Antimaterija

[Chomylee]

S

Насумични распоред галаксија материије и антиматерије би довео до тога да се галасије материје и антиматерије одбијају, дакле међусобно удањавају. То би сигурно довело до ширења свемира.

Ако би галаксије материје и антиматерије биле у строго правилном поретку, нешто као кристална решетка, онда би се силе одбијања уравнотежиле и свемир би био статичан, не би се ширио. Али не изгледа ми да је свемир такав.

Галаксије су уочене у галактичким јатима, како су настала та јата? Могуће је да се једно јато састоји од галаксија једне врсте материје, а суседно од друге.

Гравитација у свемиру је неизбежна. Између истих врста материје је привлачна, а између различитих је одбојна. У хаотичном распореду галаксија то није стабилно стање.

Sjajno. Nije mi odmah palo napamet da bi gravitacija mogla biti odbojna upravo izmedju materije i antimaterije. Jbg nase svakodnevno iskustvo nas ogranicava.

 

[zofr]

S

Sjajno. Nije mi odmah palo napamet da bi gravitacija mogla biti odbojna upravo izmedju materije i antimaterije. Jbg nase svakodnevno iskustvo nas ogranicava.

Па да, ако антиматерији ставимо негативни предзнак испред масе:

F = G*Mm*(-Ma)/R^2 = -G*Mm*Ma/R^2

Ово је један од могућих одговора на питање одакле честицама кинетичка енергија после великог (или малог) праска.

То онда значи да у праску се само створе честице материје и антиматерије на врло малом растојању које се одбијају великом силом и тако добију велику кинетичку енергију крећући се у супротним смеровима. Како се ради о убрзаном кретању, наелектрисане честице ће емитовати ел. маг. таласе, па се добија и ел. маг. зрачење.

 

[Chomylee]

Па да, ако антиматерији ставимо негативни предзнак испред масе:

F = G*Mm*(-Ma)/R^2 = -G*Mm*Ma/R^2

Ово је један од могућих одговора на питање одакле честицама кинетичка енергија после великог (или малог) праска.

То онда значи да у праску се само створе честице материје и антиматерије на врло малом растојању које се одбијају великом силом и тако добију велику кинетичку енергију крећући се у супротним смеровима. Како се ради о убрзаном кретању, наелектрисане честице ће емитовати ел. маг. таласе, па се добија и ел. маг. зрачење.

Trebalo bi se raditi na ovakvoj teorij jer ima potencijal da objasni zasto je do velikog praska uopste doslo.

 

[zofr]

Trebalo bi se raditi na ovakvoj teorij jer ima potencijal da objasni zasto je do velikog praska uopste doslo.

Ко?

Школовани физичари за које је јерес да маса може бити негативна.

Чак је и покојни Стивен Хокинг, творац теорије о великом праску, осећао "рупу" у теорији, јер одакле сва материја и енергија универзума ако пре великог праска није било ничег. Па је направио допуну са теоријом да је маса носилац позитивне енергије а простор негативне.

Али је интересантна његова теорија којом објашњава слабо зрачење црних рупа, упркос томе да је устаљено мишљење да оне све гутају и да не зраче ништа, те су зато назване црним. Међутип примећено је да ипак зраче, додуше врло малом енергијом. По његовој теорији, у свакој тачки простора се ствара пар честица, али се оне не удаљавају, већ се поново споје не емитујући енергију (!?). На ивици хоризонта догађаја црне рупе, може се десити да једна од пара честица буде ухваћена црном рупом, а друга, будући да је изгубила парњака постаје то слабо зрачење.

Мени природа тих честица није јасна, могу само да нагађам.

 

[blooser]

Koliko znam cestice i anticestice (ono sto se zove antimaterija) razlikuju se u naelektrisanju - znaci ne kao sto se razlikuju proton i elektron, oni NISU anticestice, vec su to proton (sa + naelektrisanjem) i antiproton (sa - naelektrisanjem).

Koliko znam i cestice i anticestice - misli se naravno na cestice istog tipa, ne mogu se mesati babe i zabe - imaju istu masu. U tom smislu nema negativne mase. Zapravo, masa nema suprotnu osobinu, kao sto ima recimo naelektrisanje koje ima 2 tipa koje nazivamo + i - i koji se privlace kada su suprotnog tipa a odbijaju kada su istog tipa. Masa uvek privlaci drugu masu, bilo da je ona klasicna ili anti. Sa druge strane, antiproton ce odbiti elektron iako su drugacije cestice samo zato sto su isto naelektrisani.

