ANTE STARČEVIĆ (1823-1896), »pater patriae« ili hrestomatija zabluda jednog ludaka?

[Gledston]

Занимљив је тај појам, Турске Хрватске. Колико видим према Хрватској енциклопедији, то име се јавља тек од 17. века. Било би интересантно проучити његову генезу.

 

[Kroasanije]

Pominjao si hrvatske južne krajeve, pa nisam znao na šta misliš. Pominješ tzv. tursku Hrvatsku "naprimjer", pa te molim da navedeš ostale primere.

Šta se mene tiče Hrvatska ima sasvim dovoljno teritorija, ako ne i previše s obzirom na gustoću stanovništva. Bogami i Srbiji ga ne manjka s obzirom na isti kriterij.

Ne bi imalo smisla potezati ikakva pitanja oko nečega što je bilo po DAI ili nešto kasnije. Recimo Livno. Ja sam htio reći da su obje današnje države gubile teritorije odakle je narod potiskivan i naseljavale druge, gdje se narod doseljavao. Što se tiče strogo južnih teritorija Hrvatska je "prošla" odlično, jugoistočnih i istočnih-ne toliko.

Isto tako je činjenica da danas oko 20% Srba na Balkanu živi van Srbije(6 mil u Srbiji i oko 1.5 mil van) i oko 14% Hrvata(oko 4 mil u Hr i oko 600 000van) van Hrvatske, dakle Hrvati su uspjeli nešto bolje zaokružiti teritorij. Ne računam dijasporu.
Ovo je odokativno i mogucnost za gresku je pozamasna.
A ako racunamo RS kao Srbiju, onda Srbi puno bolje stoje.

 

[Mrkalj]

Šta se mene tiče Hrvatska ima sasvim dovoljno teritorija, ako ne i previše s obzirom na gustoću stanovništva. Bogami i Srbiji ga ne manjka s obzirom na isti kriterij.

Ne bi imalo smisla potezati ikakva pitanja oko nečega što je bilo po DAI ili nešto kasnije. Recimo Livno. Ja sam htio reći da su obje današnje države gubile teritorije odakle je narod potiskivan i naseljavale druge, gdje se narod doseljavao. Što se tiče strogo južnih teritorija Hrvatska je "prošla" odlično, jugoistočnih i istočnih-ne toliko.

Isto tako je činjenica da danas oko 20% Srba na Balkanu živi van Srbije(6 mil u Srbiji i oko 1.5 mil van) i oko 14% Hrvata(oko 4 mil u Hr i oko 600 000van) van Hrvatske, dakle Hrvati su uspjeli nešto bolje zaokružiti teritorij. Ne računam dijasporu.
Ovo je odokativno i mogucnost za gresku je pozamasna.
A ako racunamo RS kao Srbiju, onda Srbi puno bolje stoje.

Hvala na odgovoru.

Ma, sve su to državice bez kapaciteta za ijedan suverenistički potezić.

 

[NickFreakyrgios]

Mislim da je tada bila popularna gotska teza o poreklu Hrvata pa i bugarska. On je generalno Slovene smatrao nižom rasom kao i Nemci. Međutim sve se to događa u trenutku širenja ruskog uticaja na Balkan preko Srbije i Crne Gore i postojanje jedne velike narodne "manjine" na teritoriji "Hrvatske" koja se nije utapala u Hrvate, bila je oslobođena plaćanja poreza Austrougarima jer su imali vojnu oavezu cuvanja granice carstva i koja često nihe imala sluha za hrvatske muke, bune i istalo već je ostala lojalna ugarskoj vlasti gde je užuvala poneke povlastice kao vojna uprava. To je verovatno izazivalo snažan revolt u političkom životu Hrvata i njihovim težnjama onog doba. Tako nešto je postojslo i u Vojvodini gde je Banat bio pod vojnom a Bačka pod civilnom upravom. Mnoge su se porodice zbog ćoga selile gde im je više odgovaralo. Sve je to ujedno pratilla i ideja jugoslovenstva u višim krugovima. Tako da me ovaj slučaj više podseća na Hitlera koji je već sada dokazano genetički da je Jevrej odvačen od jevrejskog dela svoje porodice kao valjda canbračno dete i td. Ono što je Starčević verbalno i pisano ostavio u amanet budućem hrvatskom društvu Pavelić je iz reči pretvorio u dela. A i drugi pisle njega. Izvinjavam se na greškama ali nisam baš vešt na telefonu.

