Antimaterija

Оваква дефиниција антиматерије је непотпуна и делемично тачна.

По овој дефиницији не постоји анти честица наспрам неутрона. Чак шта више електрону је донекле античестица протон.


По дефиницији је антиматерија таква да у интеракцији са материјом исте масе долази до анихилације:

Анихилација (од латинског nihil - ништа) значи "тотално уништење" а у физици означава процес у којем се честица судара са својом античестицом. Пошто енергија и импулс првобитних честица морају да буду очувани, честица и античестица се у судару не претварају у 'ништа' него у нове честице. Понекад су новонастале честице без масе мировања (фотони) па може да се каже да се сударом честице и античестице материја (маса мировања) уништила.

Адитивни квантни бројеви античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене античестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени закон одржања енергије и импулса. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања фотона, међутим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице.

1. Verovao ili ne, postoji antineutron. Proton i neutron su čestice koje nisu fundamentalne - imaju unutrašnju strukturu:

Proton se sastoji od dva up i jednog down kvarka:

250px-Quark_structure_proton.svg.png


Up kvarkovi imaju naelektrisanje +2/3, a down kvark -1/3. Ukupno nalektrisanje je 2/3+2/3-1/3=1 kao za očekivati. Neutron se sa druge strane sastoji od dva down kvarka i i jednog up kvarka:

250px-Quark_structure_neutron.svg.png


Ukupno naelektrisanje neutrona je -1/3-1/3+2/3=0.

Njihovi antiparnjaci, antiproton i antineutron se sastoje od antikvarkova. Antiproton se sastoji od dva up antikvarka naeletrisanja -2/3 i jednog down antikvarka naelektrisanja +1/3:

200px-Quark_structure_antiproton.svg.png


Ukupno naelektrisanje antiprotona je razložno tome -1.

Antineutron se sastoji od dva down antikvarka naelektrisanja -1/3 i jednog up antikvarka naelektrisanja +2/3:

200px-Quark_structure_antineutron.svg.png


Ukupno naelektrisanje antineutrona je -1/3-1/3+2/3 = 0. Zato antineutron ima isto neutralno naelektrisanje kao i neutron, ali mu je struktura drugačija.

2. Odgovor na drugu rečenicu je prost: proton nikako ne može biti antičestica elektronu. Objašnjnje je sasvim očito.
 
Паганко, сада си дао потпун одговор, а то је да није потребан услов различита наелектрисаност, већ сума квантних бројева која у збиру честице и античестице мора бити нула.

Поздрав.
 
PITANJE, koliko se energije dobija spajanjem antimaterije i materije, na pirimer,sudarom dva atoma, jedan antimaterija i jedan materija, dali se dobija energija jednaka energijom atoma ili zbir atoma i antiatoma, ili se to mnozi- sabira, sta vec, od ta dva atoma koji se spaju, antiatom i atom.
 
kod a i h bombe materija samo oko 1% mase pretvara u energiju, kod antimaterije i materije cela masa atoma se pretvara u energiju, e=mc2 kada se obrne, to je ogromna energija. valjda se sabere i i energja dobijene iz mase i antimaterije i materije.
 
Poslednja izmena:
Šta ti nije jasno prijatelju? Antimaterija je ista kao i materija ali je suprotnog naelektrisanja. Antirotoni su negativno naelektrisani, antielektroni pozitivno, i tako dalje. Svaka čestica ima svoj antiparnjak u standardnom modelu atoma. Antimaterija se može dobiti na više načina. U akceleratorima, beta+ radioaktivnim zračenjem i tako dalje. Jedini problem je što se antimateirja i materija, čim se nađu jedna do druge anihiliraju međusobno stvarajući fotone. To znači da i ako uspevamo da stvorimo antimateriju, dosta je teško da je sačuvamo. Može u vakuumu, pri jakim poljima, tako da se očuva odvojena od drugih čestica, ali i to samo vrlo kratko, mada ipak dovoljno da se ispitaju njene osobine.

U svemiru je gotovo i nema, na sreću. Ona se javlja povremeneo kao posledica nekih procesa i relativno brzo anihilira sa materijom pri čemu materije ostaje više (naravno).

I na zadanje pitanje da odgovorimo: da, antimaterija je vrsta materije, samo je drugačije forme i dosta retka za pronalaženje mada nije niti neuobičajna niti misteriozna.
 