Nisam siguran da ovo sto vi pominjete nije vec pretpostavljeno ali nije i potvrdjeno eksperimentima.

Naravno, ne znam da vam objasnim zasto se cestica i anticestica anihiliraju - da znam dobio bih Nobela iz fizike!

Tu je mozda odgovor na pitanje cinjenica da su u pitanju cestice istog tipa - naime anihilira se proton i antiproton, koji imaju suprotno naelektrisanje pa se zato privlace medjusobno, ali su po svemu ostalom potpuno isti. I onda posto MOGU da se priblize dovoljno da se desi ta anihilacija jer nema drugih mehanizama koji to sprecavaju (obicno su to neki kvantni brojevi, koji opisuju odredjene fizicke karakteristike cestica) oni se prosto "saberu", mozemo reci i "poniste" s tim da kao rezultat dobijemo energiju (foton). Mislim da se kreiraju dva fotona da bi se zadovoljili zakoni odrzanja impulsa (i mozda jos necega) ali to je najbolje sto mogu da opisem anihilaciju. Prilicno amaterski, priznajem, dosta toga sam zaboravio a dosta i ne znam iz trenutne teorije elementarnih cestica.

Mozda je kljucno bas to sto su to cestice ISTOG tipa sa ISTOM masom, te se ta masa moze potpuno kompenzovati masom druge cestice i u potpunosti prevesti u energiju. Kako ne znam, ali to je mozda neko vrlo elementarno prosto objasnjenje, bez ulazenja u detaljno "A ZASTO".

Na kraju, ako cemo tako, fizicari ne znaju odgovor ni na mnogo prostije pitanje: zasto se cestice razlicitog naelektrisanja odbijaju a istog privlace? Eto nema apstraktne anihilacije, vec nesto sto se uci vec u osnovnoj skoli i sto svako moze da proveri eksperimentalno (cesalj provucen kroz kosu i papir i slicno), a sto fizika SUSTINSKI ne ume da objasni, osim kvantitativno i pojavno.

 

[Chomylee]

Ко?

Школовани физичари за које је јерес да маса може бити негативна.

Чак је и покојни Стивен Хокинг, творац теорије о великом праску, осећао "рупу" у теорији, јер одакле сва материја и енергија универзума ако пре великог праска није било ничег. Па је направио допуну са теоријом да је маса носилац позитивне енергије а простор негативне.

Али је интересантна његова теорија којом објашњава слабо зрачење црних рупа, упркос томе да је устаљено мишљење да оне све гутају и да не зраче ништа, те су зато назване црним. Међутип примећено је да ипак зраче, додуше врло малом енергијом. По његовој теорији, у свакој тачки простора се ствара пар честица, али се оне не удаљавају, већ се поново споје не емитујући енергију (!?). На ивици хоризонта догађаја црне рупе, може се десити да једна од пара честица буде ухваћена црном рупом, а друга, будући да је изгубила парњака постаје то слабо зрачење.

Мени природа тих честица

 

[Chomylee]

Gravitacija zavisi od mase to je tacno ali nije potvrdjeno dali bi gravitacija drugacije delovala izmedju materije i antimaterije, postoji privlacenje ali zbog razlicitog naelektrisanja koje je jace od gravitacionog ali na manjoj udaljenosti nego gravitacija, nisam ni ja fizicar samo volim da razmisljam o ovim stvarima, nedrzim da sam u pravu nego meni je logicnije da postoje i galaksije od antimaterije u podjednakoj razmeri sa materijskim nego da je materija tek tako nadvladala antimateriju pri nastanku univerzuma.

 

[zofr]

Gravitacija zavisi od mase to je tacno ali nije potvrdjeno dali bi gravitacija drugacije delovala izmedju materije i antimaterije, postoji privlacenje ali zbog razlicitog naelektrisanja koje je jace od gravitacionog ali na manjoj udaljenosti nego gravitacija, nisam ni ja fizicar samo volim da razmisljam o ovim stvarima, nedrzim da sam u pravu nego meni je logicnije da postoje i galaksije od antimaterije u podjednakoj razmeri sa materijskim nego da je materija tek tako nadvladala antimateriju pri nastanku univerzuma.