Послато са SP6.2 уз помоћ Тапатока

 

[NickFreakyrgios]

Извесно је да је Анте Старчевић пре Мркаља посрбио све Словене!

 

[Kroasanije]

Mislim da je tada bila popularna gotska teza o poreklu Hrvata pa i bugarska. On je generalno Slovene smatrao nižom rasom kao i Nemci. Međutim sve se to događa u trenutku širenja ruskog uticaja na Balkan preko Srbije i Crne Gore i postojanje jedne velike narodne "manjine" na teritoriji "Hrvatske" koja se nije utapala u Hrvate, bila je oslobođena plaćanja poreza Austrougarima jer su imali vojnu oavezu cuvanja granice carstva i koja često nihe imala sluha za hrvatske muke, bune i istalo već je ostala lojalna ugarskoj vlasti gde je užuvala poneke povlastice kao vojna uprava. To je verovatno izazivalo snažan revolt u političkom životu Hrvata i njihovim težnjama onog doba. Tako nešto je postojslo i u Vojvodini gde je Banat bio pod vojnom a Bačka pod civilnom upravom. Mnoge su se porodice zbog ćoga selile gde im je više odgovaralo. Sve je to ujedno pratilla i ideja jugoslovenstva u višim krugovima. Tako da me ovaj slučaj više podseća na Hitlera koji je već sada dokazano genetički da je Jevrej odvačen od jevrejskog dela svoje porodice kao valjda canbračno dete i td. Ono što je Starčević verbalno i pisano ostavio u amanet budućem hrvatskom društvu Pavelić je iz reči pretvorio u dela. A i drugi pisle njega. Izvinjavam se na greškama ali nisam baš vešt na telefonu.

Послато са SP6.2 уз помоћ Тапатока

Svetozar Pribičević o tome zanimljivo piše u svojoj knjizi "Diktatura Kralja Aleksandra" negdje oko stranice 50-te.

Stanje u Vojnoj Krajini je bilo blagoreceno loše. Krajišnicima( kojih je pola bilo Srba pola Hrvata) su nametali visoke poreze i rabotu do te mjere da su bili izjednačeni sa civilnom Hrvatskom kad se sve zbroji, povrh toga jos su morali ici u rat i ginuti. Generalno govoreći, Krajišnici su bili u koliko-toliko prednosti do nove urbarijalne regulacije Marije Terezije 1756 i 1780. ako i do tada. Najbolje su stajali na samom početku oko 1630-te.

 

[NickFreakyrgios]

Svetozar Pribičević o tome zanimljivo piše u svojoj knjizi "Diktatura Kralja Aleksandra" negdje oko stranice 50-te.

Stanje u Vojnoj Krajini je bilo blagoreceno loše. Krajišnicima( kojih je pola bilo Srba pola Hrvata) su nametali visoke poreze i rabotu do te mjere da su bili izjednačeni sa civilnom Hrvatskom kad se sve zbroji, povrh toga jos su morali ici u rat i ginuti. Generalno govoreći, Krajišnici su bili u koliko-toliko prednosti do nove urbarijalne regulacije Marije Terezije 1756 i 1780. ako i do tada. Najbolje su stajali na samom početku oko 1630-te.