Ovako voleo bi odgovor od nekog fizicara. Po cemu tvrdite da univerzumu ima samo materije? Kako znate da neka udaljena galaksija nije kompletno sacinjena od anti materije? Do anhilacije nebi doslo zbog ogromne udaljenosti od "materijalnih" galaksija. To nije moguce utvrditi posmatranjem zato sto se takva galaksija ni po cemu nebi razlikovala od drugih galaksija.
 
Оваква дефиниција антиматерије је непотпуна и делемично тачна.

По овој дефиницији не постоји анти честица наспрам неутрона. Чак шта више електрону је донекле античестица протон.

По дефиницији је антиматерија таква да у интеракцији са материјом исте масе долази до анихилације:

Анихилација (од латинског nihil - ништа) значи "тотално уништење" а у физици означава процес у којем се честица судара са својом античестицом. Пошто енергија и импулс првобитних честица морају да буду очувани, честица и античестица се у судару не претварају у 'ништа' него у нове честице. Понекад су новонастале честице без масе мировања (фотони) па може да се каже да се сударом честице и античестице материја (маса мировања) уништила.

Адитивни квантни бројеви античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене античестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени закон одржања енергије и импулса. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања фотона, међутим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице.
Proton nije anti cestica elektronu jer nema istu masu kao elektron, anti elektron se nipocemu nerazlikuje od elektrons osim u naelektrisanju i samim tim magnetnom momentu, masa cestice i njene anticestice je ista.
 
PITANJE, koliko se energije dobija spajanjem antimaterije i materije, na pirimer,sudarom dva atoma, jedan antimaterija i jedan materija, dali se dobija energija jednaka energijom atoma ili zbir atoma i antiatoma, ili se to mnozi- sabira, sta vec, od ta dva atoma koji se spaju, antiatom i atom.
Dobija se energija po ajnstajnovoj formuli E=m*c2
 
Meni antimaterija uopste nije jasna.

Kazu da ona eksplodira kada dodje u dodir sa materijom, oslobadjajuci veliku kolicinu energije...

Ali GDE SE ONDA CUVA, gde POSTOJI antimaterija ako je sve oko nas i u Svemiru - materija?

Ili je antimaterija IPAK NEKA VRSTA MATERIJE ili ona NE MOZE DA POSTOJI!
Naucnici grese kad tvrde da je sve u svemiru sacinjeno od materije, nek me opovrgne neko od fizicara, postoji realna mogucnost da postoje galaksije od antimaterije ali ne dolazi do anhilacije zbog ogromnog rastojanja izmedju galaksija i "antigalaksija", sto posmatranjima nije moguce utvrditi jer bi takva galaksija bila identicna "normalnoj" galaksiji.
 
Tacno. Termin "anti" u antimateriji, po meni, nije bas srecno izabran i ljude jako zbunjuje, narocito sto se uopste i ne odnosi na maseni deo cestica (sto se cesto poistovecuje sa materijalnoscu, tj pojmom materija) vec na njihovo naelektrisanje. Dakle antimaterija nema nista nematerijalno u smislu mase, vec su to cestice sa "samo" suprotnim naelektrisanjem (koliko znam) od klasicnih cestica, i tom osobinom anihilacije koja je verovatno i bila uzrok sto je antimaterija dobila to anti u nazivu.

Recimo interestantno je pitanje zasto se cestica i anticestica anihiliraju (uniste i predju u energiju).
(Ima tu jos gomila stvari oko zakona ocuvanja koji dovode do klasifikacija cestica po ovome i onome, ali priznajem potpuno sam zaribao sa tim stvarima. Ako nadjem vremena mozda napisem nesto, ali sumnjam - treba se prvo podsetiti...)
To je pravo pitanje. Zasto medjusobno anhiliraju?
 
Proton nije anti cestica elektronu jer nema istu masu kao elektron, anti elektron se nipocemu nerazlikuje od elektrons osim u naelektrisanju i samim tim magnetnom momentu, masa cestice i njene anticestice je ista.
Написао сам: "Чак шта више електрону је донекле античестица протон." Дакле не да јесте.

Појам антиматерије и материје се погрешно схвата. Антиматерија је оно што поништава материју, а не производи енергију, јер је и енергија облик материје (и обрнуто). Међутим тако нешто није пронађено у нашем универзуму.
 
Написао сам: "Чак шта више електрону је донекле античестица протон." Дакле не да јесте.