Слажем се. Не може једна материја да надвлада другу јер су настале у истој количини.

 

[teletabis56]

Meni antimaterija uopste nije jasna.

Kazu da ona eksplodira kada dodje u dodir sa materijom, oslobadjajuci veliku kolicinu energije...

Ali GDE SE ONDA CUVA, gde POSTOJI antimaterija ako je sve oko nas i u Svemiru - materija?

Ili je antimaterija IPAK NEKA VRSTA MATERIJE ili ona NE MOZE DA POSTOJI!

Ne postoji nikakva antimaterija.

 

[Chomylee]

Ne postoji nikakva antimaterija.

Kako znas?

 

[zofr]

Kako znas?

Наравно, не може да се зна.

Од великог праска 14 милијарди година се одбијају и удаљавају материја и антиматерија, а сада би неко да тражи доказе о постојању антиматерије. Па неће их наћи.

А да произведе антиматерију у лабораторији, онда би створио један мали прасак који би дао и материју и антиматерију, а шта ако то не буде мали прасак, већ велики?

 

[teletabis56]

Kako znas?

Zato što nije moguće da postoji, a niko je nije ni detektovao.
Isto kao i gravitone.

 

[teletabis56]

Наравно, не може да се зна.

Од великог праска 14 милијарди година се одбијају и удаљавају материја и антиматерија, а сада би неко да тражи доказе о постојању антиматерије. Па неће их наћи.

А да произведе антиматерију у лабораторији, онда би створио један мали прасак који би дао и материју и антиматерију, а шта ако то не буде мали прасак, већ велики?

Masa ne može da se stvori u laboratoriji.
Može da se dobije masivnije jezgro, ali se svakako jedan deo mase sudarenih čestica raspadne i izrači.

 

[Chomylee]

Zato što nije moguće da postoji, a niko je nije ni detektovao.
Isto kao i gravitone.

Ja sam pokusao ovde da objasnim zasto niko nije detektovao antimateriju ali me nepratite.

 

[Chomylee]

Наравно, не може да се зна.

Од великог праска 14 милијарди година се одбијају и удаљавају материја и антиматерија, а сада би неко да тражи доказе о постојању антиматерије. Па неће их наћи.

А да произведе антиматерију у лабораторији, онда би створио један мали прасак који би дао и материју и антиматерију, а шта ако то не буде мали прасак, већ велики?

Koliki bi bio prasak zavisi od kolicine proizvedene materije, mora se drzati u potpunom vakumu bez mogucstva da dodirne zidove kontajnera sto bi se moglo postici zarobljavanjem u jakom magnetnom polju, izuzetno je opasno drzati antimateriju u bilo cemu iz tog razloga.

 

[Chomylee]

Masa ne može da se stvori u laboratoriji.
Može da se dobije masivnije jezgro, ali se svakako jedan deo mase sudarenih čestica raspadne i izrači.

Nisam toliko strucan kako su tacno naucnici dobili prvo pozitron a kasnije anti vodonik ali pretpostavljam razbijanjem protona jer se proton sastoji od para kvarkova i jednog anti kvarka, ovo sam sad mozda potpuno promasio ali pretpostavljam tako nekako.

 

[teletabis56]

Nisam toliko strucan kako su tacno naucnici dobili prvo pozitron a kasnije anti vodonik ali pretpostavljam razbijanjem protona jer se proton sastoji od para kvarkova i jednog anti kvarka, ovo sam sad mozda potpuno promasio ali pretpostavljam tako nekako.

Koji su dokazi da je u pitanju antimaterija?
Moguće je zamisliti samo dva različita oblika organizovanja energije u materiju i ako su to materija i antimaterija - onda ne postoji više kombinacija za pozitivnu i negativnu materiju (pozitivno i negativno naelektrisanu).
Iz tog razloga elektron ne može biti čestica.

 

[Chomylee]

Koji su dokazi da je u pitanju antimaterija?
Moguće je zamisliti samo dva različita oblika organizovanja energije u materiju i ako su to materija i antimaterija - onda ne postoji više kombinacija za pozitivnu i negativnu materiju (pozitivno i negativno naelektrisanu).
Iz tog razloga elektron ne može biti čestica.

Pa ima suprotno naelektrisanje i spin. A sta je ako nije cestica?

 

[teletabis56]

Pa ima suprotno naelektrisanje i spin. A sta je ako nije cestica?