Наравно , не спорим уопште да је било периода па чак и генерално гледано услови у којим су Срби граничари живели нису били сјајни. Али факат је у томе да су статусно били издвојени од осталих грађана као и у деловима Војводине а то је имало за последицу да се Срби нису асимиловали што би се вероватно десило или бар у већој мери да није било тако. Менталитет Балканаца је сличан по том питању нама сметају избеглице , нарочито ако се неко од њих обогати или му крене добро или добије неку високу функцију у фирми следи оно дошао из п.м. гледај га сад узима наше , једе наше , отима наш хлеб и тд. Срби су Хрватима на тај начин били такође трн у оку а са друге стране били су инертни за промене и усклађивање на неки другачији начин живота од њиховог то им је омогућавао статус у том делу царства и насељеност у гомилама где су били држава у држави. У Војводини то није било тако све до првог српског устанка када Срби почињу да показују велике симпатије према Карађорђу па су у Будимпешти представе о Карађорђу биле забрањиване. Имали су до тад велике трговачке повластице и било их је више него Мађара у тренутку када су Аустријанци ослободили Будимпешту. Након тога повластице су им укинуте како трговачке тако и културолошке и верске па су истиснути из трговине нарочито од Јевреја а и других где су се великом већином асимиловали у мађарско друштво и нацију. Да су то урадили у Хрватској ствар би била другачија и Хрвати су јако тако нешто и прижељкивали али се то није догодило. Што се буџета тиче далеко се мање улагало у области у којима су живели Срби од оних где су живели Хрвати па су Срби често сами себи подизали школе неговали књижевност и традицију о свом трошку.
Међутим сам статус Срба и њихова држава у држави је био трн у оку Хрвата поготово што нису могли да их увуку у свој политички живот односно своје политичке интересе већ су имали једну половину народа који је живео као држава у држави одакле је струјао дух истока , руски утицај , шизматичка фрустрација Хрвата и западњака на православне монголе , турке , влахе , дакле азијатски хад за њих. Ту је корен мржње и неподаштавања и са друге стране и тада су постојале идеје о ндх и схватили су који ће проблем имати са Србима уколико би обновили своју државу.
Са друге стране сам Анте Старчевић је био за идеју Југославије само са Хрватима на челу никако Србима против чега се и некако идејно и политички борио за живота.

 

[Акај]

12:08 О томе како је Старчевић под Славеносербима сматрао припаднике Штросмајеровог покрета...

 

[Pumpaj Dinstanović]

12:08 О томе како је Старчевић под Славеносербима сматрао припаднике Штросмајеровог покрета...

Mislim da tu on, isto kao i npr.njegov saradnik Goran Šarić, prave ključnu grešku žrtvujući činjenice zarad nekakvog kompromisnog stava, iz pragmatičnih razloga, zarad nekakvog pomirenja Hrvata i Srba. Možda su i svesni izrazito duboke mitološke uloge Starčevića u hrvatskom narodu, pa žele i da ne diraju...mogu do neke mere i shvatiti da se tu ne radi ni o čemu drugom do dobronamernim motivima, ali vrlo je bitno naglasiti da nekakva istina na taj način, nažalost, strada.

To što je Nikolić izgovorio u Govornici, jednostavno, nije istina. Ponavljaju samo opšta mesta koja su proizvod kolokvijalnih uverenja. Nervira me kada neko ovako kao što je Domagoj učinio izjavi da je problem u tome što ljudi ne čitaju i izvlače iz konteksta, kritikujući većinu (što je, izrekom, ispravno)...a onda sve uprska ponavljajući sliku o Starčeviću koja je bila građena i izgrađivana od strane frankovačke Hrvatske, koja je u jugoslovenskoj državi, oslanjajući se mahom na njegovu podršku ideji Jugoslavije pred smrt, iskonstruisala jednu mitološku sliku o Anti Starčeviću (cenzurisanu), kao i onoj koja se gradi od Tuđmanove ere, u modernom kontekstu (sa Starčevićem i na novčanici od hiljadu kuna). Da je to tako, mislim da sam na ovoj temi nepobitno dokazao, citirajući ne samo savremenike, ljude iz te epohe, već i vrsne istraživače koji su Starčevića (njegov lik i delo) dugi niz godina proučavali.

Ante Starčević nije bio čovek svog vremena. To su i savremenici isticali. Ali ne u kontekstu da je bio daleko ispred, već (po nekim asektima njegove ličnosti) da bi pre dobro živeo kao neki pisac u vreme Pavla Ritera Vitezovića ili možda i ranije. On se ne može porediti sa Dositejem, Karadžićem, Gajem i Štrosmajerom. Niti je ikakav naučnik, niti je imao njihovu količinu znanja, a verovatno ni druge (mentalne) kapacitete da bismo ga uopšte mogli staviti u nekakvu ravan. No, da se ne ponavljam, citiraću ovde šta sam bio napisao na jednoj drugoj temi povodom celog tog narativa koji je u hrvatskoj nauci dominantan (ideja kojom se Vukom Karadžićem uporno maše iz apologetskih razloga, u pokušajima da se Starčević nekako opere):