Појам антиматерије и материје се погрешно схвата. Антиматерија је оно што поништава материју, а не производи енергију, јер је и енергија облик материје (и обрнуто). Међутим тако нешто није пронађено у нашем универзуму.
Kao sto napisah u komentarima nije pronadjeno ali neznaci da nema. Moguce je da postoje kompletne galaksije od antimaterije sto se nemoze utvrditi posmatranjem.
 
Kao sto napisah u komentarima nije pronadjeno ali neznaci da nema. Moguce je da postoje kompletne galaksije od antimaterije sto se nemoze utvrditi posmatranjem.
Слажем се, није могуће доказивање на "негативну околност", што значи да није могуће доказати да нечега нема.

Претпоставимо да и поред недостатка доказа постоји антиматерија. У том случају размотримо интеракцију материје и антиматерије.

1. Непосредни додир материје и антиматерије поништава обе без стварања енергије.
2. Материја и антиматерија се међусобно одбијају.
3. Збир количине кретања материје и антиматерије је нула.
4. Збир енергија материје и антиматерије (mc^2) је нула.

Дакле, пре великог праска није било ничега, у великом праску створена је иста количина материје и антиматерије, па је све набројано у збиру таккође нула, исто као и пре великог праска.

Одмах после великог праска, честице антиматерије и материје се одбијају, а честице материје и материје, као и антиматерије и антиматерије се привлаче те се тако стварају два универзума, један од материје, други од антиматерије. Сви физички закони у оба универзума су исти.

У интеракцији материје и антиматерије, једној од њих треба испред масе ставити предзнак минус.

У другом моделу стварања свемира, повременим малим прасковима, стварале би се галаксије од материје и антиматерије. У том случају би се одбијале галаксије материје и антиматерије, што би створило ефекат сталног ширења свемира, и стварање простора за нове мале праскове.
 
Слажем се, није могуће доказивање на "негативну околност", што значи да није могуће доказати да нечега нема.

Претпоставимо да и поред недостатка доказа постоји антиматерија. У том случају размотримо интеракцију материје и антиматерије.

1. Непосредни додир материје и антиматерије поништава обе без стварања енергије.
2. Материја и антиматерија се међусобно одбијају.
3. Збир количине кретања материје и антиматерије је нула.
4. Збир енергија материје и антиматерије (mc^2) је нула.

Дакле, пре великог праска није било ничега, у великом праску створена је иста количина материје и антиматерије, па је све набројано у збиру таккође нула, исто као и пре великог праска.

Одмах после великог праска, честице антиматерије и материје се одбијају, а честице материје и материје, као и антиматерије и антиматерије се привлаче те се тако стварају два универзума, један од материје, други од антиматерије. Сви физички закони у оба универзума су исти.

У интеракцији материје и антиматерије, једној од њих треба испред масе ставити предзнак минус.

У другом моделу стварања свемира, повременим малим прасковима, стварале би се галаксије од материје и антиматерије. У том случају би се одбијале галаксије материје и антиматерије, што би створило ефекат сталног ширења свемира, и стварање простора за нове мале праскове.
Dobro razmisljanje. Nema potrebe za dva univerzuma, moguce je postojanje oba oblika materije u jednom univerzumu, neslazem se da bi to uzrokovalo sirenje univerzuma jer bi materijske i antimaterijske galaksije bile nasumicno rasporedjene po univerzumu sto ukupno cini univerzum neutralnim.
 
Dobro razmisljanje. Nema potrebe za dva univerzuma, moguce je postojanje oba oblika materije u jednom univerzumu, neslazem se da bi to uzrokovalo sirenje univerzuma jer bi materijske i antimaterijske galaksije bile nasumicno rasporedjene po univerzumu sto ukupno cini univerzum neutralnim.
Насумични распоред галаксија материије и антиматерије би довео до тога да се галасије материје и антиматерије одбијају, дакле међусобно удањавају. То би сигурно довело до ширења свемира.

Ако би галаксије материје и антиматерије биле у строго правилном поретку, нешто као кристална решетка, онда би се силе одбијања уравнотежиле и свемир би био статичан, не би се ширио. Али не изгледа ми да је свемир такав.

Галаксије су уочене у галактичким јатима, како су настала та јата? Могуће је да се једно јато састоји од галаксија једне врсте материје, а суседно од друге.

Гравитација у свемиру је неизбежна. Између истих врста материје је привлачна, а између различитих је одбојна. У хаотичном распореду галаксија то није стабилно стање.
 

Back
Top