Postoji više nivoa kondenzovanja energije u materiju.
Elektron je talasno organizovana energija koja je jako bliska onom što se naziva masa, ali nije masa, nije čestica.
Otuda može da se kreće skoro brzinom svetlosti, ali i da zadovolji Hajzenbergov princip neodredjenosti.
Da je masa (čestica) to ne bi mogao.
Kao što napisah, ne postoji više kombinacija za različitu kondenzaciju energije u materiju od dve - materija i ono što bi bila antimaterija.
Pozitivna i negativna materija ne mogu da postoje , jer nema više kombinacija.

 

[Chomylee]

Postoji više nivoa kondenzovanja energije u materiju.
Elektron je talasno organizovana energija koja je jako bliska onom što se naziva masa, ali nije masa, nije čestica.
Otuda može da se kreće skoro brzinom svetlosti, ali i da zadovolji Hajzenbergov princip neodredjenosti.
Da je masa (čestica) to ne bi mogao.
Kao što napisah, ne postoji više kombinacija za različitu kondenzaciju energije u materiju od dve - materija i ono što bi bila antimaterija.
Pozitivna i negativna materija ne mogu da postoje , jer nema više kombinacija.

Ja nikad nisam tvrdio niti mislim da postoji neki treci oblik materije osim materije i antimaterije. Nebitno na koji nacin se energija kondezuje u materiju materija je materija, nigde ne kaze da materija mora da ima masu. Elektron koliko znam ima masu ali zanemarljivu u odnosu na proton. U pitanju je masa mirovanja da nebude zabune, jer masa se povecava brzinom kretanja, da nije tako bilo bi moguce da se krece brze od c.

 

[teletabis56]

Ja nikad nisam tvrdio niti mislim da postoji neki treci oblik materije osim materije i antimaterije. Nebitno na koji nacin se energija kondezuje u materiju materija je materija, nigde ne kaze da materija mora da ima masu. Elektron koliko znam ima masu ali zanemarljivu u odnosu na proton. U pitanju je masa mirovanja da nebude zabune, jer masa se povecava brzinom kretanja, da nije tako bilo bi moguce da se krece brze od c.

Materija mora da ima masu - ili je nešto masa (čestica), ili nije masa (čestica).
Čestice koje nemaju masu ne postoje.
Talasno organizovana energija nema masu (nije čestica), ali ima odredjeni ekvivalent energije koji sadrži neka masa.
Masa ne može da se povećava sa povećanjem brzine kretanja (sve se već i inače kreće).
Kako ti to zamišljaš?
Uzmi za primer jedan neutron.
On sadrži odredjenu količinu energije koja je sabijena u njega i čini njegovu masu.
Kako će mu se povećati masa sa povećanjem brzine kretanja?

 

[Chomylee]

Materija mora da ima masu - ili je nešto masa (čestica), ili nije masa (čestica).
Čestice koje nemaju masu ne postoje.
Talasno organizovana energija nema masu (nije čestica), ali ima odredjeni ekvivalent energije koji sadrži neka masa.
Masa ne može da se povećava sa povećanjem brzine kretanja (sve se već i inače kreće).
Kako ti to zamišljaš?
Uzmi za primer jedan neutron.
On sadrži odredjenu količinu energije koja je sabijena u njega i čini njegovu masu.
Kako će mu se povećati masa sa povećanjem brzine kretanja?

Ajde. A zasto se onda u fizici spominje masa mirovanja?

 

[cronnin]

Uzmi za primer jedan neutron.
On sadrži odredjenu količinu energije koja je sabijena u njega i čini njegovu masu.
Kako će mu se povećati masa sa povećanjem brzine kretanja?

Повeћавањем брзине повећава се кинетичка енергија, а ти рече да његова енергија чини његову масу.

 

[Chomylee]

Повeћавањем брзине повећава се кинетичка енергија, а ти рече да његова енергија чини његову масу.

Povecava se i inercija a masa je mera koliko je neko telo inertno, telo vece mase ima vecu inerciju i obrnuto.

 

[zofr]

Повeћавањем брзине повећава се кинетичка енергија, а ти рече да његова енергија чини његову масу.

Није био прецизам. Мисли се на енергију између елементарних честица које чине, рецимо, тај неутрон.

Кинетичка енергија не увећава масу (осим ако се не мисли на релативистичку механику).