javlja [se] jedan problem koji je opšta tendencija, prisutna generalno u hrvatskoj nauci, kao i u izvesnom smislu u stranoj nauci koja je primala uticaje iz Hrvatske: pravdanje Starčevića njegovim izjednačivanjem sa Karadžićem. Vrlo često se u knjizi povlači jedna istoznačnica između Starčevićevog velikohrvatstva i Karadžićevog velikosrpstva, iako se radi o drugačijim kontekstima, vremenima, pa dakako i prirodi nacionalizama ova dva ideologa. Naime, ovo su dve ključne razlike između Starčevića i Karadžića:
1) Starčević nije nikakav naučnik. Kroz opise Mirjane Gros se može videti da Starčević uistinu jeste u izvesnom smislu reakcija na Karadžića, ali na jednom ličnom, individualnom nivou: Starčević je zavidio Karadžiću. Hteo je biti hrvatski Vuk Karadžić, iako nije imao ni znanja, ni veštine za to. Kopiranje nekih ideja, amatersko bavljenje jezikoslovljem i oštrana protuvukovština jasni su ukazatelji da se radi o tome, sve do toga kako je nazivao Vukov jezički standard (govedarski jezik). No, Karadžiću nikada nije bio do nogu, ni u kakvom smislu, a takva je i njegova lična naučna i kulturna zaostavština (kompletno Starčevićevo nasleđe, sve stotine i strotine strana spisa, može se suziti na samo jednu poruku: Ljudi, volite Hrvatsku iznad svega!).
2) Starčevićev nacionalizam je agresivan, ksenofoban, militantan dok to sa Vukom Karadžićem, koji postojanje Hrvata nije negirao, slučaj nije bio. Retorika i rečnik koju Starčević koristi, mnogo više odgovara onoj koju će rabiti decenijama docnije Nikola Stojanović. Što se tiče Vuka, istoznačnica bi mogla između njega i Starčevića biti povučena isključivo ukoliko bismo napravili, recimo, kombinaciju Vuka i (mnogo kasnijeg) Jovana Dučića.

Povlačenje jednakosti između ove dvojice ima dosta dugu tradiciju kod Hrvata i može se pratiti sve do Radićevog vremena, kada su hrvatski intelektualci koristili Karadžića da obrazlože kako nije sve toliko crno samo na hrvatskoj strani, već su i Srbi loši. Pragmatični kontekst u slučaju političara mogao bi objasniti, ako ne i opravdati takvo činjenje, a uprkos tome što se tako kritički i Antun Radić izjašnjavao, izdvojio bih jedan njegov citat koji po mom mišljenju vrlo slikovito opisuje odnos ove škole misli prema Srbima (citat prema M. Gros, ovde se odnoseći konkretno na frankovce):

Danas su 'Vlasi', 'Cigani' i Bog zna što sve nisu; sutra su 'pravoslavni Hrvati' i naša 'braća grčko-istočnoga zakona', prekosutra su opet, silom Srbi, nazovi Srbi, tako zvani 'Srbi' itd.

Vala baš, prava ideološka kakofonija.

Potrebno je još dosta literature i izvora proći, ali nekako, čitajući što samog Starčevića, što ono što su o njemu drugi pisali (kako protivnici, tako i istomišljenici) polako sve više i više stičem utisak da se radi o nečemu što bi mogla biti danas i stvarna psihijatrijska dijagnoza (kada pogledamo sve aspekte njegove ličnosti). Par dasaka njemu je u glavi falilo, to je očigledno; i to mislim da daleko više (i opasnije) stvari od običnog narcisoidnog poremećaja ličnosti. Ako ima istine u tome što se priča za njegove mladalačke dane, da je sisao svoju majku sve do 9. godine uzrasta, to bi objasnilo i brojne smetnje u razvoju...naslov teme koji sam odabrao nije samo zato što tradicionalno volim da suprotstavim u naslovu dva različita ekstremna gledišta, odnosno nije baš toliko slučajan. Mislim da je potrebno još dosta proučavati Starčevića, ali i upotrebom multidisciplinarnog metoda, radeći nešto što nikome (koliko vidim) do sada nije palo na pamet — uz konsultovanje psihološke literature.

