперу говоре - "срамтебилоглупачо" и схватим да сам еволуирала дотле да јој никад то не бих могла рећи - схватим да сам добро. да је све ок, одлична сам

)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
јер желим да бринем о неком бићу и да напредујем кроз ту бригу, да развијем осећај појачане одговорности и свести о другим бићима
ја се играм са њом, трчим по кући са њом да може лепо да спава у континуитету одређен број сати
волела бих је и да има епилепсију, што је врло могуће јер понекад испушта неке чудне крике без разлога
нашла бих начин да учиним да њен епилептични живот функционише, а ако не, онда бих је еутаназирала, јер ипак је
то најбоље за њу
замисли толико бриге за мачку, замисли тек за људско биће, типа 1'0000000000000000000000000000000000000000000 Х јаче, рецимо детету или усвојеном детету или ретардираном детету или мајмуну без једног ока
ја ћу бити оооодлична НПР. мама, ја ћу бити толико одлична мама, да тако нешто нисте видели икада, типа толико ћу одлична мама бити јер ја заиста желим да искусим ту љубав према неком бићу које је тако интимно повезано са мном, да то практично неће бити људска ствар, него готово надљудска