Što se tiče potrage za nekim Starčevićevim pandanom kod Srba, koji bi pripadao približno sličnom vremenu i bio sličnih stavova, to treba mnogo pre tražiti u Nikoli Stojanoviću (1880-1964), nego kod Karadžića, no uz bitnu napomenu da Stojanović nikada nikada odisao toliko ekstremnom količinom otrovne mržnje, kao i da verovatno većina Srba mora da ode na Gugl da sazna ko je uopšte taj čovek, koji je u Hrvatskoj dosta poznatiji kao ličnost na lošem glasu i kojim se objašnjavaju antisrpske demonstracije u Zagrebu 1902. godine. A što se tiče Domagoja Nikolića, uz sve ono što se od ranije moglo čuti od njega (i tu ne mislim samo na njegov zalazak u novoromantičarske vode, već i na generalno pametovanje iz populističkih pobuda) bojim se da od njega nisam ni očekivao neko rasvetljavanje činjenica, već upravo utvrđivanje zabluda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Komentar Mirolsava Krleže o Starčeviću:

Starčevićevo, često manijakalno divljanje može se tumačiti samo lokalnim prilikama u hrvatskom saboru, koje su između 1861-1890 bile potpuno nezdrave.

 

[Mrkalj]

Занимљив је тај појам, Турске Хрватске. Колико видим према Хрватској енциклопедији, то име се јавља тек од 17. века. Било би интересантно проучити његову генезу.

Veoma je zanimljiva racionalizacija unutar navedene enciklopedijske natuknice:

Izrazom Turska Hrvatska čuvala se uspomena na raniju pripadnost toga područja djelomično Kraljevini Hrvatskoj i Dalmaciji, a djelomično Kraljevini Slavoniji, prije nego što je osvajanjem ono pripalo Osmanskomu Carstvu.

Boli glava...

 

[NickFreakyrgios]

Zaboravih ime coveku , naucniku bio je kustos Pancevackog muzeja i izdao je vise dela na temu praistorije nasih prostora i provlacio je germanofilske teorije svuda u praistoriju nasih krajeva. Citajuci kratko biografiju na kojoj je radilo vise autora , sve sto je pisao povezivalo ga je sa nacistima ili bar simpatizerom nacista.
Medjutim cim su nacisti usli u Jugoslaviju i uspostavili vlast on je bio jedan od prvih zatvorenika i osudjenika. Odbio je svaku saradnju sa njima.
Istrazivanja su otisla u pravcu obrzovanja u Austrougarskoj gde se u sva stiva pocev od osnovnog obrazovanja pa do studija ubacivalo ovakvo nacisticko tendenciozno glediste pa i na samu praistoriju. Sad kada iz ove tacke posmatramo tako nesto deluje bizarno ali posvetiti citavu mladost i odrastanje jednom programu u koji mnogi nisu imali razloga da sumnjaju do danas pa i mnoga gledista su prisutna u nauci i danas jednostavno oblikuju covekovu svest i percepciju same nauke i njenog sagledavanja.t

Posto sam pisao o rusofobiji koja je bila u punom jeku , i antiruskoj propagandi koja je bila masinerija zapada , Srbija i Crna Gora su predstavljali ruske satelite u Evropi. Srbi su ziveli u tri carstva okupljeni najcesce oko jedne ideje koju je Rusija podrzavala nalazeci se prirodno kao saveznik ovakve ideje.
Ka sto je Rusija prirodno mogla ovu produzenu ruku odnosno srpsku dijasporu da koristi u svoje politicke svrhe , snazna tendencija zapada je postojala da se to zaustavi cak negde na Drini. Vestacki je ubicirana i i podgrejavana mrznja izmedju Hrvata i Srba ne bi li doslo do ikakve politicke konsolidacije ili saradnje.ne daj boze ujedinjenja!

Ovakav covek sa odredjenim psiholoskim profilom je iskoristen u te svrhe , donekle je istorijski bio potkovan ili vec upoznat sa gotovim propagandnim stivom zapadnih mentora. Zapazeno je ono sto sam ja pisao kao mnogo domacih autora da se u ranom srednjem veku titila rex Schlavorum odnosila najcesce na Srbe i Srbi su originalno jako retko zapisani kao Srbi mnogo cesce kao Sloveni sto Srbima nije smetalo uopste. Tutula rex Schlavorum se nije odnosila na Hrvate to su zapazili i hrvatski istoricari ali vremenom je postala kao kod Branimira rex Schlavorum u rex ili dux Croatorum sto bi bilo vreme kada su se ujedinili sa Slovenima i izbili na njihovo celo jer su tada predstavljali neki konglomerat iranskih Hrvata i Avara pojacanim jos nekim srodnim narodima ili istim pridoslim posle pada avarskog kaganata.

Stacevic govori da samo naivni ne vide podmetacinu da se iza Sloven krije Srb i da to znaci jedno te isto. Tako da je posrbio sve Slovene na Balkane a Hrvate je Poput Bugara smatrao nekom visom kastom koja je nametnula Slovenima vlast otud su i Nemanjici Hervati i hervatsko pucanstvo.
To je sad bilo pomesano sa Crvenom Hrvatskom Popa Dukljanina , ropskim Srbima iz DAI serbulama i serbarima srednjovekovnim hrvatskim robovima.
Sasvim je i moguce da Hrvati kada su ovladali Slovenima tretirali Slovene kao neki nizi sloj koji bi mogao ici i do ropskog statusa iako Sloveni daleko mnogobrojniji bez politicke vlasti su se lako aimilovali i slavizirali Hrvate od dole.Tako da je koncept hrvatske istorije jako sizofren i mozda i genocidan u samom zacecu , mozda su ti "Avari:" iz DAI koji su pola pobijeni pola porobljeni i izmesani sa Hrvatima o kojima pise DAI zapravo Sloveni za koje je stojao nekad sinonim Avari ako s bili pod vlascu kaganata ili dolazili iz njega sto bi znacilo da su mozda razvili konjicu , mozda nosili opremu vojnu i obelezja Avara ali nisu bili avarske krvi. Takvi Slovenu su mogli plasiti sve one koji su se plasili Avara ali ne i same Avare.
Do ovog procesa je doslo interakcijom Franaka i sloma avarskog kaganata. Jer arheoloski uz Savu , Dravu pa do Beca su se nalazile avarske eltne jedinice koje cesto nisu bile avarskog antopoloskog tipa.

Koristteci malo nesrecne cinjenuce , malo pseudo istoriju malo propagandu stvoren je idejni i kulturoloski prototip Hrvata.
Kao svaka propaganda koja je najmocnija i delotvorna mora sadrzati i neke istine i cijenice ali izvrnute jer je tako najmocnija i najdelotvornija.
Mislim da su oni jedini narod koji je nekoliko puta stampao i menjao svoj koncept istorije iz temelja a tako je i danas kod njih ospsta sizofrenija srbofobija.
Kao sto kod nas radi posao 5g mreza kao ljuti neprijatelj covecanstva kod njih 5 Srba koje su ostavili predstavljaju opast po drzavu i poredak.

Medjutim ovi procesi su se vec izdefinisali i desili u ranijoj proslosti mene plasi isti proces u Crnoj Gori koji nam se desava pred ocima isti mehanizmi ista propaganda.Ako je nekom ovo izglredalo kao zavera i naucna fantastika ima zivi primer svega toga danas u Crnoj Gori koja je bila Meka srpstva danas Medina antisrpstva.

 

[Ortar]

Nije on bio bas toliki ludak, on je radio za Madjare. Cela njegova prica protiv Srba je pokupljena u Budimpesti.
Madjari su razvili izuzetnu antisrpsku pricu tokom Revolucije 1848/49 kada se stvara Vojvodina ili Vojvodstvo Srpsko na teritoriji tadasnje juzne Ugarske. Tada Madjari optuzuju Srbe za izdaju Madjarske i da rade za Bec. Upravo na toj prici je Strceviceva prica o slavenosrbima-izdajnici hrvatske, iako to nije tacno za hrvatsku. U vojsci Bana Jelacica je bilo puno Srba a patrijarh Rajacic blagosilja Jelacica u njeogovom pohodu na Madjare. Srbi prave savez sa hrvatima u Saboru protiv madjarske dominacije.

 

[JustinCase]

Geneza oca domovine

1. Uzrok:

Original:





Ante Starčević piše molbu Ministarstvu prosvete Srbije – prijavljuje se na kurs za profesora matematike.,,Što se tiče jezika, u kome se imaju znanosti predavati, držim dosta to napomenuti da sam rodom Ličanin.“
Izvor:
Mesto čuvanja originala, Arhiva Srbije pod brojem : (Licej – L 1838-1863, P.981, od 30.VIII 1851).




„Čovek koji je iz ličnih frustracija Srbe nazivao „sluganjskom pasminom“, sam se potpisao na molbi „ponizni sluga“.
Molba Anta Starčevića beogradskom Liceju, da bude primljen za profesora matematike. Tada još uvek nije bio Hrvat, čak ni politički, nego se izjašnjavao geografski, kao Ličanin. Nakon odbijanja molbe, postaje težak srbofob i na kraju začetnik ustaške ideje, te se slavi kao „otac Domovine“ u Hrvatskoj.
Ekskluzivno, po prvi put u serbskoj javnosti, fragmenti pisma Anta Starčevića, Visokom Knjaževskom Popečiteljstvu, mesto čuvanja originala, Arhiva Srbije pod brojem: (Licej – L 1838-1863, P.981, od 30.VIII 1851).

,,Visoko Knjaževsvo Popečiteljstvo“Ante Starčević Ministarstvu prosvete – prijavljuje se za profesora matematike.
Visoko Knjaževsvo Popečiteljstvo,
Na natečaj, koji je visoko Popečiteljstvo 23. srpnja t.g. za stolicu iz matematičkih znanosti na beogradskom Liceu razpisalo, podpisani, osećajući u sebi snagu, za moći službu s napomenutim mestom skopčanu dostojno obnašati, usuđujem se moju preponiznu molbenicu prikazati, i prositi, da bi mi visoko Popečiteljstvo to mesto podeliti dostojalo.
Razloga, na koje bi u tu svrhu, prošnju oslonio,ne imam izvan toga, da sam još god.1848. iz ovih znanosti stroge izpite podneo,što će visoko Popečiteljstvo uvideti iz proklopljenoga pod 1 ) prepisa doktorske povelje.1
Što se tiče jezika, u kome se imaju znanosti predavati,držim dosta to napomenuti da sam rodom Ličanin i da sam u jugoslovenskom književnom jeziku u god.1849. za učitelja iz mudroslovja na Zagrebačkoj akademiji tako, da sam zboru mojih pismenih i ustmenih odgovora na predložena pitanja, na prvom mestu bečkom Popečiteljstvu predložen, što će visoko Popečiteljstvo iz svedožbe pod 2) uvideti 2. Rešenje ove stolice još ni sad nije došlo.
Znanosti druge, u odsek mudroslovni spadajuće i druge jezike, kojih pet znam,u ovu svrhu, suđinm da nije vredno pominjati.
Ako mi visoko Popečiteljstvo to mesto poveri, nastojati ću rečju i činom, da očekivanju Popečiteljstva odgovorim.
Međutim moju poniznu prošnju svesrdno preporućujuć, s dubokim iskrenim štovanjem ostajem
Visokog Popečiteljstva
ponizni sluga
Antun Starčević
doktor iz mudroslovja
Original. AC. MPs. 1851 , II. 365.
—————–
Napomena: Pismo je pisano ćirilicom
1 I 2 Prilozi se izostavljaju.
3 Ante Starčević (1823 – 1896 ),teoretičar i ideolog Stranke prava u Hrvatskoj.
Izvor i naziv dela:
Licej 1838 -1863 Zbornik dokumenata,arhivska građa o univerzitetu u Beogradu
Autor: Redakcija Dr.Radoš Ljušić
Štampa: Univerzitet u Beogradu Savremena administracija
Godina: 1988. Beograd
Pismo: ćirilica

- Odbijen.


2. Posledica:

Nema dalje.

Mrkalj, fantastično, evo samo da dodam: Umrlica iz 1852. majke ,,oca hrvatskog naroda'' Antuna-Ante Starčevića, od oca katolika (Bunjevca/Vlaha, tj. Srbina-katolika [tako 1711.]) Jakova Starčevića i majke (Srpkinje) pravoslavke Milice, rođene Bogdan, udovice Čorak, pa radi braka promenila veru [što se često i prirodno dešavalo u 19/20. v.], ali i ime u Ana. U umrlici stoji: ,,Ane [odmilja za Ana] Starčević, kano [kao, nazovi-] rimokatolik; pokršćena rišćanka [pokatoličena pravoslavna hrišćanka].'' HVALA POPU ŠTO JE OBJASNIO.

 

[JustinCase]